Škotski rock bend Franz Ferdinand objavio je novi singl – “Curious”.
Nova pesma nalazi se na šredstojećem albumu “Hits To The Head” na kojem će se nalaziti najveći hitovi kojima je bend osvojio svet. “Curious” je uvod u ploču koja će biti objavljena u martu, a kako bend kaže, progovara o romantičnim vezama i razmišljanjima šta dolazi kad se nađete u rutini.
Titan Comics najavio je strip adaptaciju filma “Čovek koji je pao na Zemlju” iz 1976. godine.
U režiji Nikolasa Rega, u filmu “Čovek koji je pao na Zemlju” Dejvid Bouvi glumi vanzemaljaca Tomasa Džeroma Njutona koji se sruši na Zemlju tražeći način da otpremi vodu na svoju umiruću planetu. Izvorno se zasnivao na istoimenom romanu Voltera Tevisa iz 1963. godine.
Scenario za strip, tj. ilustrovanu novelu napisao je Den Voters (Cowboy Bebop , Lucifer), a ilustrovao Dev Pramanik (Dina: Kuća Atreides ).
– “Čovek koji je pao na Zemlju” je remek-delo filma s užasno puno toga o čemo govori; o ljudima, o Zemlji i mnogim stvarima između – rekao je Votes i dodao: – U filmu postoje ideje o klimatskim krizama i korporativnoj pohlepi, koje su sada relevantnije nego što su bile kada ga je Nikolas Reg napravio. I sada smo tu. Mislim da je krajnje vreme da iznova pogledamo svet očima Tomasa Njutona. Možda ćemo videti nešto što smo propustili.
Objavljivanje stripa je najavljeno za jesen 2022. godine.
Više od 150 radio-stanica širom bivše Jugoslavije danas je u15 časova emitovalo poslednji singl Parnog valjka “Ponovo”, u čast preminulog frontmena te zagrebačke grupe Akija Rahimovskog.
Rahimovski, koji je iznenada preminuo u subotu u 67. godini, u to vreme je sahranjen u Zagrebu.
Regionalnu inicijativu u čast Rahimovskog pokrenuli su izdavačka kuća Croatia records i Parni valjak.
Pesma “Ponovo”, delo gitariste Parnog valjka Huseina Hasanefendića Husa, trebalo je da bude najava novog albuma i velike turneje zagrebačke rok grupe.
U zajedničkom saopštenju, Croatia records i Parni valjak su naveli da se bend pesmom “Ponovo” oprašta od čoveka “kome je muzika bila život, koji je svojom neuništivom energijom postao sinonim vrhunskog frontmena i uzor generacijama”.
“Aki nas je iznenada napustio, ali njegov duh i glas ostaće zauvek upisani u svima nama koji smo uz Parni Valjak odrastali, zaljubljivali se, smejali i plakali”, navodi se.
Rahimovski je rođen u Nišu 1955. godine, ali se ubrzo sa porodicom preselio u Skoplje. Pevač Parnog valjka bio je od osnivanja benda 1975. godine.
Poznati američki producent, scenarista i reditelj Din Devlin počeće u martu snimanje svoje nove naučnofantastične serije u Srbiji, piše Deadline.
Iako još uvek nije poznat datum premijere serije koja se zove “The Ark”, kasting će uskoro početi, a kanal SF je već naručio 12 epizoda.
Radnja je smeštena u vreme za 100 godina u budućnosti, kada su počele misije kolonizacije drugih planeta kao neophodnost da se obezbedi opstanak ljudske rase. Prva od ovih misija, na svemirskom brodu Ark One, suočiće se sa katastrofalnim događajem koji će izazvati ogromno razaranje i brojne ljudske žrtve.
Budući da im je ostalo više od godinu dana pre nego što stignu do “svoje” planete, posada mora da učini gotovo nemoguće da bi ostala na kursu i preživela, uprkos nedostatku životnih zaliha, ali i gubitku vođa ekspedicije.
Devlin važi za jednog od najuspešnijih i najuglednijih pisaca naučne fantastike, a proslavio se saradnjom sa Rolandom Emerihom, sa kojim je napisao i producirao hitove “Univerzalni vojnik”, “Dan nezavisnosti”, “Godzila”, “Zvezdana kapija”.
Njegov rediteljski debi bio je poznati film “Geostorm” iz 2017. godine sa Džerardom Batlerom u glavnoj ulozi.
Iza serije “The Ark” stoji Devlinova kuća Electric Entertainment. Srpski koproducent biće ovdašnja Balcanic Media Džonatana Ingliša i Ivane Vasić. Devlinu i Inglišu je ovo već peta saradnja, a poslednja je bila na seriji “The Outpost”.
Koautor i izvršni producent serije je Džonatan Glasner, takođe poznato ime u filmskom svetu kao autor i reditelj najdugovečnije neprekidno prikazivane SF serije “Zvezdana kapija SG-1”.
Glasner je potom bio izvršni producent, scenarista i reditelj popularne serije “CSI Miami ” i reditelj druge franšize – “CSI New York”.
Brajan Mej sprijateljio se sa britanskom glumicom Mez Marej kada je počela da se pojavljuje u Queen mjuziklu “We Will Rock You”, davne 2004. Izgubljena i ponovo pronađena interakcija na društvenim mrežama između dvoje prijatelja sada je pomogla jednom mladom gitaristi da vrati svoj dragoceni posed.
Marej, upoznata sa londonskim pozorišnim kvartom West End nakon što je radila na nekoliko produkcija tokom godina, znala je da gitara koja je još uvek u koferu ne pripada produkciji, pa je 14. januara fotografiju klasične gitare Alhambra postavila na internet tražeći pomoć da je vrati vlasniku.
Označila je Meja, a gitarista grupe Queen podelio je priču da svojih 2,9 miliona pratilaca na Instagramu i pitao da li neko od njih zna ko je vlasnik. Da gitara ne bi dospela u ruke potencijalnih lopova, Mej se pobrinuo da zatraži odgovarajuću identifikaciju notnih zapisa unutar kutije.
Na kraju je vest koja je potekla od legendarnog gitariste stigla i do osmogodišnjeg Emersona Lija Bankrofta koji je tačno identifikovao Harija Potera i notne zapise iz “Ratova zvezda” u kućištu, i tako vratio izgubljenu gitaru.
Guitar World je objavio da je Marej upoznala dečaka u Teatru Novelo, gde ona trenutno igra glavnu ulogu Done u “Mamma Mia!”, kako bi mu vratila gitaru, a Mej se javio putem Zooma da pozdravi Bankrofta.
Ovo verovatno neće biti jedini put u 2022. da Mej izmami osmeh na licima dece. Ove nedelje debituje u BBC emisiji “Andy and the Band”, u kojoj igra ulogu “Kuma roka”.
Epizoda je već dostupna na BBC iPlayeru i emituje se na CBBC kanalu. Mej takođe svira gitaru u pesmi “Planet Rock”, koja će biti objavljena 18. februara.
– Ako postoji jedna stvar koju smo svi naučili u poslednjih nekoliko godina, to je da ne možemo da zavisimo od naših vlada da se brinu o nama. Čini se da nisu u stanju da uče iz prošlosti i nesposobni da obezbede pristojnu budućnost.
– Ova pesma je napisana u trenutku besa u kombinaciji sa gorkim razočaranjem. Brexit je bio potpuno pogrešno rukovanje sa Covidom, kako smo do đavola došli do ovoga?
Irski fudbalski tim Bohemians podelio je sa javnošću novi gostujući dres sa likom Boba Marlija.
Dres, kreiran u saradnji sa porodicom Marli i odeljenjem za prodaju robe Universal Music Group Bravado, obeležava poslednju svirku rege legende na otvorenom, koja je održana na stadionu ovog tima, Dalimount Park, 1980. godine.
Danijel Lamber, izvršni direktor Bohemian FC, rekao je o dresu:
– Donosi mi ogromnu radost što danas otkrivam ovaj dres nakon nekoliko godina rada na ideji. Koncert Marlija u Dalimountu je jedan od zaista posebnih muzičkih događaja u Irskoj, njegov jedini koncert u irskoj i, nažalost, poslednji na otvorenom.
– Njegova ljubav prema fudbalu je svima poznata kao i činjenica da je igrao na našem čuvenom terenu pre koncerta, na istom terenu na kojem su igrali neki od najboljih igrača sveta, poput Pelea, Besta i Zidana, je neverovatna.
Poster for Bob Marley’s gig at Bohemians’ Dalymount Park in July 1980. Photo Press.
O čuvenoj svirci iz 1980. promoter Pat Egan je dodao:
– Mislim da je ovo sjajna stvar u smislu sećanja na taj dan, bio je prva velika svetska zvezda koja je odsvirala nastup na otvorenom u Irskoj.
– Biće to legendaran dres i pomoći će da legenda o Marliju ostane živa i zdrava na našem ostrvu. Sam dan, videti ga na sceni na stadionu, sa ogromnim crkvenim zvonikom u pozadini, bio je nestvarno isksutvo.
Dres je dostupan za pretprodaju ovde, a 10 odsto profita ide centrima za azil širom Irske za obezbeđivanje muzičkih instrumenata i fudbalskih kompleta, u saradnji sa klupskim partnerskim Pokretom tražilaca azila u Irskoj (MASI).
Prošle godine, Fontaines DC je takođe sponzorisao gostujuću opremu Bohemiansa da podrži dobrotvornu organizaciju za beskućnike.
Ime benda se pojavljuje na prednjoj strani dresa za sezonu 2021/22, a 15 odsto prihoda ide u Focus Ireland.
Džimi Hendriks i Kit Ričards/Photo: YouTube printscreen
Kit Ričards ima bogatu “istoriju” sa legendom gitare – Džimijem Hendriksom. Upoznali su se kada je Hendriks bio gotovo nepoznat muzičar sa nadom da će se probiti u Njujorku, a Ričards je odmah znao da on ima jedinstveni talenat.
Jedna osoba koja je verovala u Hendriksa čak i više od Kita bila je tadašnja partnerka gitariste The Rolling Stonesa, Linda Kit. Hendriks je bio na turneji po Sjedinjenim Državama kada je manekenka pronašla taj muzički dragulj i znala je da će Ričards postati jednako opsednut njenim otkrićem kao i ona.
– Moja prvobitna misao, naravno, bila je da Kit mora ovo da vidi – rekla je Linda za Observer 2013. – Bila sam odlučna da ga primete, da dobije ugovor o albumu i svima oduva mozak. Znala sam da ima sve što je potrebno da bude velika zvezda, pa sam odlučila da pomognem.
Kada se vratio sa turneje, Ričards je odlučio da čuje oko čega se to stvorila tolika frka, a ispostavilo se da je Lindina preporuka bila više nego dobra
– Prvo sam ga čuo na putu sa Kertisom Najtom, a onda sam ga viđeo kako svira u klubu Ondine’s u Njujorku. Imao sam osećaj da gledam nekoga ko samo što nije pukao.
Džimi Hendriks/Photo: YouTube printscreen
Linda je pozvala menadžera Stounsa, Endrjua Oldama, da pogleda predstavu novog talenta koji je otlrila, ali Hendriks je uzeo slobodan dan i prilika je propuštena.
Na sreću, ubrzo nakon toga, Čes Čendler, član The Animalsa, prihvatio je njen poziv na Hendriksov popodnevni set u kafeu Wha? i bio je oduševljen onim što je video. Od tog trenutka se rađa – The Expirience.
Nakon preseljenja u London, američki gitarista ubrzo je postao glavna tema u gradu, a njegov uspon je bio nezaustavljiv. Svaki drugi gitarista na planeti izgledao je bedno u poređenju sa Hendriksovim veličanstvom, i to je razbesnelo Ričardsa.
– Jedan čovek može da uništi instrument. Džimi Hendriks, blagoslovi njegovo srce – kako bih voleo da je još uvek tu – skoro nenamerno je skoro uništio gitaru kao instrument – jednom je primetio gitarsita Stounsa i dodao:
– Zato što je on bio jedina faca koja je to mogla tako da uradi. Svi ostali su to jednostavno zeznuli, i mislili su da je zavijanje (na gitari) odgovor. Ali nije; Moraš da budeš Džimi da to uradiš, moraš da budeš jedna od posebnih mačaka.
Pojava Hendriksa naterala je sve ostale da podignu svoje standarde, a on je postavio novo merilo koje je bilo nemoguće dostići njegovim konkurentima. U pola veka od njegove smrti, nijedan gitarista ga još uvek nije pomračio, a zamršena magija koju je stvorio na instrumentu verovatno nikada neće biti ponovljena.
Sećate se kako je bilo iščekivati novu sezonu “Igre prestola”, a znate i kako je to kad se pojavi nova instalacija iz Marvelovog filmskog univerzuma – tema spojlera postaje neizbežna i aktuelnija nego ikada pre.
Za one koji ih još nisu pogledali, Twitter i Facebook postaju zabranjene zone, dok se mogu naći i razni priručnici koji nude savete na temu toga kako da svoj onlajn boravak oslobodite spojlera.
U “stvarnom svetu” pokušaj pojedinca da okupljenima ispred bioskopa u Hong Kongu otkrije epilog filma “Avengers: Endgame” navodno je doveo do toga da bude napadnut.
Kultura spojlera i “strah od spojlera” možda deluju kao originalna tvorevina digitalnog doba nastalog kombinacijom široke publike, brzog širenja informacija i popularne kulture koja se plasira u epizodnom formatu. Međutim, reč je o problemima sa kojima su se mediji suočavali još u 19. veku.
Naši viktorijanski preci ne bi ih verovatno nazvali “spojlerima”, ali su često bili podjednako svesni toga da neznanje o tome šta će se dogoditi može umnogome uticati na radost tokom gledanja ili čitanja fikcije.
Romanopisac Vilki Kolins živeo je u senci Čarlsa Dikensa, svog prijatelja i kolege, sve dok u novembru 1859. godine nije počeo da izlazi serijal “Žena u belom”. Ovaj roman, uzbudljiva mešavina intrige, ludila i zločina, nije bio senzacija samo zbog sadržaja, već i zbog načina na koji je publika reagovala.
Ljudi su se tiskali u redu ispred prostorija izdavača, iščekujući sledeći nastavak i kladeći se na to koja će se “tajna” antagoniste otkriti. U međuvremenu su po romanu nazvani parfemi i igranke. Vilijem Gledston, u datom trenutku kancelar blagajne (kasnije će, kao što znamo, biti premijer u četiri mandata), otkazao je posetu pozorištu kako bi mogao da isprati najnovija dešavanja.
Pošto je u nedeljnim nastavcima izlazila duže od deset meseci, “Žena u belom” je konačno objavljena u formi trotomne zbirke 1860. godine. Kolins je upozorio kritičare koji će pisati recenzije da ne otkrivaju njen zaplet:
“Ukoliko (kritičar) na bilo koji način oda o čemu se radi, da li time čini uslugu čitaocu, uništivši, unapred, dva glavna sastojka čari svih priča – interesovanje koje nosi znatiželja i uzbuđenje koje nosi iznenađenje?”.
Tajna, sspojler/Photo> Pixabay
Danas, kada smo navikli na nastojanje studija i stvaralaca da po svaku cenu onemoguće da publika i mediji saznaju detalje njihovog rada, teško je na pravi način vrednovati koliko je neobičan zapravo bio Kolinsov zahtev – kako se o romanu kog krase stalni preokreti moglo pisati bez odavanja tajni njegove sadržine?
Na iznenađenje svih, kritičari su ispoštovali zahtev. U nedeljniku Examiner namučili su se da ne otkriju ništa, ali su priznali da “bi odavanje zapleta… ugrozilo interesovanje čitalaca… koji sa njime još uvek nisu upoznati”. Kritičar novina Saturday Review istakao je da bi odavanje sadržaja bilo “nekorektno prema priči” iako mu se roman nije dopao. Napravljen je kompromis:
“[Nadamo se] da nikome neće smetati povremeni nagoveštaj, mračna aluzija… na misteriju svih misterija, na zaplet ’Žene u belom’“.
Iako se ne radi bukvalno o onome što bismo danas nazvali “kritikom bez spojlera”, ovo je bila sasvim nova vrsta izazova za viktorijanske kritičare i njihove čitaoce.
I drugi su autori sledili Kolinsov primer. Meri Elizabet Bredon ostvarila je ogroman uspeh objavivši 1862. godine roman “Tajna ledi Odri”, čiji se zaplet vrteo oko zamene identiteta i zločina iz prošlosti. Znala je da bi njen sledeći roman “Henri Danbar” mogao da izgubi mnogo svoje draži ukoliko bi kritičari odali “tajnu” koja se krije na samom njegovom kraju – stoga ih je zamolila da “ne opisuju zaplet”.
Reakcija kritičara ovoga puta, međutim, nije bila tako jednoglasna. Mnogi su se pitali da li je roman koji se tako lako može “pokvariti” uopšte vredan čitanja, odnosno da li odavanje detalja zapleta zaista negativno utiče na doživljaj čitalaca. U Examineru su se zapitali “kako se zaplet romana može istovremeno držati u tajnosti i kritikovati”. Istakli su da čitaoci mogu relativno lako i sami da pogode kakvu to tajnu krije Henri Danbar i pre nego što je otkriju. Čemu onda čitava zavrzlama?
U Timesu su otišli korak dalje – njihov kritičar je istakao da zadovoljstvo koje prati čitanje ovih romana ne zavisi o “neznanju” o njihovom kraju, te da su čitaoci podjednako zadovoljni i kada znaju kako će se završiti. Čini se da su Kolins i Bredonova, uprkos svemu, na kraju ipak odneli pobedu.
U članku objavljenom 1871. godine autor Saturday Reviewa priznao je da, iako sam ne uživa u napetosti, ne govori u ime većine čitalaca za koje “anksioznost koju osećaju pred otkrivanje kraja” predstavlja jako vredan aspekt fikcije. Izgleda da prvi pomen “spojlera” u štampi nalazimo petnaest godina kasnije. U uvodnom delu kritike romana fantastičnog imena “Izvodljiva lukavost” u ilustrovanom časopisu Graphic izneto je sledeće zapažanje:
“Nećemo kvariti utisak koji roman ostavlja na čitaoca time što bismo i u najmanjoj mogućoj meri nagovestili zaplet, čija privlačnost u potpunosti zavisi od toga da li mu se prilazi naivno i bez ikakvih predubeđenja”.
Iako se čini da su danas ulozi veći – u neke franšize se ulažu milijarde dolara, a serije traju dugi niz godina – utešno je znati da moderna publika nije ni izbliza usamljena u stavu da uživanje u fikciji umnogome zavisi od toga koliko toga (ne)znate unapred.
