Da podsetimo, grupa je zakazala i ubrzo rasprodala dva koncerta u maju 2023. u BitefArtCafeu, ali usled užasnih majskih tragedija koje su tada zadesile našu zemlju, bend je odlučio da te nastupe otkaže.
Tako da su sada koncert prebacili na ovu godinu i to baš na datum 8. mart, Međunarodni Dan žena.
Frontmen grupe, pevač, gitarista, kompozitor i tekstopisac Zvonimir Đukić Đule je povodom konfeta poručio: “Dame i gospodo, mladići i devojke, pripremite se za vrtlog energije i strasti, za “visokonaponske” Van Gogh vibracije, 8. mart – BitefArtcafe!“.
Voditelj Džimi Felon i grupa Green Day udružili su snage, pa zasvirali zajedno na stanici metroa u Njujorku.
Nastup su počeli prerušeni, a potom su skinuli perike i pokazali svoj pravi identitet, što je bilo pravo izneneađenje za veliki broj ljudi koji su zastali da vide i čuju pta se tio dešava.
Pesma “Bury a Friend” Bili Ajliš poslužila je kao glavna inspiracija za otvarajuću špicu četvrte sezone serije “True Detective”. Ali to nije sve…
U debi epizodi serije, Džodi Foster i Kali Rejs se bave slučajem koji uključuje povratnike iz mrtvih, smrznuta tela i (potencijalno!) još jedan zastrašujući kult koji deluje iza scene. Iako moramo da sačekamo da saznamo šta tačno sledi, mnogo toga se očekuje u epizodama koje slede.
“Night Country” je takođe najviše fokusirana na ženske likove u okviru ovog antologijskog serijala, a Isa Lopez, nova producentkinja serije “True Detective”, želi da iskoristi najnoviju reinterpretaciju ovog hita na HBO.
Da započne stvari, Lopez je postavila pesmu “Bury a Friend” Bili Ajliš na otvaranje četvrte sezone. U intervjuu za IndieWire, producentkinja je opisala pesmu kao “stvarno pravu žensku”, dodajući:
– To je tako mračna, ozbiljna, zabavna, zlokobna pesma koja mi se činila apsolutno pogodnom. Sviđa mi se činjenica da je toliko neočekivana. Ne deluje kao da ćemo odjednom preći na Bili Ajliš, ali jednostavno radi tako dobro.
Lopez je navodno slušala muziku Ajliš “danju i noću” dok je pisala “Night Country”.
– Bilo je tako čudno jer sam razmišljala o jeziku i zakopavanju prijatelja i hodanju po staklu – sve stvari koje su u seriji – rekla je. – Bilo je kao, ‘To je ludilo… Svi elementi serije su u pesmi”.
Prema rečima same BilI Ajliš, pesmu je napisala iz perspektive čudovišta ispod njenog kreveta.
– Priznajem i da sam to čudovište, jer sam svoj najgori neprijatelj – pevačica je rekla u intervjuu za Alternative Press još 2019. godine. – A može biti i čudovište ispod tvog kreveta.
Brojni fanovi Ajliš takođe su povukli paralelu sa pričom koju je pevačica podelila o paralizi u snu, koju je ona kasnije opisala kao “delimično istinitu”.
U premijernoj epizodi “Night Country”, Foster nalazi odsečen jezik, vozi usred polarne noći i otkriva mrtva tela smrznuta u ledu.
Ton serije deli mnogo sličnosti sa pesmom Ajliš, koja uključuje uznemirujuće stihove poput: “Stani na staklo, takucaji jezik / Zakopaj prijatelja, pokušaj da se probudiš”. Da li je moguće da je pesma Bili Ajliš odigrala veću uloguu scenariju četvrte sezone “True Detective”?
– Sasvim je moguće da su se događaji u seriji desili jer sam slušala Bili – rekla je Lopez za IndieWire. – Zato se nadam da me neće zvati i tražiti neka autorska prava.
Robi Kriger, gitarista benda The Doors, traži pomoć od gitarističke zajednice u pronalaženju veoma posebne ukradene gitare: njegove dragocene Gibson SG Special iz ranih ’60-ih godina.
Ova električna gitara korišćena je tokom njegovih ranijih godina s bendom The Doors, pre nego što je ukradena iz prostora za probe benda oko 1967. godine. Sada, u razgovoru za Guitar World, Kriger je ponovio svoj poziv za pomoć u pronalaženju instrumenta.
– Srećom, uspeo sam da pronađem drugu, sličnu – kaže Krieger za GW. – Ali još uvek tražim svoj originalni SG… Ako bilo ko tamo zna nešto o tome, molim vas, pozovite me. Ozbiljno!
Iz tog razloga, član benda The Doors moli sve vlasnike Gibson SG Special gitara iz 1963. ili 1964. godine da provere zadnji deo svojih gitara i potraže serijski broj 88779. Svi sa mogućim informacijama mogu da se obrate na FindRobbysGuitar@gmail.com.
Iako je Kriger bio tadovoljan zamenskim SG – modelom iz 1967. godine, takođe crvenim, koji je nabavio nakon što je original nestao – još uvek se nada da će jednog dana moći da otkupi originalni instrument.
Gitarista ponavlja poziv za pomoć, budući da je prvi put upućen 2021. godine, kada je Kriger objavio i video opisujući karakteristične osobine gitare i njenu istoriju i – netačno naveo serijski broj kao 952727.
– To je bila crvena Gibson SG Special, imala je P-90 magnete, crne. Kupio sam je u zalagaonici Ace Loans u Santa Monici – rekao je Kriger u snimku.
– Ovo je bila gitara na kojoj sam imao audiciju za The Doors. Takođe je bila gitara na kojoj sam napisao ‘Light My Fire’, svirao je na Whiskey [A-Go-Go], na London Fog, svirao je na The Ed Sullivan Show i koristio je na prva dva albuma benda. Onda jednog dana, nestala je – neko je ukrao iz našeg prostora za probe.
Navodno je gitaru izbacio iz glave sve dok nije počeo da radi na svojoj biografiji “Set the Night on Fire” kada mu je, kao deo istraživanja, jedan obožavalac benda The Doors dostavio manifest sa stare turneje.
Dokument je sadržao serijski broj za SG Special, koji Kriger nije sačuvao u zapisima. Ta informacija se kasnije pokazala netačnom, a Kriger je sada saznao pravi broj – 88779.
Alt/indie rock grupa La Volpe iz Spita objavila je pre nekoliko dana svoj prvi singl na hrvatskom jeziku s novom pevačicom. Pesma “Gledaj me u oči” dobila je i svoj vide ospot, za koji su bili zaduženi Anna Perlain (režija, kostimografija, koreografija, performans) i Marino Vrca (kamera, montaža, kolor),
Sredinom aprila La Volpe ulaze u studio kako bi započeli snimanje svog prvi službeno LP-a na hrvatskom jeziku, uz mali stilski zaokret.
La Volpe/Photo: Leo Nakić
La Volpe čine Marino Vrca (vokal, gitare), Iva Omazić (vokal), Roko Zauze (bas) i Luka Donadini (bubnjevi).
Sukob Izraela i Palestine već mesecima je glavna vest u svetskim medijima. Eskalacija ovog sukoba dogodila se nedavno, ali ovaj region je odavno bure baruta i predmet različitih mišljenja u svetu, ali i na ovim prostorima. Javnost ali i državnici bivše Jugoslavije, naravno, imaju podeljene stavove.
Ipak, kad su/smo svi bila ista država, nije bilo tako. Naime, 1982. godine, održan je rok koncert kao podrška Palestini, a na njemu su nastupili neki od najvećih rok bendova.
Rok Časopis Džuboks je ovako izveštavao sa događaja Podrška Palestini:
“U petak, 9. jula, u Beogradu je održan veliki miting solidarnosti s borbom palestinskog naroda. Na Trgu Marksa i Engelsa okupilo se preko 30 hiljada mladih, odajući priznanje i podršku Palestincima protiv izraelskog agresora.
Zauzimanjem većeg dela nezavisnog Libana i okupacijom glavnog grada Bejruta, izraelska vojska je stavila pred svršen čin narod Palestine, koji se već dugi niz godina bori za ostvarivanje svojih legitimnih prava.
Provodeći brutalnu agresiju, Izraelci se koriste tako poznatim fašističkim metodama, u istoriji dobro poznatim. Kao da su zaboravili sve strahote Drugog svetskog rata, u kojem je jevrejski narod pretrpio ogromne žrtve.
Mladi Beograda su u punoj meri iskazali svoju solidarnost. U organizaciji Saveza socijalističke omladine priređen je skup pod nazivom Smrt fašizmu – sloboda narodu. Sve prisutne je pozdravio narodni heroj, general-pukovnik Dušan Korać, koji je govorio o borbi palestinskog naroda i podršci koju naša zemlja toj borbi pruža.
Predstavnik PLO-a u Beogradu Mohamed Naphan zahvalio je narodima i narodnostima Jugoslavije na pomoći i solidarnosti. Za vreme koncerta, pročitan je telegram upućen ovom skupu, Savezu boraca i omladini Jugoslavije, od strane vođe palestinskog naroda Jasera Arafata.
Tokom muzičkog dela pojavili su se R. M. Točak s pratećom grupom, Električni orgazam, Aki Rahimovski i Riblja čorba. Uglavnom su to bili kratki nastupi, no vrlo efektni.
Riblja čorba je izvela nekoliko svojih poznatih numera, kao i nekoliko novih, za koje je Bora rekao da će se naći na sledećem albumu, čiji se izlazak očekuje tokom jeseni. Treba napomenuti da je ovaj koncert za naše domaće iskustvo imao dosta kvalitetan zvuk, što je svakako napredak za buduće poduhvate“ pisao je tada Džuboks.
Kažu ljudi da je u nekom trenutku voditelj programa izgovorio kako na koncertu ima blizu 100.000 ljudi. Ipak kako pišu očevidci, to je bilo daleko od istine. Na početku je bilo oko 6 ili 7 hiljada ljudi, da bi se taj broj popeo na 20-ak kad je zasvirala Riblja Čorba kao zvezde večeri.
U izdanju Sekvoja record Aleksandra Bjelić objavila je svoj autorski debi album – “Neka druga” i najavila ga singlom i spotom za pesmu “Gde ljubav spava”.
Album “Neka druga” donosi devet džez pop pesama koje su muzičko pripovedanje Aleksandre Bijelić. Ovo je muzika koja je sluša u jednom dahu, spoj je talenta, vizije, spontanosti, predanog rada svakog ko je na ovom muzičkom projektu učestvovao.
A reč je o zaista vrhunskom muzičkom i producentskom timu. Pored Aleksandre koja je autor većine tekstova i muzike, na albumu “Neka druga” svoj pečat su dali i: Lazar Arsović (produkcija, gitara, perkusije), Srđan Marković (muzika, prateći vokali), Bojana Stojkov (tekst “Gde ljubav spava”), Ivan Aleksijević (aranžmani, klavir), Milan Pavković (kontrabas), Petar Radmilović (bubnjevi), Kristijan Mlačak (saksofon), Nemanja Banović (truba) i specijalni gost Aleksandar Stojić (klasična gitara), Aleksandra Klenkovski (gudački instrumenti), Branislav Radovanović (stručni konsultant),članovi Merry Gospel hora, Luka Ignjatović (saksofon), Andrija Gavrilović A.N.D.R. (truba), Filip Bulatović (klavijature, aranžman), Petar Krstajić (bas gitara).
Aleksandra Bijelić je prisutna na domaćoj muzičkoj džez i pop sceni više od dve decenije. Završila je Master studije na Katedri za džez i popularnu muziku, a pored uspešne koncertantne karijere, ona se aktivno i bavi vokalnom pedagogijom.
Kontinuirano nastupa sa Big Bendom RTS-a i Beogradskim Diksilend orkestrom sa kojim ima objavljen album “All that jass”. Sa svojim bendom, kvintetom Alex & the Fergusons objavila je zbirku obrada pop i džez klasika pod nazivom A Basement Session.
U formaciji glas-klavir (sa čuvenim Ivanom Aleksijevićem Pančevcem), džez trio (sa pijanistima Ivanom Aleksijevićem i Filipom Bulatovićem – Mapo Keys, te kontrabasistom Milanom Pavkovićem), sa svojim kvintetom i velikim orkestrima održala je mnogobrojne koncerte u zemlji, regionu i inostranstvu.
Aleksandra Bijelić/Photo: Nebojša Babić
Zbog svoje specifične boje glasa i izuzetne vokalne tehnike Aleksandra Bijelić sarađuje je s brojnim muzičarima regionalne džez, pop i rok scene, a njen vokal može se čuti i u reklamama, špicama, animiranim filmovima (Princeze sirene, Lenji grad, Vipo).
Pesma “Gde ljubav spava” prvi je zvanični singl sa albuma “Neka druga”. Na tekst Bojane Stojkov Aleksandra Bijelić dodala je svoju muzičku magiju i nastala je ova pevljiva, milozvučna, hitična pop balada u stilu Gregori Portera. Univerzalna tema ljubavi u ovoj numeri tretirana je kao pitanje, kao afirmativna čežnja, nada, ni jednog trenutka ni muzički ni lirično ne prelazeći u patetiku. Na albumu se nalazi još jedna verzija ovog debi singla, nešto drugačijeg zvuka kao rezultat Aleksandrine saradnje sa jednim od trenutno najtraženijih mladih aranžera Filipom Bulatovićem (Mapo Keys) i producentom Andrijom Gavrilovićem A.N.D.R.
Robi Vilijams odlučio je da se poveri putem Instagrama, gde je napisao da se u januaru oseća kao da je u nekom praznom prostoru, ali i da još uvek oseća strah od Covida.
“U jednom sam od onih perioda u kojima se svaki e-mail kojem moram da se vratim čini opterećenje poput nekog domačeg zadatka koji moram da napišemi. Svaki društveni angažman čini se neizvodivim i sve, osim ostanka u krevetu, čini se nemogućim. Stvar je u tome da nisam nesrećan, nisam depresivan i zapravo je sve dobro. Nisam čak ni loše volje. Samo sam u jednom vrlo lepom praznom prostoru”.
Takođe je napisao da oseća potrebu da se udalji od svega i nestane na neko vreme kako bi uživao sa svojom suprugom Ajdom i njihovom decom.
“Mislim da mi treba resetiranje. Događa se to tu i tamo. Moram na neko vreme da nestanem. Neki prijatelji to shvataju, a neki ne. Neke od njih bilo je lepo poznavati. Jednostavno ne želim da se dovedem u neku nezavidnu poziciju samo zato jer moram na neko vreme da se isključim. Sve što želim je da gledam televiziju s Ajdom i decom i tu i tamo nešto prokomentarišem. Te stvari me čine srećnim”.
Robi Vilijams je proveo godine boreći se s zavisnošću od droge i s mentalnim problemima. Na Instagramu se, pozivajući se na “januarski blues”, takođe napisao i sledeće:
“Ponekad se probudiš s osećajem da si ili dobio COVID ili da si samo prehlađen, ali onda sat kasnije shvatiš da nisi bolestan i onda ostatak dana provedeš stvarno umoran i pomalo mrzovoljan? Šta je onda to?”
Deadline Hollywoodizveštava da je Universal Pictures stekao prava na autobiografiju Entonija Kidisa iz 2004. godine pod nazivom ‘Scar Tissue’.
Trenutno se film nalazi u ranoj fazi razvoja, a produkciju će voditi sam Kidis, uz podršku Brajana Grazera i Gaja Oserija iz Imagine Entertainment kompanije. Još uvek nije poznato ko će režirati film ili ko će glumiti Kidisa.
Kidisova biografija ‘Scar Tissue’ istražuje njegov odnos s ocem, njihovu borbu sa zavisnošću od droge, smrt osnivača benda Red Hot Chili Peppers, gitariste Hilela Slovaka od predoziranja heroinom, kao i kako su Kidis i Flea održavali bend u životu tokom njihove karijere.
Red Hot Chili Peppers su osnovani u Los Anđelesu 1982. godine, a članovi benda su pevač Entoni Kidis, basista Flea, bubnjar ČAd Smit i gitarista Džon Frušante. Njihova muzika kombinuje elemente alternativnog roka, funka, pank roka, hard roka, hip hopa i psihodeličnog roka. Njihov raznovrstan uticaj oblikovao je žanrove poput funk metala, rap metala, rap roka i nu metala. Sa više od 120 miliona prodatih albuma širom sveta, Red Hot Chili Peppers su jedan od najprodavanijih bendova svih vremena. Tokom svoje više od 40-godišnje karijere, objavili su 13 studijskih albuma i održali oko dvadeset svetskih turneja.
RHCP/Photo: redhotchilipeppers.com
Universal Pictures je najavio da će film biti šokantno iskren portret muzičara, zavisnika i lidera benda, s obzirom na ekranizaciju Kidisove biografije.
Kidis je bio izuzetno iskren u svojim memoarima, izjavivši 2016. godine:
– Žalio sam neko vreme zbog knjige koju sam napisao jer mi je prouzrokovala određenu bol. Ali onda sam počeo da uviđam da dugoročno ima pozitivan uticaj. Ljudi su je čitali u bolnicama, zatvorima i školama i imala je pozitivan efekat. Shvatio sam da cela poenta pisanja te knjige nije za mene, već da pokažem da neko može proći kroz sve teškoće, vratiti se i imati produktivan, uspešan, srećan i zanimljiv život. Tako da, bez obzira na sramotu, bol, poteškoće ili nelagodu kroz koje sam prošao, vredelo je jer su mi dolazili ljudi govoreći da su njihova deca pročitala knjigu i da su se posle toga oporavila.
Američka SF komedija “Bill & Ted”, muzikom inspiriran film iz 1989. s Aleksom Vinterom i Kijanuom Rivsom u glavnim ulogama dvojca koji putuje kroz vreme, dobiće svoj četvrti nastavak.
Pošto je film dobio drugi die pa nenadano ostao bez trećeg nastavka, 30 godina kasnije, on se ipak pojavio. “Bill & Ted Face the Music” izašao je 2020. u vreme pandemije zbog koje je malo ljudi uspelo da ga pogleda u bioskopima, ali bez obzira na to, film je pokupio dobre kritike i prema većini, isplati se pogledati ga.
Nastavak je, dakle, prošao dobro, ili se igra na sentiment koji imaju i sam Bill & Ted, a naročito Kijanu Rivs, pa je u nedavnom intervjuu Aleks Vinter otkriokako “tvorci franšize raspravljaju o ideji za četvrti film, koja im se svima sviđa”. Na nastavku bi trebalo da rade i izvorni scenaristi Kris Mateson i Ed Solomon.
– Volimo ove filmove jer su čudni i nisu tipični mainstream filmovi. To nikad nisu bili filmovi koji samo ugrabe novac, niko se nije obogatio ‘Billu & Tedu’. Radimo ih iskreno, iz ljubavi i interesa. Postoji stvarno dobra ideja koju su scenaristi smislili za četvrti deo – rekao je Vinter.
