Grupa Bon Jovi objavila je novi koncertni dokumentarni film, pod nazivom “On a Night Like This – Bon Jovi 2020”. Premijera filma je održana na zvaničnoj Facebook stranici benda.
Ovaj specijal je fokusiran na njihov nedavno objavljeni studijski album “2020”. Kao i svim ljudima širom sveta, i životi članova benda Bon Jovi okrenuti su naglavačke zbog pandemije korona virusa. Ne samo što su odloženi planovi za njihov novi album, već je odložena i planirana turneja.
Bon Jovi/Photo: YouTube printscreen
Koncertni dokumentarac je snimljen u Nešvilu i prikazuje bend u pripremi za koncert, kojim predstavljaju nove pesme.
– U senci izazovnog vremena koje je zadesilo ceo svet, video materijal prikazuje duh žive muzike i njene sposobnosti da spaja ljude – piše u saopštenju benda uz film.
“2020” je objavljen oktobru, i predstavlja 15. studijski album benda. Pojedine pesme su izmenjene, kako bi reflektovale aktuelne događaje 2020. godine, kao što su “Do What You Can” i “American Reckoning”, inspirisane korona virusom i ubistvom Džordža Flojda.
Za frontmena Džona Bon Džovija, ove promene su mu, kaže, omogućile da ima “drugačije viđenje šta album “2020” predstavlja kao umetnost”, i da ga svetu prikaže kao “svoje viđenje stvari”.
Legendarni Pol Makarnti je otkrio da ne želi da se slika sa fanovima. Objasnio je da je ovo novo pravilo prihvatio od Aleka Boldvina.
– Jednom sam sa Alekom sedeo napolju posle časa joge i uzeli smo nešto da pojedemo. Odjednom je jedan momak pitao Aleka i mene da li može da nas uslika zajedno. Alek ga je fiksirao pogledom i najopuštenije rekao “ja se ne slikam, žao mi je”. Odmah sam shvatio da i ja treba tako da se ponašam – rekao je Makartni na jednom podkastu.
Naglasio je da ga umara činjenica da danas svi imaju kamere i da ga stalno proganjaju da se fotografišu. Dodao je da ne voli da se slika i da ne prihvata više da se slika sa fanovima. Međutim, naglasio je da će uvek rado zastati da porazgovara sa fanovima.
– Kada me neko pita da se slikamo osetim se poput majmuna u cirkusu, to mi se ne sviđa uopšte – rekao je Makartni i dodao je da sada zahvaljujući zaštitnim maskama može nezapaženo da šeta ulicama.
Ozi Ozborn javno se prisetio 2016. godine i svoje afere sa Mišel Puh, zbog koje se kratkotrajno razdvojio od supruge Šeron sa kojom je u braku skoro tri decenije.
– U životu sam učinio prilično nečuvene stvari. Žalim što sam prevario suprugu. Više to ne radim – rekao je Ozi Ozborn ove nedelje u jednom intervjuu za američke medije. – Imam sreću što me nije napustila. Nisam ponosan na to. Bio sam besan tada. Slomio sam joj srce.
Legendarni britanski muzičari Van Morison i Erik Klepton udružili su snage i snimili novu pesmu “Stand and Deliver”, kao svojevrsni vid protesta protiv lokdauna u Velikoj Britaniji, javljaju svetski mediji.
Pesma “Stand and Deliver”, čiji je autor Van Morison, biće dostupna za daunloud na svim striming platformama od 4. decembra.
????STAND AND DELIVER???? BRAND NEW TRACK written by Van Morrison and performed by @EricClapton
Download the exclusive track on DECEMBER 4th to #SaveLiveMusic
Ova numera, kako javlja američki magazin Billbaord, deo je nastavka Morisonove kampanje “Spasite muziku uživo” (Save Live Music campaign).
Tokom proteklih meseci Van Morison je već objavio tri pesme kao direktan vid protesta protiv rigoroznih mera Vlade Velike Britanije u cilju sprečavanja širenja koronavirusa. Od početka septembra do kraja prošlog meseca Van Morison je objavio numere, koje nose vrlo jasnu poruku: “Born To Be Free”, “As I Walked Out” i “No More Lockdown”, a novom, u kojoj gostuje Erik Klepton, samo nastavlja započeti niz.
– Ne govorim ljudima šta da rade ili da misle, jer to na odličan način već radi Vlada. Zalažem se za slobodu izbora, jer verujem da ljudi imaju pravo da misle sami za sebe – saopštio je slavni kantautor uoči objavljivanja protestnih pesama.
Van Morison se već mesecima bori za otvaranje svih koncertnih dvorana u punom kapacitetu. Više puta je već izjavljivao kako smatra da novi, drugi po redu lokdaun u Velikoj Britaniji predstavlja “egzistencijalnu pretnju” po budućnost koncertnih, ali i svih drugih dvorana i klubova u toj zemlji.
Nakon potpunog zatvaranja, u Velikoj Britaniji su početkom avgusta bile dozvoljene neke svirke, uz obaveznu socijalnu distancu, međutim još je snazi drugi karantin, iako je najavljeno da će od 2. decembra početi popuštanje mera, koje će se odvijati u tri faze.
Sav prihod od pesme “Stand and Deliver” biće doniran fondaciji “Lockdown Financial Hardship Fund”, koju je 75- godišnji umetnik pokrenuo kako bi pomogao svim kolegama muzičarima koji zbog pandemije koronavirusa trpe velike finansijske posledice.
– Mnogi od nas podržavaju Vana i sve njegove akcije da spasi živu muziku. Zaista nam je svima velika inspiracija – kazao je Erik Klepton za američki magazin Variety. Čuveni gitarista dodao je da bi svi muzičari trebalo da dignu glas.
– Moramo da se suprotstavimo i da nas čuju, jer je neophodno da nađemo izlaz iz ovog užasa. Postoji opasnost da se živa muzika i koncerti nikada ne oporave – upozorio je Klepton.
Zahvalivši se Kleptonu na “fantastičnoj izvedbi”, Van Morison je prokomentarisao kako se nada da će pesma naići na odobravanje mnogih koji dele njihovu frustraciju.
– Zaista je tužno videti tolike talentovane muzičare, za koje izostaje bilo kakva vladina pomoć. Ali, želimo da ih uverimo da svakoga dana radimo na povratku muzike uživo i na tome da se spasi naša industrija – kazao je muzičar, ponovivši sličnu stvar i na svom Tviter profilu.
The UK is my home. My business, directly and indirectly, provides employment for thousands of people each year. Imperial College, UK Govt and NI Executive have plunged us into lockdown destroying those livelihoods. It’s time they provide the roadmap back out.
Velika Britanija je, kako je napisao, njegov dom, a njegov “posao” direktno i indirektno omogućava zaposlenje hiljadama ljudi svake godine:
– Vlada Velike Britanije strpala nas je u lokdaun i onemogućila svim tim ljudima da zarade sredstva za život. Vreme je za plan izvlačenja!
Inače, Van Morison i Erik Klepton poslednji put su delili scenu u martu, u londonskoj O2 Areni na dobrotvornom koncertu samo nekoliko nedelja pre nego što je u Velikoj Britaniji stupio na snagu potpuni lokdaun.
Pesma “Dance Monkey” Tones and I postala je pesma koju su korisnici najviše pretraživali na aplikaciji Shazam, objavila je stranica Guinness World Records.
Upečatljiva pesma drugi je singl s debitanstkog EP-a “The Kids Are Coming” Tones and I, pod pravim imenom Toni Votson. Pomenuta pesma pretraživana je čak 36,6 miliona puta u aplikaciji za identifikaciju muzike Shazam.
Pesma je objavljena u maju 2019. godine, a na prvom mestu zamenila je “Wake Me Up” švedskog DJ-a Aviciija.
Pesma je zauzela prvo mesto na listama u više od 30 zemalja, a debitovala je na Billboard Hot 100 na 96. mestu. Kad se konačno popela u prvih pet, postala je prva pesma Hot 100 koju je samostalno napisala žena koja je ušla na listu za više od osam godina, objavio je Billboard.
Spot za pesmu “Dance monkey” na YouTube ima više od milijardu pregleda, a njen debitantski album očekuje se krajem godine.
Mladi regionalni muzičari u okviru mreže i projekta B#ART, obradili su čuvenu pesmu “Ironman” grupe Black Sabbath.
Mreža B#ART (Balkan Art Connection) podržava nevladine organizacije koje besplatno pružaju umetničko/muzičko obrazovanje deci i mladima, jačaju procese socijalne inkluzije i doprinose pomirenju u regionu. B#ART za sada predstavlja osam organizacija iz tri zemlje regije: Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije.
Superar u BiH, AkustikUm, Sarajevo Drum Orchestra, Ri Rock, Štek House, Voice, Nebograd i Femix od 2019. godine zajedničkim naporima rade na promociji važnosti jačanja socijalne inkluzije ranjivih grupa, podržavaju i promovišu pomirenje u regiji kroz zajedničko muziciranje uz stručnu podršku muzičkog producenta Marka Louisa.
B#ART svojim aktivnostima dokazuje da nas različitost spaja i da granice ne postoje za muziku, umetnost, kao i dijalog.
Marko Louis (Kombank dvorana)/ Photo: AleX
– Mnogo sam srećan da sam deo projekta B#ART i da razmenjujem svoja iskustva sa muzičarima i organizacijama koje kroz muziku pozitivno deluju na razvoj društva. Svaki naš susret je bio veoma produktivan i inspirativan. Svaka organizacija iz ovog projekta je različita i unikatna. Uz kreativno druženje, posvećenost, razumevanje i timski rad nastao je zajednički zvuk koji se veoma dobro čuje na obradi legendarne pesme “Ironman”. Entuzijazam, sloboda razmišljanja i želja za druženjem pokazala je da granice ipak ne postoje koliko god da su stvarne. Radujem se sledećoj obradi i ponovnom susretu sa organizacijama B#ART mreže – izavio je Marko Louis.
Inicijatorke projekta B#ART su Klaudija Bilić-Selmanović, Irena Klissenbauer i Stela Vasić koje su ovom prilikom izjavile: – Raznolikost je naša snaga! B#ART dokazuje da biti različiti i drugačiji nije prepreka, nego prednost. Naš krajnji cilj je povezivanje i osnaživanje mladih ljudi kroz umjetnost. Uprkos novonastaloj situaciji, mi i dalje radimo na svom zajedničkom cilju jačanja i širenja mreže. Kako u vrijeme koronavirusa razvijati kreativnost kod djece i mladih ljudi? Kako povezati mlade ljude iz različitih država u regionu kada ih politike konstantno razdvajaju? U društvima država regiona ne pridaje se velika pažnja osnaživanju ranjivih skupina i marginaliziranih grupa. B#ART traži odgovore na ova pitanja. Kroz online radionice o izgradnji povjerenja, te produkciju pjesama, B#ART jača i promovira važnost inkluzije u društvu, važnost pomirenja u regiji, te stvara umjetnosti koja nam sve to omogućava.
Film “Dara iz Jasenovca” reditelja Predraga Antonijevića u trci je za Oskara u kategoriji Najbolji međunarodni film, saopštili su iz Filmskog centra Srbije.
O tome je odlučila komisija u kojoj su bili Dobrivoje Tanasijević – Dan Tana (član Američke akademije filmske umetnosti i nauke, član komisije po predlogu FCS-a) Miroslav Lekić (ispred Udruženja filmskih umetnika Srbije), dr Ivana Kronja i Tanja Bošković (po predlogu AFUN-a), Sandra Perović (ispred Upravnog odbora FCS-a), Dara Džokić (ispred Udruženja filmskih glumaca Srbije) i Dejan Lutkić (po predlogu FCS-a)
– Dara iz Jasenovca je emotivno snažna drama koja se bavi istorijskom traumom nudeći pre svega poštovanje prema žrtvama – navedeno je u odluci žirija.
– Tema je izuzetno značajna, bolna i traumatična, pri čemu je film izbegao zamku da se ponovo probude aveti prošlosti jer nije stavljen u politički diskurs. Tragične okolnosti nisu predočene u kontekstu opšteg zločina, već je tragedija personalizovana. Zločin ima svoje ime i prezime, tako da se film ne bavi brojkama i opštim mestima, već pojedinačnim sudbinama, stvarajući na taj način veoma sugestivnu sliku tragedije koja se dogodila. Bila je potrebna velika hrabrost celokupne autorske ekipe da se prihvati tako delikatne teme – navedeno je dalje u obrazloženju odluke.
Članovi komisije istakli su visok umetnički kvalitet filma, odličnu režiju, britak scenario, fotografiju koja doprinosi vizuelnoj poetici filma, muziku, scenografiju i kostim, kao i ekspresivnu glumu.
– Kroz sudbinu čitavih porodica prikazana je snaga volje malog čoveka, kao i ogromna ljubav i čovečnost u okolnostima koje su teško zamislive – piše u saopštenju Selekcione komisije.
Liam i Noel Galager sa Maradonom/Photo: Twitter printscreen
Brojni muzičari obožavali su Dijega Armanda Maradonu pa su se dirljivim porukama oprostili od njega. Jedan od njih je i Liam Galager, pevač grupe Oasis, koji je na Twitteru napisao “Pravi rock‘n’roll fudbaler, niko nikada neće biti kao on”. Međutim, Liam Galagher i njegov brat Noel imali su priliku da upoznaju Maradonu 1997. godine u Buenos Airesu, što je Liam i opisao pre tri godine u jednom od intervjua.
– Bili smo na turneji po Argentini. Pošto smo seli kako bi popili piće u bar je upalo tridesetak osoba. Pomislili smo ‘koji se k…. događa?’. Sting je takođe bio u baru plačući kako mu je garderoba opljačkana. Ubrzo, shvatili smo da je došao Maradona. Otišao je na sprat bara zajedno s tim jebenim ludacima i gomilom prijateljica noći – prisetio se Liam događaja iz 1997. godine.
Braći Galagher prevodilac je ubrzo objasnio kako im je dozvoljeno da se upoznaju s Maradonom.
– Popeli smo se gore, tamo se svašta događalo, Maradona je na sredini sobe žonglirao s čepom od boce. Oči su mu bile razgoračene, ni naše nisu bile daleko od toga. Rekao sam ‘Čudna je atmosfera ovde, hajmo da se na brzinu fotkamo s njim i odjebimo odavde’.
Tako je i bilo, fotografisali su se, a Maradona je, prema Liamovim rečima, nastavio da balavi po prijateljicama noći. U tom trenutku prišao im je prevodilac i rekao: “Maradona mi je rekao da vam kažem da će vas ubiti ako odete s nekom od ovih kurvi”.
Braća Galagher i danas su živi i zdravi. I dive se Maradoni.
Devet stranih dokumentarnih filmova imaće srpsku premijeru na Merlinka festivalu, koji će se održati od 3. do 6. decembra u Domu omladine Beograda.
Pored devet igranih filmova, u Glavnom takmičarskom programu biti prikazani i dokumentarci o upečatljivim ljudima, događajima i okolnostima koje su značajno obeležile LGBTQ zajednicu.
Transformeri/ Photo: Promo (Merlinka festival)
Dokumentarni film “Transformeri” reditelja Chada Hahnea bavi se ovde ne toliko poznatim detaljima iz istorije kubanske LGBTQ zajednice.
Sniman tajno bez dozvole kubanske vlade, ovaj intimno epski dokumentarac se kreće između prošlosti i sadašnjosti i upoređuje teškoće sa kojima su se suočavale različite generacije LGBTQ osoba na Kubi.
Reč je o dirljivoj priči o žrtvi, prijateljstvu i moći umetnosti da transformiše naš život.
Od Bruklina i Njujorka, do Oklahome i San Antonija u Teksasu, rediteljka Aleksis Klements u svom filmu “Sve što imamo“ istražuje LGBTQ ženske zajednice, kulture i socijalne pravde kroz objektiv prostora koji one kreiraju – od barova i knjižara, do umetnosti i političkih centara.
Inspirisana činjenicom da je u protekloj deceniji zatvoreno više od 100 takvih prostora, rediteljka je odlučila da u svom dokumentarnom filmu istraži faktore koji su doveli do gubitka ovih mesta, da spozna zašto neki opstaju i da ih pronađe.
Retrospektivni film “Seks, greh i ’69“ kanadske rediteljke Sare Fodi je istorijski dokumentarac o zakonu iz 1969. godine kojim se „dikriminalizuje“ homoseksualnost.
Pripovedan kroz savremene glasove, uključujući kvir akademike, istoričare, aktiviste, edukatore, umetnike i osnivače zajednica, film pokušava da ospori naše razumevanje kvir istorije osvetljavajući široko usvojene zablude oko dekriminalizacije.
Okosnicu američkog dokumentarca “Neverovatne lezbejske priče“ Ketrin Beranič čini grupa “Prvi petak“, koju su osamdesetih godina osnovale lezbejke u malom gradu Roanok u Virdžiniji.
Tu zajednicu činile su lokalne stanovnice i žene koje su se doselile u ovaj gradić zbog posla. Bilo je to Reganovo doba kada su homoseksualci bili na lošem glasu, posebno u oblasti Biblijskog pojasa.
Podstaknute čistom slučajnošću međusobnog pronalaženja, grupa je stvorila siguran prostor, organizovala fantastične događaje i razvila zajednicu trajnih prijateljstava, sve u senci Moralne većine. Ovaj mali deo lezbejske istorije ispričan je kroz glasove i anegdote članica “Prvog petka“ i žena koje su se pridružile njihovoj zabavi.
Brazilsko dokumentarno ostvarenje reditelja Marsela Diaza pod nazivom “Maria Luiza“ je priča o istoimenoj, ujedno i prvoj transrodnoj osobi u brazilskim oružanim snagama.
Kada je imala 18 godina, Maria Luiza se prijavila za vazduhoplovstvo i potpuno zaljubljena u avione, videla je to kao svoju priliku.
U vojsku je pozvana 1979. godine i posle 22 godine rada, penzionisana je zbog invalidnosti. Ovaj film istražuje motivaciju za zabranu nošenja ženske uniforme i njenu putanju ka afirmaciji kao transrodne osobe, vojnika i katolkinje.
Dokumentarna priča o četiri izraelska tinejdžera, koja prolaze kroz nepovratan proces promene života, prikazana je u filmu “Trans deca“ rediteljke Hile Medaile.
U militarističkom društvu u kojem tinejdžeri odmah nakon srednje škole odlaze u vojsku, a religija ima značajnu ulogu u identitetu ljudi i nije odvojena od države, četiri izraelske porodice moraju da se suoče sa uznemirujućim procesom kroz koji prolaze njihova deca tokom već dovoljno brutalnih tinejdžerskih godina, svako sa svojim.
Australijski film “Morgana“ (Izabel Pepard, Džosi Hes) je priča o očajnoj domaćici Morgani Mjuses zarobljenoj u lošem braku, koja planira sebi da okonča život tražeći beg.
Međutim, posle susreta sa eskort-muškarcem koji joj pomaže da proširi i otkrije lične i seksualne slobode, ona postaje cenjena rediteljka filmova za odrasle i pornografska glumica.
Ovo je film o ženi koja preuzima život u svoje ruke i želi da ga živi po svojim pravilima.
Dokumentarac Barbare Valbraun “Žene sa obale: Lezbejski život i ljubav u Istočnoj Nemačkoj“ govori o životnim pričama šest lezbejki iz Istočne Nemačke, koje žive u velikom gradu, ali i u ruralnim oblastima, i tome kako su živele i volele u istopolnim vezama.
Ovih šest vrlo različitih biografija predstavljaju neispričanu lezbejsku istoriju, u rasponu od intimnih ljubavnih priča do izveštaja o državnoj represiji.
Oblikovane socijalizmom, kako su živele ove majke, radnice i ratnice, često “nevidljive” lezbejke? Ovaj dokumentarni film ilustruje temu o kojoj se još nije javno diskutovalo, te tako istražuje intrigantan aspekt nemačke istorije.
Izraelsko – češka koprodukcija “Dragi Fredi“ Rubija Gata govori o Frediju Hiršu, ponosnom Jevrejinu i otvorenom homoseksualcu, koji je imao 19 godina kada su proglašeni Nirnberški zakoni.
On je pobegao iz Nemačke u Češku koju su osvojili nacisti, i tamo započeo aktivnosti kao nastavnik sporta u jevrejskom omladinskom klubu, gde je ubrzo postao predmet divljenja svojih učenika. Deportacijom Jevreja u Geto Terezin, Fredi je postavljen za šefa omladinskog odeljenja i bavio se sa preko 4000 mladih.
Kada je stigao u Aušvic, Fredi nije podlegao očaju. On je nagovorio Mengelea da uspostavi boravak za decu i omladinu i tako obezbedio poslednje trenutke sreće za 600 dece.
Dragi Fredi/ Photo: Promo (Merlinka festival)
Pored pomenutih dokumentarnih filmova iz Glavnog takmičarskog programa, na festivalu će takođe premijerno biti prikazano više od 80 igranih i kratkih LGBT filmova.
Novim singlom pod nazivom “Majo probudi se” kantautorka Maja Louis otkriva o sebi više nego ikad.
Ovim singlom Maja ujedno najavljuje i novi album koji možemo da očekujemo na proleće
– Imala sam želju da izrazim svoje buđenje i shvatanje vlastite odgovornosti za sva dešavanja u mom životu – momenat suočavanja i ujedno oslobođenja.
Novim singlom, Maja je u svom muzičkom putovanju otišla dalje nego što smo do sada čuli. Uz hip hop kao muzičku formu Maja je pronašla način na koji slušaocima prenosi emocije izražavajući na taj način njihovu snagu i otvorenost.
Novi muzički pravac prati i spot koji nas vodi kroz proces transformacije, ilustruje odlučnost i nepokolebljivost ove autorke i pevačica, koja na to kaže : – Znam da sada biram ja. Verujem da će se mnogi pronaći u pesmi i želim kroz ovaj spot i pesmu da im pošaljem poruku. Da, jeste teško, ali možeš kad hoćeš! Promenila sam životne navike potpuno, osećam se sjajno i veoma sam ponosna na sebe.
Maja Louis/ Photo: Dragan Jereminov
Spot je snimao i montirao Dragan Jereminov, a sniman je od juna do septembra 2020. godine.
Tekst je pisala Maja, muziku i aranžman su radili Maja i brat Marko Louis zajedno, produkciju i mix potpisuje Marko Louis.
Svirali su sjajni muzičari Aleksandar Dragutinović Šekspir (bas gitara), Nikola Jezdić Pindo (gitare) i Goran Savić Čaki (bubnjevi).
Maja Louis se celog života bavi muzikom. Po dolasku u Beograd iz Minhena, gde se rodila i odrasla, odmah je postala deo Louis benda, gde je pevala sa svojim ocem Ljubišom Stojanovićem Louisom. Uskoro je osnovala je svoj bend, a nastupala je i sastavu Maraqya sa bratom Markom Stojanovićem Louisem, da bi 2019. godine objavila prvenac , album “Buđenje”.
Na pitanje kako bi Maja opisala svoju dosadašnju karijeru i šta joj je bila inspiracija, ona kaže: – Meni je uvek bilo važno da mi je lepo, i da uživam u pevanju i muziciranju, da razmenjujem dobru energiju sa kolegama-prijateljima i da delimo to sa publikom. Nije mi karijera bila važna. Sada kada imam šta da kažem kroz svoje pesme, imam i želju da svi to čuju, pa sam se sada i aktivirala po pitanju karijere.
Maja Louis/ Photo: Dragan Jereminov
Muzičke žanrove koji je određuju Maja opisuje kao mešavinu roka, fanka i soula, uz primese hip hopa. Za uzore i uticaje Stojanović porodice, kod formiranja njenog muzičkog stila, ona kaže: – Neminovno je da utičemo jedni na druge , a i meni je to super. Ja sam ponosna ćerka, ponosna sestra, ponosna majka, ponosna tetka … Zahvalna sam što mi je od rođenja muzika bitan deo života i ne bih volela da je drugačije.
Kao zaposlena žena, kreativna autorka i samohrana majka, Maja svojim novim životnim stilom i pesmom “Majo probudi se” definitvno je uzor i inspiracija svima onima kojima je potreban podstrek za upornost i odlučnost kako bi stigli do željenog cilja.
