Ako ste nekada došli u dodir sa radom kultnog gitariste Bucketheada, verovatno ste se zapitali – čemu, dođavola, ta kofa i maska?
Brajan Kerol, poznatiji kao Buckethead, ispričao je u Coming Alive podkastu da je jedne večeri jeo piletinu i da se to sa kofom samo desilo. On je objasnio da su se kofa i maska pokazali kao dobar način da prevaziće svoju anksioznost, prenosi Plejer.
– Kada ih stavim, mogu da radim sve što želim kao taj karakter. U svakom drugom slučaju, bio bih preplašen na smrt – naveo je Buckethead.
Ipak, bilo mu je potrebno ohrabrenje da bi izgradio lik Bucketheada.
– Samo sam stavio masku i kofu i pogledao se u ogledalo. Bio sam u fazonu “Vidi, to je Buckethead”. Potom je jedan moj prijatelj koji je išao na koledž imao čas video produkcije i snimao me je. Poznajem jednog gitaristu po imenu Džim Gor, njemu takođe zaista mnogo dugujem. Ohrabrio me je da se upustim u muzičke vode. ‘Trebalo bi jednostavno da budeš Buckethead. Sviraj!’, rekao mi je – objasnio je Buckethead.
EXIT projekat “Life Stream” počinje večeras i u naredne četiri večeri publika će na lokaciji premijerno videti nastupe, a za ostale zainteresovane će strim biti dostupan od sredine septembra na zvaničnim stranicama festivala.
Kapije na tvrđavi otvoriće se u 20:00, a od 20:20 kreće performans Pachamama izvođača Twisted Dolls, koji u duhu ekološke poruke Life Streama plesom i performansom povezuju četiri elementa – vatru, vodu, zemlju i vazduh.
Prvi za pult staju u 21:00 Lag, pa u 22:00 Ilija Đoković nakon kojih od 23:00 sledi Carl Cox u jedinom virtuelnom nastupu večeri. Charlotte de Witte svoj set uživo, započeće tačno u ponoć, Tijana T u 01:15, dok je finiš četvrtka prepušten techno velemajstoru Marcelu Dettmannu, koji je na rasporedu u 02:30.
Ove godine festival Exit se održava u potpuno drugačijem formatu. Umesto različitih bina, publika će slušati i gledati izvođače na jednom stejdžu, na Dens Areni, koja će svaki dan moći da primi do 250 posetilaca, kako bi se poštovale propisane mere.
Exitov Life Stream je projekat koji je pokrenut prošle godine i zajedno sa Zelenom R:Evolucijom predstavlja najveći ekološki poduhvat Egzita do sada, saradnjom sa najvećom svetskom humanitarnom organizacijom proširuje opseg svog delovanja, te pored zaštite okoline, ističe i problem okončanje ekstremne gladi za milione ljudi širom sveta. Kako će pandemija i mere karantina dovesti čak 270 miliona ljudi u problem ekstremne gladi pre kraja 2020. godine, što je povećanje od 80 odsto u odnosu na godinu ranije, posledice će biti najsurovije za one koji su već ranjivi.
Kako se to već ciklično događa u godini američkih predsedničkih izbora i Olimpijade (iako je zbog pandemije otkazana) beogradski trio Repetitor snimio je novi album.
Naziv četvrtog studijskog albuma glasi “Prazan prostor među nama koji može i da ne postoji”, a prema rečima pevača i gitariste Borisa Vlastelice album se može očekivati u novembru ove godine.
Na pitanje Borisu ostaje li kao izdavač slovenački Monlee Records i dalje u igri. s obzirom na situaciju vezanu za pandemiju korona virusa, Vlastelica je odgovorio potvrdno.
– To je po meni najbolje što smo uradili do sada, iako na albumu ima samo osam pesama – izjavio je Boris Vlastelica za Ravno do dna.
Životna priča Viv Albertin, gitaristinje benda Slits, ženskog trija iz same srži britanskog panka, biće pretvorena u TV seriju.
“Tipične devojke”, pevale su članice benda Slits, prozivajući. A one su bile sve samo ne tipične. Viv Albertin je gitaru štimovao Mik Džons iz grupe Clash, a Džo Stramer je napisao tekst “Train In Vain” za koji mnogi kažu da je zapravo odgovor na najveći hit njihovih prijateljica. Pre nego što će ući u taj trio, Viv Albertin svirala je u bendu u kom je bio i Sid Višiz, kasnije basista Sex Pistolsa. Na njena premišljanja da li da se pridruži pevačici Ari Ap i bubnjarki Palmoliv, Krisi Hajnd (Pretenders) rekla joj je da “zaveže i nastavi da to radi”. Drugim rečima, njeno društvo činile su vodeće pojave britanskog panka. I ona je bila jedna od njih. Album “Cut” (1979) benda Slits smatra se jednim od ključnih za definisanje postpanka.
Viv Albertin rođena je u Sidneju, ali su je majka Engleskinja i otac Korzikanac doveli kao dete u severni London. Njen život od tada bio je, kako se to kaže, turbulentan. Odrastanje na ulici, svađe, otkrivanje panka i bend. Nakon raspada benda, Viv Albertin studirala je režiju i radila je na televiziji tokom osamdesetih i devedesetih. Vratila se muzici krajem prve decenije novog milenijuma i snimila solo album “The Vermillion Border” (2012), da bi dve godine kasnije ponovo odustala od sviranja. Nešto kasnije, 2013. godine je i glumila u filmu “Izložba” u režiji Džoane Hog.
The SlitsPhoto: facebook@vivalbertine
– Ne zanima me više da sviram. Do takve odluke došla sam u noći kada mi je umrla majka. Ne obožavam muzičare. Ne obožavam rokenrol. Ne nedostaje mi. Muziku vidim kao sredstvo, poput pisanja ili pravljenja filmova, ali ne mislim da je to veoma značajan mediji za mene sada – rekla je proletos u intervjuu Guardianu, govoreći upravo o svojim memoarima.
Prvu knjigu memoara nazvala je “Odeća, odeća, odeća. Muzika, muzika, muzika. Momci, momci, momci” (2014) i ona je odmah postala neka vrsta hita u knjizi. Četiri godine kasnije, usledio je i nastavak, nazvan “Baciti neotvoreno” i tu pokazuje i svoju drugu stranu, daleko intimniju od bučne prve knjige.
U prvoj knjizi, Viv Albertin opisuje svoj put od “muzičarke koja ne zna da svira” do toga kako je postala deo jednog od ključnih britanskih pank bendova, a potom i vreme kada je postala majka, pregurala razvod i izborila se sa kancerom materice. U drugoj piše o porodici i teškom odnosu sa sestrom pred majčinu smrt.
The Slits/Photo: facebook@The Slits punk rock
– Imala sam nameru da napišem triler o neprijatnoj, sredovečnoj ženi koja neprestano mašta o ubistvu. Ispostavilo se da je ta žena ja – rekla je Viv Albertin u intervjuu Guardianu.
Na te dve knjige sada će biti zasnovana i TV serija.
Prava na ekranizovanje memoara je, prema pisanju Hollywood Reportera, otkupila producentska kuća Elizabet Karlsen i Stivena Vulija, bračnog para koji je ranije stao iz ostvarenja poput “Igra plakanja” (Crying Game, 1992), nagrađenog Oskarom za scenario i nagradom Bafta za najbolji film, ili “Kerol” (Carol, 2015), nominovanog za Oskara u više kategorija.
Viv Albertin danas/Photo: facebook@vivalbertine
Ekranizaciji memoara pank legende producenti su nazvali „uzbudljivom mogućnošću da se ponovo istraži vreme kada su muzika, moda, političke ideologije i seksusalnost bili okrenuti naglavce“, da je priča Viv Albertin „priča o devojci iz radničke klase koja se bori za svoje mesto i glas u svetu punom zabrana“, te da je to „kaleidoskop bolnih istina i vrcave iskrenosti“, prenose mediji.
Viv Albertin rekla je za Hollywood Reporter da je jako srećna zbog toga i da su producenti „veoma delikatno pristupili intimnoj prirodi dela“ i da je „znala da su knjige u rukama producenata sa integritetom“.
– Njihova vizija je u saglasju sa mojom knjigom, razumeju i temu i to vreme, i jedva čekam da ceo projekat počne i da vidim kako svi likovi iz mojih priča oživljavaju – rekla je Viv Albertin.
La Biennale di Venezia/Photo: facebook@Labiennaledivenezia
Filmsku industriju su tokom pandemije uzurpirale su i ugrozile platforme za strimovanje poput Netfliksa, poručili su direktori sedam evropskih filmskih festivala koji su zajedno izašli sinoć na otvaranju venecijanske Mostre na scenu da bi ukazali na to, prenose svetski mediji.
Čelnik Venecijanskog filmskog festivala Alberto Barbera rekao je da film možda zadobija “manju ulogu” nakon pandemije, koja je izazvala i to da svi veliki festivali budu ili otkazani ili se odvijaju u “hibridnoj” formi, kroz održavanje onlajn i prikazivanje filmova uživo, ali pred manje publike.
– Utisak koji imam kada gledam film na velikom ekranu sa drugim ljudima je u samoj prirodi filmske industrije. Moramo da podržimo bioskope. Mnogi od njih danas su i dalje zatvoreni, a neki nikada neće biti ni otvoreni ponovo – kazao je Barbera.
On je dodao da je borba za ponovno otvaranje filmova i vraćanje filmova na festivale u fizičkoj formi “bitka za civilizaciju i za kulturu”. Pismo sa njegovom izjavom potpisima su podržali direktori još sedam festivala, među kojima su i Tijeri Fremo (Kanski festival), Hoze Luis Rebordinos (San Sebastijan) i Triša Tatl (London), koji će takođe biti domaćini festivala koji će “fizički” biti održani kasnije ove godine, prenosi “Gardijan”.
Barbera je rekao i da je pandemija išla naruku platformama za strimovanje filmova u bici za publikom, a da bi to što je porast pretplata na Netfliks išao u skladu sa trajnim zatvaranjem bioskopa mogao biti fatalan po filmsku industriju ako izostane solidarnosti među filmadžijama.
Fremo, koji se pojavio na sceni manifestacije koja je najveći rival Kanskom festivalu poslednjih godina, dodao je da festivali mogu filmskoj industriji da pruže “pozitivan oslonac”, a da bioskopi u ovom trenutku uveliko zahtevaju podršku.
I on je upozorio, piše Guardian, na uspon “TV platformi” tokom pandemije koronavirusa i rekao da striming servisi i klasični bioskopi i festivali treba da pronađu načina da postoje naporedo jedni s drugim. Kao primer je naveo Marvelov serijal “Osvetnici” (Avengers), ističući da su ti filmovi ujedno i blokbasteri i popularni na servisima poput Dizni plusa.
Barbera je, zajedno sa ostalim direktorima festivala, među kojima je i Karlo Šatrijan sa Berlinala, otvorio festival. Direktori festivala ističu da te to “nisu samo smotre”, nego da sve više postaju “centri kulture” i “prilika za kulturno prosvetljenje publike i učenje mlađih posetilaca o lepoti i bogatstvu filma kao iskustva”.
Barbera je delovao oštro, prenose mediji, na početku 77. izdanja Venecijanskog filmskog festivala, poslednjeg pod njegovom upravom, a odvija se pod senkom kovida, koji se ponovo širi Evropom. On nije želeo da odustane od održavanja manifestacije, iako su gotovo svi veliki festivali ili otkazani ili su preseljeni u virtuelni prostor.
Pred otvaranje festivala, posetioci su stajali u redovima ispred termo-skenera postavljenim na ulazima na Lidu i svakome sa telesnom temperaturom višom od 37,5 stepeni Celzijusa bio je zabranjen pristup. Maske su obavezne, kao i ostale preventivne mere poput držanja fizičke distance i kretanje utvrđenim rutama.
Na Mostri se, zbog koronavirusa, ove godine pojavilo manje zvezda nego ranijih godina. Tu su glumci Kejt Blančet kao predsednica žirija, Met Dilon i Ludivin Sanije kao članovi, te Tilda Svinton kojoj je uručen “Zlatni lav” za životno delo.
Rumunski reditelj Kristi Puju povukao se ranije iz žirija, a mediji kao razlog nalaze u njegovoj nedavnoj izjavi da je “nositi masku tokom gledanja filma od 200 minuta nehumano”.
U trci za nagradu “Zlani lav” ove godine je 18 ostvarenja, među kojima je i “Quo Vadis, Aida?” sarajevske rediteljke Jasmile Žbanić sa Jasnom Đuričić u glavnoj ulozi i Borisom Isakovićem u ulozi Ratka Mladića. Festival će biti završen 12. septembra.
Ovogodišnja jubilarna nagrada “Momo Kapor” za likovnu umetnost pripala je akademskom slikaru Petru Mošiću iz Beograda.
Zadužbina “Momo Kapor”, na desetogodišnjicu smrti našeg slavnog pisca i slikara, dodeljuje nagradu za ostvarenja u likovnoj umetnosti. Mladi slikar Petar Mošić je dobitnik nagrade za 2019. godinu, koja se sastoji od plakete od srebra sa motivom školice, česte teme na slikama Mome Kapora, kao i novčanog iznosa od dve hiljade evra koju je obezbedilo Javno preduzeće “Pošta Srbije” kao generalni sponzor nagrade.
Žiri u sastavu Dejan Đorić, istoričar umetnosti (predsednik), Dragan J. Danilov, likovni kritičar i vajarka Lana Vasiljević, doneo je odluku da je ovogodišnji dobitnik nagrade “mladi umetnik koji slika u duhu starih majstora”. Žiri je u obrazloženju istakao da slike Petra Mošića “predstavljaju potpuno novi izraz unutar srpske figuracije, na studiozno rađenim slikama u duhu sinteze kritičkog realizma i metafizičkih svojstava slikarstva”.
Momo Kapor/Photo: YouTube printscreen
– Posebno mi je drago što je po prvi put nagrađen mladi slikar i Zadužbina će težiti da to bude uobičajena praksa, jer kod nas ne postoje nagrade koje posebno ističu rad mladih likovnih stvaraoca. Sigurna sam da je Momo uzor mnogim mladim umetnicima i zato je važno da posebno cenimo njihov rad i podstičemo ih da se razvijaju i imaju mogućnost da nesputano stvaraju i pokažu svoj raskošni talenat. Petar Mošić je sigurno najistaknutiji i najbolji slikar u mlađoj generaciji i nadam se da će mu ova nagrada dati još veći podstrek i pomoći u daljem radu – rekla je Ljiljana Kapor, osnivač Zadužbine “Momo Kapor” i dodala da izuzetno ceni podršku JP “Pošta Srbije”, koja će umetnicima dodeljivati novčanu nagradu dokle god Zadužbina postoji.
– Nažalost malo je kompanija koje su spremne da podrže književnike i slikare, a JP “Pošta Srbije” to čini već dugi niz godina i time nesebično doprinosi razvoju srpske umetnosti.
Akademski slikar Petar Mošić (1981.) je doktorirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, pod mentorstvom prof Anđelke Bojović. Radovi Petra Mošića nalaze se u brojnim privatnim i javnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu, a njegovi murali krase nekoliko javnih beogradskih zgrada. Izgradio je osobeni stil koji je već prepoznatljiv i publici i kritici.
KADA OTVORIM OČI – ulje na platnu
ŽMURKE- ulje na lanenom platnu
NE OKREĆI SE – ulje na platnu
Srebrna plaketa Momo Kapor za slikarstvo 2019
Održao je 15 samostalnih, a učestvovao je i na preko stotinu grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, ali i u međunarodnim projektima i rezidencijama, poput Glo’Art fondacije u Belgiji, koja ga je 2019. godine proglasila za jednog od najuspešnijih mladih umetnika koji je gostovao na ovoj prestižnoj međunarodnoj rezidenciji.
Upravo je objavljen novi, drugi po redu trejler za dolazeći 25 film iz serijala Džejms Bond pod nazivom “No Time To Die” koji stiže u bioskope u novembru.
Film je prvobitno trebalo da ima premijeru 8. aprila, ali je odložen zbog pandemije korona virusa, a novi zvanični datum je 12. novembar.
U novom filmu čiji su scenario pisali Nil Purvis, Robert Vejd i Fibi Valeri-Bridž, Bond je napustio službu i uživa u mirnom životu na Jamajci, kada se pojavljuje njegov prijatelj, CIA agent Feliks Liter i moli ga za pomoć.
Međutim, spasavanje kidnapovanog naučnika koje se ispostavlja kao novi zadatak, komplikovanije je nego što je mogao da pretpostavi, te navodi Bonda na trag misterioznog zlikovca naoružanog najnovijom tehnologijom a čiji tragovi vode u Bondovu prošlost.
No Time To Die/Photo: imdb.com
No Time To Die/Photo: imdb.com
No Time To Die/Photo: imdb.com
No Time To Die/Photo: imdb.com
No Time To Die/Photo: imdb.com
No Time To Die/Photo: imdb.com
No Time To Die/Photo: imdb.com
No Time To Die/Photo: imdb.com
No Time To Die/Photo: imdb.com
No Time To Die/Photo: imdb.com
No Time To Die/Photo: imdb.com
No Time To Die/Photo: imdb.com
No Time To Die/Photo: imdb.com
No Time To Die/Photo: imdb.com
Danijel Krejg ponovo tumači lik agenta iz Flemingovih romana, a uz njega će takođe ponovo stati šarmantna Lea Sejdu u ulozi Madelajn Svon, u kojoj je debitovala u filmu “Spectre” iz 2015. godine.
Rejf Fajns je opet Em, Ben Višo Kju, a Najomi Heris je opet Manipeni, a ekipi se pridružuje i oskarovac Rami Malek, kojem je dodeljena uloga Safina, glavnog Bondovog neprijatelja.
Ida Prester za kraj leta poklonila je svojim fanovima singl “Kvar” u kome nas svojim duhovitim i maštovitim stihovima uvodi u priču o “kvaru” jedne ljubavi.
Žena je, kad se ljubav “pokvari”, spremna na sve – da se bori kao lavica, vežba kamasutru, proba sve afrodizijake, ide na psihoterapije, pratiti horoskop… ali kad ne ide, ne ide. Sprema svoj kofer i odlazi sama negde što dalje, na more.
Spot prikazuje ludilo trenutka kad odlučiš da napustiš ceo svoj život. Nema povratka, ali još si u totalnoj traumi. Ta neuroza “kvara” predstavljena je u videu “polomljenim” pozama i psihotičnim plesom.
Ida Prester/ Photo: Promo
– Idu još do sada nismo videli u ovakvom izdanju, seksi, ali malo pomerenom. Glumački i plesno nas je oduševila, spontana, ali opet izmeštena iz realnosti – kaže Marko Ćerketa, art direktor spota.
Ida Prester/ Photo: Promo
– Ovo mi je bilo fizički najnapornije snimanje ikada. Satima sam trčala i plesala s koferom po suncu u štiklama. Nakon toga su slijedile i te nemoguće poze, nisam znala koliko je zahtjevno samo stajati mirno iskrivljen. Dva dana se nisam mogla pomaknuti, ali nadam se da se isplatio trud – kaže Ida Prester.
Ida Prester/ Photo: Promo
I ovoga puta, Ida je okupila sjajnu ekipu saradnika. Autorka pesme i teksta je ona sama dok je aranžman radio Srđan Popov, a master Goran Simonovski (La Plant suduio).
Art direktor spota je Marko Ćerketa, direktor fotografije Vladmir Đurć (za morske scene Vladimir Miladinović). Kostim su radili Marko Ćerketa i Tijana Milutinović, a šminku Aleksandar Đikić.
Za scenski pokret bila je zadužena Vera Radnić. Montažu je radila Nevena Trutin, a kolor korekciju Aleksa Vitorović.
Reditelj Majk Flanagan u ponedeljak je fanovima horor serije “Haunting of Hill House” pružio uvid u to kako će izgledati nastavak – “The Haunting of Bly Manor”, koji će se početi da se prikazuje 9. oktobra na Netflixu.
Serija od devet epizoda smeštena je u Englesku 1987. godine, a prati američku guvernantu Dani Clejton (Viktorija Pedreti), koja je angažovana da podučava i brine o Majlsu i Flori Wingrejv, deci bez roditelja koja žive u zabačenoj seoskoj kući.
U minut dugom trejleru, Dani pronalazi jezive starinske lutke u podrumu kuće Bly Manor, a nakon što ugasi svetla jedna lutka podiže glavu. S druge strane, malu Floru duhovi uopštee ne plaše.
– Lutke su za decu način igranja s prikazima stvarnih ljudi – objasnio je Flanagan prošle nedelje za Vanity Fair.
– Mislim da je za decu to pitanje kontrole, ali postoji i mračnija strana priče. Vlasništvo, polaganje prava na nekoga – dodao je. – Što se više gledalac fokusria na Florinu kućicu za lutke, to će verovatnije videti šta se događa i zašto.
Dunav Film Fest, koji se ove godine održava od 11. do 16. septembra u Smederevu, predstaviće publici raznovrstan program sačinjen od pobednika svetskih filmskih festivala, novih ostvarenja reditelja koje publika festivala voli i veoma poznaje, kao i zanimljivih filmova koji pokazuju nove tokove u evropskom filmu.
Ove godine pored glavnog programa koji se održava u Malom gradu Smederevske Tvrđave, nastavljamo tradiciju prikazivanja Klasika srpskog filma na trgu kod Karađorđevog duda, kao i najboljih evropskih hitova 2019. godine na Brodu Pristan.
U skladu sa svetskim trendovima, Dunav Film Fest će ove godine ponuditi svojoj publici i Online program koji organizuje u saradnji sa PVOD platformom Moj OFF.
Programi koje će publika moći potpuno besplatno da pogleda su Novi Rumunski film i Best of Europe. Biće dostupno 11 filmskih ostvarenja među kojima su “Zviždaći“ film koji je otvorio drugi Dunav Film Fest, “Nobadi“ priča o mrzovoljnom starcu i migrantu čiji se putevi ukrštaju, “Plamena Jeres“ sa Donaldom Saderlandom u glavnoj ulozi i mnogi drugi.
Filmovi na platfromi Moj Off biće dostupni od 12 do 23:59h u danu kada su najavljeni na sajtu www.mojoff.net.
Šarlatan/ Photo: Promo (DFF)
U glavnom programu biće prikazano deset filmova, od kojih će se sedam takmičiti za glavnu nagradu festivala “Dunavska Lađa“.
Pored ostvarenja “Časovi persijskog“ koji otvara 3. Dunav Film Festival, u takmičarskom programu naći će se i “Šarlatan“ poljske rediteljke Agneške Holand, film “Eden“ u kojem glavnu žensku ulogu igra hrvatska glumica Lana Barić i film “Undine“ koji je nagrađen na Belinskom Filmskom Festivalu 2020.
Filmovi “Istina“ reditelja Koreede i “Greh“ Končalovskog biće prikazani u okviru glavnog programa u Malom gradu Smederevske Tvrđave, kao specijalne projekcije.
Časovi persijskog/ Photo: Promo (Dunav Film Fest)
Program Klasici srpskog filma, koji će i ove godine u saradnji sa Avala Film Way biti prikazan na trgu kod Karađorđevog Duda, donosi pet ostvarenja među kojima su “Marš na Drinu“ reditelja Žike Mitrovića, “Oktoberfest“ Dragana Kresoja, “Ciganka“ Nikole Tanhofera i drugi.
Festival će svečano zatvoriti film “Ime Naroda“ našeg istaknutog reditelja Darka Bajića, 16. septembra u 19:30 časova u Malog gradu Smederevske Tvrđave.
Film govori o Svetozaru Miletiću uglednom advokatu, članu ugarskog parlamenta i doživotanom borcu za prava i nezavisnost Srba u austrougarskoj Vojvodini.
Glavne uloge tumače Ljubomir Bandović, Žarko Laušević, Katarina Žutić, Andrija Kuzmanović.
