Poslednji član ovogodišnjeg žirija Mobil Music Festa je Luka Radovanović, frontmen benda LouD koji je pobedio na prošlogodišnjem festivalu i koji uveliko snima svoj debi album za PGP RTS.
Zašto Mobil Music Fest?
– Prošli smo masu festivala, osvojili nekolocinu i to uvek sa jednom jasnom idejom – pokazati zube, umeće i želju za izgaranjem. Navedeni atributi su ogledalo talenta, bez njih, talenat je, ukoliko ga ima, sterilan.
Festival koji se izdvaja upravo je onaj koji je i nas izdvojio i otvorio vrata daljoj borbi za rnr – Mobil Music Fest.
U eri kada je autorska gitarska muzika dobrano zapostavljena, kada osim na probama, pojačala skupljaju prašinu i sada, kada pošast pandemije dodatno ograničava umetnički izraz i oduzima nam junake iz mladosti , MMF izgara, pokazuje zube i glasno (LouD) poručuje: “I dalje smo tu!”
Prilika je na dohvat ruke, na tebi je da je zgrabiš i ne puštaš.
Film “Zaraza” iz 2011. godine danas se čini kao pročanstvo. Film prati pojavu novog virusa neobičnih simptoma, koji se brzo širi. A sada je glumac Džad Lo u intervjuu za strane medije istakao da je ovako nešto, kao što je korona, već tada 2011. godine očekivao da će se dogoditi čovečanstvu.
– Znalo se da će se to dogoditi – ispričao je Džad.
Glumac je ispričao kako su mu naučnici, koji su bili prisutni tokom snimanja, rekli da je vrlo moguće da će se situacija iz filma dogoditi i u stvarnom životu.
– Odlični naučnici koji su radili sa nama, bili su iskusni i znali su šta očekivati. Rekli su nam da će se to dogoditi, samo je pitanje vremena. Kako su to opisali, imalo je smisla, a tako se tačno i dogodilo. Kad je došla 2020. i kad sam čuo što se događa u Kini, ono što se počelo da se događa u celom svetu, nažalost, nisam bio iznenađen – ispričao je glumac u intervjuu.
Možda deluje nestvarno, ali da, jesam srećan i zadovoljan. Kao što obično biva, za svoju sreću smo ipak zaslužni mi sami. E pa iz promenutog razloga, ukorio sam zloduhe i rešio da ponovo pišem kolumnu. Kada sam na vagu stavio smaranje naspram zadovoljstva koje skoro pa večno traje… smaranje se izgubilo u svakodnevnom pucanju pertli, ostavljajući potonje da sija. Ovom prilikom želim da se zahvalim redakciji portala Headliner, za to minijaturno, ali betonski snažno mesto u meniju, gde uporno prebiva ime koje branim svojim mislima.
Jesam malo ispao iz šina, ali ih nisam izgubio iz vida. Voz života kršio je i lomio levo i desno od pruge, samo da bi se uz pompezno varničenje vratio na tračnice. No pošto šine i točkovi voza varniče samo na filmu (u svarnosti je to ledeni metal sklon jedino nesnosnom škripanju), prestajem da serem i bacam se na film. Doduše ne samo na njega, jer bez interakcije sa “ovom” stranom platna, film je samo bedna i neuverljiva kopija stvarnosti. Ili nije?
Ispod čekića, hladi se Netfliksovo ostvarenje od sedam epizoda. Šahovska etida koja nije izmakla ni onima sa najslabijom koncentracijom. Kraljičin Gambit! Nešto drugačije. Razonoda kakvu nismo skoro imali prilike da gledamo. Nije moje da prežvaćem sopstvene utiske i pljunem ih pred tuđe, pa skrećem na teritoriju susednog besmisla, radije nego u kritiku samog dela. Deluje da nema smisla baviti se besmislom, ali… možda upravo i ima, jer dok je nešto smisleno, šta će mu i gram vijuga više? Naime, na Twitteru se pojavila promotivna fotografija serije Damin Gambit u produkciji Netfliksa. Na fotosu je Ana Tejlor Džoj u ulozi Bet Harmon, na kojoj zamislite Dama (figura) stoji na pogrešnom polju!? Možda i jeste tako, ali je podela ovakve informacije fantastičan uzorak s(r)tanja naših mozgova dvadeset i prvog veka!
Lovci na gršeke u filmovima su prevaziđena kategorija. Najčešće je reč o izumrloj podgrupi, koja razvija snažno zbunjujući odnos između toga koja je stvarnost stvarnija. Nekada je ta grupacija brojala nizove tinejdžera koji su veći deo života provodili u nekom obliku virtuelizacije, a danas, sa internetom i razmerama koje smo dostigli u virtuelnom samozbunjivanju više nije jasno do kog nivoa samoobmane smo stigli i koliku populaciju pošast zahvata. Fantastičan je svet u kome će se ljudi srcem gložiti oko odbranbenih moći štita nekog superheroja ili licitirati ko je pobedio u dvoboju Betmen VS Dart Vader. Dušama će se zalagati za postupke svojih idolizovanih junaka, dok će, prateći ove složene napore moralističkog cepidlačenja, ostaviti sebe izvan svake ponuđene formule. Čak i one dva plus dva, jednako je…
Izmešane stvarnost i stvarnost, jesu zaista impresivne. Ponekada deluje da stvarnost jedino dopire sa ekrana!? Vesti iz sveta, lokala, čak i vesti o nama samima, koje sami plasiramo, verodostojnije su od svega drugog. Zato se neko ozbiljno “zajebao”, tamo u Netfliksu i metnuo Damu uz kralja, pa sve na pogrešno polje! Pored onih tableta koje zauzimaju solidnu ulogu u seriji, skoro da se može poverovati da je scenski rekviziter to namerno uradio! Ne zna čovek šta je šah, a možda i zna, ali mu je bilo zaniljivo koliko će ljudi to primetiti, a koliko će ljudi početi da igra sa “novim” rasporedom figura. Možda je i žurio da odradi posao, kako bi se sam selfirao uz glumicu ili… neku drugu simpatičnu koleginicu? U svakom slučaju greška se protkala, ali da li zaslužuje baš ovoliki publicitet? Pre svega uzevši u obzir samu seriju koja je osvežavajuća, odlično slikana divno dizajnirana i pedantno izvedena.
Prvi koraci u sjedinjavanju stvarnosti (jer više se ne usuđujem da napišem koja mislim da je stvarnija) su gotovi. Svi hodamo sa sluškama, dajemo svom životu filmski saundtrek. Svi se ljutimo na ekranizacije kada nisu stvarne poput našeg Instagrama. Još samo da pronađemo efikasan način da živote “izmontiramo” i iz njih izbacimo one dosadnije delove. Neki su ti to uspeli (ili nastoje da uspeju), tako što koriste varijetete pomenutih pilulica i ostalih supstanci. Od scene do scene, od zanimljivosti do zanimljivosti, tavore po redovima isčekivanja zanimljivih scena. Naboj montaže, ponekada i paralelne. Snimamo, seckamo, peglamo i obrađujemo. Primećujemo ekranske nepravilnosti naspram sveta koji se iskobečio od ludila. Pljuni Damu na “pravom” polju… ma jok, to nisu glumci, to je ElizaBet Harmon. Ženska ogromnih očiju koja nagudrirana razbija šah. Čak je sredila i Ruse! Genijalna je, a uz to još i Amerikanka. Kako li je samo preživela onu nesreću?
Da li smo se odmakli od Limijerovog voza? Možda i jesmo, barem na nekoliko proteklih dekada. Onih dok se u bioskope išlo po semenke, zabavu i ukradeni poljubac. Pufff, magija je ipak prestajala kada bi hladan vazduh vrata za izlaz navalio u uvanđani bioskopski svet snova. Nije više tako. Imamo bioskope na ekranima. Imamo i moć da biramo šta, kada i koliko ćemo snevati, iznova, ponovo i nanovo. Imamo moć da premotavamo, poredimo, i imamo, taj oblak brojeva koji možemo da pitamo na kom polju Dama treba da stoji? Razjareni od previše lepog i našem migu dostupnog! Hajde onda da lepo prestanemo da mešamo stvarnost i onostranu stvarnost, koja je plod mašte reditelja, a grešno je izvedena od strane tima ljudi koji su plaćeni za to. Ipak su ljudi i kao takvi greše. Prošetajmo malo bez telefona, interneta i opsesije savršenstva, jer svet nije savršen ni sa ove ni sa one strane ekrana. U tome i jeste njegovo savršenstvo, a između je samo običan ekran. Za promenu, pogledajte Damin gambit i Anu T. Džoj u ženskoj verziji Bobija Fišera. Ili barem tako kaže Volter Tevis, koji je 1983. objavio istoimeni roman.
Legendarni Sting objavio je pesmu “September”, duet s italijanskom muzičkom ikonom Cukerom preuzet s predstojećeg izdanja “Duets”, koji na jednom mestu okuplja njegove omiljene muzičke saradnje.
Sting je duet s popularnim talijanskim muzičarem najavio putem društvenih mreža, istovremeno otkrivši pratiteljima njihovu zajedničku fotografiju koja je ujedno i naslovnica singla. Produkciju pesme potpisuje Sting, dok je za miks zaslužan nagrađivani audio inženjer Robert Orton.
Kroz svoju uspešnu i dugu karijeru, Sting je radio s nizom muzičara – među njima su kantautor Čeb Mami, rok ikona Erik Klepton kao i Meri Džej Blajdž, jedno od najuspešnijih imena R&B muzike. Uz saradnje koje ostvario s njima, na albumu “Duets” će se naći i “Don’t Make Me Wait”, duet sa Šagijem preuzet s njihovog Grammyjem nagrađenog zajedničkog albuma.
Iako je album “Duets” trebalo da stignhe na police 27. novembra, kantautor je otkrio kako je zbog poteškoća izazvanih aktuelnom pandemijom njegovo obavljivanje pomereno na 19. mart 2021. godine.
Samo 12 godina pre nego što će se preseliti u legendu Fredi Merkjuri je boravio je u bivšoj Jugoslaviji. Merkjuri je sa grupom Queeen gostovao u Ljubljani i Zagrebu. Časopis Džuboks iskoristio je jedinstvenu priliku da napravi intervju sa frontmenom slavnog britanskog benda.
Čuveni novinar Džuboksa Branko Vukojević je tog februara 1979. godine bio oduševljen što u situaciji “jalove beogradske rok scene” ima priliku za poseban događaj – intervju sa nekom od poznatih rok zvezdi. Ta zvezda bio je Fredi Merkjuri, a Vukojević ga je “uhvatio” nakon dosadne i pune raskoši, kako je zabeležio, konferencije za štampu u Interkontinentalu.
“Ne naročito visok, crnoput, u kožnoj jakni i farmerkama ličio je pre na nekog tapkaroša ispred beogradskih bioskopa nego na svetski znanog rok stara”, primetio je Vukojević, dodavši da je Fredi stoički prihvatio da da intervju za Džuboks, koji je objavljen pod naslovom “Običan intervju sa običnom rok zvezdom”.
Novinar je krenuo u intervju, kako je napisao, od početka, a delove tog razgovora, koji je dostupan na Yugopapiru, i prenosimo…
– To je duga priča. Brajan, Rodžer i ja znali smo se još kao studenti. Džon je došao kasnije. Imali smo iskustva sa ranijim sastavima gde smo svirali još kao učenici srednjih škola. Kada smo stvorili Queen imali smo ideju šta hoćemo da radimo i naš današnji rad je evolucija tih planova i snova. Imali smo vrlo jasnu zvezdu vodilju. Od samog početka – pričao je Fredi Vukojeviću, a na pitanje da li još uvek vidi tu zvezdu vodilju pevač Queena je konstatovao:
– Zašto da ne. Dvorane gde sviramo uvek su pune, ploče su na top listama. Zašto da ne?
Na opasku Vukojevića da ih kritičari nemilosrdno ocrnjuju iako su jedna od vodećih svetskih rok grupa, pevač britanskog sastava je ovako reagovao:
– To je slučaj samo sa engleskom štampom. Ne bi se moglo reći da živimo u najboljim odnosima sa njima. Englezima danas nije ostalo ništa drugo nego da budu cinični pa nam je zato štampa takva. Zbog toga retko možeš da pročitaš naš intervju u NME ili Melody Makeru. Nema smisla da im budemo poligon za iživljavanje. Naučili smo da živimo s tim i, znaš, nije mi mnogo stalo do toga. Naše ploče se dobro prodaju. Poslednjih godina se desila velika stvar sa pankom, a mi smo shvaćeni kao totalna suprotnost tome.
Novinara Džuboksa i jednog od autora scenarija za kultni film “Kako je propao rokienrol” zanimalo je i da li je to što su gotovo svi u bendu univerzitetski obrazovani uticalo na direkciju grupe, kao što je to slučaj sa sastavom Genesis…
– Kao prvo, mi nemamo mnogo veze sa Genesis, zatim takve predrasude su obična glupost. Ne vidim im ikakvu svrhu. Ne znam čak da nas to što smo bili na univerzitetu čini automatski intelektualcima! – govorio je Merkjuri, ne dozvoljavajući Vukojeviću da do kraja izgovori pitanje vezano za njihov stalni boravak u studiju i da su od nasnimavanja stvorili neku vrstu umetnosti.
– Nasnimavamo nego šta. To svi rade! Ali, mi smo od toga stvorili stil. Sve radimo na poseban način i mislim da tu ima mašte. To je specifičnost, a ne prikrivanje slabosti ili nešto slično… Mi i ne pokušavamo da reprodukujemo zvuk sa svojih ploča…To su sati i sati rada i ima na stotine i stotine nasnimljenih deonica. Ploča je jedno a koncert nešto sasvim drugo. I mada nam neki ljudi to prebacuju kao manu, mi smo vrlo zadovoljni svojoj svirkom. Bio bi zamoran i dosadan posao svirati uvek isto… Svojevremeno smo razmišljali da uvedemo pomoćne muzičare na svojim nastupima, ali mislim da to ne bi išlo. To je naša muzika i mi je najbolje razumemo. Takav način bi nam samo doneo nepotrebne probleme i obaveze.
Kada ga je upitao o mogućnosti promene zvuka, zbog kritika o tome da je grupa Queen upala u određeni manir, Fredi ga je opet prekinuo:
– Opet ti o kritičarima… za njih mi najmanje brinemo. Mi smo stvorili određeni zvuk, uspeh, imidž, i to je ono što jesmo. Logično je da grupa evoluira polako… Glupo bi bilo pokušavati nešto radikalno drugačije… A to je ono što “piskarala” očekuju da bi imala napuniti čime novine. Drastične promene nikuda ne vode i nemaju smisla. Ne možeš preko noći postati nešto drugo… Normalno je da ćemo da se menjamo. Ko je do sada pratio naš rad jasno mu je u kojem pravcu. To je i očigledno sa naših poslednjih albuma. Nema više tako mnogo raskoši kao na “Operi” ili “Trkama”… Mislim da će se naši sledeći albumi razvijati u tom pravcu – rekao je Merkjuri i naglasio da svi članovi grupe zajedno “pružaju najbolje što mogu”.
– Nema naročite potrebe da okušavamo sreću van sastava. Kada uvidimo da nemamo nigde dalje da idemo, grupa se raspusti – nema nikakvih iluzija da to neće doći i mi ni ne razmišljamo o tome – govorio je u Interkontinentalu pevač.
Poslednje pitanje Branka Vukojevića glasilo je: “Imaš li nekih predstava o vašoj publici u Jugoslaviji, i da li vam nešto znači finansijski prodaja ploča na našem, ipak, malom tržištu?”.
– Pa, čuo sam od ljudi u našoj kompaniji da prodajemo dosta ploča. Vidiš li ove zlatne i srebrne ploče što smo ih dobili ovde? Takođe, stalo nam je da se naša muzika čuje svuda po svetu, da je svi slušaju, zato toliko i nastupamo. Čovek ne treba da bude blaziran. Nije nam samo važno biti popularan u Engleskoj, Americi i Japanu… Ljudi su svuda isti i volimo da im sviramo…. Ovo je ipak samo rokenrol!
Nešto više od jedne decenije nakon boravka u Jugoslaviji i intervjua našem tada najznačajnijem muzičkom časopisu, Fredi Merkjuri je preminuo.
“Zbog ogromnog pritiska u medijima tokom poslednje dve nedelje, želim da potvrdim da sam HIV pozitivan i da imam sidu. Smatrao sam ispravnim da ovu informaciju ne otkrivam kako bih sačuvao privatnost svih iz svoje okoline. Ali, sada je došlo vreme za istinu. Nadam se da će se svi pridružiti meni, mojim doktorima i zaraženima širom sveta u borbi protiv ove opake bolesti”, stajalo je u saopštenju poslatom svetskim medijima 23. novembra 1991. godine, ispod koga je bio potpisan Fredi Merkjuri. Samo 24 časa kasnije jedan od najvećih pevača u istoriji muzike preminuo je u 45. godini u svom domu u londonskom Kensingtonu.
Izložbom pod nazivom “Pogled sa šanka” fotografa Wood RS, koja je otvorena 17. novembra u galeriji RTS kluba, počelo je obeležavanje pet decenija najdugovečnijeg domaćeg rok sastava – Yu grupe.
Izložene fotografije obuhvataju period između dva jubileja benda – od 2015. do 2020. godine.
Wood RS (Pogled sa šanka)/ Photo: AleX
– Velika je čast imati priliku i biti deo legendarne grupe koja slavi 50 godina aktivnog života u Yu rokenrolu. Wood je svojim fotografijama pokazao da je dostojan poverenja koje mu je dato da nam prenese svaki osećaj koji je doživeo snimajući ih poslednjih pet godina. Bliskost između fotografa i benda koja se oseća na svakom snimku je toliko jaka da nas vodi od igre pogledima do emotivnih trenutaka koji su doživljeni na koncertima. Iz iskustva znam da prve tri numere koje mi fotografi dobijamo da radimo nisu dovoljne za dobijanje prave fotografije. I u muzici i u fotografiji su emocije najvažniji momenat. Sreća svakog zaljubljenika u rock fotografiju je da nastup snima od početka do kraja jer se tek nakon nekoliko hitova atmosfera zahuktava, publika postaje aktivnija, a članovi benda opušteniji. Samiim tim kontakt muzičara i fanova biva jači i scena postaje filmična što je na ovim radovima veomavidljivo. Majstor zvuka je dokazao i da je majstor fotografije – dao je svoj komentar o izložbi fotograf Zoran Jovanović Mačak
Pogled sa šanka/ Photo: AleX
Pogled sa šanka/ Photo: AleX
Pogled sa šanka/ Photo: AleX
Pogled sa šanka/ Photo: AleX
Pogled sa šanka/ Photo: AleX
Pogled sa šanka/ Photo: AleX
Pogled sa šanka/ Photo: AleX
Pogled sa šanka/ Photo: AleX
Izložba “Pogled sa šanka” će biti otvorena do 10. decembra, a posetioci mogu da je pogledaju radnim danima od 11:00 – 19:00 časova i subotom od 11:00 -15:00 časova u galeriji RTS kluba (Svetogorska 1).
[infobox title=’Wood RS’]
Yu grupa(Wood RS, Petar Jelić)/ Photo:AleX
Wood RS je rođen 1967. godine u Ljubljani. Živi i radi u Beogradu. Fotografijom se bavi od 2014. godine. Fotografisao je grupe i izvođače džez, bluz i rok scene. Od 1988. radi kao tonski snimatelj na RTS.
Njegove fotografije su korišćene za: plakat Yu grupe za turneju “45 godina čistog rokenrola”, omot live albuma (vinil, povodom 35. godina Električnog orgazma) “Puštaj muziku”, CD Ice Cream Man “Souls walk”, CD/DVD grupe Kerber “Unplugged live Sava Centar”, CD grupe NBG “100%” i “Nama osttaje samo punk”, CD grupe Zona B “Song Maker”, CD grupe Evolucija “Hunt”, CD/Vinil Johnny Ranković “Važno je samo šta ostaje”.
Njegove fotografije ilustrovale su oba izdanja knjige “Rokenrol u kandžama interneta” (I i II deo). Do sada je imao tri samostalne izložbe: Beograd i Novi Sad 2017, Čačak 2019. i jednu grupnu – “50 koncertne rock fotografije u Srbiji”, Beograd 20127. Od 2015. je zbanični fotograf Džonija Rankovića, Yu grupe i Električnog orgazma.[/infobox]
Američki muzičari Brus Springstin i Džon Bon Džovi, pozivaju sve stanovnike Garden Statea da prestanu da šire korona virus i budu odgovorni na bilbordima postavljenim kroz ceo Nju Džersi, sa sloganom “Nosite j****u masku!”.
Springstin je putem Twittera objavio status sa fotografijom velikog džambo plakata na kojem se sa njim nalaze Džon Bon Džovi i komičar Džon Stjuart. Uz fotografiju Springstin je napisao sledeće:
“Udružio sam se s dvojicom poznatih stanovnika Nju Džersija da ohrabrim sve ljude tokom ovih praznika da nose j****e maske. Udružimo se svi uz hastag #MaskUpNJ tako da možemo da se vratimo onome što radimo najbolje – pevanju i plesanju”.
Teamed up with some fellow New Jerseyans to encourage everyone this holiday season to wear a friggin’ mask. Let’s all come together and #MaskUpNJ so we can get back to what we do best – singing along and dancing together. @FirstLadyNJ@NJ_PRF@NJGovpic.twitter.com/djovXOxiIu
U objavi je pevač označio guvernera Nju Džersija Fila Marfija, njegovu ženu Temi i Fond za pomoć protiv pandemije grada Nju Džersija.
Osim ove vesti, Springstin je najavio da će njegov E Street Band i on biti muzički gosti u emisiji Saturday Night Live 12. decembra. Voditelj emisije biće glumac Timoti Šalame.
Grupa The Kinks proslaviće 18. decembra jubilarnih 50 godina od izlaska kultnog albuma pod nazivom “Lola Versus Powerman and the Moneygoround, Part One”. Povodom te godišnjice, grupa je objavila video spot za singl “Lola”, jednu od najpoznatijih pesama svih vremena.
Video prikazuje stihove pesme kroz grafičku novelu, a nacrtana je od strane Krisa Garata i Mika Kida, tvoraca britanskog stripa Biff. Sama pesma i dalje ne daje odgovor na pitanje da li je “Lola” muškarac ili žena.
The Kinks/Photo; facebook@TheKinksOfficial
Povodom 50. godipnjice od izlaska albuma, grupa će navedenog datuma obaviti poseban box set koji sadrži B-strane, alternativne verzije pesama i pesme koje se nisu našle na albumu, zatim dva sibngla, kao i razgovor između Reja i Dejva Dejvisa, osnivača grupe The Kinks. Uz sve to dolazi i knjiga na 60 stranica s fotografijama i pričama o stvaranju ovog kultnog albuma.
– Ovaj album predstavlja slavlje umetničke slobode i pravo na slobodu polnog opredeljenja- rekao je Rej Dejvis za medije. – Tajna je u tome da budeš dobra i iskrena osoba i pravi prijatelj.
