DJ Erik Moriljo pronađen je mrtav pod nerazjašnjenim okolnostima, tri dana pre nego što je trebalo da se nađe pred sudom zbog optužbe za silovanje, prenosi američka štampa.
Okolnosti smrti su i dalje predmet istrage.
Moriljo je bio najpoznatiji po hitu “I like to move it” iz 1990. godine.
Izvor: mondo.rs
Sa zgrade u Mileševskoj ulici na Vračaru u Beogradu, u kojoj je odrasla i živela filmska legenda Velimir Bata Živojinović, nepoznate osobe skinule su spomen-ploču koja je tu postavljena pre tri godine u čast velikog glumca.
Večernje Novosti navode da je ploču i mural sa Batinim likom u blizini Beogradskog dramskog pozorišta postavio Batin višedecenijski prijatelj Radoslav Lale Vujadinović.
– Stanujem u neposrednoj blizini i stalno prolazim tuda. Odmah sam primetio da je spomen-ploča nestala. Ne znam kome je ona smetala? Ako ne poštujemo svoje velikane, kako onda očekujemo da nas neko poštuje – zapitao se Vujadinović koji je i autor knjige “Valter pre Valtera”.
– Spomen-ploča koju je izradio Dragan Stojanović već je jednom nestala i to samo desetak dana nakon što je postavljena, ali smo ubrzo napravili drugu – otkriva Vujadinović i dodaje da će uskoro, treći put, postaviti ploču u Batinu čast.
HL/Izvor: Tanjug
Sarajevska digitalna etiketa Submarine Vibes predstavila je Hibridov remix pesme “Vazduh”, rađene sa beogradskim dope pop duom Anja Štark.
Pesma je objavljena u maju ove godine na Podmornici, a našla se i na oficijalnoj BuddhaBar kompilaciji “Summer of Chill”.
Hibrid je producent elektronske muzike, koji dolazi iz Sarajeva. Poznat je na regionalnoj sceni kao umetnik koji eksperimentiše i meša različite muzičke žanrove i uticaje.
Ove godine je objavio nekoliko singlova kao i album “Na Pola Puta” kao deo svog projekta Hibrid, etc.
Duo Anja Štark čine Aleksandra Tomović i Milica Mitić. Ranije su sarađivale u bendu Sofie from Seattle, a kao Anja Štark su aktivne više od godinu dana.
Do sada su objavile pesme “Blokovi”, “Zlato”, “Mesta” i “Dječaci sa srcem slijepog miša”.
Poslušajte remix pesme “Vazduh”…
U ponedjeljak 31. avgusta, popularna radio voditeljka na radiju BBC 2 i BBC Sounds Džo Vajli predstavila je 50 najpopularnijih britpop pesama devedesetih godina koristeći za slaganje liste podatke sa službenih top lista.
Tako se među prvih deset pesama grupa Oasis našla sa čak šest svojih pesama uključujući i prvo mesto sa njihovim najvećim hitom “Wonderwall”. Ujedno je objavila i podatak da su Oasis prodali više od 1,4 miliona albuma
– Ova lista vratila me u vreme kada je britpop zaista vladao eterom. Teško je poverovati da je prošlo već 25 godina! “Wonderwall” je uvek bila posebna pesma za mnoge ljude tako da nisam iznenađena što je završila na broju jedan. To je jedna velika himna. Čitava ta top lista vratila je brojne uspomene na briljantne pesme i bendove iz vremena jako važnog za britansku pop muziku – izjavila je voditeljka.
Ova lista 50 najpopularnijih britpop pesama sačinjena je na temelju fizičke i digitalne prodaje britpop pesama objavljenih tokom devedesetih godina u Velikoj Britaniji. Pesme koje su se našle među 50 najpopularnijih do danas su zaradile više od 17 milijuna funti. Ovo je prvih 10:
#1 “Wonderwall” – Oasis (1995)
#2 “Don’t Look Back in Anger” – Oasis (1996)
#3 “Bitter Sweet Symphony” – The Verve (1997)
#4 “D’You know What I Mean” – Oasis (1997)
#5 “Brimful of Asha”- Cornershop (1998)
#6 “The Drugs Don’t Work”- The Verve (1997)
#7 “Whatever” – Oasis (1994)
#8 “Country House” – Blur (1995)
#9 “Roll with It” – Oasis (1995)
#10 “Some Might Say” – Oasis (1995)
Ostatak liste pogledajte OVDE.
Usled poboljšanja epidemiološke situacije i promene mera, 7. Bašta Fest biće održan od 10. do 13. septembra 2020. godine u Bajinoj Bašti.
Revijalni filmski program biće fokusiran na domaće i regionalne autore. Publika će biti u prilici da pogleda sedam debitantskih ostvarenja reditelja koji su do sada bili deo Bašta Festa, a koji su imali svoje premijere u protekle dve godine.
Uz debitantske filmove Marka Đorđevića – “Moj jutarnji smeh”, Ene Sendijarević – “Odvedi me negde gde je lepo”, Maše Nešković – “Asimetrija”, Nermina Hamzagića – “Pun mjesec”, Stefana Maleševića – “Mamonga” i Milene Grujić – “A.S. (25)”, ovog leta na programu su i njihovi kratki filmovi koji su bili deo takmičarskog programa festivala do sada, kao i debitantski film Ognjena Glavonića – “Teret”, koji je bio selektor ovog festivala 2014. – 2016. godine.
Nažalost, muzički program neće biti održan, kao što je već i bilo najavljeno.
U odnosu na mere i vremensku prognozu, filmski program biće održan na open-airu Borići ili u bioskopu “Vlaja“ u Bajinoj Bašti uz primenu svih epidemioloških mera koje su propisali Krizni štab i Vlada Republike Srbije.
Prošlog vikenda premijerno je prikazan prvi trejler za film “The Batman” koji režira Mat Rivs a u kome glavnu ulogu tumaču Robert Patinson. Međutim, ono što je ljubitelje filma najviše iznenadilo u tom trejleru je pojavljivanje Kolina Farrela u ulozi Pingvina.
Iako se znalo da Farrel glumi Pingvina, on izgleda potpuno neprepoznatljivo, toliko da ga tokom snimanja nisu prepoznali ni njegove kolege glumci. Da je zaista bilo tako, potvrdio je i Džefri Rajt koji u filmu “The Batman” glumi narednika Gordona.
On je o tome govorio na radiio stanici SiriusXM i otkrio je da je majstor protetike Majk Marino napravio neverojatan posao u kreiranju Pingvina.
– Radio sam s Marinom i pre i znao sam da je neverovatan. Kolin se pojavio na snimanju a ja sam prošao pred njega pitajući se gde je Kolin, hoćemo li konačno početi sa snimanjem. Bilo je to nešto posebno – izjavio je Rajt. Marino je kao šminker i majstor protetike radio na filmovima “The Irishman,” “Crni labud” “The Dead Don’t Die” i “I Am Legend”, a radio je i na televizijskim serijama “Boardwalk Empire” “I Know This Much Is True” i “True Detective”.
HL/Izvor: nacional.hr
Jedna teško objašnjiva promena civilizacijskih razmera desila se 1939. godine, kada je po naredbi ministra propagande Hitlerove Nemačke, Jozefa Gebelsa, sva muzika preštimovana za 8 herca više nego što je tradicionalno izvođena vekovima pre toga.
Ova priča biće nešto teža za razumevanje čitaocu koji se nikada nije bavio muzikom, ali pokušaćemo da je približimo svačijem poimanju. Nota La (ili u abecednoj notaciji – A) smatra se osnovnom notom prema kojoj se svi muzički instrumenti štimuju.
Postoji jednostavna alatka koja se zove akustična viljuška, koja proizvodi tačnu notu A kada se udari prstom po jednom od njenih krakova. U današnje vreme, jeftini i precizni digitalni štimeri potisnuli su iz upotrebe akustičnu viljušku.
Do pre nekoliko decenija, akustična viljuška bila je standardni alat svakog muzičara, svakog orkestra i hora – svako štimuje notu A na svom instrumentu u skladu sa tonom koji proizvodi metalna naprava, a u odnosu na tu notu podešavaju se i ostale žice.
Do 1939. godine sve akustične viljuške proizvodile su se tako da emituju notu A na frekvenciji od 432 herca.
Od 1939. godine, prema naredbi tadašnjeg ministra propagande Nemačke, zloglasnog Jozefa Gebelsa, iz upotrebe su izbačene stare akustične viljuške sa notom A na frekvenciji od 432 Hz i uvedene su nove akustične viljuške sa notom A na frekvenciji od 440 herca. Nota A povišena je za 8 herca, a sa njom i sve ostale note i celokupna muzika povišeni su za isti broj vibracija.
Postoje razni pokušaji objašnjenja ove promene, koju su, potpuno neočekivano, van Hitlerove Nemačke prihvatile kao standard najpre radio stanice u SAD, a nakon njih i ostatak sveta.
Poslušajmo najpre kako je zvučala ista kompozicija svirana sa notom A na frekvenciji od 432 Hz, a zatim kako isto delo zvuči kada je nota A podešena na 440 Hz – razlika je mala, ali ipak se primeti.
Bahova svita za čeo broj 1 u G duru na 440 Hz
Iako je drugu verziju odsvirao daleko slavniji i ugledniji muzičar, razlika u “napetosti” koju proizvodi slušanje jedne i druge verzije iste kompozicije može se osetiti.
Postoje razni pokušaji objašnjenja zašto je Gebels preštimovao muziku Zapadnog sveta na višu frekvenciju i sva se kreću u domenu teorija zavere.
Ono što je zajedničko svim tim teorijama je ideja da je ovom promenom izazvan porast agresivnosti i mržnje među ljudima. Muziku gotovo svi ljudi vole da slušaju, a bez obzira na to o kojoj vrsti muzike je reč, da li orkestar izvodi Bahov koncert ili pesme Gibonnija, Mitra Mirića ili Majkla Džeksona, ono što je podešeno na frekvenciju od 440 Hz izaziva višak agresivnosti kod slušalaca.
Jedna od najsuvislijih teorija koje se mogu naći na tu temu je ona koju je izneo Dejvid Ike, u razgovorima sa Dr Leonardom Horovicem (američkim lekarem koji se bavi pročavanjem uticaja raznih frekvencija na ljude) i vlasnicima Youtube kanala London Real (kanal sa dokumentarnim emisijama zasnovanim na teorijama zavere) izneo je tezu da je prebacivanje muzike sa 432 Hz na 440 Hz deo strategije “frekvencijskog programiranja ljudskih umova”, naime da frekvencija od 440 Hz utiče na centre u ljudskom mozgu koji isključuju 95% ljudskog mozga iz upotrebe i aktiviraju emocije kao što su gnev i mržnja.
Drugi istraživači koji se bave frekvencijama u zvuku i vizuelnom spektru ukazuju na to da je 432 Hz “prirodna” frekvencija, a frekvencija od 8 Hz je frekvencija kojom vibrira planeta Zemlja, kao i alfa talasi ljudskog uma u stanju odmora, dok ljudsko biće prirodno vibrira na 16 Hz. Frekvencija od 432 Hz ima svoj koren u Zlatnom preseku, matematički izračunatoj srazmeri koju su utvrdili još antički matematičari poput Pitagore i Euklida, koja čini osnov svetlosti, vremena, prostora, gravitacije, biologije, DNK molekula i ljudske svesti. Kada slušamo muziku podešenu na 440 Hz njen “korenski ton” ima frekvenciju od 8,25 Hz i zato ova frekvencija stvara rezonancu u odnosu na vibraciju planete Zemlje, mirnog ljudskog uma i čovekovog bića, pa tako izaziva nemir, tvrdi ova teorija.
Gebels je bio poznati okultista i zanimao se za kvazi-nauku i granična područja nauke (eng. fringe science), tako da nije neobično to što je sproveo u delo ovu opskurnu zamisao o preštimavanju muzike na višu frekvenciju. Pravo pitanje koje još nije dobilo odgovor glasi – kako i zašto je ostatak sveta sa takvom lakoćom prihvatio ovu promenu, naročito kada znamo ko je bio njen inicijator?
HL/Izvor: espreso.rs
Legendarna holivudska glumica Šeron Stoun (62) rešila je da izvede pred sud pevačicu i reperku Šanel Vest Koast (32) jer tvrdi da je ova želela da se okoristi o njen veliki nivo popularnosti i slave.
Reperka je, naime, u pesmi “Sharon Stoned”, koju je objavila 2018. godine, više puta ponovila Sharon, Sharon, Sharon stoned (eng. Šeron, Šeron, Šeron drogirana), a u tužbi se navodi da ovi stihovi čine četvrtinu pesme. Ime poznate glumice ponavlja se kao mantra, ističe se dalje.
Šeron Stoun zasmetalo je što se u sportu za pomenutu pesmu koriste imidž, karakteristike, odeća i drugi detalji koji se povezuju s identitetom slavne glumice i njene čuvene scene sa ispitivanja iz filma “Niske strasti”.
HL/Izvor: Glossy
Koncerti na Zidiću, koje Dom omladine Beograda od 2013. godine organizuje na Platou Milana Mladenovića, postali su jedan od omiljenih letnjih kulturnih programa za Beograđane i goste glavnog grada.
U osmoj sezoni, nastavljamo druženje na otvorenoj sceni. Otkrivaćemo neke nove bendove ali i slušati neke stare muzičke znance.
Ovog petka, 4. septembra od 20:00 časova na Platou Milana Mladenovića nastupiće bend Džezbollah.
Džezbollah je dizaster džez kvintet iz Beograda. Bend kombinuje uticaje sa punk i free jazz scene i transformiše ih u kakofoniju sa političkim nabojem koji odražava imperijalizam na Bliskom istoku.
Možda najbolji opis njihovog zvuka dolazi od slučajnog prolaznika koji se zadesio na jednom od retkih nastupa benda:
– Kad bi ih neko pitao šta više gotive, Orneta Kolmena ili Black Flag, njihov odgovor bi bio “Da”.
Objavljivanje prvog EP-a pod naslovom “Balkan intifada”bend sprema za jesen 2020.
Pojedine zvezde svetskog šoubiznisa, osim talentom za muziku ili glumu, mogu da se pohvale i visokom inteligencijom.
Neki su uspeli da dobiju fakultetsku diplomu, a pojedini su bili čak i pred doktoratom, ali ih je put odveo u svet glume ili muzike, piše 24.sata.hr. Ovo je 14 “pametnica” svetskog šoubiza:
Šakira govori 5 jezika, prvu pesmu napisala je sa 4 godine. Iako ima IQ 140 nije upisala fakultet.
Sindi Kraford je bila đak generacije. Svidela joj se nauka, pa je dobila stipendiju za hemijskog inženjerstva. Ipak, uplovila je u svet mode, svet je ostao bez jednog hemijskog inženjera, ali je dobio supermodela.
Glumac Met Dejmon ima IQ 160. Scenario za film ‘Good Will Hunting’ pisao je tokom studija na Harvardu, koji je kasnije doradio sa Benom Aflekom, a za njega je dobio Oskara za najbolji filmski scenario.
Glumica Natali Portman diplomirala je psihologiju na Harvardu. Govori 5 jezika, a procenjuje se da joj je IQ 140. Ipak, karijeru je ostvarila kao glumica, a ne psihološkinja.
Kris Martin iz grupe Coldplay diplomirao je na studijama antičkog sveta. Tokom studija upoznao je kolege iz grupe Coldplay, pa se može reći da su inteligencija i veštine učenja doprinele da danas imamo odličan bend na svetskoj muzičkoj sceni.
Kventin Tarantino je sa 14 godina napisao jedan od svojih prvih scenarija. Nikad nije išao na fakultet, ali nije mu ni trebalo. Rezultat IQ testa od 160 verovatno je temelj za dobijanje dva Oskara.
Džodi Foster je prvu ulogu imala sa svega 3 godine. Sa 18 godina rešila je da napravi pauzu u blistavoj glumačkoj karijeri i posveti se studijama na Jejlu. Studije je završila sa pohvalama.
Eva Longorija je tokom srednje škole radila kako bi majci pomogla oko brige sestre sa posebnim potrebama. Nakon toga je uspela da završi osnovne i magistarske studije, a onda je vredno radila da bi danas bila ovoliko uspešna.
Dejvid Duhovni je magistrirao englesku književnost na Jejlu, a onda je započeo doktorat. No, tada je zbog glume napustio studije i posvetio se ovom pozivu.
Đžina Dejvis je diplomirala na fakultetu u Bostonu, zna da svira klavir i flautu i tečno govori švedski. Ona ima IQ 140.
Šeron Stoun može da se pohvali IQ-om 151, što je svrstava u 0,1 odsto populacije na svetu koja može da se pohvali ovim rezultatom. Ona je sa 5 godina upisala drugi razred osnovne škole, a već sa 15 godina je dobila stipendiju za fakultet.
Stiv Martin je studirao filozofiju, ali nije uspeo da završi fakultet. To ga nije sprečilo da napravi zavidnu filmsku karijeru i da postane član Mense.
Rašida Džons je pričala da je u školi bila štreberka sa računarom. Ona je studirala na Harvardu religiju i filozofiju i uspela da diplomira sa dvadeset i jednom godinom. Nakon toga je ostvarila sjajnu glumačku karijeru.
Za Rouana Atkinsona kruže priče da ima IQ 178, što nimalo ne odgovara liku Mister Bina koji ga je proslavio. Bio je sjajan učenik koji je u školi uvek dobijao visoke ocene. Studirao je inženjerstvo na fakultetu u Njukaslu. Potom je otišao na Oksford da bi stekao zvanje magistra nauke, pa je čak i započeo doktorat, ali je gluma bila jača.
Među najinteligentinjim ljudima u svetu šoubiznisa su i Brajan Mej, Keša, Dekster Holand, Tom Šolc, Pol Sajmon, Tom Morelo, Eni Lenoks, Ema Votson, Ešton Kučer, Konan Obrajen, Stenli Kjubrik… a zanimljivo je da je ovom uglednom klubu pripadao i legendarni Džim Morison, sa IQ-om od 148, tačno na granici Mense.
Naime, osoba s rezultatom od 130 i više (gornjih 2,5%) smatra se natprosečno inteligentnom, a osoba s rezultatom ispod 70 smatra se mentalno retardiranom. Za članstvo u Mensi potrebno je na standardnom testu inteligencije imati rezultat unutar gornjih 2% (IQ = 148).
HL/Izvor: 24sata.hr
