Pošto su 2019. otkazali svoju evropsku turneju, koja je uključivala i Skoplje i Severnu Makedoniju, Avalon Production održao je obećanje i potvrdio dolazak jednog od najvećih, najuzbudljivijih i zasigurno najdoslednijih rock and roll bendova – Placebo. Novi datum je 16. jul 2022, a koncert će se održati na stadionu ARM u Skoplju.
Samo nekoliko dana po objavljivanju novog singla “Beautiful James”, najave novog albuma, organizatori su dobili dozvolu za objavljivanje ovog velikog događaja.
Ulaznice će biti u prodaji od petka, 15. oktobra u 9 sati preko prodajne mreže Avalona i online na avalon.mk, po sledećim cenama i kategorijama: Parter: 1.500 denara Fan pit: 1.990 denara (samo 1.000 karata u prodaji)
Oni koji su kupili ulaznice za koncert koji je trebalo da bude održan 25. juna 2020, ne moraju da menjaju ulaznice za one s novim datumom, ako to ne žele, jer će one i dalje važiti.
Brus Bozi voditelj je radio emisije “Lunch with Bruce” na radio stanici SiriusXM. Naziv emisije ne čudi jer je Brus član porodice Bozi koja je vlasnik restoranske franšize “Palm Restaurant” čiji je on potpredsednik.
Osim toga, Brus je neskriveni homoseksualac ali i dobar prijatelj Danijela Krejga koga je ugostio u svojoj emisiji gde su, između ostalog, razgovarali o tome zašto glumac koji je godinama igrao ulogu Džejmsa Bonda voli da izlazi u barove za homoseksualce.
– Barove za homoseksualce posećujem odavno. Jedan od razloga je taj što u barovima za homoseksualce nema toliko tuča kao u drugim barovima – izjavio je Krejg objašnjavajući kako je kao mlad počeo da odlazi u te barove kako ne bi svedočio tučnjavama na kakve je nailazio u barovima koje su posećivali heteroseksualci.
– Barovi za homoseksualce su prava mesta za izlazak. Tamo su svi opušteni. A i možeš da upoznaš devojke koje su tamo dolazile iz istih razloga iz kojih sam ja dolazio.To je bio dodatan razlog za posećivanje tih barova.
Tokom razgovora Krejg se prisetio njihovog druženja u takvom baru. Bilo je to 2010. godine, u baru za homoseksualce Roosterfish u Venice Beachu u Kaliforniji. Kreg je rekao kako su imali prijatno veče, malo popili, na šta je glumac predložio da odu u bar. Ali, tamo su bili primećeni nakon čega su se mediji raspisali o tome.
– Bila je to prilično čudna situacija jer nismo uradili ništa pogrešno – zaključio je Krejg koji je dodao kako je svojevremeno želeo da se preseli iz Engleske u Kaliforniju koja, po njemu, ima “magičnu vibraciju”.
Na Svetski dan harfe, 20. oktobra iz Berlina stiže ekskluzivni gost XX Međunarodnog festivala harfe, harizmatični virtuoz Joel von Lerber. Ovaj eklektični umetnik, jedan od najboljih harfista na svetu, svojim nastupom u Kolarčevoj zadužbini zatvoriće jubilarno izdanje Festivala.
Kritičari za Joela von Lerbera kažu da je jednostavno – impresivan harfista, i da muzicira sa strašću i izuzetnim samopouzdanjem. Pored neospornog talenta i muzikalnosti, te predanom radu kojim se pozicionirao kao jedan od najtraženijih umetnika na harfi danas, Joel von Lerber posebnu pažnju poklanja i samom scenskom nastupu.
U vremenu vizuelne kulture i umetnička muzika mora držati korak sa nekim od zakonitosti komercijalnog tržišta – von Lerber je toga svestan, pogotovo kada je reč o komunikaciji sa svojom publikom.
Uvek savršeno stilizovan, osmišljenih nastupa tokom kojih nam muzikom na harfi priča svoje priče, Lerber je aktivan i na društvenim mrežama putem kojih promoviše svoje muziciranje i održava direktan kontakt sa publikom.
Joela von Lerbera profesionalno su usmeravali neki od najpoznatijih i najcenjenijih umetnika na harfi: prof. Helge Storck, Isabelle Moretti, Jane Bouskove, Ksaviera de Maistrea, kao i pijanista Pavlin Nečev.
Među brojnim priznanjima ovaj vrsni umetnik osvajač je prve i specijalne nagrade na Švajcarskom muzičkom takmičenju mladih, prve nagrade na Međunarodnom takmičenju harfe Franz Josef Reinl-Stiftung, prve nagrade i nagrade publike na takmičenju Louis Spohr u Nemačkoj, nagrade na Međunarodnom takmičenju harfa u Bloomingtonu, SAD, priznanja na takmičenju “Zlatna harfa“ u St. Petersburgu, Rusija, specijalne nagrade na takmičenju Michal Spisak International Music Competition u Poljskoj, gde osvaja i specijalnu nagradu Filharmonije Zabrzanska.
Joel von Lerber/ Photo: David Reisler (promo, Festival harfe)
Joel von Lerber nosiac je priznanja i na 5. Meksičkom međunarodnom takmičenju harfe, dok je na 20. međunarodnom takmičenju u harfe u Akku, Izrael osvojio drugo mesto i 2 posebne nagrade, jednu za najbolju interpretaciju kompozicije “Vltava“ Bedriha Smetane i drugu za najbolju interpretaciju izraelskog komada “Hed Meruchak” autora Joseph Bardanashvilia.
Lerber nastupa i kao član orkestra u Kammerorchester Bern, sa Musikkollegium Vinterthur, sa orkestrom muzičke muzike Schlesvig-Holstein, sa l’Orchestre de l’Opera de Rouen, sa Sinfonia Varsovia, sa Schleswig-Holstein Musikfestival Orchestra, Rundfunk- Sinfonieorchester Berlin, Staatstheater Braunschweig, Philharmonisches Orchester der Hansestadt Lübeck i musicAeterna orkestrom pod umetničkim vođstvom maestra Teodora Currentzisa.
Poznati harfista često nastupa kao solista sa orkestrima u Švajcarskoj i Nemačkoj, a nastupao je i sa Orkestrom državnog Ermitaža u Sankt Peterburgu, sa Simfonijskim orkestrom Meksiko Sitija, sa orkestrom Zrbranksa u Poljskoj i sa orkestrom Haifa Sinfony u Izraelu.
Na koncertu u Beogradu na programu su dela: M. Grandjanya, F. Liszt-a, B. Smetane, H. Renié a, G. Fauréa, N. Rota…
Ulaznice za nastup Joela von Lerbera mogu se kupiti na blagajni Zadužbine Ilije M. Kolarca po ceni od 500 dinara.
Joel von Lerber/ Photo: David Reisler (promo, Festival harfe)
U skladu sa temom XX Međunarodnog festivala harfe – GOING GREEN, za publiku koja nije u mogućnosti da prati uživo koncert u Kolarčevoj zadužbini sledi posebno iznenađenje – premijera filma “Dunavske strune“ koji će biti prikazan pre oficijelnog muzičkog programa.
Film počinje izvođenjem kompozicije “Oda Dunavu“ kompozitorke Dragane Jovanović. Ovo delo izvešće kvartet harfi u sastavu: Jana Čubrilović, Irina Pejoska, Korana Čiča-Potkonjak i Jelena Tutić, a reč je o dobitnicama nagrade Grada Beograda za stvaralaštvo mladih u oblasti umetnosti za 2020. godinu.
U filmu “Dunavske strune“ nastupaju čuvene umetnice na harfi iz podunavskih zemalja: Srbije, Austrije, Nemačke, Hrvatske, Bugarske i Ukrajine.
Posle izvođenja odabranih kompozicija svaka od umetnica obratiće se publici i na svoj način iskazati važnost podrške lepoti Dunava uz poseban osvrt na značaj zajedničke brige o ovoj evropskoj reci.
Film će biti dostupan na oficijalnom You Tube kanalu Festivala posle premijere.
U vremenu sve većih i jačih apela u pravcu očuvanja životne sredine ovogodišnji slogan XX Međunarodnog festivala harfe Going green odnosio se i na širi koncept društvenog angažovanja – na brigu o životnoj sredini, ali i odgovornost projedinaca prema zajednici, ali i jednih prema drugima.
– Going green podrazumevao je specifičnu vezu muziciranja na harfi i prirode, a poenta je bila kroz različito tematski osmišljene koncerte ukazati na brigu o umetnosti, brigu o svojoj životnoj sredini i brigu o bližnjima. Iako dvadeset godina star, Festival harfe ostaje iz godine u godinu zelen, mlad, nov prilagođavajući se uslovima koje diktira savremeno društvo… Izuzetno nam je drago što možemo da se pohvalimo da su svi koncerti ovogodišnjeg festivala bili posećeni i popunjeni do poslednjeg mesta- poručili su organizatori.
Ako ste dovoljno hrabri, rezervišite najbolja mesta na vreme i doživite ovu uznemirujuću priču na pravi način, u mraku bioskopske sale.
“Noć veštica ubija” stiže u naše bioskope u četvrtak, 14. oktobra. Svi ljubitelji horor filmova biće zapanjeni onim što će videti na velikom platnu, jer Noć veštica kada se Majkl Majers vratio još nije gotova.
Pre samo tri godine horor film “Noć veštica” Dejvida Gordona Grina, u kojem glumi ikona Džejmi Li Kertis, razbio je na blagajnama, zaradio više od 250 miliona dolara širom sveta i postao poglavlje sa najvećom zaradom u četvorogodišnjoj franšizi, postavljajući novi rekord za najveće vikend otvaranje u istoriji horor filma u kojem glumi žena.
Ali Noć veštica kada se Majkl Majers vratio još nije gotova.
Halloween Kills, plakat
Nekoliko minuta nakon što su Lori Stroud, njena ćerka Karen i unuka Alison ostavile zarobljeno maskirano čudovište da gori u Lorinom podrumu, Lori je hitno prebačena u bolnicu sa povredama opasnim po život, verujući da je konačno ubila njenog dugogodišnjeg mučitelja.
Ali kada Majkl uspe da se oslobodi Lorine zamke, njegovo ritualno krvoproliće se nastavlja. Dok je Lori u bolovima i priprema se da se odbrani od njega, ona nadahnjuje čitav Hadonfild da ustane protiv ovog nezaustavljivog čudovišta.
Žene iz porodice Stroud pridružuju se grupi koja je preživela Majklov prvi masakr i koji odlučuju da preuzmu stvari u svoje ruke, formirajući rulju koja kreće u lov na Majkla, jednom zauvek.
Tradicionalno, Beogradski džez festival publici predstavlja neka od najistaknutijih imena avangardne i improvizovane džez muzike, a prava poslastica za ljubitelje ovakvog zvuka biće dupli koncertni program, 28. oktobra u sali Amerikana kada će od 22:30 časova nastupiti grupe Spinifex (Holandija/SAD/Belgija/Portugal/Nemačka) i Angles 8 (Švedska/Norveška).
Spinifex/ Photo: Raymond van Mil (promo, DOB)
Sastav Spinifex nosi ime po vrsti trave sa australijskih obala, koje su važan deo ekosistema peščanih dina. Na prvo slušanje njihova muzika zvuči kao kombinacija slobodne improvizacije sa pankom, hardkorom, grandžom ili drugim podžanrovima zapadne popularne muzike. Ipak, ispod površine slušalac otkriva i drevne kružne ritmove svojstvene turskoj i indijskoj muzičkoj kulturi.
Bend od 2005. godine vodi alt saksofonista i kompozitor Tobijas Klajn, Nemac sa prebivalištem u Amsterdamu. Dosad su objavili šest albuma, u različitim postavama – aktuelni sekstet snimio je poslednja dva ostvarenja, a u pripremi je novi projekt Spinifex Sings, sa pevačicama iz Indije i sa Islanda.
Aktuelni članovi sastava su iskusna lica džez avangarde: Tobias Klein (alt saksofon), Bart Maris (truba), John Dikeman (tenor saksofon), Jasper Stadhouders (gitara), Gonçalo Almeida (bas) i Philipp Moser (bubnjevi).
Holanđanina Jaspera Stadhutersa i Amerikanca Džona Dajkmena beogradska publika je dobro upoznala u eksplozivnom triju Cactus Truck. Prvi je i član internacionalnih kvarteta Lily’s Deja Vu i Made To Break, a drugi je svirao i u triju sa Vilijemom Parkerom i Hamidom Drejkom, kao i u sastavu Universal Indians, sa Džoom Mekfijem.
Nemac Filip Mozer poznat je po radu sa holandskim metal bendom Cilice, a Portugalac Gonzalo Almeida ima trio Lama sa Suzanom Santoš Silva. Napokon, Flamanac Bart Maris nas je impresionirao pre dve godine na festivalu kad je cedio trubu iz poslednjih redova partera na koncertu Flat Earth Society.
Angles 8/ Photo: Francesca Patella (promo, DOB)
Sastav Angles 8 okuplja velike heroje savremene improvizovane muzike, pod vođstvom alt saksofoniste Martina Kihena.
Ansambl se polako širio – 2007. godine bili su Angles 6, godinu dana kasnije Angles 7, potom i 8 i 9. Format je i danas fleksibilan, u zavisnosti od ambicija promotera i dostupnosti muzičara.
Kao sekstet su nastupali na Ring Ringu 2010, a Kihen je šest godina kasnije na Beogradskom džez festivalu predvodio sastav All Included.
No, bez obzira na veličinu sastava, koncerti su uvek veoma uzbudljivi, dirljivi i moćni: „Emocionalni tobogan, udarac u stomak“, opisao je jedan nastup uvaženi fri-džez kritičar Gaj Peters.
Njihova muzika je jaka, kohezivna i jednostavna, u izvođenju sofisticiranih svirača impresivne fleksibilnosti – ideje se rađaju i uspinju do maksimuma u deliću sekunde.
Sve je tu: patos, razigranost, energija i određena vrsta blaženstva, snažna i emocionalna, što uvek pogađa publiku. Ideje za svoju muziku Kihen crpi iz najrazličitijih inspiracija: može to da bude sećanje na neki instrument koji je svirao kao dete, balkanski limeni orkestri, švedski folklor, moderni džez Krisa Mekgregora, Karle Blej, Čarlsa Mingusa ili Larsa Gulina, ili posmatranje plesačica iz Zapadne Afrike kako okreću svet naglavačke. Svaka kompozicija je mali svet za sebe, uklapajući se pak organski u njihov magični poligon.
Na 37. Beogradskom džez festivalu nastupaju u sastavu: Martin Küchen (alt saksofon), Eirik Hegdal (bariton i sopranino saksofon), Magnus Broo (truba), Mats Äleklint (trombon), Johan Berthling (bas), Alexander Zethson (klavir), Mattias Ståhl (vibrafon) i Konrad Agnas (bubnjevi).
Ove godine se održava 37. izdanje Beogradskog džez festivala, kojim se istovremeno navršava pola veka od rođenja manifestacije, 1971. godine. Festival će, zbog obeležavanja velikog jubileja, u punom formatu trajati šest dana, a održaće se i jedan “plus“ koncert u Domu omladine – ukupno nedelju dana najboljeg savremenog džeza iz celog sveta u Srbiji.
Ograničen broj vaučera za komplete ulaznica (komplet obuhvata sve koncerte u glavnom programu festivala – 13 koncerata) 37. Beogradskog džez festivala, kao i pojedinačne ulaznice se mogu nabaviti na Ticket Vision blagajni u Domu omladine Beograda, kao i putem onlajn kupovine.
Osnivač i pokrovitelj Beogradskog džez festivala je Grad Beograd, koji je 2007. godine uvrstio BDŽF u manifestacije od posebnog značaja.
Beogradski džez festival je, po pozivu, član Evropske džez mreže (Europe Jazz Network).
Kompletan program 37. Beogradskog džez festivala možete da pogledate naOVOM LINKU.
Veseljaci u pantalonama sa širokim nogavicama i bleštavim košuljama koji plešu celu noć bili su uobičajeni prizor u svetskim prestonicama zabava oko 1970. godine. Ali u Novom Beogradu, građenom u brutalističkom arhitektonskom stilu, bilo je to potpuno novo iskustvo. U podrumu sportske dvorane otvorena je prva diskoteka u socijalističkoj Jugoslaviji.
Ova zemlja više ne postoji jer se raspala na delove nakon rata u devedesetim godinama. Ali pre nego što su se pojavile linije ekonomskih i etničkih grešaka i podela, Jugoslavija je prešla granicu između Istoka i Zapada te na neko vreme postala uspešan socijalistički eksperiment s otvorenim društvom i živahnim kulturnim životom. Jugoslovenska disko, postpank i elektronska muzika napredovala je sedamdesetih i osamdesetih godina, ali je uglavnom bila zaboravljena sve do nedavnih napora hobističkih arhivista i specijalnih izdavačkih kuća, piše Guardian.
Počelo je opsesivno kopanje po ovom zaboravljenom kutku popa, ponovnim izdavanjem nosača zvuka (poput kompilacije Pop Not Pop, koju je objavila izdavačka kuća Light in the Attic) ili objavama na Jutjubu, na kojem kanali s jugoslovenskom muzikom imaju stotine hiljada pregleda. Ova je muzika stigla čak i do Kendrika Lamara kada je producent 9th Wonder iskoristio pesmu “Ostavi trag” jugoslovenske grupe Septembar iz 1976. godine za Lamarovu pesmu “Duckworth”.
Sve je počelo u dvorani u Novom Beogradu
Sve je počelo još u onoj sportskoj dvorani u Novom Beogradu. Promoter i DJ Boban Petrović otvorio je klub 1967. godine radi osiguranja mira, odnosno “bratstva i jedinstva”, što je bio slogan ove balkanske države predvođene maršalom Titom, antifašističkim partizanom koji je bio predsednik Jugoslavije od 1953. do svoje smrti 1980. Petrović je bio među prvima koji su fank, bugi i disko doneli među jugoslovenske mase.
Petrović je naporno radio na stvaranju ugodnog okruženja. “To nije bilo samo mesto za ples, tamo se stvarao ukus za muziku i modu. Pokušavao sam da prenesem atmosferu sa svog rođendana i rođendana mojih prijatelja, čak sam se odlučio za nameštaj sličan kao u mojoj dnevnoj sobi”, govori Boban Petrović za Guardian.
Kao dete, Petrović je s prozora njihovog stana puštao uvezene ploče Elvisa i Glena Milera koje su kupovali njegovi roditelji. “Tako sam verovatno bio prvi DJ na tom području”, kaže ironično.
Ovaj ambiciozni fudbaler s 18 godina bio je pred potpisivanjem ugovora s beogradskom Crvenom zvezdom, ali povreda kolena koja mu je prekinula karijeru usmerila ga je prema muzici. Osnovao je disko-pop bend Zdravo, u kojem je pevao i svirao klavijature. Petrović je takođe uživao lokalnu reputaciju solo izvođača, objavivši 10 singlova i dva fank, pop i disko albuma, ali njegove su međunarodne težnje isparile kad su propali razgovori s diskografskim kućama u Londonu.
Novi talas
Početkom osamdesetih, neizvesnost u vazduhu izazvala je nešto drugo – novi talas ili novi val – jugoslavenski nju vejv s postpank i eksperimentalnom elektronskom muzikom, podstaknut sličnim zvukovima u Britaniji.
Niz novih bendova, poput Haustora i Boe iz Zagreba, Električnog orgazma i Idola iz Beograda i Videoseksa iz Ljubljane, izazvao je skromnu pažnju u međunarodnom muzičkom svetu. Elektronska muzika isprva je bila “potpuno andergraund”, ističu vlasnici Diskoma, s umetnicima koji traže nove mogućnosti izražavanja. Nedostatak opreme – u Beogradu je postojao samo jedan roland TR-808 – naterao je muzičare na kreativnost.
U međuvremenu, u Skoplju u Makedoniji, još jedan od retkih rolanda 808 u Jugoslaviji bila je u posedu Kirila Džajkovskog, koji je osnovao Bastion s pevačicom Anom Kostovskom, tekstopiscem Milčom Mančevskim i Ljubomirom Stojsavljevićem na basu. Grupa je potrajala kratko vreme, ali njen se uticaj snažno osetio.
Još u srednjoj školi i uz pomoć svojih roditelja Kiril Džajkovski, koji je danas poznati elektronski muzičar koji se vratio iz Australije i sada živi u Skoplju, nabavio je jedan sintisajzer, jednu ritam-mašinu i jedan kasetofon s četiri trake. “To je sve s čime sam mogao da radim. Ali to su bili klasični primerci opreme, imao sam osamstoosmicu i sintisajzer jupiter-4 roland. Nisam imao sekvencer pa se sve snimalo uživo na traci”, kaže Džajkovski.
Suptilnija cenzura
“Ljudi se lako zabune, Jugoslavija nikad nije bila deo Istočnog bloka. U kreativnom smislu, to je bilo zaista lepo razdoblje. Moja sećanja na to vreme ne kvari politika ili slično.”
Za razliku od SSSR-ovog često restriktivnog pristupa kulturi, vlasti u Jugoslaviji uglavnom su ostavljale svoje muzičare na miru. Kad se cenzura ipak događala, bila je suptilnija, smatra Petrović, koji se priseća kako su nakon jednog njegovog komentara u kojem je prozvao nacionalnu vladu zbog zagađenja njegove pesme misteriozno nestale s radija.
“Nosimo nostalgiju za svim što je Jugoslavija predstavljala, ne samo za muzikom”
Ova vrsta represije pojačaće se s nadolazećim sukobom. Pažnja sveta usmerena je na Jugoslaviju 1991. godine, kada je započeo najbrutalniji evropski ratni sukob nakon Drugog svetskog rata. Tokom gotovo jedne decenije komšije su se okrenule jedni protiv drugih, a izraz “etničko čišćenje” prvi put je ušao u engleski leksikon.
Osim trenutnog ponovnog otkrića popa iz doba Jugoslavije, ostala su i lepa sećanja na staru ujedinjenu državu u celini, koja je prema rečima muzičara s kojima je Gardijan razgovarao zaista živela svoj moto mira, bratstva i jedinstva. Petrović kaže da je životni standard bio toliko dobar da je svojim američkim prijateljima govorio kako se kalifornijski način života koji uzdižu Beach Boys pre mogao pronaći u Jugoslaviji. Jevtić dodaje: “Mama mi je bila iz Hrvatske, tata iz Srbije, ali nikad se nismo tako identifikovali. Prilično je teško za sve nas koji smo odrasli u Jugoslaviji i koji smo se osećali zaista slobodnim da prihvatimo da više ne postoji. Nosimo nostalgiju za svim što je Jugoslavija predstavljala, ne samo za muzikom.”
Pozorišna sezona u Kulturnom centru Čukarica počinje u četvrtak, 14. oktobra predstavom “Ženski razgovori“.
U predstavi Igraju: Svetlana Bojković, Vesna Čipčić i Milan Caci Mihailović.
“Ženski razgovori“ slovi za jednu od onih predstava koja nikoga na ostavlja ravnodušnim i koja će vas nasmejati do suza.
Uz antologijske rečenice Duška Radovića, muške razgovore, ženske razgovore, šarmantan i zabavan igrokaz troje naših vrhunskih glumaca, dovodi do toga da publika uvek nasmejana napusti salu.
Početak predstave je u 20:00 časova, a cena ulaznice iznosi 500 dinara.
Progressive rock/metal bend Flying Head objavio je prvi singl u novom sastavu pod nazivom “Golden Rope” kojim kreće u osvajanje regionalne alternativne scene.
Snimanje, mix, mastering i spot za “Golden Rope” u potpunosti su urađeni “in house” od strane članova benda.
Flying Head je progressive rock/metal bend iz Splita i Kaštela nastao 2011. Odmah po osnivanju, bend je došao do polufinala Split Rock Festa 2012. i osvojio drugo mesto ST-@rt Festivala 2013.
Ubrzo posle toga, nažalost, iz sastava odlaze dva člana pa se tako aktivan bend vratio na idejni koncept. Posle pet godina (2018) vraćaju se na scenu s nekoliko energičnih nastupa pa Flying Head konačno odlučuje da “zacementira” trenutni sastav: Toni Ljubić (vokal), Dejan Zobenica (gitara), Davor Kamenjarin (perkusije) i Ivan Tadin (bass).
Flying Head planiraju da nastave sa snimanjem pesama u kojima naglašavaju žanrovsku različitost kojom će se predstaviti kroz budući rad.
Novosadski program desetog izdanja filmskog festivala GoetheFEST u organizaciji Goethe instituta u Srbiji, biće održan od 14. do 18. oktobra u Kulturnom centru Novog Sada.
Na festivalu koji se ove godine održava pod sloganom “Morati ili hteti“, biće prikazano osam nemačkih savremenih filmskih ostvarenja.
Na otvaranju, u četvrtak 14. oktobra u 20:00 časova biće prikazan film Johanesa Nabera “Curveball“, komedija između groteske i političke satire, koja istražuje nemačku perspektivu rata u Iraku.
U ovomfilmu nemački ekspert za biološko oružje Arnt Volf, iako član jedne kontrolne komisije Ujedinjenih nacijačija se potraga završava bezuspešno, opsednut je idejom da Sadam Husein proizvodi oružje za masovno uništenje.
Ova tema najpre nikoga ne zanima. Međutim, odjedanput postaje aktuelna kada jedan irački azilant izjavljuje da je učestvovao u proizvodnji biološkog oružja.
U petak. 15. oktobra, na programu su dva ostvarenja. Film “U komšiluku“ Danijela Brila, tragikomedija o lažima punu crnog humora, a ujedno i rediteljski debi popularnog nemačkog glumca Danijela Brila, na programu GoetheFEST-a u Novom Sadu je u 19:00 časova.
Glavni junak Daniel živi u fensi loftu, sa suprugom, dok decu pod kontrolom drži dadilja. Sve ide kao po loju, dok ne zategne Bruna, kome je meta osvete upravo Danijel.
U 21:00 čas publika će moći da pogleda film “Krvopije“ Julijana Radlmajera, metahoror komediju baziranu na datostima iz istorije kinematografije.
Dok avgusta 1928. radnici i seljaci u Marksovom “Kapitalu“ traže razjašnjenja misterioznih tragova ujeda vampira na telima svojim mrtvih drugova, u luksuznom letnjikovcu na Baltiku koji pripada bogatoj i šarmantnoj naslednici Mis Flambo-Jansen, pojavljuje se navodni baron.
Program u subotu 16. oktobra, u 19:00 časova otvara film “Svet će biti drugačiji“ Ane Core Berahed, koji se 11. septembrom 2021. bavi iz perspektive partnerke počinioca.
Glavna junakinja Asli pokušava da pronađe svoj put između samoodređenja, tradicionalnog roditeljskog doma i ljubavi koja od nje zahteva žrtvu, pre nego što njen partner Said nestaje. Njegova odluka promeniće Aslin život pre nego što bude potresla ceo svet.
Od 21:00 čas na programu je nemački kandidat za Oskara, film “Tvoj sam čovek“ Marije Šrader, naučno-fantastična drama sa komičnim elementima.
Glavna junakinja ovog ostvarenja, naučnica Alma, radi u čuvenom Pergamskom muzeju u Berlinu. Da bi obezbedila finansijska sredstva za svoja istraživanja pristaje da učestvuje u neobičnom eksperimentu.
Tri nedelje živi sa Tomom, humanoidnim robotom koji zahvaljujući veštačkoj inteligenciji treba da se transformiše u njenog idealnog životnog saputnika.
Fabian/ Photo: Lupa Film, Hanno Lentz (promo, GoetheFEST)
U nedelju, 17. oktobra, publika će moći da pogleda ostvarenje “Princ” (19:00 časova), debitantski film rediteljke Lize Birvirt o visokobrazovanoj frankfurtskoj eliti punoj predrasuda – radnja prati Moniku i Džozefa, kustoskinju u galeriji i poslovnog čoveka poreklom iz Konga, koji pripadaju potpuno različitim svetovima.
“Ljudski faktor“ Ronija Trokera (21:00 čas) predstavlja psihogram jedne porodice ispričan iz više perspektiva, a u ovom filmu Jan i Nina i njihovo dvoje dece odlaze u vikendicu na belgijskoj obali kako bi pronašli mir. Međutim, u trenutku njihovog dolaska odigrava se misteriozna provala.
Novosadski program GoetheFEST-a u ponedeljak, 18. oktobra u 20:00 časova zatvara ostvarenje “Fabian“, koje prati troje glavnih protagonista u Berlinu kasne, politički turbulentne Vajmarske republike.
Radnja je smeštena u 1931. godinu, između podstanara i podzemlja, tamo gde su bordeli ujedno i ateljei, gde nacisti divljaju ulicama, život ključa, a društvo je u previranju, u stanju korozije.
GoetheFEST održava se od 2012. godine i predstavlja presek savremene nemačke kinematografije iz aktuelne godine.
Program je tradicionalno okrenut nagrađivanim i najboljim ostvarenjima sa čuvenog Berlinala, jednog od najznačajnijih svetskih festivala autorskog filma.
Popularne serije i filmovi na streaming platformama i izlasci novih igara značajno utiču na povećanje internet saobraćaja u svetu.
Jedna od najpopularnijih serija u istoriji, korejski “Squid Game” znatno je povećao internet saobraćaj u domovima širom sveta, ali je uticao i na podizanje tužbe protiv streaming servisa koji polaže ekskluzivna prava. Internet provajder iz Južne Koreje, SK Broadband tužio je Netflix zbog skoka internet saobraćaja i troškova koje je ovaj provajder imao kako bi omogućio neometanu isporuku svojim korisnicima.
SK Broadband kaže da se internet provajderi teško bore sa sve većim troškovima koji se javljaju zbog popularnosti striming servisa i činjenice da sada više ljudi radi od kuće, nego što je to ikada bilo.
It took more than 10 years for Hwang Dong-hyuk to get Squid Game made.
It only took 17 days and 111M global fans to become our biggest ever series at launch (and the first to surpass 100M when it premiered). pic.twitter.com/zVF8GjHIkQ
Od “Squid Game na Netflix” platformi, preko živih strimova Premier lige na Amazon Prime Video do izlaska i ažuriranja popularnih online igara kao što su Fortnite i Call of Duty, zahtev za većim internet kapacitetom drastično raste. Dodajte tome i pandemiju, ljude kojima je dosadno kod kuće i koji rade od kuće i jasno vam je da je potrošnja interneta u poslednje dve godine porasla rekordno.
[infobox title='”Squid Game” najgledanija serija na Netflixu ikada’]
Squid Game, promo
Serija “Bridgerton” više nije najuspešnija Netflixova serija svih vremena. Na tronu je zamenila korejska serija “Squid Game”, a Netflix je potvrdio da je tu seriju pratilo čak 111 miliona korisnika, čime je i zvanično oboren rekord gledanosti. Od početka prikazivanja, 17. septembra, drama o preživljavanju od devet epizoda zauzela je prvo mesto na popularnim Netflixovim TV lestvicama u 94 zemlje, uključujući Sjedinjene Američke Države, Veliku Britaniju, Francusku i mnoge druge zemlje širom sveta. Konkretno, u SAD je “Squid Game” postala prvi sadržaj koji nije na engleskom jeziku, a koji je ostao na prvom mestu 21 dan zaredom.[/infobox]
Predstavnik jednog od najvećih internet provajdera u Britaniji, kompanije British Telekom rekao je da je samo u poslednjih godinu dana prosek po korisniku značajno porastao, što je dodatno opteretilo provajdere.
Najveći krivci za 80% internet saobraćaja su streaming servisi (Netflix, YouTube) i društvene mreže (Facebook, Instagram) iz kojih odmah slede online igre (Activision Blizzard). Problem koji sada imaju provajderi rešava se unapređivanjem infrastrukture, ali rastući troškovi dodatno opterećuju operatere, pa se oni stoga bune, tražeći da sami servisi snose deo troškova.
