Home»Kult»Jedan album je pre 40 godina promenio sve… 20 razloga zbog kojih je “Dolgcajt” ljubljanskih Pankrta zaslužio posebno mesto u muzičkoj istoriji ex-YU

Jedan album je pre 40 godina promenio sve… 20 razloga zbog kojih je “Dolgcajt” ljubljanskih Pankrta zaslužio posebno mesto u muzičkoj istoriji ex-YU

6
Shares
Pinterest Google+
Pankrti/Photo: facebook@pankrti
Pankrti/Photo: [email protected]

Povodom četiri decenije od izlaska legendarnog prvenca ljubljanske grupe Pankrti objavljen je u Sloveniji poseban ograničeni tiraž od 700 primeraka albuma “Dolgcajt”. Svaki 180-gramski i za ovu priliku remasteririzovani vinil ima i svoj broj, a kako je navedeno na naslovnici ovo delo posvećeno je “zbirateljima arhivske dokumentacije”.

Šta je to sve “Dolgcajt” promenio izlaskom u januaru 1980. godine, u 20 tačaka sažeo je novinar portala ravnododna.com Zoran Stajčić.

#1 Suprotno svom nazivu (dolgcajt je na slovenačkom ‘dosada’) album je razbio muzičku, kulturnu, time i društvenu dosadu u tadašnjoj Jugoslaviji. Već samim isticanjem reči ‘dosada’ Pankrti su lansirali znak raspoznavanja za okruženje u kojem je živjela tadašnja omladina koja je htela upravo da prekine dosadu u svom životu.

#2 Kad smo već kod naziva, Pankrti su i svojim imenom bili najjači ambasadori punka u bivšoj državi.

#3 U muzičkom i tehničkom smislu, za razliku od riječkih Parafa i novosadske Pekinške patke, album “Dolgcajt” nije patio od produkcijskih mana. Bio je dizajniran i spakovan za tržište na sličan način kako je u Velikoj Britaniji bio lansiran “Never Mind The Bollocks” Sex Pistolsa. Udar na establišment, ali onaj socijalistički.

#4 Iako u manirima i aranžmanima debelo naslonjeni na Sex Pistolse, Pankrti nijednog trenutka nisu odavali utisak da bi hteli da budu bend sa zapada. Taj kompleks nisu imali. Oni su jasno slali sliku ljubljanskog benda iz vremena socijalizma.

#5 Samim time i imidž grupe bio je drukčiji. Pankrti se nisu oblačili poput pankera. Daleko od te ikonografije njihov look bio je ono što bi danas mogli okarakterisati kao izgled mladih istočnoevropskih intelektualaca.

#6 Retko kad se događalo da velika većima pripadnika muzičke scene nakon samo jednog odgledanog nečijeg koncerta promene i sopstveni rokerski imidž. Mnogi su se ošišali i obrijali nakon što su gledali Pankrte, Štulić je to iskustvo za sva vremena ubeležio u stihove svog “Balkana”, a nakon “Dolgcajta” hippie izgled je preko noći izašao iz mode.

#7 Možda je najbolje parafrazirati Dušana Kojića Koju i reći da su Pankrti – doneli buku u modu.

#8 Pored energične muzike “Dolgcajt” je album s ciljanim intelektualnim porukama. Pružao je adrenalin, ali istovremeno nije intelektualno podcenjivački prišao tadašnjoj tinejdžerskoj publici, već je istu podsticao na razmišljanje i sagledavanje šireg aspekta društvene stvarnosti. Pero Lovšin nije želeo infantilan pristup.

#9 “Dolgcajt” je ušao u istoriju i kao album koji je uspešno nasamario tadašnje cenzore. Naime, cenzori su se jako bojali određenih reči i naziva (tu je možda eklatantan primjer pesme “Goli otok” riječkih Parafa za koju se u startu znalo da neće proći na izdanju). Pankrti su, uslovno rečeno, sarađivali s cenzorima; ako je neka reč bila sumnjiva, oni bi je zamenili bez problema i time de facto ismejali cenzorsku kratkovidnost koja zadubljena u detalje ne registruje širu sliku, tj. samo značenje stihova.

#10 “Dolgcajt” je bio dokaz da punk nije samo muzički trend, već učinkoviti društveni (za neke destabilizirajući) element.

#11 U generalnom kulturnom smislu gledano, većih ambasadora slovenačkog jezika na teritoriju Jugoslavije od Pankrta nije bilo. Hrvatski ili srpski jezik bili su dominantni, a dotadašnje najveće face slovenskog rocka, ljubljanski Buldožer pevao je na tom dominantnom jeziku. Pankrti su od Triglava do Vardara bili jednako dobro prihvaćeni kod publike. Njihov slovenački nije bio barijera, naprotiv mnogi pankeri su najviše slovenačkog jezika naučili zahvaljujući Pankrtima.

#12 Pankrti su zahvaljujući tome utrli put na jugoslovensko tržište svim kasnijim slovenačkim izvođačima koji su pevali na materinjem jeziku. Nakon njih je postalno normalno da Slovenci pevaju na slovenačkom i da to ne staje na republičkim granicama.

#13 “Dolgcajt” je razbio i centralistički kulturni obrazac. Bilo je jasno da taj bend nikad neće morati da se doseli u jedan Zagreb ili Beograd da bi mu karijera napredovala.

#14 S tim albumom dogodila se muzičko-stilska klasterizacija gradova, čega dotad nije bilo. Ljubljana i Rijeka su nedvosmisleno postali punk gradovi u meri u kojoj Zagreb, Beograd i Sarajevo nisu nikad. Ljubljana upravo zahvaljujući Pankrtima već decenijama neguje taj kulturni štih kad je u pitanju glazba, ali i gradska pop kultura uopšte.

#15 Iako se može reći da je kriticizam društvenih okolnosti u bivšoj državi krenuo jako s pojavom Buldožera koji su te okolnosti, time i vrednosti, ismevali, s “Dolgcajtom” je bilo jasno da je u Sloveniji socijalistička društvena stega prva popustila. Pankrti se nisu šalili.

#16 “Dolgcajt” se ujedno pokazao kamenom temeljcem slovenačke avangardne scene koja kao da je sebi za zadatak uzela da mora beskompromisno da deluje u propitivanju društvenih vrednosti. U tom kontekstu cela naredna decenija u bivšoj državi do njenog raspada pripada slovenačkim izvođačima (Lačni Franz, Laibach, Videosex, kao i Borghesia koja je tu najveće pomake napravila kad se odselila iz Pule).

#17 “Dolgcajt” je bio i inicijalna tačka u kojoj se pokazalo da se može napraviti toliko veliki pomak da punk rock kao brutalni napad na (dosadu) tradicije može utkati i njene elemente i stvoriti pukotinu kroz koju se nazire novi obrazac u kojem jedan punk rock bend može da uradi i ono što smatramo pod pomom “narodne veselice”.

#18 U tom smislu “Dolgcajt” je doneo jedan kontraefekat koji je nastao sasvim slučajno, a to je da je jaka kritika lokalne sredine stvorila iskre za iniciranje nacionalnog ponosa. Muzika za dizanje nacionalne svesti obično u sebi nosi puno zavičajne i istorijske hvale, a ne njenu kritiku. Slobodno iskazivanje kritike je u Sloveniji nakon toga postala značajna tekovina slobodnog društva kao takvog. Izreći kritiku je čin rodoljublja i upravo stoga je izuzetno velika kulturna i kulturološka razlika u ulozi koju su imali slovenački muzičari u vremenima raspada Jugoslavije (a i kasnije) spram kolega u drugim republikama gde je iskazivanje društvene kritike ‘sopstvenog dvorišta’ tumačeno na razne načine, ali retko kao čin patriotizma.

#19 Pankrti i “Dolgcajt” bili su deo zamajca koji je pomogao i određenim medijima u afirmaciji. Podrška koju je grupa imala od strane Radio Študenta ujedno je bila i afirmacija tom, tada, studentskom, a danas svakako jednom od najvažnijih kulturno-informativnih medija u Sloveniji. Uzročno-posledično, bilo je samo pitanje vremena kada će i studentske novine Mladina zauzeti oštri ‘pankerski’ stav i postati svojevrsni medijski strah i trepet socijalističkog establišmenta cele federacije.

#20 I za kraj, kome god tada nije bilo jasno što se to kuva u redovima kulturnjaka i omladine od 1977. pa do početka 1980. godine, s izlaskom “Dolgcajta” bilo je svima jasno da je počelo novo vreme (ili novi talas). Četiri meseca kasnije umire Tito, a u istoj i narednoj 1981. izlaze najznačajniji novotalasni albumi.

HL/Izvor: ravnododna.com

Previous post

20 nastupa za 20 godina festivala... Rođendansko izdanje Festivala Uličnih svirača 30. septembra u Novom Sadu

Next post

PLAN B... Peti Festival subverzivnog filma od 19. septembra do 10. oktobra u Domu omladine Beograda

0

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *