RocHoiR kids, predvođen Jovanom Obradović, uz podršku Radomira Mihailovića Točka i Dejana Najdanovića Najde koji je za ovu priliku “pozajmio” svoj glas, objavio je obradu jedne od najvažnijih pesama srpskog rokenrola – “Šumadijski Blues” grupe Smak.
To je četvrta numera sa albuma ovog sjajnog dečijeg hora koji je u pripremi i koji je zamišljen kao svojevrstan omaž našoj r’n’r sceni, u znak zahvalnosti što su tu i što ne odustaju.
Spot je snimljen u Kragujevcu i selu Dulane, u režiji Miloša Dimitrijeviča i produkciji Vendo production. RocHoir bend, koji je sjajno odsvirao legendarnu rok stvar, čine Aleksa Ocokoljić – solo gitara, Janko Simović – bas gitara, Lena Bednar – klavijature i Đorđe Naumović (Slavina ljubavi) – bubnjevi.
Pogledajte i poslušajte zbog čega rokenrol u Srbiji nikad neće nestati:
Do objave drugog studijskog albuma Bili Ajliš deli nas još nekoliko nedelja, a popularna muzičarka u međuvremenu je fanovima otkrila još jedan deo iščekivanog izdanja.
Njen novi singl “NDA” donosi mračniji zvuk u odnosu na druge pesme otkrivene ove godine, a propraćen je i video spotom. Studijski album “Happier Than Ever” Bili će objaviti 30. jula, a već smo imali priliku da čujemo nekoliko pesama koje će se na njemu naći – “My future”, “Therefore I Am”, “Your Power” kao i nedavno otkrivenu “Lost Cause”, čiji je spot sama režirala.
Podsećamo, Bili Ajliš jedna je od najuspešnijih muzičarki z generacije, koja je svojim debitantskim singlom “Ocean Eyes” u vrlo kratkom vremenu osvojila čitav svet.
Kobejnova gitara Fender Jag-Stang kombinuje njegove gitare Jaguar i Mustang kojima će obeležiti 30. godišnjicu od izlaska kultnog albuma “Nevermind”, a biće jednaka gitari koju je pokojni pevač koristio tokom nastupa. Biće dostupna u i izdanju za levoruke. Cena joj je 1.249 dolara.
Fender,Kurt Cobain Jag-Stang/Photo; Fender
Primal Scream gitara zvaće se Strat, a inspirisana je naslovnicom albuma “Screamadelica” koji obeležava 30. godišnjicu. Ona će biti dostupna krajem novembra ove godine u limitiranom broju primeraka. Cena će joj biti 1.049 dolara.
Istinita priča o slepom umjetniku Emanuelu koji nepravedno biva optužen za seksualno napastvovanje maloletnice novi je film Franka Nera u kome će se, poslije četvorogodišnje pauze, na veliki ekran vratiti Kevin Spejsi. A pridružiće mu se holivudska legenda Fej Danavej, saopštili su producenti, koji su predstavili projekat na 74. Kanskom filmskom festivalu.
– Ovo je storija o usponu i padu slepog umetnika koji ima redak dar da napravi životne portrete samo slušajući glas svojih modela. To je priča o neverovatnoj potrebi da se ponovo otkrije čudesna moć dostojanstva u svetu gdje mediji rešavaju probleme tako što ih brišu – ovim rečima autor filma, slavni italijanski glumac, ali i reditelj Franko Nero opisao je svoj novi poduhvat.
I čudna je koincidencija da se američki glumac Kevin Spejsi vraća posle četiri godine na bioskopsko platno u italijanskom filmu “Čovek koji je crtao Boga” (The Man Who Drew God). Jer, pokušaj da se oživi filmska karijera Kevina Spejsija jeste drama o pedofiliji u kojoj će tumačiti malu rolu policajca, preneo je časopis Variety.
Spejsi je “zamrznuo” svoju glumačku karijeru upravo nakon brojnih optužbi za seksualno uznemiravanje.
The Man Who Drew God, screenshot
Italijanski glumac Franko Nero, kako piše Guardian, igraće umetnika koji je pogrešno optužen za seksualno napastvovanje maloletnika, dok će se u roli umetnikovog prijatelja, inače profesorke Brajeve azbuke, pojaviti Fej Danavej.
Ova uloga originalno je bila namenjena Nerovoj supruzi, slavnoj britanskoj glumici Vanesi Redgrejv, međutim ona je prošlog meseca saopštila da neće igrati u filmu svog muža.
Predstavljajući novi projekat filmadžijama na Kanskom festivalu producent italijanske drame Luis Nero istakao je da im reakcija javnosti zbog poveravanja uloge Spejsiju ne smeta.
– Samo znam da je Spejsi odličan glumac. I to je jedino što me zanima. I ja i Franko mislimo da je u pitanju glumac kakav se rađa jednom u generaciji. A privatne stvari nas se ne tiču – rekao je medijima prošlog meseca Nero.
– Veliko je interesovanje producenata i kontroverza je, što se mene tiče, odlična za film – dodao je Nero, a u Kanu je predstavio i poster filma na kome centralno mesto, uprkos epizodnoj ulozi, zauzima upravo Kevin Spejsi.
Precizirao je i da je snimanje već završeno, a da je film trenutno u fazi postprodukcije.
Na ostrvu Man, gde su braća Gib rođena, otkrivena je statua legendarnog muzičkog trija Bee Gees.
Bronzani prikaz Barija, Morisa i Robina Giba na obali u Daglasu “vrlo brzo bi trebalo da postane velika lokalna atrakcija”, rekao je lider saveta koji je doneo odluku da se statua postavi, Dejvid Kristijan.
Projekat čija je izrada koštala 170.000 funti naručen je 2019. godine, ali je odložen zbog Covida.
Bee Gees, statua na ostrvu Man/Photo: screenshot
Umetnik Endi Edvards rekao je da je statua, inspirisana video snimkom za disko hitove grupe “Stayin’ Alive” iz 1977, “od prvog dana bila velika zabava”.
Edvards, umetnik koji stoji i iza statue The Beatlesa u Liverpoolu, rekao je da je lokacija na šetalištu Daglas važna kako bi se pokazalo da se grupa “vratila u grad, stigavši preko mora”.
On je rekao je da je imao za cilj da “uhvati ono prepoznatljivo šepurenje” trojice braće u statui. Rekao je da je najizazovniji deo projekta rekreiranje “vrlo prepoznatljive kose” trija.
– To je jedna od najlepših stvari u skulpturi jer ta vrsta zauzima deo pokreta i duha koje muzika obično daje – dodao je.
– Želeo sam da imam osećaj da se tako nešto kreće kroz njih, a oni hodaju u vremenu, hodaju u ritmu, dečaci su se vratili.
Gospodin Kristijan rekao je da su posetioci napravili “desetine hiljada fotografija” sa sličnim statuama Džordža Formbija i Normana Vizdoma u gradu i da će interesovanje za novu skulpturu verovatno biti “desetostruko”.
Kultni bend je još ranije, 2031. godine, dobio spomen ploču ispred njihovog bivšem doma u St Catherine’s Drive, u centru grada.
Netfliks je ovaj film koštao celih 130 miliona dolara, što je najveća investicija ove platforme i producentske kuće do sada.
Film govori o agentu, koga glumi Dvejn Džonson, koji traga za najpoznatijim kradljivcem umetnina na svetu. U filmu se pored Džonsona pojavljuju Rajan Renolds i Gal Gadot.
Američki muzički portal blabbermouth.net objavio je snimak nastupa Ingvija Malmstina sa Arsenal festa u Kragujevcu, na kojem je čuveni gitarista izveo svoju verziju legendarne “Smoke on the Water”, benda Deep Purple.
Snimak je preuzet sa YouTuibe kanala, na koji ga je postavio neko iz publike.
Ingvijev studijski snimak “Smoke on the Water” predstavljen je na njegovom albumu “Blue Lightning” iz 2019. godine, na kojem je odao počast muzičarima iz sveta bluza koji su uticali na njegov umetnički duh.
Malmstin je tada za Classic Rock obrazložio svoju odluku da obradi ovu pesmu:
– Zvao sam ovu pesmu “Rauch Auf Dem Wasser” tokom sesija. Šta da kažem? To je nešto što sam baš želeo da uradim. Orvi album koji sam ikad imao bio je “Fireball” Deep Purplea, kada sam imao samo osam godina. Kad sam imao deset godina, mogao sam da sviram “Made in Japan”, naopako. Svaku notu. I to je rezultiralo time da sam postao fan “Selling England For The Pound” Genesisa, a zatim Emerson, Lake and Palmer, a potom i klasike – Vivaldi, Bah – i na kraju Ppaganina. Rekao sam sebi “dosta je bilo pentatonskih blues stvari. Idem u ovom pravcu!”.
Pre dve godine, Ingvi je o Ričiju Blekmoru, gitaristi Deep Purple, rekao:
– Jedini gitarista kojeg sam poznavao kada sam imao osam godina je Riči Blekmor. Mislio sam da je izuzetno dobar i još uvek mislim da je dobar. Ne slažem se sa idejom da je prvi doneo klasične ideje u gitaru; to je velika zabluda. on je bluz gitarista. “Made in Japan” je bluz album – nemojte se zbuniti zbog toga. Sve je to pentatonski bluz – izuzetno dobar pentatonski bluz “in rock”, to je jebeno neverovatno … njegovo sviranje je bilo stvarno dobro u to vreme.
Ingvijev novi album, “Parabellum”, biće objavljen 23. jula u izdanju Music Theories Recordings / Mascot Label Group. Samo četiri pesme na LP-u imaće vokal. Naslov albuma je latinski, što se prevodi kao “pripremite se za rat”.
Nakon što je sarađivao sa nekim od vrhunskih pevača u protekle četiri decenije, Ingvi se sada sam bavi većinom glavnih vokala u sopstvenom bendu, koji čine klavijaturista Nik Marino, basista/vokal Ralf Kjavolino i bubnjar Brajan Vilson.
Filmska industrija je na neki način mrtva. Nije baš da je živa, zar ne? Ne verujem da bi iza filma “Dž. F. K.” danas stao neki veliki studio, kaže Oliver Stoun. Američki reditelj se atentatu na Džona Kenedija vratio u dokumentarcu “Ponovo o Dž. F. K: S one strane ogledala”, čija premijera je najavljena na 74. Kanskom festivalu.
Slavni reditelj, dvostruki oskarovac Oliver Stoun, igranim filmom “Dž. F. K” sa tezom da je američki predsednik 1963. ubijen u organizovanom pokušaju državnog udara pre tri decenije pokrenuo je kontroverze, što je, između ostalog, nateralo i Kongres SAD da donese uredbu o objavljivanju dokumenata o atentatu najkasnije 2017. godine. Međutim, dan pre isteka roka za to, tadašnji predsednik Donald Tramp odlučio je da ne stavi potpis na to. Stoun je sada snimio i dokumentarac “Ponovo o Dž. F. K: S one strane ogledala”. Predstavljajući novi film, Stoun iz svog stana u Los Anđelesu preko Zooma novinarki Hollywood Reportera” Tatjani Sigel govorio o motivima da snimi dokumentarac sa dodatnim materijalom, o tome zašto je Tramp odustao od potpisa, o pismu Džeki Kenedi i susretima sa sinom ubijenog predsednika, kao i o tome zašto se okrenuo pravljenju isključivo dokumentaraca.
– Počeli smo ovo pre dve, tri godine i bilo je mnogo detalja koji su pronađeni, a nisu prijavljeni. Postoji crna rupa u sećanjima o Kenediju. I želeo sam da, pre nego što napustim ovaj svet, otkrijem sve što znam o tome. Nisam mogao da u dokumentarac spakujem sve što znam, ali sam mogao da unesem mnoge činjenice koje su se pojavile posle filma 1991. kao i da ponovo potvrdim neke iz njega, pošto je napadan sa svih strana. Važno mi je, i na savesti mi je, da ljudima kojima je stalo do toga ovo predočim. Time je dokumentarac motivisan. Objavljena su dokumenta. Ne sva. Tramp je trebalo da potpiše objavljivanje 2017. I povukao se 12 sati pre toga – kaže Stoun, uveren da mnogo dokumentacije nije predočeno javnosti i da je možda uništena.
Na pitanje zašto je Tramp odustao od stavljanja potpisa na objavljivanje dokumenata, reditelj kaže da se to dešavalo i u drugim slučajevima kada su pred bezbednosne službe postavljani izazovi.
– Ko uopšte zna šta je Tramp mislio. On je čovek misterija. Siguran sam da je bio pod nekom vrstom pritiska. I onda su došli i rekli mu: ‘Ne možemo to da uradimo iz bezbednostnih razloga’. On se povlačio i iz drugih stvari, kad god bismo postavili izazov pred obaveštajne agencije. Sećate se izjave (senatora Čaka) Šamera? ‘Trampe, ne zaje***** se sa CIA, u suprotnom će te uništiti’ – uveren je Stoun.
Oliver Stones JFK Revisited- hrough The Looking Glass receives initial
Reditelj ističe da je važno da mlađe generacije saznaju šta se dogodilo jer “izgleda da zemlja luta”.
– Izgubili smo osećaj za to šta kao zemlja predstavljamo, a tu su i ogromne rasne podele. Morate to da povežete sa 1963. Postojao je motiv da Kenedi bude ubijen. On je previše menjao stvari. Bio je reformator. Nameravao je da rastavi CIA u hiljade delova. Kenedi se povlačio iz Vijetnama i tražio je načina za detant sa Rusijom, pomirenje sa Kubom. Takve stvari mnogi istoričari negiraju. Ni svi ozbiljni istoričari zaista ne gledaju dokumenta. A ima ih mnogo. Nemamo vremena da se upuštamo u sve. Ali objavićemo i verziju dokumentarca dugu četiri sata – kaže Stoun.
Na pitanje da li je imao više slobode sad, kada Džeki Kenedi više nije među živima i nema straha od njenih primedbi na snimak atentata, reditelj je odgovorio odrično.
– Nikada nismo čuli šta Džeki Kenedi ima da kaže o tome. Napisala mi je divno pismo o ‘Vodu’. Dopao joj se ‘Vod’ i mislila je da je to remek-delo, nešto kao opšteameričko dobro. I rekla mi da je posetim ako ikad poželim da napišem knjigu. Radila je za jednu izdavačku kuću. Mislim da je “Dž. F. K.” šokirao porodicu. Znam da Tedi Kenedi nije želeo da ga gleda. Robert je bio mrtav. Ali, prema onome što kaže njegov sin, u trenutku kada je (Džon Kenedi) ubijen, (Robert) je pozvao CIA i pitao: ‘Jeste vi to uradili?’ Znali su da nisu Rusi ubili Kenedija. I onda su u osnovi dali prilično jake naznake da ga je ubio desničarski pokret u Sjedinjenim Državama. A Robert nije imao tu moć nakon što je (Lindon) Džonson sve preuzeo. Džonson mu je odrezao m***“ – ispričao je Stoun u razgovoru za Hollywood Reporter.
– Sreo sam se sa Džonom i radio za njegov magazin “George”. Napisao sam par tekstova. I bio sam na večeri sa njim jednom u Njujorku i bio je jako pristojan, šarmantan mladić. Zapazio sam i da je pomalo uplašen svom tom stvari jer nije politički moćan. I za njega bi, da se pojavio kao potencijalni predsednički kandidat i rekao nešto (o ubistvu njegovog oca) bilo problematično. Ali imao je svoje sumnje. Zašto bi me inače pozvao na večeru i pitao me šta mislim o ovome ili onome? Gledao sam ga kao Hamleta. Hamlet oseća da nešto nije u redu, ali nije u stanju da reaguje – kaže Stoun.
Reditelj kaže i da sada pravi isključivo dokumentarne filmove.
– Tako je, nažalost. Ali donosi zadovoljstvo. Pravim sad više od godinu dana dokumentarac o nuklearnoj energiji. A i filmska industrija je na neki način mrtva. Nije baš da je živa, zar ne? Ne verujem da bi iza ‘Dž. F. K.’ danas stao neki veliki studio. Ali naišli smo na dobru reakciju Altituea za ovaj dokumentarac. Oni su veoma prilježni u vezi s njim. I to je razlog zbog kog ću u Kan, da prikažemo “Dž. F. K.” u nedelju uveče na plaži. A potom ćemo prikazati i dokumentarac – navodi Stoun.
.Nik Kejv podelio s fanovima nekoliko misli o procesu pisanja, o ulozi inspiracije i objasnio zašto je bavljenje muzikom posao kao i svaki drugi. Na njegovoj web stranici Red Hand Files, obožavaoci su Kejva pitali kako nalazi nadahnuće.
“Oduvek sam duboko poštovao kantautore koji grade pesme kao da grade sto – sve je na svom mestu”, napisao je obožavalac iz Kanade. “Mislite li da je važnije pronaći inspiraciju ili se baciti na posao i pisanje”? Drugi je jednostavno pitao: “Kakav je osećaj napisati pesmu?” Kao odgovor, Kejv je objasnio:
– I ja izuzetno cenim muzičare koji se prema svom zanatu odnose kao prema poslu i nisu zavisni od naleta inspiracije – jer ja sam jedan od takvih. Kao i ostali zaposleni ljudi – mi jednostavno radimo svoj posao. Ne pada nam na pamet da prestanemo s radom samo zato što nas nije volja ili nismo u pravom raspoloženju. Mi odrađujemo svoje sate kao i svi ostali. Najvažniji zadatak u mom danu je jednostavno sesti za sto i uzeti olovku. Bez ovog osnovnog čina ne bih mogao da se nazovemi kantautorom, jer mi inspiracija za pesme dolazi u preblagim tragovima da bih mogao da je percipiram, osim ako nisam već spreman da je dočekam i obradim. Inspiracija nije najavljena trubama, već šapatom, a dolazi samo kad sam ja na svom radnom mestu.
Na drugom mestu u pismu, Kejv je otkrio kako se oseća ‘nemoćnim da predvidi ishod sedenja za stolom dok radi na tekstovima ili muzici’:
– Jako se često osećamo napušteno: lišeni domišljatosti i ičega vrednog za pokazati. Ipak, nekih dana sve ide glatko. Jednom kad smo potpuno prepušteni mašti, događaju se svakakve neobjašnjive stvari, Vreme teče drugačije: prošlost se oslanja na sadašnjost, a budućnost otkriva svoje tajne. Odjednom se reči ponašaju onako kako ne bi trebalo, ali divno: puls nam se ubrzava, prorade leptirići u trbuhu, a pisanje pesama postane sudar između pragmatičnog i zanesenog.
