“Apokalipsa danas” bila je filmska produkcija puna čudnih sudbinskih okolnosti. Tokom produkcije, Martin Šin je neprestano bio u životnoj opasnosti, setove su opsedali tajfuni, stvarni ratovi opsedali su produkciju, Marlon Brando je davao sve od sebe da sve upropasti i tako dalje sve dok jedini zaključak koji je Frensis Ford Kopola mogao da izvede nije postao naj da je “režirao u retkom krugu pakla”. Međutim, tada je “sreća u nesreći”, kako bi rekao Bob Ros, dovela do jednog od najvećih muzičkih trenutaka u istoriji kinematografije – pa možda ipak postoji nešto kao što je karma.

Klasična pesma Doorsa ‘The End’ nije samo sjajna rokenrol numera najvišeg reda, već takođe alegorijski čini neverovatan kamen temeljac za eliptičnu apokalipsu koja će se uskoro odvijati dok se “The Heart of Darkness” Džozefa Konrada sreće sa strahotama Vijetnamskog rata. Kao što je Kopola rekao o filmu, radilo se o smrti, životu i ponovnom rođenju, tako da je početak sa “The End” bio savršen način da se haos započne. Nije bez ironije da je čak i na ovaj izbor uticala manična produkcija filma u vrlo meta smislu.

“APOKALIPSU DANAS” MNOGI SMATRAJU NAJBOLJIM FILMOM SVIH VREMENA… A MALO JE FALILO DA GA NIKAD NE VIDIMO

Kako se to dešava, Kopola je posetio montažerski studio kako bi se oprostio od Barija Malkolma koji je odlazio da se pridruži drugom projektu sledećeg dana. Dok su Kopola i Malkolm razgovarali, montiran je snimak koji označava početak i kraj klasične scene s napalmom u ‘Bici Valkira’ prvobitno postavljenoj u sredini filma, dok ludi poručnik Bil Kilgor surfuje dok se portal do pakla naizgled otvara oko kilometar od njega. Ovi rezovi koji su ležali u kanti bili su predviđeni da se bace u smeće, ali odjednom je Kopola dobio drugu ideju. Iseckane celuloidne trakečudnog izgleda, sa prikazom drveća zahvaćenog plamenom, privukle su mu pogled.

MOŽDA I NAJBOLJA FILMSKA SCENA IKADA… A ROBERT DE NIRO INSISTIRAO JE DA U PIŠTOLJU TOKOM RUSKOG RULETA U “LOVCU NA JELENE” – BUDE PRAVI METAK

A kao magijom, neke mistične figure sudbine ostavile su pored kante za smeće još neke stvari. Jedna od tih stvari bila je i klasična ploča The Doors iz 1967. godine. Možda najbizarnije od svega, uvod koji se čini da sadrži metaforičko zbačenje o beskraju dna, nastao je iz lakomislene opaske kada se Kopola jednostavno okrenuo Malkolmu i kroz osmeh mu rekao:

– Zar ne bi bilo zabavno da uzmemo pesmu pod nazivom ‘The End’ i stavimo to na početak filma.

Ne, Frensis, to baš i nije komična scena, ni film, ali skoro da je sudbina u jednom trenutku morala da mu baci kost. Da Kopola nije bio tamo te kobne subote, možda bi otvaranje kultnog filma bilo daleko drugačije.

Originalni uvod je bio postavljen da bude odraz kraja u ogledalu dok crni ekran preplavljuje gomila helikoptera i vojnik koji polako izlazi iz dubine. Iako ovo ne zvuči tako loše, jednostavno nema isti trip koji The Doors izaziva; i daleko od toga da je to bilo samo slučajno u smislu srećnih kanti za smeće punih filmskog zlata. Kako se to obično dešava, za Kopolu i The Doors ovo je bilo nešto više od toga. Subonosna odluka koja ih je na neki način vratila kroz vreme.

NIJE ODOLEO… KOPOLA PRAVI VIDEO IGRICU “APOKALIPSA DANAS”

Naime, Rej Manzarek i Džim Morison iz grupe The Doors upoznali su se u filmskoj školi UCLA. Drugi učenik u to vreme bio je niko drugi do Kopola. Ova veza je značila da je Kopola bio svesniji njihove muzike na ličnom nivou i kao takav, kada je naišao na album koji je tamo ležao, delovalo je na njega kao grom koji dolazi iz prošlosti. Čak su svom starom prijatelju poslali i stari originalni master snimak albuma sa četiri verzije, tako da se verzija u ” Apocalypse Now ” razlikuje od finalne verzije na njihovom albumu. Ostalo je, kako kažu, istorija.

HL/Izvor: faroutmagazine.co.uk