Rambo Amadeus definitno zna kako da zaintrigira publiku. Sada je to uradio pesmom “Bauligno Courinho” ft. Noyz & Vladar, za koju kaže da je – tribute samom sebi.
Za ovu priliku Rambo je uzeo pseudonim “Rmbao Amadeo”, a ipsod spota na njegovom YouTube kanalu prvo se zahvalio Vasketu, legendarnom jedriličaru i veslaču, kralju Save, na inspiraciji.
Snimanje, montaža zvuka, miks zvuka, postprodukcija pjesme i titl spota uradio je Relja Svilar. Noyz se rado odazvao pozivu da dopiše i on jednu strofu i upiše se u “listu strelaca”, a producent tog dela, plus dodavanje brazilskih perkusija delo je Đanga HI FI.
Povodom 60 godina subotičkog festivala Omladina, kultni novosadski pank bend Pekinška Patka priredio je koncert iznenađenja za Novosađane ispred robne kuće NORK, gde su održali svoj čuveni “koncert u izlogu”.
Ovaj nastup koji se desio pre 44 godine, odveo ih je i do subotičkog festivala koji je bio prekretnica za njihovu karijeru i predstavljanje publici. Na ovaj način Patka je želela da pruži svoj doprinos obeležavanju ovog jubileja, pored kompilacije koja je izdata ove godine, a na kojoj se našla i numera “Bela šljiva'”.
Patka je nastupila podmlađena, sa tri nova člana, a od originalne postave tu su osnivači Pekinške patke – gitarista Sreta Kovačević i bubnjar Šital Puri (Laslo Pihler Cila).
Pekinška patka/Photo: R. Hadžić
U petak u podne, baš kao i pre 44 godine, ljudi su zastajali, osvrtali se, pevali i uživali zajedno sa članovima benda Pekinška Patka.
Možda se nisu baš toliko čudili kao nekad, ali definitivno su bili prijatno iznenađeni.
Pa, slučajno smo naleteli na kolumnu koju smo pisali posle prvih šest meseci. I shvatili da gotovo ni reč ne bismo promenili.
S obzirom na to da neki od vas tada nisu bili tu, a oni koji jesu garantovano su zaboravili šta je pisalo (ipak je 7 godina fini komad vremena), samo ćemo je ponoviti. Uz poneki dodatni komentar.
Rokenrol gitara/Photo: shutterstock
Dakle… april 2017.
Sad bi, šatro, trebalo da napišemo ovako nešto… Izgurasmo, eto, prvih šest meseci, uz pomoć prijatelja i ljudi koji veruju u #rokenrolsvuda. I ne bismo slagali. Ali to je stvarno teška patetika i jebeš sve to… Tu smo šest meseci (nešto malo više) i to je to. I nameravamo da ostanemo još malo. Malo, barem po srpskim standardima. Ono kad nas zajašu, pa neće da siđu… ali da ne ode ovo u pogrešnom pravcu… vreme je za tačku. Tačka.
Elem, uz sve naše iskustvo, životno, profesionalno i kakvo već iskustvo može da bude, a nije da ga nemamo i više nego što je zdravo u ovakvoj zemlji, za tih pola godine sreli smo se sa gomilom nekih neočekivanih stvari i situacija. Za neke smo se nadali da više ne postoje, za neke bili ubeđeni u to. Pa pogrešili. Nešto svašta novo smo naučili, i u nešto svašta staro se razuverili. Nekim se stvarima iskreno iznenadili, na druge se slavodobitno nasmejali u prepametnom fazonu “ma, znali smo”…
Ovo je prava ad hok lista nekih zapažanja koja su na nas ostavila utisak u ovoj kratkoj etapi naše zajedničke on-line bitke za srpski rokenrol. Bez reda i rasporeda, verovatno i bez nekog značaja osim za one koji u njoj značaj potraže.
Lets go…
Dobra vest: Rokenrol je u Srbiji živ. Baš kao junaci “The Walking Dead”. Sezona 7.
Još bolja vest: Ima i stvarno živih rokera. Baš kao u “The Walking Dead”. Sezone 1 – 7.
Pola srpskih bendova misli da im je važniji broj folovera na instagramu i fejsu, nego publike u klubu
Druga polovina ni ne misli o društvenim mrežama
Četvrtina srpskih bendova ne misli uopšte
5% srpskih bendova se ozbiljno bavi svojom karijerom
Samo tri srpska benda mogu da napune Arenu. Pogađajte koji su… Dugme se ne računa. Nit je srpsko, nit je rokenrol.
Rokerski PR-ovi pojma nemaju. Čast izuzecima. Ali o tome ima posebna kolumna na OVOM linku(ala smo se namazali, ha?)
Srpske mainstream medije zabole za rokenrol. Ako nema veze s Exitom. A onda ih odjednom ne zabole. Čudo jedno…
Dobar rokenrol spot se u Srbiji pojavi s mene pa na uštap
90% bendova bolje zvuči uživo nego u spotovima
Rok sceni nedostaje jedna ozbiljna top lista. Uradićemo nešto po tom pitanju 🙂 (nismo, ali to je već posebna tema – nap. okt. 2023.)
Nikad nije bilo neke ozbiljne kinte u srpske rokenrolu, a sad je nema ni toliko
A opet… nikad nije bilo da je toliko ljudi zaradilo ozbiljne pare od rokenrola
Koncept reči “urbano” nije više ono što smo mislili da jeste
Klinci, nema tu rokenrola kad ti tata kupi najbolju opremu, plati promociju, snimi spot…
Još ima bendova koji i pred praznim kafićem u Nedođiji Donjoj sviraju žestoko kao na stejdžu O2 arene. Bogu hvala.
Rokenrol može da se svira i u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” #muzickaomladinabeograda
Ima ljudi koji odlično pišu o rokenrolu, ali su lenji kao bube
Ima ljudi koji misle da odlično pišu o rokenrolu, a i oni su lenji kao bube
Ima i vrednih…
Đule, brate, javi se na telefon (javio se – nap. okt. 2023.)
Imamo i najduže čekani intervju u istoriji. Nismo ga još objavili. #nevernebebe (objavili smo – nap. okt. 2023.)
Eh da nam je svaki intervju lud kao što je bio onaj sa zagrebačkim Wizards of Gore
Štagod napišeš o Džoniju Štuliću čita se kao ludo
Da nam ne bi Brakusa, Jadranke, Dekse i Dekija na početku, bilo bi još zajebanije nego što je bilo
Eh da su nam sad Brakus, Jadranka, Deksa i Deki u onom ritmu s početka, gde bi nam kraj bio… (ovo i dalje važi – nap. okt. 2023.)
U međuvremenu, uverili smo se u još ponešto… ali taj spisak razmišljamo da pretočimo u jednu podebelu knjigu 🙂 Imamo bestseler u najavi.
Debi album garage surf benda The Thunder Corpses koji nosi naziv “Somewhere Over the Black Bay” objavljen je putem izdavačke kuće Tribal Rajber iz Niša.
Bend je za kratko vreme pokupio sjajne reakcije slučalaca kroz dva singla koja su najavila album, a sada će publika moći da se upozna sa svih 11 pesama na njihovom prvom izdanju. Album je dostupan na bandcamp platformi izdavača, kao i na svim vodećim streaming servisima od 6. oktobra.
The Thunder Corpses – Somewhere Over the Black Bay, cover
The Thunder Corpses su brzo stekli pažnju regionalne muzičke scene svojim specifičnim spojem surf i garage rock elemenata, umotanim u veo pank i lofi estetike. Na albumu su učestvovali: Aleksandar Ljubić na bas gitari, Žarko Mihajlović za bubnjevima, i Vuk Jovanović, frontmen i gitarista koji je ujedno bio zadužen i za snimanje, miks i mastering. Omot albuma, kreiran je od strane poznatog niškog dizajnera Nenada Tasića.
Prva dva singla benda, “Run” i “Castles of Alhambra”, već su privukla pažnju publike i medija, postavljajući temelj za očekivanja vezana uz njihov debi album. “Run”, koji je prvi singl na albumu, pruža uvid u širok spektar zvuka koji je prisutan na izdanju, kombinujući zarazne gitarske rifove, izražajni vokal i moćan ritam bubnjeva. Njihov drugi singl, “Castles of Alhambra”, dodatno istražuje kreativnu paletu benda, najavljujući album na način koji intrigira slušaoce.
The Thunder Corpses su studiozno kreirali ovaj album sa željom da pruže iznenađujuće trenutke i raznovrsnost koja će zadovoljiti širok spektar slušalaca. Bend je posebno ponosan na specifičan sentiment koji se provlači kroz tekstove pesama, pridodajući albumu dubinu i autentičnost.
“Fenomenalno. Bravo”, “Brate, ovo je genijalno”, “Svaka čast za ideju, ali i realizaciju”, “Kao neki stari šlager pevač”, neki su od komentara. Kako se vama dopada?
Otvaranje za Stinga u Hollywood Bowlu čini se kao sjajan način za promociju sopstvenog albuma. Upravo to će se desiti Džou Samneru u subotu uveče 7. oktobra, dan nakon što njegov debitantski solo album “Sunshine in the Night” bude objavljen.
On to prihvata s lakoćom. Ipak je činjenica da su otac i sin.
Bliskost se dodatno produbila tokom zajedničkih meseci provedenih na turneji tokom leta, koja ih na jesenjem delu vodi do najpoznatijeg mesta u Los Anđelesu – Holywood Bowla.
Poslednji samostalni album Stinga, “The Bridge,” objavljen je 2021. godine, ali trenutna turneja je kolekcija najvećih hitova, nastavak njegove, kako sam naslov kaže, turneje “My Songs,” koja obuhvata hitove iz izuzetne karijere, kako sa bendom The Police, tako i bez njega.
Iako Džoovo pevanje, sviranje bas gitare i komponovanje neobično podsećaju na njegovog oca (postoji i fizička sličnost), nastup će pokazati da je samostalno izgradio svoj put, živeći u Los Anđelesu sa svojom porodicom i inspirišući se sopstvenim muzičkim uzorima, ne obazirući se previše na Stingove impresivne uspehe.
Na pitanje novinara magazina Variety “da li je odlaganje izlaska albuma zbog pandemije dovelo do nervoze ili si iskoristio vreme da nešto promeniš”, Džo odgovara:
– Dala mi je priliku da promenim mnoge stvari. Ideja za album je bila da bude samo akustična gitara i vokal, to je bilo to. Zatim sam ušao i dodao sve instrumente na koje sam mogao da pomislim.
– Dokazuje da si razmišljao… – upada Sting.
– Da, dosta sam razmišljao. Bio je to naučni proces! Dodao sam gudače, bubnjeve, flaute i sintisajzere. Dakle, moja prvobitna ideja nije uspela – priznaje Džo.
Novinara je interesovalo kakav je osećaj biti sa sinom na sceni.
– Osećam se veoma ponosnim što je moj sin, to je prirodan roditeljski ponos. Ali u isto vreme to je i neka vrsta vantelesnog iskustva, jer on radi ono što ja radim i prepoznajem da ima elemenata u njegovom glasu koje je dobio od mene. Ali takođe prepoznajem elemente koje nije dobio od mene. Za mene je to dvostruki svet: prepoznajem se, ali znam da je on potpuno jedinstven – zaključuje Sting.
Drejk je predstavio singl “8AM in Charlotte” najavljujući novi album “For All the Dogs”, a pesma donosi zanimljiv tekst u kom reper između ostalog govori “Where I go, you go, brother, we Yugoslavian“.
U spotu glumi Drejkov sin Adonis Grejem, a uključuje uvod u kojem objašnjava ilustraciju koju je upravo nacrtao. Adonis je takođe napravio omot albuma koji je nacrtao za očevu ploču.
U jednom delu pesme reper otkriva da njegov kolega Savage 21 dobio zelenu kartu posle višegodišnje imigracione bitke.
“Savage got a green card straight out of the consulate/Where I go, you go, brother, we Yugoslavian”, kaže se tekst pesme koji u prevodu znači: “Savage je dobio zelenu kartu pravo iz konzulata. Gde ja idem, ideš i ti, brate, mi Jugosloveni“.
Da pudsetimo, 21 Savage je 2019. godine uhapšen i odveden u pritvor Američke imigracione i carinske službe (ICE). Brzo je otkriveno da je reper, koji je odrastao u Atlanti, Džordžiji, rođen u Londonu, u Engleskoj, i da je živeo u Sjedinjenim Američkim Državama s isteklom vizom. Godinama su mu putovanja bila ograničena zbog državljanstva.
Vezu njegovog “slučaja” sa Jugoslavijom pronađite sami…
Film “Joker: Folie à Deux” izlazi za tačno godinu dana, a reditelj filma Tod Filips podelio je novu fotografiju Hoakina Feniksa u ulozi legendarnog DC negativca Džokera.
Filips je sliku podelio na Instagramu, a na njoj se vidi Džoker na kiši pored četiri osobe koje drže kišobrane u crvenoj, narandžastoj, plavoj i žutoj boji. Džoker nema kišobran i gleda prema nebu sa zatvorenim očima dok kiša pada na njega. Boje kišobrana na neki način simbolišu klovnove i cirkus.
“Četiri godine traje ova uzbudljiva vožnja. Puno sjajnih uspomena, a biće ih i još više”, napisao je.
“Joker: Folie à Deux” će biti u bioskopima 4. oktobra 2024. godine, a Filips je ranije u aprilu podelio sliku Harli Kvin i Džokera koje igraju Ledi Gaga i Hoakin Feniks, kada je potvrdio da je snimanje nastavka završeno.
Još ne znamo mnogo o filmu “Joker: Folie à Deux”, ali znamo da će postojati izvan DC Univerzuma Džejmsa Gana i Pitera Safrana i da će umesto toga biti deo DC Elseworlds sveta. Takođe se oretpostavlja da će ovaj film zapravo biti mjuzikl, iako to još nije potvrđeno ni na koji način.
Koncert “Rock opera – Specijal” održan je u četvrtak, 5. oktobra u MTS Dvorani u Beogradu, gde je skoro 1.500 ljudi u dahu pratilo veoma sadržajan nastup od puna dva sata.
Podsetimo, ovaj jedinstveni projekat koji osvaja našu zemlju i region, nakon više prostora u Beogradu, u maju 2022. prvi put je gostovao u bivšem Domu sindikata, a juče im je bio drugi koncert posle godinu i po dana.
Veliki ansambl od skoro 50 muzičara na sceni čine članovi hora i Orkestra SNP iz Novog Sada, Novosadski Big bend, redovni solisti – Nevena Reljin, Matiia Zanatta, Nikola Mijić i Zoran Šandorov, dok je dirigent – Fedor Vrtačnik, idejni tvorac ovog muzičkog recepta i uspešnog mizičkog “proizvoda”.
Rok opera, MTS dvorana/ Photo: Marija Krudulj
Novina ovog simfonijskog rok koncerta od prošle godine je uspešna pevačica Jana Šušteršič, popularni vokal ranije snažne faze srpskog pop rok benda Neverne bebe (od četvrtog albuma “Dvoje” 2004. do 2011) sa zapaženom karijerom u Sloveniji, a takmičila se i u nekada slavnoj emisiji “3K Dur” na nekadašnjem Trećem kanalu i na Beoviziji 2019.
Pored nje, novi član ekipe je i poznata domaća džez/ bluz/ soul pevačica Bojana Stamenov.
Jana i Bojana su započele koncert novom pesmom u repertoaru, “Let Me Entertain You” (1997) britanske pop zvezde Robija Vilijamsa i savršeno su se uklopile u ovaj performans i zagrejale efektno publiku za rokerski maraton.
– Pred vama su 22 simfonijska aranžmana sa solistima, horom, Novosadskim Big Bendom – najavio je koncert i sadržajno muzičko veče dirigent Fedor Vrtačnik i podsetio da Rock Opera obeležava mali jubilej – pet godina od nastanka.
Rok opera, MTS dvorana/ Photo: Marija Krudulj
Novina ovog koncepta u odnosu na prethodna izvođenja nije samo u novim vanvremenskim pesmama istorije svetskog rokenrola, već i u samom redosledu tih kompozicija i kombinovanju solista. Neki od muzičara prvi put su zajedno pevali u duetu.
Hor SNP-a izveo je par antologijskih hitova: “Final Countdown“ (1986) švedske grupe Europe i “Jump” (1984) američkog sastava Van Halen.
Specifičnost ovog aranžamana je u tome što se dve rok pesme nadovezuju jedna na drugu, spajajući se u jedinstvenu celinu. Kada se završava “Jump”, nastavlja se “Final Countdown” kao neobična simbioza, da bi se tom numerom švedskih rokera performans i moćno završio.
Set lista je uvek puna istorije svetskog hard roka, američkog i britanskog rokenrola, tako da se sa solistima nižu legendarni rok bastioni: “Smoke on the Water” (1972) od britanskog benda Deep Purple ili “Live and Let Die“ (1973) Pola Makartnija i tadašnje njegove grupe The Wings (poznata je i obrada hard rok benda “Guns ‘n’ Roses” 1991) za istoimeno ostvarenje iz serijala filmova o Džejmsu Bondu.
Rok opera, MTS dvorana/ Photo: Marija Krudulj
Na repertoaru je uvek neobična i maštovito aranžirana mirnija, džez – bluz varijanta rok kompozicije “Light my Fire” (1967) grupe The Doors, koju je nežno i predano dočarala solistkinja Nevena Reljin.
Muški solisti Matiia Zanatta, Nikola Mijić i Zoran Šandorov su se smenjivali u raznim pesmama.
Publika je imala priliku da čuje i muziku za filmske hitove kao što je “Eye of the Tigar” (1982) američkog benda Survivor za boksersku dramu “Roki 3” sa legendarnim Silvesterom Staloneom. Istina, ovaj bend, kao i “Europe”, postigao je u karijeri gotovo samo taj jedan hit i utisnuo se u anale svetske muzike.
Veći deo publike plesao je uz numere “Rosanna” (1982) američkog sastava Toto li “Somebody to Love” (1976) grupe Queen (nekim novijim generacijama popularna je i live verzija ove pesme u izvođenju, sada pokojne, britanske pop zvezde Džordža Majkla).
Pevačica Jana Šušteršič izvela je “koktel” pesama Tine Tarner: “(Darlin’) You Know I Love You” (1993), “Proud Mary” (1970), “Rollin’ On The River”… Jana je tada zaplesala scenom gde je u potpunosti “skinula” pokrete velike aameričke rok dive.
Svoje snažne vokalne sposobnosti Jana je naravno dokazala i u hevi metal hitu “Highway to Hell” (1979) australijskog benda “AC/DC”, a MTS dvorana se zatresla od njenog gromoglasnog vokala (ova vrsta pesama se obično više daje pevačima, ali Jana je uspeva da “kida” HM antologiju za oba pola).
Set lista je uključila i kultnu numeru “(I Can’t Get No) Satisfaction” (1968, The Rolling Stones) i “We Will Rock You” (1977, Queen) koju su duetski izvele Jana Šušteršič i Bojana Stamenov dignuvši na noge celu MTS dvoranu.
Antologijska pesma “Another Brick on the Wall” (1979) legendarne engleske grupe Pink Floyd, oduševila je svih 1500 prisutnih duša na koncertu. Hor je otpevao ovu kompoziciju bez učešća solista.
Ipak, solisti su dalje dočarali “labudovu pesmu” – “The Show Must Go On” (1990) kao još jedna posveta Frediju Merkjuriju (1946-1991), neponovljivom lideru grupe Queen.
Jana Šušteršič i Zoran Šandorov sinoć su prvi put zajedno izveli baladu “Purple Rain” (1984) iz istoimenog filma gde peva i glumi preminuli muzičar Prince, a ova novina je oduševila sve ljubitelje rokenrola.
Taj magični duet Jana je svojski izvukla sa kolegom, koji se prošli put nije baš sjajno snašao u ovoj besmrtnoj Prinsovoj zaostavštini i retkom dragulju svetske muzike.
Mnogo teži “zalogaji” za vokale su sigurno bili hard rok metal kompozicija “Stairway to Heaven” (1971, Led Zeppelin) i ponovo Queen i remek delo “Bohemian Rhapsody” (1975). Obe numere su verovatno najteže i najkompleksnije za pevanje i sviranje. Uvek ih izvodi samostalno Zoran Šandorov, odnosno uz Hor koji je idealna podrška i pratnja.
Jana Šušteršič je otpevala veliki hit “I Love Rock ‘n’ Roll” (1981, Joan Jett & The Blackhearts), a Bojana Stamenov – “You Can Leave Your Hat On” (1986, Džo Koker).
Rok opera, MTS dvorana/ Photo: Marija Krudulj
Na samom kraju dvočasovnog koncerta svo šestoro solista uz Hor i Simfonijski orkestar su otpevali neprolaznu “Hey Jude” (1968, The Beatles).
Publika je povicima i skandiranjem očigledno želela, očekivala, nadala se da će biti još, ali ipak, Rock Opera je posle 120 minuta spustila zavesu.
Tako je još jednom u spoju muzičkih žanrova roka, džeza i opere, na ekskluzivnom koncertnom programu selektovan zanimljiv izbor antologijskih muzičkih hitova pop i rok grupa čija su imena odavno upisana i uklesana u enciklopedije svetske muzičke scene 20. veka.
Rock Opera nema granice, osim uvek rasprodatih koncerata u dvostruko većem prostoru velike scene Sava centra, ili spomenutih nastupa na Beer festu (Ušće prima na velikoj bini između 50 000 i 100 000 ljubitelja), osajali su Niš, SNP – Novi Sad, Banja Luku, dobar deo regiona i Evrope.
Izgleda da je tako moćno, maštovito, uspešno osmišljen ovaj muzički projekat da nikada publici ne može da dosadi, kao ni potpisniku ovih redova koji uvek biva oduvan i ispunjen na pravi artistički način.
Legendarni američki stoner bend Unida dolazi prvi put u Srbiju.
Na turneji će im se pridružiti rumunski stoneri Roadkill Soda. Mesto ove posebne svečanosti je beogradska Zappa Baza, a datum za zapamtiti je 18. oktobar (sreda).
Unida je bend koji je osnovan 1998. godine u Kaliforniji. Nakon raspada bendova Kyuss i Slo Burn, Džon Garsija se pridružio Arturu Saju i Migelu Kankunu, koje je smatrao izuzetnim muzičarima. Ime benda dolazi od španske reči za “ujedinjeni”, jer je to, prema Garsijinim rečima, najbolje opisivalo drugarstvo među muzičarima iz pustinje i generalno okolnosti iz kojih je bend nastao i rastao.
Unida, Zappa plakat
Godinu dana posle osnivanja, objavili su prvi split sa švedskim stoner bendom Dozer, a zatim i prvi kultni album “Coping With The Urban Coyote”, na kojem se nalazi i njihov najveći hit “Only Two”;. Njihov drugi album “The Great Divide”, na kojem je radio i legendarni producent Rik Rubin, nikada nije službeno objavljen zbog administrativnih problema, ali ga je bend prodavao na svojim nastupima kao nezvanične kopije. Takođe, njihova pesma “Black Woman se našla na video-igrici Tony Hawk’s Underground.
Bend se više puta rastajao i ponovno okupljao, a od prošle godine su ponovno aktivni. Na ovoj turneji će umesto Garsije na vokalu biti Mark Sanšajn (Riotgod, Patriarchs in Black), a o njihovom odnosu sa Garsijom se može pročitati na https://shorturl.at/gpJQR.
Bend će, pored svojih klasika, svirati i neke nove pesme kao najavu za album koji bi uskoro trebao da izađe.
Roadkill Soda je rokenrol/stoner bend iz Bukurešta, osnovan 2011. godine. Članovi benda su Mircea Petresku “Hotshot Eagle” (vokal), Mihnea Ferezan “Panda Elixri” (gitara), Victor”Vava” Ferezan (bas) i Mihai Nikolau “Baby Jesus (bubnjevi).
Bend ima tri zvanična izdanja: “A fucked up trip gone bad” (2011), “Oven Sun” (2013) i “Yo no hablo Ingles” (2014). Svirali su na raznim festivalima u regionu, a među bendovima s kojima su delili pozornicu vredno je izdvojiti imena kao što su Bili Ajdol, Nik Oliveri, Karma to Burn i Planet of Zeus.
