Pre nekoliko dana objavljena je “nova” pesma Prinsa, “Hot Summer”, odnosno pesma koja do sada nije ugledala svetlo dana, a deo je soundtracka filma “Welcome 2 America”.
Inače, pesma je snimljena 2010. godine i naći će se na “njegovom” prvom dugosvirajućem albumu posle Prinseove smrti 2016. godine.
Prins je očigledno sačuvao puno neobjavljene muzike i ovo bi mogao da bude samo jedan u nizu materijala koje će njegovi naslednici otkriti. Ranije ove godine čuli smo i njegovu pesmu “Born 2 Die” inspiriranu Kertisom Mejfildom.
Filmski veteran Džon Karpenter, nedavno je rekao da ima na umu još priča o liku Kurta Rasela iz “Bekstva iz Njujorka” Snejka Pliskena.
Karpenter čija je opsežna biografija započela 1970-ih, uspeo je da naučno-fantastični/akcioni klasik učini uspešnim naslednikom svog horor filma “Halloween” iz 1978. U novije vreme, Karpenter se vratio kao izvršni producent i konsultant za “Noć veštica” 2018. godine, direktnom nastavku njegovog originalnog horor filma koji je ignorisao sve ostale nastavke koji su usledili nakon njega.
Karpenter je prvobitno napisao scenario za “Escape From New York” 1976. godine na talasu skandala Nikson Watergate, ali prema reditelju, “niko to tada nije želeo. Bilo je previše nasilno, previše zastrašujuće, previše čudno”.
Kada je film konačno objavljen 1981. godine, bio je to uspeh i kod kritike i kod publike, koji je inspirisao druge ikone pop kulture, poput “Neuromancera” autora sajberpanka Vilijema Gibsona i seriju video igara “Metal Gear”. 1996. godine, Karpenter i Rasel su se ponovo okupili za nastavak “Escape From L.A.”, ali nažalost, nisu uspeli da postignu ni približno isti nivo uspeha ili priznanja kao njegov prethodnik.
Iako se čini da Karpenterovo delo doživljava značajan preporod, sa kontinuiranim nastavkom franšize za “Noć veštica”, čini se da se filmski um sada vraća natrag u još jednu od njegovih hit franšiza. U nedavnom intervjuu za Total Film, Karpenter je priznao da za Raselovog kultnog antiheroja još uvek može biti prostora.
– On je lik koji Kurt strastveno voli. Ubedio me je da nastavim. Verovatno postoji treća ili možda čak četvrta priča o Zmiji. Ne znam da li ćemo ikada uspeti, ali mislim da zaslužuje to – rekao je čuveni reditelj.
Uspeh The Cure u velikoj meri se oslanja na veštinu pisanja pesama Roberta Smita. Iako grupu čine vrlo talentovani muzičari, nema sumnje da je Smitova umetnička vizija najznačajnija. To ujedno znači da su neki od najličnijih trenutaka u Smitovom životu ovekovečeni goth-pop pesmama. Jedna takva pesma čak je poslužila i kao poklon za venčanje za njegovu suprugu Mariju.
Svako ko je imalo fan The Cure vrlo je svestan Marijinog uticaja ne samo na Smita, već i na održavanju benda “na površini” tako što je osigurala da Smit ne zapadne u blud i razvrat, kao što je njegovo ponašanje toliko često nagoveštavalo. Smit je napisao mnogo pesama o svojoj ljubavi prema Mariji, uključujući “Just Like Heaven”, za koju je rekao da je zabeležila “dah” ljubavi. Međutim, prikladniji naslov “Lovesong” predstavljen je kao bračni poklon za njegovu bolju polovinu.
Ova pesma je došla direktno iz njegovog srca, na verovatno najboljem albumu benda, remek-delu “Disintegration” iz 1989.
– Napisao sam “Lovesong” za Mariju, moju suprugu, kao venčani poklon i stavio sam ga na album da bude nekako romantično – objasnio je Smiz.
U ovom odgovoru ima slatkoće koja Smita predstavlja kao divnog romantičnog pesnika. Međutim, svako ko je pratio Smita tokom godina zna da uvek ima pomalo ciničan stav pri pogledu na svoj rad.
Govoreći o “Lovesong” i albumu, Smit je nastavio:
– Mislio sam da je to najslabija pesma tamo i odjednom je otišla na drugo mesto u Americi. Držala se vrha, kao Dženet Džekson. Pomislio sam, od svih pesama koje sam napisao, ova se probija. Bilo je prilično razočaravajuće.
Sad, ako bismo o pesmama The Cure sudili prema Smitovom mišljenju o njima, imali bismo potpuno drugačiju listu favorita, pa ćemo njegovu procenu ovog puta tanemariti i uživati u pesmi kakva je.
U izjavi za medije Mič je rekao kako su na tavanu pronašli stare CD-ove koje je Ejmi snimila pre slave koju je stekla, ali da su u vrlo lošem stanju i pitanje je hoće li moći da se spase materijal. Rekao je takođe da pesme neće biti dobre kao s kultnog albuma “Back To Black”, ali da po onome što su preslušali ima dobrih melodija.
Potencijalni naziv novog posthumnog albuma moglo bi da bude “The Progression Of Amy”.
– Bio sam jedina osoba koja je mogla da kaže istinu Brusu, a da se on ne naljuti. Slava koju je stekao tokom 80-ih godina lako može svakome da pomuti razum i razmišljanje. Uvek sam mu govorio kako ne treba da se hvali svojim bogatstvom, pogotovo iz razloga jer je krenuo od nule i siromaštva. Uneo je u svoje pesme osećaje i strast i to je svakako dobra stvar – rekao je Van Zant za medije.
Kompanije Mascom i Tin Drum Music su prošle godine pokrenule nagradni konkurs, prvobitno nazvan “EKV: Tvoja pesma“, u cilju pružanja pomoći muzičarima čiji je rad praktično onemogućila pandemija virusa Covid-19, ali i podsticanja muzičkog stvaralaštva, koji bi svojim kvalitetom i vanvremenskim porukama koje šalje, bio na tragu kreativnosti i umetničkog potencijala koji je, zajedničkim zalaganjem svojih članova, imala legendarna beogradska i jugoslovenska rok grupa Ekatarina Velika.
Realizaciju ovog konkursa je iniciranjem privremene mere zabrane njegovog održavanja, sprečila Zadužbina Milana Mladenovića, koja se tom prilikom pozvala na to da su oznaku “EKV“ zaštitili kao sopstveni robni žig.
Uprkos ovim neočekivanim preprekama, kompanije nisu želele da odustanu od sprovođenja zacrtanih afirmativnih ciljeva, što je rezultiralo promenom naziva konkursa i korekcijom njegovog koncepta.
Iako je navedenu privremenu meru nadležni sud ubrzo ukinuo, čime su otklonjena i sva ograničenja za korišćenje oznake “EKV“ u okviru naslova konkursa, organizatori su odlučili da ostanu pri nazivu “Tvoja pesma“, koji u fokus stavlja muzičare i njihove fenomenalne autorske radove.
Izabrani pobednici su sa svojim pesmama zastupljeni na digitalnom izdanju “Tvoja pesma, Vol. 1“ koje je od 23. jula dostupno na svim striming servisima.
Gift/ Photo: Antal Szilárd (promo, Mascom)
Novosadska grupa Gift osvojila je glavnu nagradu – kompletno snimanje albuma o trošku organizatora konkursa.
Bend je objavljivanje albuma “U senci grada“, najavio duplim singlom “Displej“ i obradom klasika Josipe Lisac “Gdje Dunav ljubi nebo“.
Ostali autori (Filip Marić, Aleksandar Bogdanović – Ćufi, grupa Reci cimet) zastupljeni na ovoj kompilaciji dobili su mogućnost da u profesionalnom studiju snime pesmu koju su u demo verziji poslali.
Filip Marić/ Photo: Ena Gluhaković (promo Mascom)
Za svoju muziku Filip Marić inspiraciju crpi iz grungea, ambijentalne muzike, alternativnog R&B-ja i soula. Na taj način pokušava da napravi svoj muzički izraz.
Njegova pesma “Đavolje igre“ govori u korist Filipovoj težnji ka apsolutno otvorenom umu i muzičkim eksperimentima.
– Ova pesma je moj prvi korak u neko ozbiljnije i zrelije delo. Obrađuje tematiku unutrašnje borbe sa anksioznošću. U njoj je “đavo“ metafora tog unutrašnjeg glasa koji ti govori da nešto ne možeš i da nisi dovoljno dobar – izjavio je Filip koji inače živi i radi u Tuzli.
Aleksandar Bogdanović Ćufi/ Photo: Aleksandar Bogdanović (promo, Mascom)
Aleksandar Bogdanović – Ćufi dolazi iz Čajetine, a živi u Novom Sadu. Nastupao je sa rok i pop bendovima, kao i samostalno. Sarađivao je sa novosadskim simfonijskim orkestrom, Dudom Bezuhom, sa muzičkom školom “Kulturno sklonište“, kao i sa prijateljima na muzičkom projektu zvanom “Silverhand Project“.
Na kompilaciji “Tvoja pesma, Vol. 1“ Ćufi je zastupljen pesmom “Korak unazad“.
– Što se tiče daljeg autorskog rada, postoje gotove pesme koje će biti objavljene u narednom periodu i koje su u nekom sličnom stilu. To je primarno gitarska muzika, koja vuče uticaj iz raznih žanrova. Nešto bih objavljivao kao solo autor, nešto sa bendom, ali o tom potom – kazao je Ćufi.
Reci cimet/ Photo: Teodora Radak (promo, Mascom)
Grupa Reci cimet je nastala u decembru 2016. kao rezultat višegodišnjeg druženja i sviranja četiri prijatelja iz Prve beogradske gimnazije. Bend je 2019. godine bio finalista “Bunt rok festivala“ gde je dobio pozitivne kritike. Bend trenutno radi na materijalu za debitantski album.
Njihova numera “Bog između pesama“ izabrana je za treću pesmu na kompilaciji “Tvoja pesma, Vol.1“.
– Ova pesma je jedan od fragmenata slike mladog uma koji uporno pliva uzvodno kroz brzake 21. veka, a koja će biti upotpunjena završetkom debitantskog albuma. U toj slici, “Bog između pesama“ se izdvaja kao najintimniji fragment kolektiva zbog čega je i dobro ušuškan u metaforično ćebe – izjavio je bend.
U petak su i službeno počele Olimpijske igre u Tokiju, s godinu dana zakašnjenja zbog pandemije korona virusa.
Na otvaranju Igara pesmu “Imagine” izveli su Džon Ledžend i Kit Urban uz španskog pevača Alehandra Sanza i dečji hor Suginami.
Svoj komentar na izvođenje kultne pesme i samu pesmu dala je Joko Ono putem Twittera:
“Imagine. Džon i ja bili smo muzičari i živeli zajedno i inspirisali jedan drugog. Ova pesma je sve ono u šta smo verovali, a pogotovo u razlike jer je on bio sa Zapada, a ja sa Istoka”.
IMAGINE. John and I were both artists and we were living together, so we inspired each other. The song ‘Imagine’ embodied what we believed together at the time. John and I met – he comes from the West and I come from the East – and still we are together.#IMAGINE50#Olympicspic.twitter.com/mj2wJEUIiV
Prijedorski ŠA Fest je jedinstven festival posvećen Daliboru Popoviću Mikši. Zašto ŠA? ŠA je bio potpis Mikšinih radova. ŠA znači muzika, ŠA su slike, ŠA je zvuk saksofona, ŠA je emocija. ŠA je festival muzike i umjetnosti koji slavi Mikšin život.
Festival je osnovan 2018. godine u gradu na Sani u sećanje na umetnika koji je svojim postojanjem i stvaranjem proslavio svoj grad i svoje sugrađane učinio ponosnim.
Nažalost, ŠAjni pipl, ni ove godine (kao ni prošle), nećemo se družiti u Prijedoru. Saopštenje organizatora Ša Festa prenosimo u celini:
Dragi prijatelji ŠA Festa,
Zahvaljujemo vam na konstantnoj podršci, emotivnim porukama i komentarima koje svakodnevno dobijamo. Snaga jednog festivala je upravo njena publika i dobra energija.
Kada se u moru lijepih poruka nađu i one koje nisu utemeljene na činjenicama, iako bismo to najradije zaboravili i posvetili se planiranju i organizaciji Festivala, ipak moramo da reagujemo…
ŠA Fest je memorijalni, umjetnički i muzički festival koji pored višednevnog festivalskog programa, putem Fonda D.P. Mikša podržava i stipendira mlade umjetnike. Kao manifestacija od javnog interesa, prepoznat je i podržan od strane gradskih, lokalnih i državnih institucija, medija i sponzora, ali prije svega građana Prijedora, regije i dijaspore.
Postojanje ŠA Festa ni u kom slučaju nije dovedeno u pitanje, nije izgubio podršku, niti je dio bilo koje političke priče ili opcije. Ove godine, tim ŠA Festa donio je ni malo jednostavnu odluku da iz objektivnih razloga održavanje Festivala odgodi za 2022. godinu. Razlozi za ovakvu odluku tima proističu najviše iz činjenice da kompleksnost organizacije programa na planiranih šest festivalskih zona ne može zadovoljiti poštovanje minimuma epidemioloških mjera propisanih od strane Republičkog štaba za vanredne situacije RS koji su još uvijek na snazi, a koje smo odlučili da poštujemo.
U ovom trenutku aktivno radimo na pripremama za sljedeću godinu te programu koji treba da bude još veći i bolji od viđenog, ali i konkursima za stipendije za mlade umjetnike, programe podrške muzičarima, kao i ostalim aktivnostima vezanim za rad Udruženja i Fonda.
ŠA Fest postoji i postojaće zbog ljudi koji vjeruju u njega, koji vjeruju u muziku i umjetnost i koji vjeruju da sami sebi možemo napraviti mjesto i ambijent boljim i ugodnijim za život.
I zato ne brinite, ŠA nastavlja dalje uz podršku svoje vjerne publike, bendova, glumaca, volontera, umjetnika, gradonačelnika, lokalnih i državnih institucija, menadžera, sponzora, javnih kulturnih ustanova, partnera, ali i svih onih koji na bilo koji način sumnjaju u ŠA Fest.
Vidimo se iduće godine na najboljem muzičkom i umjetničkom festivalu u regiji. Vjerujete u nas i budite nam podrška kao što ste to oduvijek i bili!
Goran Bregović je ovogodišnji dobitnik Nišville Grand Prix Šaban Bajramović za fuziju jazza sa drugim pravcima, a po uručenju nagrade, u subotu 14. avgusta, Bregović će zajedno sa Nišville big bendom izvesti nekoliko svojih kompozicija u jazz aranžmanima.
U drugom delu koncerta pridružiće im se njegov Orkestar za svadbe i sahrane. Goran Bregović će prvi put obići Spomenik Šabanu Bajramoviću, za čije je podizanje 2010. godine – bio prvi donator.
“Goran Bregović je sigurno jedan od najomiljenijh, a istovremeno i najkuđeniji muzičar sa ovih prostora. Ali, kako činjenice govore – on je sigurno najuspešniji umetnik sa područja Balkana na polju muzike u svetskim okvirima”, piše u uvodu službenog obrazloženja Nišville Jazz Festa.
U obrazloženju se još navodi: “Njegova akutna sposobnost da razume i asimilira raznolike muzičke kulture omogućava mu da u svoju muziku ugradi tradicionalne korzikanske, gruzijske ili bugarske napjeve, kao i elemente elektronske muzike. Pisao je za mnoge velike pevače i sastave iz mnogih zemalja, među kojima su i čuvena Cesaria Evora, Scott Walker, GerorgeDalaras (Grčka), Kayah (Poljska) Sezen Aksu (Turska), Gipsy Kings (Francuska) (…) Veoma je mali broj muzičara koji su uspeli da razviju umetnost takve amplitude koja koherentno meša tako veliku raznolikost stilova i tehnika, ne gubeći pri tom svoj identitet. Bregovićev komad se može prepoznati već na prvom saslušanju i čini se da se obraća čitavoj planeti – bez razlika koje nameću rasa, pol, godište ili religija. Ako se postavlja pitanje šta je Bregović: Savremeni kompozitor, tradicionalni muzičar ili rok zvezda, on nije morao da bira – uzeo je sve i stvorio muziku koja je istovremeno univerzalna i nepogrešivo njegova”.
Bregović je poznat kao nekadašnji frontmen rok grupe Bijelo dugme, čiji je jedini stalni član bio za sve vreme njenog postojanja.
Posle raspada Bijelog dugmeta, komponovao je muziku za umetnike poput američkog rokera Igija Popa i pevačice sa Zelenortskih ostrva Sezarije Evore.
Pored toga, komponovao je i za filmove Emira Kusturice, od kojih mu je prvi projekat bio “Dom za vešanje” (1989).
Nakon uspeha tog ostvarenja, Bregović i Kusturica nastavili su saradnju i na Kusturičinom sledećem filmu “Arizona Drim” (1993), kao i na “Podzemlju” koji je 1995. godine osvojio Zlatnu palmu na Kanskom festivalu.
Den Ojerbah iz grupe The Black Keys najavio je da će režirati dokumentarni film o svom saradniku, pokojnom Dr. Džonu. Međutim, iz zadužbine Dr. Johna poslali su saopštenje da Ojerbah nije dobio njihovu dozvolu za film o njemu.
“Službena Zadužbina Malkolma Džona Rebenaka, mlađeg odnosno Dr. Johna, objašnjava da Zadužbina nije odobrila nedavno najavljeni dokumentarni film o životu Dr. Johna koji bi trebalo da produciraju Impact Artist Productions i Management i Radical Media. Kako bi stvari bile jasne, Impact Artist Productions i Menadžment ne upravlja niti govori u ime Zadužbine”, piše u izjavi na službenim internet stranicama spomenute Zadužbine Dr. Johna.
Iako su ih kontaktirali novinari portala Pitchfork, predstavnici Zadužbine nisu ponudili dodatne komentare.
Izjava pak čelnih ljudi Impact Artistasa i RadicalMedia, koju su dali portalu Pitchfork, potpuno je suprotna:
“Naša namera i ambicija je da nastavimo saradnju sa Zadužbinom kako bi se na pravi način poštovalo nasleđe dr. Johna. Radujemo se prijateljskom unapređivanju ovih razgovora kako bismo zajednički proslavili i dodatno ovekovečili ovog jedinstvenog, legendarnog umetnika”.
Den Ojerbah producirao je album Dr. Johna iz 2012. godine ‘Locked Down’, a u službenoj izjavi povodom rada na dokumentarcu izjavio je:
– Oduševljen sam što prvi put sarađujem s RadicalMedia i Impact Artist Productions kako bih se okušao u režiji dokumentarnog filma i čast mi je što je tema moj prijatelj Dr. John. Bio je tako jedinstvena individua i sjajan primer esencije američke muzike. Od misteriozne vudu scenske ličnosti dr. Johna, do skromnosti Maka Rebanaka – uličnog pesnika, porodičnog čoveka, narkomana, dobitnika nagrade Grammy i svega ostalog, ovaj će dokumentarni film svet upoznati s njim na način na koji ga ranije nisu videli. Još uvek učim deliće o njemu koje nikada nisam znao i nadam se da film nudi pravu priču o životu dr. Johna.
Malkolm Džon Rebenak Jr. poznatiji kao Dr. John preminuo je 6. jula 2019. godine u 78 godini, a bio je američki pevač i pjesnik koji je u svojim pesmama kombinovao blues, pop, jazz, boogie-woogie, funk i rock and roll.
