Glumac Zek Efron objavio je na Twitteru da se završava snimanje rimejka filma “Firestarter”, odnosno “Potpaljivačica”, po romanu Stivena Kinga.
Glavnu ulogu u novoj verziji kultnog filma, devojčicu sa sposobnostima da svojim mislima izazove vatru, sada će glumiti Rajan Kijera Armstrong. U originalnoj verziji iz 1984. godine ovu ulogu tumačila je Dru Barimor, koja je tada bila dečja zvezda u usponu.
Reditelj filma je Kit Tomas dok je scenarista Skot Tims. Kako su obojica najavili, u njihovoj verziji biće dosta detalja o kojima King piše u svojoj knjiyi, ali koji nisu bili deo originalnog filma iz osamdesetih.
Svađa između holivudskih zvezda Dvejna Džonsona i Vina Dizela kulminirala je posle jedne decenije. Naime, Džonson nije učestovao najnovijem delu franšize “Paklene ulice”, zvanično nazvanom “F9”, a to neće raditi ni ubuduće.
Navodno, tokom jedne decenije traje napetost između Džonsona i njegovog kolege Vina Dizela. Najnoviji ispad dogodio se kada je Dizel, producent popularne franšize, preuzeo zaslugu za Džonsonov nastup zbog njegovog pristupa na snimanju petog dela “Paklenih ulica”, davne 2011. godine.
Odgovarajući na primedbu, Džonson je ove nedelje rekao da ekipi filma želi mnogo sreće “na filmovima na kojima će raditi bez njega”.
Još 2016. godine, tokom produkcije “The Fate of the Furious”, Džonson je izrazio svoju frustraciju koju je osećao prema muškim kolegama, rekavši:
– Neki se ponašaju kao pravi muškarci i pravi profesionalci, dok drugi ne. Oni koji to nisu su svakako prevelike kukavice da bi išta učinili po tom pitanju. Magarci. Kada sledećeg aprila budete gledali ovaj film i učini vam se da ne glumim u scenama gde mi krv vri od besa – u pravu ste.
Mnogi pretpostavljaju da je mislio na Dizela koji je, prema različitim izvorima koji su u to vreme razgovarali sa TMZ-om, redovno dolazio kasno da snima scene i kritikovao glumu svojih kolega.
Nemanja Zlatarev i FunktastiCoalition Group/ Photo: Promo (Lampshade Media)
Utemeljena 70-tih i 80-tih, pod uticajem funk i jazz muzike, ali sa delimično ili potpuno proširenim konceptom, kolekcija od pet pesama “Superimposed”, predstavlja drugi album Nemanje Zlatareva i FunktastiCoalition Group.
Instrumentalni funk i jazz sastav FunktastiCoalition Group 2012. godine okupio je Nemanja Zlatarev, trombonista Big Banda Radio Televizije Srbije kao i Beogradskog Diksilend Orkestra.
Sastav čine mlađe generacije muzičara pretežno novosadske i beogradske jazz scene, pa otuda i sam naziv “koalicija”, koja izvodi svoje kompozicije u originalnim aranžmanima.
Naslov albuma “Superimposed”, po rečima Zlatareva, u muzičkom smislu predstavlja nešto što nadogradjuje i svakako obogaćuje harmoniju, a samim tim i celokupan muzički doživljaj i ugođaj.
– Forma kompozicija se menja od samih ekspozicija, preko solističkih deonica, pa do shout korusa i sve do završnih odseka. Duvačke deonice su tematske, pitke, melodijske i naravno efektne u dopunjavanju svih kompozicija – izjavio je Nemanja Zlatarev.
Photo: Promo (Lampshade Media)
Uticaj stila funk/jazz muzike najviše se ogleda u numerama “Roundabout”, “Zig Zag”i “Superimposed”.
Posebna “poslastica” jeste numera “Adriatica” Duška Gojkovića, prearanžirana, sa idejom da se prilagodi stilski celokupnom albumu ali da obavezno zadrži, koncept, formu, svoj duh i izražajnost koju je veliki umetnik i sam stvorio.
O izboru ove pesme Nemanja Zlatarev kaže: – Dugo sam smišljao i tražio pravu baladu koja mi odgovara u celokupnoj koncepciji albuma, a krajnje spontano se pojavila na jednom nastupu Big benda, kada sam odlučio da je prearanžiram.
Muzičari koji su dali svoj doprinos na albumu su jedni od iskusnijih i uveliko pozicioniranih izvođača na srpskoj i beogradskoj muzičkoj sceni – Max Kočetov, Nemanja Banović, Gavrilo Nikolić, Miloš Grbatinić, Dejan Zec, Dušan Sarić , Nemanja Teovanović…
Najveći uticaji na muziku ovog sastava jeste stil bendova i izvođača ‘70tih i ‘80tih godina, a pored tradicionalnih nota i stilova kojem se u osnovi teži, muziku ove grupe čine i momenti koji prate svaremena izvođenja.
Bend funkcioniše pod parolom da vokal nije neophodan za potpuni muzički užitak, a audio izdanja “For The First Time” i poslednji “Superimposed”to i dokazuju.
Muzičar i multimedijalni umetnik Milan Delčić Delča preminuo je na današnji dan pre deset godina.
Delčić je bio jedan od najupečatljivijih i najprepoznatljivijih glasova jugoslovenske rokenrol scene što je zabeleženo, između ostalog, u hitovima grupe U škripcu “Siđi do reke”, “Beograd spava”, “Nove godine”, “Koliko imaš godina” i solo pesmama “Hajde lagano”, “S’ jezikom u usta”…
Sa grupom U škripcu snimio je albume “Godine ljubavi” (1982), “O je!” (1983), mini album “Nove godine”(1983), “Budimo zajedno” (1984) i “Izgleda da mi smo sami” (1990).
Po raspadu matičnog benda, Delča kreće u samostalnu karijeru i sa pratećim bendom Sklekovi snima albume “Delča i sklekovi” (1994), “S’ jezikom u usta” (1994) i “Krenuo sam davno, ne sećam se gde” (2003).
Pre dve godine uticajna novotalasna grupa, čiji albumi danas imaju antologijski status, dobila je svoje prvo kompilacijsko izdanje u izdanju Croatia records.
“Greatest Hits Collection” donosi dvadeset velikih hitova benda koji se s prvim albumom, rečima novinara i muzičkog kritičara Bojana Mušćeta, iz alternativnog miljea transformisao u pravu pop atrakciju.
U novembru prošre godine grupa U škripcu objavila je alternativnu verziju pesme “Kao u boji” na 60. rođendan Delče, u godini u kojoj se navršavaju četiri decenije od njihovog osnivanja.
Pesmu sa prvog albuma benda U škripca “Godine ljubavi” (1982), gitarista Aleksandar Vasiljević Vasa je, uz pomoć producenta te ploče Saše Habića, zvučno približio današnjim produkcijskim standardima, kao rezultat dobivši singl “Kao u boji (Alternative Version 2020)”.
Da podsetimo, Delča je u Domu omladine Beograda 10. marta 2007. godine održao poseban koncert na kome su mu se pridružili skoro svi članovi grupe U škripcu. Živi album sa tog koncerta “Jubilarnih 20 i nešto godina” (2008) objavljen je pod imenom “Delča i U škripcu”.
Poslednja Delčina pesma “Dobro je” objavljena je na godišnjicu njegovog rođenja 19. novembra 2012. godine, a na isti dan naredne godine otkrivena je spomen ploča na kući u kojoj je živio i stvarao, u beogradskoj opštini Čukarica.
Underdogs je svirka tri underground benda iz tri grada koja će da se održi u subotu, 7. avgusta u klubu Mitraljez.
U poznazom zrenjaninskom klubu nastupiće: Ukratko Štef (Pančevo), Gavrilo Princip (Smederevo) i No Discipline (Zrenjanin).
Prvi bend koji će izaći ne binu je Ukratko Štef iz Pančeva. Ova iskusna ekipa sa brzim i melodičnim pesmama otvoriće Underdogs u 21:00 čas.
Drugi bend, koji će da nastupi u 22:00 časa je dobro poznati smederevski punk bend Gavrilo Princip, sa dugogodišnjim stažom, pevljivim pesmama i tri objavvljena albuma.
Poslednji bend te večeri (svirka će početi u 23:00 časa) biće zrenjaninski No Discipline. Ovaj hardcore/punk bend na sceni je skoro 10 godina, a njihov zvuk karakterišu brzi ritmovi i mračni tekstovi pesama.
Koncert Underdogs u Mitraljezu počinje u 21:00 čas, a cena ulaznice iznosi 200 dinara.
Primeri da su muzičari postali uspešni glumci su brojni, ali primera da su glumci postali uspešni muzičari nema baš mnogo. Štaviše, publika i kritika češće su im poručivali da je bolje da se drže filmova.
– Uvek sam pevao. Moj ceo život vrteo se oko muzike – rekao je Džoš Radnor, zvezda serije “Kako sam upoznao vašu majku”, koji je nedavno objavio debitantski maksi singl “One More Then I‘ll Let You Go” i time se upisao na dugu listu glumaca-muzičara. Znatno je kraća lista onih koji su u tome i uspešni.
Nije malo muzičara koji su uspeli da izgrade i ime na filmu. Još u zlatno doba Holivuda bilo je nepisano pravilo da će velika muzička imena da se okušaju na velikom ekranu. Štaviše, i prvi zvučni film bio je “Džez pevač”. Bioskopska publika ubrzo je mogla da, makar u manjim ulogama, vidi i čuje i Luja Armstronga, Mahaliju Džekson ili Bili Holidej, Frenk Sinatra paralelno je vodio obe karijere, kao i njegovi pobratimi Din Martin i Semi Dejvis Džunior, na velikom ekranu pojavljivali su se i Bing Krozbi, Elvis (kao ne baš ubedljiv glumac), Beatles, Doli Parton, ceo The Who, Elton Džon i Tina Tarner u rok operi “Tomi”, kasnije Barbra Strejsend, Bob Geldof u “Zidu”, Dvajt Joakam, reperi Ajs Ti i Kvin Latifa, Dženifer Lopez, pa sve do Lejdi Gage, nagrađene i Oskarom. Na pomen Oskara i muzike, odmah je tu i legendarna izjava Vudija Alena da nije mogao da dođe na dodelu jer je te večeri njegov diksilend džez bend (u kom svira klarinet) imao unapred zakazanu svirku…
Među najuspešnijim muzičarima glumcima su bez sumnje Kris Kristoferson, nosilac glavne uloge u ostvarenju “Pat Garet i Bili Kid” gde i Bob Dilan igra upečatljivu epizodnu ulogu, napamet odmah padaju i Bet Midler, Dejvid Bouvi i Tom Vejts, koji se na filmu pojavio i pre “Na udaru zakona” (1986), gde mu društvo pravi i novotalasni džezer Džon Luri, a publika u novijim izdanjima može da ga vidi u “Baladi o Basteru Skragsu” (2018), takođe Džarmuševom “Mrtvi ne umiru” (2019), u čijem se filmu “Kafa i cigarete” pojavljuje u duhovitoj priči sa Igijem Popom…
Imena muzičara koji su se sa uspehom bavili glumom tu se, naravno, ne završava i nabrajanje bi moglo da potraje satima. Sa druge strane, spisak glumaca koji su naknadno postajali i uspešni muzičari znatno je kraća. Ne zato što ih nije bilo, nego zbog reakcija publike i ocena da bi bolje bilo da se nisu hvatali instrumenata i mikrofona.
Holivudska legenda Robert Mičam je, naporedo sa briljantnom glumačkom karijerom, pedesetih godina sa uspehom izvodio i snimao kalipso muziku, ali i pesme van tog žanra. Višestruko talentovami Sem Šepard je šezdesetih svirao u bendu The Holy Modal Rounders, a njegov kolega Tim Robins i dalje je aktivan kao pevač, gitarista i šef Rogues Gallery Banda.
Komičar Stiv Martin je još u svojim stendapovima redovno svirao bendžo. Stendapovi će ga odvesti na film, a bendžo u blugras sastav Steep Canyon Rangers sa kojima je snimio album i za njega uzeo pet Gremi nagrada.
Brus Vilis kao majstor usne harmonike nije se preterano proslavio, ali je oko sebe u The Bruce Willis Blues Bandu okupio majstore poput Daga Hamblina, Teda Vedamsa i Džoša Kelija i sa uspehom su delili binu sa imenima kao što su Čak Beri, Rej Čarls, Džordž Klinton, Stiven Stils ili Ajk Tarner, ostao je zabeležen i njegov nastup sa čuvenim Temptationsima, a snimio je i tri albuma: “The Return of Bruno” (1987), “If I Don‘t Kill You, It Just Makes You Stronger” (1989) i “Classic Bruce Willis” (2001), a pojavljuje se i na brojnim kompilacijama.
Džoni Dep u svoju biografiju pored “glumac i producent”, upisuje i “muzičar” kao zanimanje. Ranih devedesetih su kao gitaristu mogli da ga čuju i posetioci beogradskog SKC-a, a negde u to vreme sarađivao je i sa Rajanom Adamsom (“No Shadow”), Igijem Popom i brojnim drugim muzičarima (na albumu “Banga” Peti Smit iz 2012. godine svira i bubnjeve), a 2015. godine bio je i član supergrupe Hollywod Vampires sa Alisom Kuperom i Džoom Perijem. Pre tri godine je i Merilin Menson izjavio da ga planira u svom bendu…
Sa Depom je u filmu “Šta izjeda Gilberta Grejpa” (1993) igrala i Džulijet Luis. Glumom je počela da se bavi još kao dete na televiziji, a nakon što se probila na veliko platno kroz mahom nezavisne filmove, u novom veku osnovala je i bend Julliete and the Licks, sa njim je uspešno nastupala i snimila tri albuma, a potom je osnovala i sastav The New Romantics, i iste godine objavila albume “Terra Incognita” (2009) i “Future Deep” (2017).
Svoj šestočlani bend sredinom devedesetih osnovao je i glumac Kevin Bejkon sa svojim bratom Majklom. Bend se vremenom sveo na duet, ali za njima je 10 albuma. Najnoviji, “The Way We Love”, objavljen je letos.
Bend je sa svojim bratom Šenonom krajem te decenije osnovao i Džared Leto i u njemu peva, svira više instrumenata i piše pesme za njega. “30 Seconds to Mars” aktivan je i danas, snimili su pet albuma, a poslednji je “America” iz 2018. godine.
Glumci sa manje ili više uspeha uspevaju da dočaraju muzičke legende u biografskim filmovima.
Val Kilmer bio je više nego ubedljiv kao Džim Morison u filmu “The Doors” (1991) Olivera Stouna, ali daleko manje sa bendom Sweetriver and the Huckleberty Dogs, u kom je svirao sa Dejvom Grolom (Foo Fighters) i kolegom glumcem Džekom Blekom. (Džek Blek, koji u filmovima mahom igra muzičke fanatike, pročuo se i sa svojim bendom Tenacious D.J.
Džejmi Foks je nakon Oskara za naslovnu ulogu u biografskom filmu “Rej” objavio pet r‘n‘b albuma, a onda promenio žanr i gostovao na albumima repera, a ne tako davno i Kanjeu Vestu na “Gold Digger”.
Hoakin Finiks bio je odličan kao Džoni Keš u filmu “Walk the Line” (2005), a zbog te uloge je, kako je rekao, naučio i da svira gitaru. Tri godine kasnije mnogo je iznenadio izjavom da se potpuno povlači iz glume da bi se posvetio muzičkoj karijeri sa bendom nazvanim The Lady is a Tramp.
– Radim na svojoj muzici. Završio sam s glumom – kazao je tada magazinu Vulture. Kasnije je hteo da bude i didžej, a snimio je i dokumentarac gde ismeva sebe kao repera.
Nije se, naravno, povukao iz glume. A bend je ostao negde zaboravljen.
To iznenađenje kada je rekao da će se okrenuti muzici bilo je manje za one koji se sećaju njegovog starijeg brata Rivera, koji je imao svoj bend Aleka’s Attic.
I Riverov partner iz filma “Moj privatni Ajdaho” (1991) Kijanu Rivs iste godine kada je taj film prikazivan u bioskopima priključio se alternativnom rok bendu Dogstar kao basista i sa njima ostao do 2002.
– Znate čemu se nadam? Nadam se tome da će, ako dođu da me vide jer su me gledali na filmu, i dopadne im se ovaj frik-šou, onda da im se dopadne i muzika. Nije to tako loše – rekao je Kijanu Rivs, basista Dogstara na početku svoje muzičke karijere u intervjuu magazinu Esquire.
Nešto više uspeha, dobrim delom i zbog filmova u kojima je igrao, imao je Rajan Gosling sa svojim bendom Dead Man’s Bones sa kojim je objavio i istoimeni album (2009). Nije, rekao je, imao muzičkih pretenzija, trebalo je to da bude muzika za predstavu.
Uticaj Toma Vejtsa u Holivudu, osim kroz uloge u filmovima, osetio se i preko albuma Skarlet Johanson. Ona je 2009. snimila album obrada sa Vejtsovim pesmama “Anywhere I Lay My Head”, a kritike su bile podeljene.
Njeno je pevanje ocenjeno kao “tanko”, a donekle su pomogli gosti (Dejvid Bouvi i članovi sastava Yeah Yeah Yeahs i Celebration). Ona je pre toga već nastupala i sa Jesus and Mary Chain, a malo potom je sa kantautorom Pitom Jornom snimila i album “Break Up”, inspirisan duetima Serža Genzbura i Brižit Bardo. Skarlet Johanson osnovala je 2015. i svoj (ženski) bend Singles.
Svoj bend je te 2015. okupio i Dejvid Duhovni, zvezda serija “Dosije X” i “Kalifornikacija”. Na pitanje zašto je snimio album, glumac je u intervjuu novinaru Independent Piteru Holslinu prilično otvoreno rekao da je to uradio zato što mu se moglo. – Ne verujem da je ikome zaista poznat kao muzičar – kaže novinar danas.
U slične muzičke avanture upuštali su se i oskarovci Džef Bridžiz, sa albumima “Be Here Soon” (2000) i “Jeff Bridges” (2011) i Rasel Krou (sa svojim bendom 30 Odd Foor of Grunts, koji otprilike i zvuči tako kakvo mu je ime), Robert Dauni Džunior (album “The Fururist”, 2004), kao i Mini Drajver, Džejson Švarcman, Džejda Pinket Smit (sa metal bendom Wicked Wisdom), Robert Patison, Rita Vilson…
Alisa Milano, koja je krajem osamdesetih objavila četiri albuma u Japanu, na pitanje zašto ih nije objavila u Americi rekla je da to svesno nije želela da uradi.
– Mnogi glumci koji objave albume budu ismejani. A mene ne zanima da pređem u te vode. Radije bih da ih objavim tamo gde znaju da ih cene, nego da budem ismejana – rekla je glumica u intervjuu za LA Times.
Hju Lori predstavio se kao muzičar bluz albumima “Let Them Talk” (2011) i “Didn‘t It Rain” (2013). Kritičari su ocenili da je popularni televizijski “Doktor Haus” kao pijanista i pevač “malo krut”, na šta je on rekao da ga takve kritike ne pogađaju. “Jedostavno, uživam u sviranju”, objasnio je šta ga navodi da snima pesme koje voli i ide na turneje kao muzičar.
Britanski glumac Riki Džervejs još početkom osamdesetih je sa prijateljem osnovao novotalasni bend Seona Dancing. Objavili su dva singla i oba su propala. Jedan od njih, “More to Lose”, istina, doživeo je veliki uspeh na Filipinima. Ovaj glumac snimio je i pseudodokumentarac o tipu koji u srednjim godinama napušta posao i odlučuje da okupi bend i krene na turneju “kao nekad”. Film je klasifikovan kao komedija.
Tu je naravno i legendarni Vilijem Šatner, celom svetu pounat kao Kapetan Kirk iz “Zvezdanih staza”. On ima više nego uspešnu 50-goišnju karijeru kao blut i rok muzičar, a pre nekoliko godina objavio je album zajedno sa Bilijem Gobonsom iz ZZ Top. Prošle godine objavio je i novo izdanje “The Blues”, na kome je uz pomoć brojnih poznatih muzičara obradio neke od blues klasika.
Bend Ničim izazvan objavio je energični singl “Bože, kako si?” koji je ovekovečen originalnim i zabavnim spotom.
Boris Bakalov potpisuje režiju spota i povodom novog singla “Bože, kako si?” poručuje:
– Kroz deset godina, koliko postojimo, u našim pesmama su se mogli čuti razni muzički stilovi. Sa singlom “Bože kako si?”’ smo otišli najdalje do sada. Iako je pesma nabijena energijom i oštrim zvukom, zapravo poručujemo svakom našem slušaocu da malo uspori, zastane i zapita sebe i osobu pored sebe “Kako si?”.
– “Bože kako si?” poziva na buđenje empatije na koju smo skoro pa zaboravili. Živimo u svetu koji je poput javnog toaleta. U njemu svaki dan možemo videti dosta prljavštine i svaki dan mora da se vodi računa o higijeni. Moramo da mislimo na one koji tek dolaze na ovaj svet, i ujedno se potrudimo da izađemo odatle čistih ruku. U suprotnom, svi ćemo skrenuti sa uma i za nama neće ostati niko da taj nered počisti.
Novi singl sniman je u Vrbasu u studiju Šamarčina, a audio produkciju je radio Đani Pervan u Sarajevu.
Fanovi benda Ničim izazvan biće u prilici da po prvi put uživo čuju pesmu “Bože, kako si?” na njihovim koncertima u julu – u Bitefart Summer Stageu (29. jula) i na Blues & Roll festivalu, 30. jula u Aranđelovcu.
Slavna glumica Megan Foks već 12 godina nije popila ni kap alkohola. Naime, na crvenom tepihu dodele nagrada “Zlatni globus” 2009. godine u alkoholisanom stanju nema šta nije ispričala, pa je zato još tada rešila da je dosta i da joj se tako nešto u životu neće ponoviti.
Incidenta iz mladosti prisetila se tokom “Who What Wear” intervjua, pre svega naglasivši da je za stolom tada sedela s braćom Džonas i koleginicom iz sveta glume, Blejk Lajvli i da je bilo više nego dovoljno šampanjca, te da ni sama ne zna koliko je čaša popila.
– Ni sama ne znam koliko sam čaša popila. Zato sad više ne pijem. Delovala sam nekako… Ratoborno. Nema šta nisam rekla, posebno od stvari koje na crvenom tepihu nikako nije ni trebalo. Ne sećam se ni šta, ni što, samo znam da jesam – izjavila je ona.
Megan je tada u razgovoru s voditeljkom Džulijanom Rensik sebe nazvala “dvojnikom Alana Alde” i transfobičnom ljagom.
Zatim, nastavila je o tome kako je “zgranuta i zgrožena” što je uopšte tu, te da njen tadašnji partner, Brajan Ostin Grin, nije jer nije želeo da joj bude pratnja. Zbog svega ovoga, dugo je imala problema i iako se nije sećala svog “govora” – znala je da nema ni trunke pozitivnog u njemu, pa se izvinjavala.
Nekoliko godina kasnije je za Esquire priznala kako nikad nije volela to kako alkohol utiče na nju. Isto važi i za lekove.
– Pilule ne podnosim. Ne volim ni da popijem. U suštini, ne volim kad nisam u kontroli. A moram da budem, kada je moje telo u pitanju -naglasila je tokom jednog intervjua.
Svečanom ceremonijom dodele nagrada najboljim evropskim ostvarenjima, prikazivanjem filma “Vojvoda” Rodžera Mičela i prve dve epizode domaće serije “Kljun” Jelene Gavrilović i Uroša Tomića, u petak 23. jula na Letnjoj pozornici zatvoren je 28. Festival evropskog filma Palić.
Specijalno priznanje Međunarodnog žirija kritike dodeljeno je filmu “Dečak“ reditelja Vitalija Akimova, koji je putem video linka rekao: “Veoma mi je drago zbog ove vesti. Hvala festivalu na toploj dobrošlici i na tome što ste uživali u mom filmu. Ovo je veoma vredno i jako mi je drago“.
Međunarodni žiri kritike za najbolji film u takmičarskom programu Paralele i Sudari odabrao je ostvarenje “Nun of your business“ hrvatske rediteljke Ivane Marinić Kragić. Autorka ovog filma je povodom vrednog priznanja izjavila:
– Uzbuđena sam. Baš sam jako sretna. Lepo mesto, lep festival, pa još i nagrada.
Nagradu FIPRESCI za najbolji film Glavnog takmičarskog programa dobio je film “Najgora osoba na svetu“ Joakima Trira.
Žiri Glavnog takmičarskog programa dodelio je specijalno priznanje britanskoj produkciji “Dnevnik iz Gvantanama“ u režiji Kevina Mekdonalda.
Ivana Marinić Kragić/Photo: Ivica Vojnić
Reditelj Ferit Karahan dobitnik je nagrade Palićki toranj za najbolju režiju, za film “Čuvar brata svojega“. Ferit Karahan se u video obraćanju zahvalio festivalu i rekao:
– Čuvar brata svojega govori o jednom internatu na kurdskoj teritoriji u Turskoj. I ja sam išao u jednu od takvih škola. Bilo je veoma teško snimati tamo jer je bila zima, na teškoj lokaciji, sa 500 dečaka. Meni je bilo teško da živim u internatu, pišem scenario, snimam film, i nakon ovog najtežeg perioda duboko sam dirnut sjajnom nagradom predivnog žirija.
Dobitnik Zlatnog tornja za najbolji film u Glavnom takmičarskom programu festivala je ostvarenje “Najgora osoba na svetu“ norveškog reditelja Joakima Trira. Povodom osvajanja ove, ali i nagrade FIPRESCI, Joakim Trir se prisutnima obratio pisanom porukom:
– Veoma sam srećan i zahvalan zbog dve nagrade i žao mi je što nisam u mogućnosti da ih lično primim večeras. Zahvalan sam žiriju jer su ovom filmu, iz male zemlje poput Norveške, dali ovako veliko priznanje. Siguran sam da će ono pomoći da naš film dopre do publike u Srbiji, što celu ekipu i mene čini veoma srećnim. Hvala vam što podržavate ovako lične filmove kakve mi radimo. Vaše ohrabrenje ćemo iskoristiti da nastavimo našu potragu za pričama o ljudskoj ranjivosti i snazi. Veliko ura iz Osla!
the worst person in the world promo
Publici se, na kraju svečane ceremonije zatvaranja, uživo obratio Radoslav Zelenović, direktor Festivala evropskog Filma Palić:
– Mi koji se bavimo ovim festivalom, uveliko smo u mislima na festivalu iduće godine, i nadamo se da će taj festival biti lakše napraviti nego ovogodišnji, a pogotovu lakše nego prošlogodišnji. Bilo je 130 filmova, 15 programa, 150 gostiju, i sve ono što čini festival. Da li je moglo više? Verovatno. Da li je moglo bolje? Verujte mi, nije. Imali smo prilike da vidimo najnoviju evropsku produkciju, britanske filmove, tri filma sa ovogodišnjeg Kanskog festivala, fimove iz Makedonije, Mađarske, i svetsku premijeru domaćeg filma, koja je itekako napunila ovu pozornicu. Naša radost svih ovih dana je da smo i ove godine uspeli da, svi oni koji su bili na festivalu, odu sa njega zadovoljni.
Radoslav Zelenović /Photo: Ivica Vojnić
Ovogodišnje, dvadeset osmo izdanje Festivala evropskog filma Palić, održano je od 17. do 23. jula na Paliću i u Subotici, u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica. Festival je ove godine održan na više lokacija među kojima su jedinstvena Letnja pozornica na Paliću, kao i bioskopi Eurocinema, Abazija i Lifka. Tokom predfestivalskog programa i centralnog dela manifestacije publici je predstavljeno više od 130 filmova iz svih krajeva Evrope, u 15 različitih selekcija i programskih celina. Pored bogatog filmskog programa, publika je uživala u brojnim pratećim sadržajima – koncertima, izložbama, promocijama, radionicama i stručnim predavanjima.
Pol Makartni predstavio je novi video spot za pesmu “Find My Way” na kojoj mu se pridružio Beck.
Pesma se nalazi na njegovom poslednjem albumu “McCartney III: Imagined”, a u “trippy” spotu pojavljuje se digitalno podmlađeni Makartni koji pleše po hodnicima hotela i drugim lokacijama.
“Šareni” video spot je režirao Endrju Donoho koji je poznat po radu na spotovima Žanel Mone, The Strokes i Khalida, koprodukciju potpisuje Hyperreal Digital koji su se specijalizovali za stvaranje hiperrealističnih avatara, a za koreografiju je zaslužan Fil Tajag.
