U utorak, 26. oktobra, na četvrtoj večeri 14. Kondenza – Festivala savremenog plesa i performansa, izveden je performans “Yoke: Sound poems and shadow work performed by MM” i održana je online projekcija videa “Ditirambi, plesna izvedba pisanja”.
Program je u Magacinu otvorio performans “Yoke: Sound poems and shadow work performed by MM” čuvene umetnice Myriam Van Imschoot i njenog partnera Marcusa Bergnera, tridesetominutna zbirka kratkih komada proizašla iz rezidencijalnog programa StationOne u Magacinu tokom leta 2021. Razmišljajući o bioskopu kao spomeniku senki, autori su dozvolili svetlosti da pobegne iz “ilegalnog bioskopa” i zasija još jednom, ali kao senka.
Yoke/ Photo: Olivera Kecojević (promo, Kondenz)
Marcus Bergner je povodom performansa izjavio: – Umetnički rad koji smo prikazali večeras razvijan je na rezidencijalnom programu tokom leta ove godine u Beogradu. Ovaj performans je odgovor na prostor Ilegalnog bioskopa i na lokaciju u kojoj se on nalazi. On je odgovor na ovaj jedinstven prostor, na sve što se dešava ovde posebno na određenu vrstu aktivizma koji smo ovde videli. Veoma brzo smo se osetili kao kod kuće.
Yoke/ Photo: Olivera Kecojević (promo, Kondenz)
Myriam Van Imschoo je rekla: – Rešili smo da istražimo odnos fenomena senki i glasa (zvuka) i u tom odnosu čitav svet nam se otvorio i promenila perspektiva na koji način identifikujemo i percipiramo stvari koje nas okružuju. Na početku performansa koji se odvijao u potpunoj tišini osetila sam izuzetno jaku vezu senki i zvuka koji je dolazio iz publike. Čula sam šuštanje papira i lavež pasa, i na jedan fenomenalan način senka je dobila svoj soundtrack.
Yoke/ Photo: Olivera Kecojević (promo, Kondenz)
Istog dana održana je i online projekcija videa “Ditirambi, plesna izvedba pisanja” (Jelena Vuksanović, Marko Milić, Milisava Petković), u kome se autori i autorke bave pitanjima na kakve je pokrete podstaknuto telo koje piše, kako se ponaša telo disciplinovano pismenošću i konvencijama prenošenja priča, i može li se narator prepustiti zanosu i istovremeno ga marljivo pretakati u razumljive reči.
Festival Kondenz se ove godine održava od 23. do 31. oktobra na nekoliko lokacija u Beogradu.
Svi programi Kondenza su besplatni, a oni koji se održavaju u Magacinu i u Centru za kulturnu dekontaminaciju su dostupni licima u invalidskim kolicima.
Sedam filmova sa desetog izdanja festivala GoetheFEST u organizaciji Goethe instituta u Srbiji, koji su tokom oktobra prikazani u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, biće dostupni i za online gledanje na platformi mojoff.netod 28. oktobra do 3. novembra.
Publika će moći da pogleda svaki film u roku od 24 sata tokom dana emitovanja – od 0 do 24h. Filmovi su besplatni uz registraciju na platformi, bez obavezne pretplate.
U četvrtak 28. oktobra biće prikazan film Johanesa Nabera “Curveball“, komedija između groteske i političke satire, koja istražuje nemačku perspektivu rata u Iraku.
U ovom filmu nemački ekspert za biološko oružje Arnt Volf, iako član jedne kontrolne komisije Ujedinjenih nacija čija se potraga završava bezuspešno, opsednut je idejom da Sadam Husein proizvodi oružje za masovno uništenje.
Ova tema najpre nikoga ne zanima. Međutim, postaje aktuelna kada jedan irački azilant izjavljuje da je učestvovao u proizvodnji biološkog oružja.
Fabian/ Photo: Lupa Film, Hanno Lentz (promo, GoetheFEST)
U petak, 29. oktobra, na programu je film “U komšiluku“ Danijela Brila, tragikomedija o lažima punu crnog humora, a ujedno i rediteljski debi popularnog nemačkog glumca Danijela Brila.
Glavni junak Daniel živi u fensi loftu, sa suprugom, dok decu pod kontrolom drži dadilja. Sve ide kao po loju, dok ne zategne Bruna, kome je meta osvete upravo Danijel.
Za subotu 30. oktobra zakazano je prikazivanje filma “Krvopije“ Julijana Radlmajera, metahoror komedije bazirane na datostima iz istorije kinematografije.
Dok avgusta 1928. radnici i seljaci u Marksovom “Kapitalu“ traže razjašnjenja misterioznih tragova ujeda vampira na telima svojim mrtvih drugova, u luksuznom letnjikovcu na Baltiku koji pripada bogatoj i šarmantnoj naslednici Mis Flambo-Jansen, pojavljuje se navodni baron.
U nedelju 31. oktobra, na mojoff.net platformi će biti dostupan film “Svet će biti drugačiji“ Ane Core Berahed, koji se 11. septembrom 2021. bavi iz perspektive partnerke počinioca.
Glavna junakinja Asli pokušava da pronađe svoj put između samoodređenja, tradicionalnog roditeljskog doma i ljubavi koja od nje zahteva žrtvu, pre nego što njen partner Said nestaje. Njegova odluka promeniće Aslin život pre nego što bude potresla ceo svet.
U ponedeljak, 1. novembra, publika će online moći da pogleda ostvarenje “Princ”, debitantski film rediteljke Lize Birvirt o visokobrazovanoj frankfurtskoj eliti punoj predrasuda – radnja prati Moniku i Džozefa, kustoskinju u galeriji i poslovnog čoveka poreklom iz Konga, koji pripadaju potpuno različitim svetovima.
Za utorak 2. novembar je zakazan film “Ljudski faktor“ Ronija Trokera, psihogram jedne porodice ispričan iz više perspektiva, a u ovom filmu Jan i Nina i njihovo dvoje dece odlaze u vikendicu na belgijskoj obali kako bi pronašli mir.
Međutim, u trenutku njihovog dolaska odigrava se misteriozna provala.
Online program GoetheFEST-a u sredu, 3. novembra zatvara ostvarenje “Fabian“, koje prati troje glavnih protagonista u Berlinu kasne, politički turbulentne Vajmarske republike.
Radnja je smeštena u 1931. godinu, između podstanara i podzemlja, tamo gde su bordeli ujedno i ateljei, gde nacisti divljaju ulicama, život ključa, a društvo je u previranju, u stanju korozije.
GoetheFEST održava se od 2012. godine i predstavlja presek savremene nemačke kinematografije iz aktuelne godine.
Program je tradicionalno okrenut nagrađivanim i najboljim ostvarenjima sa čuvenog Berlinala, jednog od najznačajnijih svetskih festivala autorskog filma.
Pre tačno 33 godine u Dablinu je premijeru imao jedan od najvećih koncertnih filmova svih vremena – “Rattle and Hum”.
“Rattle and Hum”, koncertno filmsko iskustvo jedne od najvećih rock grupa današnjice (ma šta ko o tome mislio), irskih zimzelenih velikana U2, dokumentaristički je osvrt na njihovu američku turneju gde su američkim fanovima predstavili svoj album “Joshua Tree”.
Realno, kao filmsko iskustvo, njegov kvalitet je upitan, jednako kao i smisao. Ustvari, potreba Edža, Bona, Lerija i Adama da u prelomnom momentu svoje uspešne karijere, okrenu svoj pogled prema muzičkim korenima i dokumentuju svoju fascinaciju kolevkom rock and rolla i bluesa, pa je upakovanu ponude tržištu, čini se kao providan marketinški trik.
Rattle and Hum, plakat
Međutim, s obzirom na to da ovaj materijal nema smisleni scenario osim svedočanstva velike rock grupe iz njene posete Sjedinjenim državama kao i susretima s brojnim kultnim mestima i ljudima (Graceland, B.B. King), možemo više da ga posmatramo kao koncertni materijal dopunjen intervjuima i backstage dešavanjima uoči, tokom i posle brojnih održanih koncerata, a namenjen prvenstveno njihovim muzičkim fanovima. Kroz čitav film pratimo, dakle, U2 na njihovom proputovanju Amerikom, suočeni s otkrivanjima novih/starih muzičkih uticaja, a sve kroz snažna koncertna iskustva dotadašnjeg preseka karijere koja čini snažnu veznu između njihovog odmaka od 80-tih, i kretanjem ka uspešnim 90-tim godinama gde grupa zakoračuje u alternativniji pristup muzici. “Ratlle and Hum” je definitivno materijal koji okrunjuje veliku rock epohu u karijeri grupe U2, ali i zapečaćuje i ostavlja novijim naraštajima kao prelepu muzičku slikovnicu ne samo fanovima, već svakom ko poštuje kvalitetnu muziku.
Jer, ono što je najvažnije od svega – “Helter Skelter”, “Van Diemen’s Land”, “Desire”, “Exit”, “Gloria”, “I Still Havent Found What Im Looking For”, “Freedom For My People / Silver and Gold”, “Angel of Harlem”, “All Along the Watchtower”, “In Gods Country”, “When Love Comes to Town”, “Heartland”, “Bad”, “Ruby Tuesday”, “Sympathy For the Devil”, “Where the Streets Have No Name”, “MLK”, “With or Without You”, “The Star-Spangled Banner”, “Bullet the Blue Sky”, “Running to Stand Still”, “Sunday Bloody Sunday”, “Pride (In the Name of Love)”, i “All I Want is You” nisu pesme koje treba samo čuti. Treba ih i videti.
Posle uspešne saradnje na pesmi “Reke vam ne damo”, koja je bila hit meseca juna 2020. i treća na godišnjoj Bunt top listi, Darko Micić i Two-Stroke Engine nastavljaju saradnju i na novom video singlu “Ni šume vam ne damo”.
Autori ističu da je očuvanje i zaštita životne sredine imperativ u 21. veku, i da je ovo njihov pokušaj da kroz muziku i stihove, daju svoj doprinos i podstaknu širu javnost na akciju.
– Nakon pesme “Reke vam ne damo”, kojom smo želeli da probudimo svest ljudi o štetnosti izgradnje mini hidroelektrana, o potrebi da se sačuvaju reke i njihovi vodotokovi, rešili smo da skrenemo pažnju na još neka pitanja vezana za ekološke i zdravstvene probleme koji su gorući u Srbiji. Na Staroj planini, kao i u celoj Srbiji, već godinama se vrši neplanska seča šuma i krađa drveća. Problem deluje nerešiv. Drveće se bez opravdanog razloga seče po gradovima, trgovima, ulicama i sve se menja betonom! Na mnogim mestima gore lokalne pobune protiv otvaranja rudnika sa prljavom tehnologijom, kao i borba protiv već postojećih zagađivača prirode ali i vazduha. Posledice po zdravlje ljudi i dece su nesagledive. Samo buđenjem svesti o potrebi da se borimo za svež vazduh i čistu prirodu, reke, očuvanje šuma, možemo našoj deci ostaviti lepše i zdravije mesto za život. Želja nam je bila da ova pesma bude logičan nastavak pesme Reke vam ne damo, tako da obe pesme čine jednu celinu koja oslikava veličinu problema sa kojim se susrećemo. Zato buđenje i akcija, neka svako da svoj doprinos da postignemo cilj! Za čiste reke, za svež vazduh i za šume!
Video singl “Ni šume vam ne damo” možete da pogledate u nastavku, a audio snimak može da se preuzme besplatno sa bandcamp stranice benda.
The Cockblockers/ Photo: Promo (Street Pulse Music)
Beogradski rock blues sastav The Cockblockers objavio je drugi album pod nazivom “Let it out” za splitsku diskografsku kuću Street Pulse Music.
Posle uspešne turneje na kojoj je ova mlada trojka predstavila debi izdanje, protekle dve godine usledila su četiri uspešna video singla: “Can’t stop thinking about you”, “Let it out”, “Next to you” i “I Gave It All” kao uvod u ono što nas čeka na novom materijalu.
Autor tekstova i muzike je gitarista i vokal benda – Nenad Todorović, a ostatak ekipe još čine Milan Mladenović (bas gitara) i Minja Vuletić (bubnjevi).
Drugi album nastao je u produkciji Shoom Studija, a za sve video spotove zaslužan je kolektiv Diptych.
Cover/ Autor: Predrag Todorović
The Cockblockers su počeli s radom 2011. godine, a do sada su nastupali na festivalima kao što su Exit, Nišville Jazz Festival, Arsenal FEST, Evergreen Fest i Šumadijski BluesRock festival, i delili binu sa velikanima srpske i internacionalne rock i blues scene.
Nedavno su nastupali i na Open Air Blues Festivalu, jednom od najvećih blues festivala u regiji.
Posle EP izdanja “Give Me All I Want” (2013), Live Sessiona (2015) i nekoliko singlova, 2017. bend je objavio debitantski album “Free Your Mind“ koji je pobrao odlične kritike širom regiona. Album je promovisan u sedam država gdje je bend održao više od 60 nastupa.
Svirke benda The Cockblockers karakteršu energičnost i eksplozivna gitara sa mešavinom bluesa i rocka što njihove nastupe čini posebnim.
Na 24. Pančevačkom Jazz Festivalu, koje će se održati od 4. do 7. novembra 2021. u Dvorani Kulturnog centra, publika će moći da pogleda 11 koncerata internacionalnih sastava muzičara iz Srbije, SAD, Italije, Grčke, Bugarske, Austrije, Hrvatske, Meksika, Japana, Australije, Nemačke i Švajcarske.
Festival će u četvrtak 4. novembra otvoriti koncerti postave Blazin’ Quartet našeg bubnjara Srđana Ivanovića, i mladih nada američkog džeza – vibrafoniste Džoela Rosa i saksofonistkinje Lakešie Bendžamin.
Srđan Ivanović/ Photo: Samuel Berthet (promo, PJF)
Prve festivalske večeri, 4. novembra u 19:00 časova, nastupiće internacionalna postava Blazin’ Quartet, koju predvodi bubnjar Srđan Ivanović.
Ovaj sastav je diskografski debitovao 2009. godine, a pažnju domaće javnosti prvi put je privukao posle objavljivanja albuma “Jalkan Bazz” koji je producirao Rambo Amadeus. Srđan Ivanović u međuvremenu se preselio iz Holandije u Francusku, a Blazin’ Quartet je promenio nekoliko inkarnacija, pre nego što je obavio za sad poslednji album “Sleeping Beauty”.
Ako bismo Jalkan Bazz posmatrali kao postavljanje snažnih temelja autorskog izraza, u kome je balkanski melos bio tretiran kroz odnos sa modernom džez ritmikom, elektronikom i gramofonima, ovo izdanje predstavlja Ivanovića kao majstora lirike i suptilnih emocija.
Ivanović ovde predstavlja sebe kao diskretnog, ali samopouzdanog lidera iz senke, istovremeno predstavljajući grčkog trubača Andreasa Polizogopoulosa kao svojevrsnu sviračku zvezdu benda i muzičara koji bi mogao da ostavi značajan trag na evropskoj džez sceni.
Džoel Ros/ Photo: Lauren Desberg (promo, PJF)
U nastavku večeri, u 20:30 nastupiće američka postava Joel Ross Good Vibes. Sa 26 godina, Džoel Ros je već danas jedan od vodećih vibrafonista savremenog džeza.
Kao dečak svirao je bubnjeve u crkvenom bendu, da bi koju godinu kasnije prešao na vibrafon, a uz ova dva instrumenta svira i klavir na kome često komponuje.
Ova raznovrsnost Rosu je donela širinu vidika i razumevanje uloge svakog od instrumenata u bendu, kao i želju da ih ravnopravno uključi u svoju aranžersku viziju.
Do sada je snimio dva studijska albuma, i to oba za legendarnu izdavačku kuću Blue Note, koja je prepoznala generacijski talenat.
Rosova muzika na ovim izdanjima je pre svega lirična, topla i humana, a njen emotivni učinak nadilazi veštinu aranžmana u duhu najboljih tendencija savremenog džez mejnstrima.
Lakecia Bendžamin/ Photo: Promo (PJF)
Koncertno veče prvog dana 24. Pančevačkog džez festivala zatvoriće u 22:10 američka saksofonistkinja Lakeša Bendžamin, koja će predstaviti svoj projekat i istoimeni album “Pursuance – The Coltranes“.
Iako je diskografska karijera Bendžamin počela još 2012. godine, vrlo je verovatno da će 2020. ostati upamćena kao prelomna u njenoj karijeri.
Te godine je ova saksofonistkinja proglašena za muzičarku u usponu po izboru američke Asocijacije džez novinara, dok je u izboru kritičara magazina Downbeat izabrana za zvezdu u usponu na alt saksofonu. Bila je to i godina u kojoj je objavljen album “Pursuance: The Coltranes”, smelo izdanje sa mnogo slavnih gostiju na kome se Lakeša upustila u sopstvenu interpretaciju dela Džon i Alis Koltrejn.
Talentovana saksofonistkinja, koja je prethodno gradila karijeru kombinujući džez izraz sa fank, soul i R’n’B tradicijom, uspešno je ovladala stilskim odlikama muzike Koltrejnovigh, ali je u svom omažu našla i pravu meru između podražavanja i autorske reinterpretacije njihovih dela.
Pančevački džez festival održava se u organizaciji Kulturnog centra Pančeva, uz pokroviteljstvo Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Grada Pančeva i kompanije Brose kao generalnog sponzora.
On je kategorički negirao ove navode, rekavši: “Izričito se protivim nasilju.”
“Nikad ne bih poželeo da naudim nekome sa kim sam u vezi – seksualno ili bilo kako drugačije”, rekao je on u saopštenju.
“Uzajamni dobrovoljni pristanak bio je osnov svake moje seksualne veze i nasilje nikad nije bilo deo nijedne od tih veza. To prosto nisam ja kao osoba koja poštuje žene”.
Navodi su se pojavili u istraživačkom izveštaju radio stanice KUOW iz Sijetla objavljenom u ponedeljak.
Stringfelouov dugogodišnji kolega iz benda Džon Auer rekao je za stanicu da je “vrlo brzo napustio The Posies” čim je čuo svedočanstvo jedne žene o seksualnom zlostavljanju.
“Ono što mi je ona opisala bilo je izuzetno uznemiravajuće i odmah je uticalo na formiranje mog stava”, naveo je on u mejlu.
“Suočio sam se sa Kenom oko toga u telefonskom razgovoru od 4. avgusta 2021. godine, otkazao sam naše ugovorene koncerte i otvoreno mu rekao da ne želim više da radim s njim”.
Ken Stringfelou/Photo: wikipedia.org
Bubnjar Frenki Siragusa, koji je član The Posies od 2015, napustio je bend tokom leta i potvrdio da je njegov odlazak bio motivisan istim ovim navodima.
The Posies su formirani 1988. godine i njihove zvečeće “power pop” himne ostvarile su veliki uspeh na alternativnim radio stanicama i MTV-u devedesetih.
Pesme kao što su “Golden Blunders” i 2Dream All Day” postale su često emitovani hitovi u SAD, dok se “Going, Going, Gone” pojavila na saundtreku prodatom u milionima primeraka za komediju o Generaciji X sa Vinonom Rajder “Stvarnost ujeda”.
Stringfelou je često išao na turneje i snimao sa R.E.M. dok su The Posies bili na pauzi početkom 2000-tih. Grupa je ponovo oformljena 2005. i nedavno je završio snimanje novog albuma – njihovog prvog od 2016.
Auer je rekao da će ta ploča sada biti odložena u fioku.
Tri žene koje su istupile sa navodima protiv Stringfeloua upoznale su se ovog leta, saopštio je KUOW, i odlučile da ispričaju priče u nadi da bi “druge žene mogle da prepoznaju znake zlostavljanja u vlastitim vezama”.
Radio stanica je saopštila da je intervjuisala 20 ljudi i istražila medicinske kartone, mejlove i tekstove kako bi potvrdila navode žena. Među njima je bila i Kristin Čembers, muzičarka koja je bila u otvorenoj vezi sa pevačem. Ona je navela da joj muzičar prišao na žurki 2015. i zavukao ruku pod njenu haljinu. Ona mu je rekla da je nedavno imala medicinski zahvat i da joj je lekar naložio da se suzdrži od seksa.
Nepokoleban, on ju je uvukao u kupatilo, gurnuo na pod, svukao joj donji veš i nasilno se upustio u seks s njom, tvrdila je ona.
– Grizao me je – rekla je ona za KUOW. – Bilo je veoma bolno.
Druga žena, Kristi Huok, takođe je optužila pevača da ju je grizao, “čitavom dužinom ruke”, dok se vozila kući sa koncerta. Narednog jutra, probudila se na to da muzičar ima seks s njom protiv njene volje, tvrdila je ona.
Treća žena koja je iznela optužbe, Holi Nikson, ušla je u vezu sa njim pošto su se udružili da zajedno snime album. Dok su bili na turneji po Americi, veza je postala “dramatična, zlostavljačka i destruktivna” i okončala se kad ju je naterao da abortira, navela je ona.
KUOW je razgovarao i sa nekoliko drugih žena – među njima je i Kim Vornik, bivša supruga Stringefeloa – koje su rekle da on nije bio zlostavljački nastrojen prema njima.
– Nikad me nije ni takao, ali kad se sve sabere i oduzme, bilo je grozno – usled svega što sam morala da trpim zbog njegovih neverstava – rekla je Vornik, basistikinja u sijetlskom pank bendu Fastbacks.
– Nikad se ne udajte za muškarca zbog njegovog glasa.
Stringfelou je odgovorio na navode pisanim saopštenjem u kom je rekao: “Nikad se nisam upuštao ni u šta nastrano, ni u šta grubo.”
“Doživeo sam ekstremno nasilje iz prve ruke kao tinejdžer. Osetljiv sam na agresiju i to je nešto što ne podnosim u svojoj blizini. Izrazito se protivim nasilju. Ne želim da povredim nikoga, nikada.”
U zajedničkom saopštenju sa njegovom aktuelnom ženom Dominik dodao je da je incident koji je opisala Kristin Čembers bio uzajamno dobrovoljan.
“Tokom godina Ken je imao dobrovoljne seksualne veze pune poštovanja prema drugim ženama, pa i onima koje su iznele ove optužbe”, napisali su njih dvoje. “Naša otvorena veza davala mu je prostor da to radi”.
U gradiću Tumstoun u Arizoni na današnji dan, 26. oktobra 1881. godine, dogodio se jedan od najpoznatijih obračuna u istoriji Divljeg zapada.
Ovde su se sukobile dve zaraćene strane oko prevlasti u Tumstounu.
Jednu stranu činili su predstavnici zakona – braća Erp, Vajat, Morgan i Verdžil, i Dok Holidej, dok je drugu, onu neprijateljsku stranu činila grupa kauboja – braća Klanton i braća Maklori
Revolveraški obračun se zapravo dogodio oko šest ulaza dalje od O.K korala, (skrećeno od “Old Kindersley”), ograđenog mesta za konje u tom gradiću, pa bi tačniji naziv bio – obračun u blizini O. K. Korala.
Pucnjava revolverima trajala je svega 30 sekundi, a ispaljeno je isto toliko metaka, oko 30.
Frenk i Tom Maklori ubijeni su, kao i Bili Klanton.
Morgan i Verdžil Erp i Dok Holidej su ranjeni. Ajk Klanton, vođa bande kauboja, zbog kojeg je i došlo do obračuna, pobegao je nepovređen još pre nego što je je pucnjava počela.
Povukao se na svoj ranč i odustao od borbe za prevlast nad gradićem.
U svakom slučaju, ovaj obračun ostao je zabeležen kao jedan od mitskih događaja na Divljem zapadu.
Po tom događaju 1957. godine snimljen je legendarni vestern Džona Sterdžisa “Gunfight at the O.K. Corral” u kome je Bert Lankaster igrao Vajata Erpa, a Kirk Daglas – Doka Holideja. Naslovnu pesmu, čija se melodija i danas pamti, otpevao je Niki Lejn.
Rimejk je snimljen 1993. pod naslovom “Tombstone” u kojem su glavne uloge igrali Kurt Rasel i Val Kilmer.
“Meksikanka” je peti, a ujedno i poslednji singl s albuma “Zemlja Kamenog Bizona” riječkog art kolektiva Mrave Brojim.
Pesma koja je poslednja nastala ujedno zatvara poglavlje čija se radnja odvijala u “Zemlji Kamenog Bizona”.
Mrave brojim/ Photo: ProRec
– Osećali smo da bi bez ‘Meksikanke’ priča ostala nedovršena. ‘Meksikanka’ je dobri duh ‘Zemlje Kamenog Bizona’, a njen dućan je kultno mesto okupljanja sve pozitivne energije, mesto svih važnih događaja i mesto na kojem možeš kupiti sve što ti je potrebno za putovanje i život u ‘Zemlji Kamenog Bizona’. Možeš sresti bilo koga, upoznati nekog novog putnika, dobiti sve potrebne informacije i razmeniti brojna iskustva s moćnim narandžastim Indijancima, samo pazi da ne probudiš Diva Snenog – rekao je Gospođo Pitomi koji je povodom izlaska singla još poručio: – Ne bojte se, poslušajte, pogledajte i zavirite čega sve ima u dućanu kod visoke crne Meksikanke!’
Muziku i tekst potpisuje Gospođo Pitomi, a aranžman Mrave Brojim kojeg uz Gospođo Pitomog čine još Zoki Oktava, Sunce Mamino i Gospodin Morski.
Branko Tomović našao se u ulogama reditelja, scenariste i glumca u prvom srpskom art horor filmu “Vampir”, koji su skorašnje kritike već proglasile “oazom originalnosti”.
Svečana premijera filma “Vampir” održana je 21. oktobra u Kombank Dvorani, a uutor filma, Branko Tomović, koji se privatno gotovo potpuno poistovetio sa likom koji je glumio i stvarao, o ideji za nastanak filma i kreativnom procesu stvaranja novog srpskog horora rekao je:
– U početku nisam pisao ulogu za sebe, ali na kraju mi je bilo lakše da ja to sam odglumim. Ali, uz sve obaveze koje režiser ima, na kraju biti ispred kamere mi je bio najlakši deo posla. Jako mi je drago što će film biti prikazan u srpskim bioskopima. Kao režiseru mi je bilo najvažnije da bude dobra atmosfera sa kamerom i zvukom i naši sjajni glumci.
Vampir/Photo: promo
Srpski producent Miloš Z. Vučković ispričao je o procesu nastanka filma:
– Mi smo naš film snimali tri nedelje u Trsteniku. Promovišemo ga kao prvi srpski art haus horor film. Praktično, kada se sve sabere, svi filmovi koji su na tu temu snimljeni od sedamdesetih na ovamo se mogu staviti na prste jedne ruke. Ovo je jedan od retkih filmova koji je urađen u srpsko-britansko-nemačkoj koprodukciji. I verujemo da smo napravili inovativno, kreativno i originalno ostvarenje.
Film je premijerno prikazan na prestižnom Siđis festivalu u Barseloni. NA beogradskoj premijeri producent filma Žan-Lui Aleksander je na srpskom pozdravio prisutne medije, a kasnije im se obratio na engleskom jeziku:
– To je bila sjajna prilika kad me je Branko pitao da produciram film. Ranije sam bio producent na njegovom kratkom filmu, ali kada sam pročitao scenario znao sam da želim da radim film o srpskoj kulturi. Bilo je to sve što čemu sam morao da kažem – da.
Poznata glumica, Eva Ras o učešču u ovom filmu imala je samo reči hvale, a takođe je iskazala i zahvalnost Branku Tomoviću na prilici da glumi u horor filmu:
– Ne da mi je to prva uloga u horor filmu, nego sam pre pola sata prvi put u životu gledala horor film. Ja to ne smem da gledam, ali drago mi je što me je Branko Tomović uzeo za taj film. Ja sam šezdest i dve godine glumica i potpuno je drugačije igrati u horor filmu, nego u drugima. Branko je veliki glumac, to sam videla, tako da je bilo zadovoljstvo igrati u ovom filmu.
Vampir/Photo: promo
U šali je dodala da i ne zna kako je napravila ulogu, jer joj je sve bilo teško i drugačije. O svojoj ulozi i samom filmu, govorila je i jedna od glavnih protagonistkinja, glumica Gorica Regodić:
– Bilo je jako zanimljivo iskustvo, mala ekipa, mislim da smo divno radili. Neobično, drugačiji film, nešto što dugo nismo videli u Srbiji, nešto što je čini mi se neophodno.
Film “Vampir” će svoj festivalski život nastaviti u Trstu i Raveni.
