Mikis Teodorakis je rođen 29. jula 1925. godine na ostrvu Hios u Grčkoj.
Bio je i vođa pokreta otpora protiv profašističke vojne hunte u Grčkoj tokom druge polovine dvadesetog veka. Svetsku slavu je stekao radeći muziku za filmove “Grk Zorba” (1964), “Z” (1969) i “Serpiko”“ (1973). Godine 1990. izabran je za poslanika grčkog parlamenta na listi Nove demokratije, stranke umerene desnice, a kasnije i ministar (1990 — 1992) u vladi Konstantinosa Micotakisa.
Mikis Teodorakis je u svojim delima kombinovao poseban umetnički talenat sa dubokom ljubavlju prema Grčkoj. Bio je okrenut je i podizanju opšte svesti čovečanstva o ljudskim pravima, o životnoj sredini i potrebi za mirom. Iz ovog razloga je i osnovao Grčko-tursko Društvo Prijateljstva sa poznatim turskim pevačem muzičarem Zilfijem Livanelijem.
Odlukom francuskog predsednika Fransoa Miterana, 1996. Teodorakis je dobio Orden Legije Časti Francuske Republike.
Odlukom Skupštine Grada Novog Sada, od 1. februara 2004. godine, Mikis Teodorakis je bio počasni građanin Novog Sada. Ovaj status je znak zahvalnosti maestru što je poklonio Srpskom narodnom pozorištu notni materijal i prava za izvođenje baleta “Grk Zorba”, koja je na sceni SNP-a, bez prekida, od 1994, postala jedna od kultnih predstava novosadskog baleta, kao i zato što se u toku bombardovanja 1999, zalagao za prestanak dejstava i posebno osuđivao napade na Novi Sad.
Koncerti za bebe Foto:Promo/Beogradska filharmonija/Marko Đoković
Beogradska filharmonija saopštila je danas da će od 8. do 10. septembra u sali filharmonije biti održavani koncerti za bebe. Koncerti će počinjati u 11.00 i traće do 12.30.
“Bebe do dve godine uživaće u posebnom programu koji zajedno sa orkestrom izvodi klavirski duo VooDoo pod upravom dirigenta Ivana Markovića. Sala Beogradske filharmonije će ponovo biti pretvorena u muzičku igraonicu gde će bebe moći slobodno da se zabavljaju uz zvuke „Karnevala životinja“ Sen Sansa”, saopšteno je iz filharmonije.
U jednom od najpopularnijih dela dečje muzičke literature, navodi se dalje, najmlađi će moći da čuju kako se kroz melodije i instrumente predstavljaju labud, kukavica, kengur, slon, kokoške, petlovi i mnogi drugi pripadnici životinjskog sveta.
Koncertima će moći da prisustvuju roditelji uz potvrdu o potpunoj vakcinaciji, preležanoj infekciji izazvanoj virusom kovid-19, negativnom PCR testu na kovid koji nije stariji od 72 sata ili brzom antigenskom testu koji nije stariji od 48 sati.
Novi album Kanje Vesta “Donda” oborio je rekord za najviše slušanja na striming platformi Apple Music u SAD. Za samo 24 sata, album je strimovalo više od 60 miliona ljudi.
Dugoočekivani i nekoliko puta odlagani album “Donda” time je postavio rekord kao najslušaniji album u roku od 24 sata na jednoj striming platformi.
Vest je album najavio još pre dve godine. Organizovao je i tri velika javna slušanja održana u Atlanti, Las Vegasu i Čikagu, na kojima su zvanice mogle da čuju neke od pesama, a određeno je vreme boravio na stadionu Mercedes-Benz u Atlanti da bi se fokusirao na proces snimanja.
Izlazak albuma zvanično je na Instagramu nekoliko sati ranije najavio njegov menadžer.
Na novom albumu, koji nosi ime njegove majke preminule 2007, Kanje Vest ponovno se bavi verskim temama i nekoliko puta spominje razvod od Kim Kardašijan.
Damir Urban & 4 su predstavili su, sasvim iznenada i nejavaljeno, pre nekoliko dana singl “Sama”, kao i prateći spot, a sada su objavili i informaciju da je reč o najavi novog albuma koji će nositi naziv “Lipanj, srpanj, kolovoz”.
Materijal će se naći u prodaji od 10. septembra, a dolazi kao dvostruko izdanje, koje donosi devet pesama s bendom, kao i osam pesama koje je Damir uradio u solo izdanju.
Spot za uvodni singl “Sama” režirala je Milica Czerny Urban, a ako ga jo niste pogledali, možda je sada pravo vreme:
Na naš koncert svi su dobrodošli. Bez obzira na to da li su vakcinisani ili nisu, to je koncert za sve ljude. Odgovornosti svakako treba da bude. Mi ćemo izaći i odsvirati sve što možemo, sve što znamo i umemo i to je to, rekao je za Nova.rs frontmen legendarnog benda uoči velikog beogradskog koncerta zakazanog za 4. septembar u 21 sat na stadionu Tašmajdan.
Ovo će Brejkersima, odnosno Canetu i gitaristi Nebojši Antonijeviću Antonu, biti treći samostalni koncert na Tašu. Na tom mestu su svirali 1996. i 2016. godine, kada je slogan bio “Taš je naš”.
– Navikli smo na Taš, dugo smo tamo. Znamo prostor. Želimo da se malo vidimo sa publikom u ovom vremenu koje je totalno zbunjujuće i puno straha, nikom ništa nije jasno – ističe Cane i dodaje da – ni njemu nije ništa jasno.
– Trenutno je korona, trenutno je neki težak momenat u svim našim životima. Ljudi su u frci, svako se bori za svoj život, drži grčevito svoju slamku spasa. Neizvesnost nam doručak sprema, bez slobode života nema.
– Čudan je narod postao. Kao pojedinci smo super, a kao narod smo skloni urušavanju, gubimo vreme u nečemu što nas onemogućava da pokažemo kvalitet. Mi uvek pokažemo prvo lošu stranu našeg karaktera, našeg lika i onda nam ceo život prolazi u nekom opravdanju. Nemamo kondicije, nemamo istrajnosti, mi smo narod koji lako gubi sebe. Padamo u ruke onih koji bi da nas vode, a sami ne znaju gde bi da idu. Oni nas boje svojim bedakom i svojim mrakom. Večito nezreli, ne znamo šta bi sami sa sobom. Gubimo samopoštovanje i prema sebi kao ljudima i prema društvu u kome živimo. Dajemo dobrovoljni pristanak za svoj nestanak, umesto da radimo za svoje spasenje, da se sabiramo, a ne da se oduzimamo. Ljubav, brate, ljubav.
Danas, sa početkom u 20:30 časova na stadionu Tašmajdan, održaće se najveći tradicionalni koncert klasične muzike na otvorenom.
Beograđani, ali i svi drugi posetioci imaće prilike da uživaju u “sukobu“ melodija vanvremenskih ostvarenja legendarne ABBE i jednog od najpopularnijih metal bendova svih vremena Metalike.
Partneri ovogodišnje Noći muzike su grad Beograd i Centar beogradskih festivala, a kao i svih prethodnih godina, ulaz na koncert je besplatan.
Od 2. do 5. septembra, Kaleidoskop kulture predstaviće više od 40 programa, na 16 lokacija u Kreativnom distriktu (Bulevar despota Stefana 5) u Novom Sadu.
Publika će pratiti programe na teatarskoj, muzičkoj i tri filmske bine, biće otkriveni novi prostori u Kreativnom distriktu, poput Skladišta, renovirane Fabrike, Gvožđare, Biroa, Kulturne stanice Liman, kroz sedam izložbi, osam predstava, 26 filmova, različite performanse, tribine, panele kako domaćih umetnika, tako i umetnika koji dolaze iz Austrije, Hrvatske, Slovenije, Švedske, Francuske, Belgije.
Otvaranje četvrtog Kaleidoskopa kulture obeležiće ceremonija koja je zakazana za 2. septembar u 20:22 časa, koja će, kroz audio-vizuelni umetnički performans na prostoru ispred Kreativnog distrikta, ilustrovati uzbudljivu istoriju nekadašnjeg Velikog Limana, kroz četiri ključna perioda.
U svečanosti, pored profesionalnih igrača, učestvovaće i volonteri Evropske prestonice kulture. Svečana ceremonija otvaranja biće uživo emitovana i na Prvom programu Radio-televizije Vojvodine.
Kaleidoskop kulture (mapa)/ Photo: Promo
Posle otvaranja kapija nešto pre 21:00 čas, prva stanica na otvaranju Kaleidoskopa kulture biće izložba “Veliki Liman: od industrijske proizvodnje do savremenog stvaralaštva” koja će pratiti programe u čitavom Kreativnom distriktu.
Posetioci će imati priliku da pogledaju nacionalni paviljon Ars Elektronike, na kom će izlagati studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu sa projektom “Vrt”, smeštenim u Skladištu.
U Kulturnoj stanici Liman ljubitelji devete umetnosti uživaće u izložbi “Stripom kroz Belgiju”, dok će u Otvorenom ateljeu Pere, Tadije i Borisa, autentičnih slikara nekadašnje Kineske četvrti, smeštenom u Gvožđari, biti izloženi radovi nekih od najperspektivnijih slikara mlađe generacije: Aleksandra Dimitrijevića, Aleksandra Denića i Milana Nešića. Na istoj lokaciji biće postavljena skulptura Gojka Dutine “Pustinjsko-polarni voz”.
Izložba “Enter the MetaClub” Tanje Vujinović i Andreasa Vaneršteta, u okviru CGA konferencije biće postavljena u Fabrici (Ulaz 2) i publika će moći da je pogleda do 5. septembra.
Novi Sad, Kaleidoskop kulture/ Photo: Promo
Teatarsku binu otvoriće u 21:00 čas predstava “48. INFANT-a”, kabaretska monodrama glumca Zijaha Sokolovića “Međuigre 0-24”, a odmah posle toga biće izvedena predstava “Pošta” Slovenskog narodnog gledališča iz Maribora.
Što se tiče muzičkog dela programa, u toku večeri nastupiće i DJ Novak i sastav Repetitor.
Filmski festival “Obnova”, u prostoru koji se obnavlja, prvog dana prikazaće filmove: “Varljivo leto ’68” kao i film “Uprkos magli”.
Program će se nastaviti do 5. septembra u Kreativnom distriktu, na nekadašnjem prostoru Velikog Limana, a detaljne satnice i lokacije četvorodnevnog otvaranja možete pronaći na sajtu Kaleidoskopa kulture.
Ulaz na sve programe otvaranja Kaleidoskopa kulture je slobodan i bez dodatnih kovid-protokola, dok se svi posetioci mole da se, radi očuvanja zdravlja i lepšeg i kvalitetnijeg uživanja u kulturnim sadržajima, pridržavaju epidemioloških mera.
Posetioci su u obavezi da nose zaštitne maske na svim događajima.
Posle više od 18 meseci odlaganja, konačno je stigao poslednji trejler za film “No Time To Die”, gde ćemo poslednji put gledati Danijela Krejga u ulozi Džejmsa Bonda. Kao što se i očekivalo, sve pljušti od akcije.
Agent 007 se suočava licem u lice sa neprijateljem Ernstom Stavrom Blofeldom, kojeg glumi Kristof Valc.
Čini se da su stari neprijatelji možda čak bili primorani da stvore neprijatan savez.
“Džejms, sudbina nas je ponovo spojila. Sada je vaš neprijatelj moj neprijatelj. Kako se to dogodilo?”.
“Pa, živimo dovoljno dugo”, odgovara Bond.
Trejler prikazuje kako Bond napada neprijatelja jurišnom puškom, puca na čuvene mitraljeske kupole u svom Aston Martinu i leti avionom kojim upravlja žena dvostruki agent Nomi, koju igra Lašana Linč.
Tu je i kubanska zvezda Ana de Armas, koji igra operativca CIA Palomu.
Glavni negativac u Krejgovom petom pojavljivanju u ulozi Bonda je Safin, kojeg glumi Oskarovac Rami Malek, koji ima ožiljke na licu i uznemirujuću belu masku.
Sasvim u skladu sa svojim “karijernim zakonitostima”, riječki Paraf se u paralelnim ekspresijama javlja kroz različite formate.
Tako će bazična četvoročlana postava odsvirati poneki nastup, ona šira formacija čeka reizdanje albuma ‘Izleti’ (povodom 40. godina od objavljivanja), dok će koncertni, osmočlani tem ući u studio i snimiti novi singl.
Transformacija koncertne postave koja je objedinila članove dosadašnjih formacija s pojačanjima s riječke rock-scene tako je sada postao Paraf za zlatno doba u sastavu: Vim Cola (vokal), Iva Močibob (vokal), Valter Kocijančić (gitara, vokal), Zdravko Čabrijan (bas, vokal), Raul Varljen (klavijature), Vlado Simcich Vava (gitara), Deni Šesnić (gitara), Alen Tibljaš (bubnjevi).
Njihov novi singl pod nazivom “Novi Berlin” označava kreativni iskorak banda, dve godine posle povratničkog “Bez lica”.
U međuvremenu je objavljen mashup-singl “Misli” i reworked verzija pesme “Bez lica” koju je uradio riječki duo The Siids.
“Novi Berlin” razotkriva novi Paraf, sasvim u skladu s savremenim muzičkim trendovima zadržavajujući autohnost ne samo od drugih, nego i od sebe samih, kao što su to radili tokom cele karijere.
Od intenzivnog i razornog definisanja raznih scena tokom osamdesetih preko hiatusa dugog više od tri decenije do savremenih muzičkih promišljanja, bogatih diskografskih reizdanja i spektakularnih koncerata, Paraf i dalje iskazuje svoju dominaciju na regionalnom umetničkom Panetonu.
Efektan i inovativan spot grafički je uobličio likovni umetnik Damir Šegota, koji o nastanku spota kaže: – Ovo je moj dug muzičkoj punk sceni Rijeke osamdesetih godina prošlog stoljeća čiji sam bio sudionik. Upravo zato se u prvom kadru spota pojavljuje pismo s portretima članova benda kao osnovni lajtmotiv cijele radnje, pismo koje putuje kroz vrijeme (od osamdesetih do danas). Vrlo bitan čovjek u mom razmišljanju o realizaciji spota bio je i Nikica Petković, jedan od važnijih foto kroničara alternativne riječke scene. Scenarij se sastojao od devet kadrova u kojima su se reflektirale moje mentalne slike doživljene pjesme. Svaki kadar je bio realiziran u skicama koja su bile predtekst za snimanje fotografija, a koje su nakon likovne intervencije služile za konačni izgled fotostripa, a time i cijelog spota. Svaki strip (pa time i fotostrip) ima svoje glavne junake ili junakinje, pa su tako u ovom glavne nositeljice radnje bile Vim Cola i Iva, članice i ‘frontwomenice’ Parafa.
Režiser spota “Novi Berlin”, Deni Šesnić ističe: – Kako je osnovna tema teksta pjesme moralna podijeljenost koja rezultira općeprihvaćenim sljepilom na ljepotu i etiku, ideja o vizualizaciji potekla je iz crno-bijelog (podijeljenost) fotostripa gdje ručna intervencija crteža aplicirana na fotografiju na neki način pokušava vratiti vrijeme unatrag u neku bolju prostorno-vremensku lokaciju, bježeći od jeftinih računalnih efekata.
“Najlepše priče”, izložba slika Mome Kapora biće otvorena u petak, 3. septembra u 19:00 časova u Velikoj galeriji Doma vojske u Beogradu i trajaće do 6. novembra, a ulaz za sve posetioce će biti slobodan.
Izložbu organizuje Zadužbina “Momčilo Momo Kapor” u saradnji sa Ministarstvom odbrane Republike Srbije i Medija centrom “Odbrana”.
Na izložbi će biti predstavljene i slike koje do sada nisu nigde izlagane i pripadaju privatnim kolekcijama, a najzastupljenije će biti slike iz kolekcije Miloša Petkovića.
Karusel (Momo Kapor)/ Photo: Promo
Svih 35 slika su ulja na platnu i biće izložene u ambijentalnim celinama koje će upotpuniti nameštaj i predmeti koje je tokom života i rada koristio Momo Kapor stvarajući svoja umetnička i književna dela.
Posetioci će moći da uživaju u delima iz raznih perioda, a slike prate i priče koje će biti sabrane u posebnom katalogu koji povodom ove izložbe izdaje Medija centar “Odbrana”.
– Poput mitskog grčkog kralja Mide, koji je sve što pogleda pretvarao u zlato, Momo Kapor je sve što naslika pretvarao u lepotu i sve što napiše i objavi postane bestseler. Izložbu sam nazvala “Najlepše priče” zato što nam Momine slike poklanjaju iščezli, skoro zaboravljeni svet, pun nostalgije, ljubavi, lepote. Zato što je Moma bio čovek renesansnih darova i Bog ga je obdario mnogim talentima. Njegova neutoljiva radoznalost i smisao da ovekoveči sitnice, erudicija u kojoj su sem memorije, uposlena sva čula kojima je vrebao priču, atmosferu, mirise, ukuse, liniju, lik… Moma je svašta znao, a sve što je znao umeo je i da napiše i da naslika na lep, očaravajući način – rekla je Ljiljana Kapor, predsednica Zadužbine.
[infobox title=’Najlepše Momine priče o slikama’]
Momo Kapor/ Photo: Branko Jovanović (promo)
Kredenac
Pokolenje, kome pripadam, odraslo je po kujnama – jedinim prostorijama koje su se u to vreme grejale zimi. U njima se jelo, dremalo posle ručka, u njima su se primali gosti… Za sve to vreme, iznad nas se uzdizao veličanstveni kredenac… na njegovom vrhu stajali su vaga, mesingani avan sa tučkom, a ispod servis sa tanjirima, čašice za rakiju. Šoljice za kafu i razglednice koje smo dobijali od rođaka zataknutim za staklo…
Ringišpil
Šta privlači običan svet da napusti za nekoliko minuta svoj uobičajeni život i da se prepusti slatkoj vrtoglavici iznad dosadnog tla? Ta želja da se leti i da se svet gleda sa visine od nekoliko metara, pokazuje da u odraslima, i pored svega, još uvek žive deca, koja, kada sanjaju da lete ili padaju, u stvari rastu.
Kraj sezone na Adi
Postoji jedan dan u septembru kada onaj koji plovi, sa setom oseti da je zauvek gotovo sa plovidbom te godine. Ploveći tako, jedanput duž obale Ade Ciganlije, pokraj mog čamca proplovi mirno mali beli buket, onaj što ga mlada baca sebi iza leđa… Buket je tog dana uhvatila Sava i već posle nekoliko sati udala se srećno za Dunav, a ja sve to naslikao kao stari svat.
Buket sa Kalenića pijace
Odlučio sam jedanput da naslikam buket onako kako sam ga doneo sa Kalenića pijace. Srbi, naime, lakše podnose čak i cveće, ako je zamotano u Politiku.
Školice
Za mene su to sikstine na trotoaru. Rađaju se ispod drhtavih dečijih prstiju i traju najviše jedan dan dok ih ne speru polivači. One su poziv na igru, one su naše detinjstvo na zidu. One su matematika – poseduju brojeve. One su poezija – na vrhu je nebo. One su hrišćanstvo ulice – nose u sebi element primitivnog krsta. One su, takođe i skromnost nepoznatog umetnika – nikada nisu potpisane.[/infobox]
Tokom dva meseca u okviru izložbe će biti prikazivan i dokumentarni film “Momo Uncut” koji je snimljen u produkciji Zadužbine “Momo Kapor”.
Izložbu će otvoriti književnik i likovni kritičar Dragan J. Danilov, a o Momi će govoriti i čitati delove iz njegovih knjiga glumice Rada Đuričin i Vjera Mujović.
Pre otvaranja izložbe mladom akademskom slikaru Petru Mošiću, dobitniku nagrade za likovnu umetnost “Momo Kapor”, svečano će biti uručena plaketa od srebra sa motivom “školice” i novčana nagrada.
Petar Mošić je dobio nagradu za 2019. godinu koja mu do sada nije mogla biti uručena zbog aktuelne pandemije, a iz istih razloga Zadužbina prošle godine nije dodelila nagradu za književnost, tako da će se dodela ovog prestižnog priznanja nastaviti naredne godine.
