Branimir Štulić, najveće ime rokenrola bivše Jugoslavije i tvorac kultnog benda Azra, oglasio se povodom knjige Borisa Lajnera, bivšeg bubnjara Azre. Štulić je odgovorio na neke njegove skorašnje tvrdnje, kao što smo i predvideli. Prenosimo ovo njegovo reagovanje.
BIĆE BURE… BORIS LEINER PRIREDIO NOVU KNJIGU “AZRINI SVJEDOCI”, ČEKA SE ŠTULIĆEVA REAKCIJA
Izlaskom knjižice Borislava Leinera “Azrini svjedoci”, Branimira Štulića opet iritira što Leiner ‘jedan od bivših Azrinih najamnih radnika’ i dalje uporno živi na njegov račun i na račun njegovog preduzeća, Azre. Podsećanja radi, Leiner je od 1994. do 2014. sa “Pozdravom Azri” 20 godina Džoniju otkidao od usta i bez pitanja i odobrenja održao preko 250 koncerata sa Štulićevim autorskim repertoarom, a ni danas se, kako Štulić na Youtube navodi, od njegovih laži i ispljuvaka živeti ne može.
O DA, ČEKALI SMO OVO… ŠTULIĆ REAGOVAO NA BIOGRAFIJU LEINERA: UPORNO MOJE NAŠIM ZOVE, A PO ISTOM OBRASCU ZAUZVRAT MI PRIPISUJE SVOJE ZVERSKE OSOBINE, LAŽOV PATOLOŠKI
LEINER VIŠE NE ĆUTI… BUBNJAR AZRE ODGOVORIO ŠTULIĆU: DŽONI JE DESPERADOS, IZGRIŽEN OD VLASTITE GORIČINE I MRŽNJE…
Ovo je Štulić napisao na svom Youtube kanalu, Petrović Petar, gde se i oglašava povremeno. Ponovo podsećamo, ćirilična slova među latiničnima su namerno tamo, pošto je to način na koji umetnik piše:
Kanibal izda novu kњigu pod naslovom Azrini
svjedoci (misleći na Jehovine svedoke), davši
priliku takozvanim fanovima da se pokažu,
najverovatnije lažima, poput њega, jerbo u
jednoj objavљenoj priči o nekome koji pobegne
iz vojske da bi došao u Kulušić na koncerte,
dotični piše da sam sišao među publiku sa
gitarom (to je jedino što se seća sa tih nastupa),
međutim, toga uopšte nije bilo (izmišљeno,
odnosno iz prsta isisano), kao i u jednom
drugom slučaju, kad neki kritizirajući moja
dela, pišući o Azri, kao usput veli da je
bio na tim nastupima u Kulušiću i da sam
neverovatnom brzinom promenio puknutu žicu
na gitari (i to je takođe jedino što konkretno
pamti sa tih svirki), čega po istom obrascu doslovce
i bukvalno nije bilo, pošto imadoh dve gitare
upravo zbog toga. Ne zna se ko više laže – svak svom
jatu leti, seveda. Tek odskora Kanibal koristi
nove laži (za Pozdrava Azri je, pravdajući ih,
po novinama, kao uzgred, govorio da je sa mnom
po podrumima komponovao, on koji veze sa
muzikom nema, kao ni sa pisaњem, budući mu
i tu izmišљenu nepomenicu od prve sveščice
drugi napišu, ako, uostalom, ne laže i ne
glumi kad rukom trese) ne bi li opravdao svoje
zločine (na primer, da bi mi trebalo urezati
šahovnicu na čelo, sa čime i započne svoju
karijeru, a zbog čega ga i guraju do današњih
dana, jer to duguju zaslužnim kadrovima), pa on
i њegova vašarska boљa polovica smatraju
(a sve prodavajući moje plakate iz osamdeset
prve, kao i majice sa њegovom karikaturom
moga lika, sastavљenom od lica Њake iz Zadra
i grčkog bacača diska) da bez dvadesetogodišњeg
Pozdrava Azri i њihovih odskorašњih pregnuća
moje pesme ne bi preživele, to jest dobacile
sve do današњih dana i do najmlađih slušalaca
(dobrotvorni rad na moj račun, a za svoj џep, ta i sâm
ustvrdi za Glas Srpske da ga lova pokreće), drugim
rečima, da te nisam pokrao, ko bi za te znao?
A tek obožavaoci koji su nas pratili (opet
moje našim zove, barem koliko naslovnica tog
izdaњa ima bezbroj ispisanih naslova mojih
pesama, koje sam svirao sa različitim Azrama
dve godine pre њega i sa čime on ništa nema,
što ga ne sprečava da po intervjuima govori
kako je sa mnom osnovao Azru), ili da mu je
najmilije bilo posle koncerata u bekstejџu
sa obožavateљkama, čega nikad nije bilo
– vaљda ja znam. Doslovno, čim zine laže, pa na primer,
da je na bateriju dodao drugi bas bubaњ; taj
bas bubaњ sam ja ne samo dodao nego i platio
(kao i њegove palice, pošto je Azra moje
preduzeće), koliko i њegov boravak i kiparstvo
u Holandiji (i takođe sam unajmљene svirače,
plaćenike, terao da pevaju, što beše nužno
za trio, premda sam time nekolicinu pesama
unakazio). A što se bubњaњa tiče, њegovo
bubњaњe je merodavno sa Naturalnom mistikom,
Vješticama, Šo! Mazgoonom i Leinerom i Hrњakom,
budući se u Azri svirala moja muzika i
svaka bubњarska deonica je bila moja, kao
i melodične linije na bas gitari, jer da nije
tako, Kanibal bi se uz ove gorenavedene
projekte svijao u kojima je svoje impresivno
umeće muda pod bubrege uspešno pokazao,
osobito uz takvu medijsku podršku, gde mu se
podmeću pitaњa koja u sebi već sadrže laž
kao nepobitnu istinu, i gde on izigrava
(jer tako mu je savetovano) francusku sobaricu,
otprilike, ništa ne diraj, samo majmunu daj hranu.
