Jelena Beba Balašević je u emisiji “Mojih 50” na Naxi radiju otkrila da će publika moći da pogledate prvu i jedinu predstavu koju je napisao njen otac Đorđe Balašević.
Rediteljka je iznela detalje koje nisu bili poznati javnosti.
– Đole je napisao komediju, dramu, prvu i jedinu pozorišnu predstravu. Svaka njegova reč zaslužuje da nađe svoje mesto pred publikom i na sceni, gde je on bio apsolutni kralj. Ta predstava će biti sve ono što je on – Đole! – rekla je Beba Balašević i navodi da ime predstave još ne može da otkrije:
– Ako izuzmemo “Kao rani mraz” koji je pisan u formi scenarija, ovo je prvi dramski tekst koji je Đole napisao. Naslov i dalje ne možemo otkrivati pošto se radi o specifičnoj igri reči, ali predstava je komedija situacije u kojoj se nekoliko karaktera nalazi u okolnostima koje su bile nesretne za ovu zemlju i društvo. Komad je zamišljen sa puno muzike i humora, malo istorijskih podataka, benignih sukoba i zapleta, naravno sa srećnim krajem – rekla je rediteljka.
Beba Balašević je otkrila da ne voli da čuje pesmu “Naopaka bajka”, koju je Đole napisao kada je Jelena doživela tešku saobraćajnu nesreću 1999. godine.
– To je tatina pesma koju izbegavam da čujem. Bojim je se na neki način. Sećam se kada je došao iz studija, on je meni najavio da će napraviti pesmu koja je vezana za događaj, koji se celoj mojoj porodici desio 1999. godine, kada sam ja imala saobraćajnu nesreću. Ja sam bila teško povređena i to je nažalost, ostavilo, za ceo život, trag na sve nas. Ipak, iz toga smo zajedno izašli kao pobednici… To je jedina pesma koju izbegavam u širokom luku. Vraća me na taj period koji je izgledao kao jedan tunel, bez i najmanjeg zraka svetlosti. Na sreću smo prevazišli to, svi zajedno – rekla je rediteljka u emisiji “Mojih 50”.
Nešto više od 12 meseci posle preranog odlaska glumice, u 66. godini, pred čitalačkom publikom je od danas autobiografija Mire Furlan “Voli me više od svega na svijetu” u izdanju kuće Booka.
U knjizi glumica uvodi čitaoce u svoj svet, u svoje intimne drame i razmišljanja, opisujući život i karijeru pune uspona i padova.
Dobitnica dve “Zlatne arene” istovremeno oživljava vreme koje je nestalo u ratu, generaciju i pojedince koji su verovali u bolji i srećniji svet i za koje, pogotovo ako su bili nadnacionalni poput autorke, početkom sukoba u bivšoj Jugoslaviji više nije bilo mesta u novim državama.
Knjigu otvara pismo Mire Furlan sinu Marku:
Dragi Marko,
kad si bio u šestom razredu, radili smo na tvojem školskom zadatku pod nazivom “Moje nasljeđe”. Bili smo u lokalnom Kinku, kopirali hrpu izblijedjelih crno-bijelih fotografija iz dalekog doba i udaljenog prostora. Tvoj prapradjed ponosno stoji među svojim kravama i svinjama na farmi u Bosni nezamislive 1913. godine. “Što je Bosna? Pa zar nisi rekla da si iz Hrvatske?” pitaš me. “Dobro, to je bilo drugačije u ona vremena”. “Aha, znam. To je prije bila Jugoslavija”, dobacuješ. “Da, ali Jugoslavija je postojala nedavno. A prije toga je bila jedna druga država na istom tom mjestu. A prije toga…” “Zašto oni stalno mijenjaju ime države?”
“Pa, pokušavaju isprobati neke nove stvari. I dalje eksperimentiraju s konceptima, političkim sistemima, granicama i imenima”, pokušavam ti objasniti. Uzimaš iduću fotografiju. Tvoja prabaka kao studentica francuske književnosti u Grazu 1915.
“Graz – to je smiješno ime. Gdje je to? U Bosni? Hrvatskoj? Jugoslaviji?” pitaš me. “U Austriji je. Ali u to doba ime države je bilo Austro-Ugarska Monarhija”, oklijevajući odgovaram. “Stani”, kažeš, zbunjen. “To znači da si ti i iz Austro-Ugarske Monarhije?” “Ne”, kažem uz smijeh. “Stara sam, ali ne baš toliko stara!” “Na što misliš?” pitaš. “Dakle, Austro-Ugarska Monarhija je prestala postojati 1918.” “Što se onda dogodilo? Kako se zvala nova država?” “Nova zemlja prvo se zvala Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca”. “To je tako dugačko. Baš nezgodno”, primjećuješ. “No zatim je ime promijenjeno u Jugoslavija”, kažem. “Što to ime znači?” pitaš. “Znači ’država Južnih Slavena’”, dobacujem dok mi se prikrada probadajuća glavobolja. “To je baš dosadno”, kažeš gledajući nepoznata, neodgonetljiva lica na fotografijama. “Dosadno?” malčice se pobunim. “Ne bih upotrijebila tu riječ. To je sve, samo ne dosadno. Bilo je jako puno zbivanja. Krvavih ratova, revolucija, povremeno genocida, pogroma, istjerivanja, zatvaranja, raznih logora i, povrh svega, u svako doba, jako puno nasilja. Ti to nazivaš dosadnim?”
“Mama, to je baš frustrirajuće. Da si bar Amerikanka. Zašto ne možeš biti iz…” zastaneš razmišljajući… “iz Kansasa? Zašto ne može biti jednostavno?” “A zašto ti pretpostavljaš da su sve američke obiteljske priče jednostavne?” bunim se. “Ne misliš da bi moglo biti nekih kompliciranih, problematičnih priča koje se odvijaju u Kansasu? Sjeti se samo jadne Dorothy”, kažem, i sama iznenađena trenutačnim osjećajem povrijeđenosti. “Znaš, trebao bi cijeniti kompleksnost”, trudim se gotovo očajnički, obuzeta krivnjom, ne uspijevajući uvjeriti ni samu sebe.
Tvoja nam je učiteljica dala precizne upute za rad: trebamo pronaći neke smiješne anegdote iz prošlosti, zabavne priče o ekscentričnim ujacima, zanimljive detalje koji pokazuju osebujne obiteljske tradicije. Trebali bismo skupiti tople, raznolike izvatke svoje obiteljske povijesti.
Mira Furlan – Voli me više od svega na svijetu
No dok gledam crno-bijele fotografije rasprostrte po cijelom blagovaoničkom stolu, vidim namrštena, zabrinuta lica; vidim razdore, siromaštvo i nesigurnost. Kako da smislim neke zabavne pričice? Kako da nađem načina da predstavim obiteljsku povijest koja te neće uplašiti, deprimirati, opteretiti? I, najvažnije od svega, kako da objasnim povijesnu kulisu koja se stalno mijenja? Kako da ti to objasnim? Kako da to objasnim bilo kome u zemlji u kojoj živim, u zemlji gdje si se ti rodio, u zemlji koju povijest baš i ne zanima, naročito ako se radi o tuđoj povijesti? I, na kraju krajeva, kako da sve to objasnim sama sebi?
Otvoreno ranjiva i samokritična, Mira Furlan bez zadrške i ne štedeći nikog govori o svom životu, o licu i naličju slave, o razočaranjima i nepravdama koje je doživela, o apatridima i emigrantskom životu, kao i o sunovratu demokratije i ideala u današnjem svetu.
Emotivna, moćna proza uz visprene, duhovite i katkad cinične uvide, više je od puke autobiografije. Ona je svedočanstvo o osećanju nepripadanja, o tome šta znači biti žena u ovom svetu i o snazi koju bezuslovna ljubav pruža.
Mira Furlan, filmska i pozorišna glumica, rođena je u Zagrebu 1955. Sa 22 godine diplomirala je na Akademiji dramskih umjetnosti u Zagrebu i ubrzo dobila stalni angažman u zagrebačkom Hrvatskom narodnom kazalištu.
Slavu je stekla ulogom Kate u seriji “Velo misto”. “Zlatnu arenu” za najbolju glumicu dobila je za uloge u filmovima “Kiklop” (1983) i “Lepota poroka” (1986). Svetska javnost ju je upoznala u filmu Emira Kusturice “Otac na službenom putu”.
Krajem 1991. sa suprugom, režiserom Goranom Gajićem, emigrira u SAD, gde se istakla ulogama u serijama “Vavilon 5” i “Izgubljeni”. Glumila je u brojnim američkim predstavama i filmovima, a od početka novog milenijuma i u filmovima i pozorištima u zemljama bivše Jugoslavije. Preminula je u Los Anđelesu 2021.
Autorka je drame “Dok nas smrt ne razdvoji” i knjige kolumni koje je objavljivala u Feral tribjunu “Totalna rasprodaja”. Autobiografiju “Voli me više od svega na svijetu” posthumno je objavio njen suprug.
U okviru jazz jam session večeri koje će se od ove nedelje održavati sredom, 9. februara od 19:00 časova u klubu Kuglaš nastupiće Eroteme trio.
Eroteme čine mladi muzičari, studenti i diplomci odseka za džez i popularnu muziku na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.
Sastav je formiran tokom 2020. godine kao trio, a čine ga Kosta Paunović (gitara), Vukan Potežica (kontrabas) i Dimitrije Mojsijević (bubnjevi).
Pored originalnih kompozicija, na repertoaru će se naći poznate fank i fjužn numere, kao i džez standardi, a posle njihovog nastupa sledi otvoren jam session i svi su dobrodošli da se priključe.
Ulaz će se naplaćivati 250 dinara ali organizatori navode da ulaznice ne moraju da plaćaju studenti FMU koji ponesu indek kao ni muzičari koji će svirati (ali moraju imati instrument sa sobom – bubnjari palice, pianisti indeks ili note).
Takođe, za studente bilo kog fakulteta ili srednjoškolce koji sa sobom imaju ideks ili đačku knjižicu cena ulaznice će da iznosi 150 din.
Grupa Stefan Nemanja objavila je singl i vrlo neobičan spot za pesmu “Bez izlaza“ u kojem glavnu ulogu igra zvezda serije “Igra sudbine“.
Zanimljivo je da je inspiracija za tekst i spot pesme došla posle posete Kuće strave.
– Iako nisam ljubitelj horora, bio sam opčinjen tom proživljenom fikcijom – kazao je frontmen Nemanja Savić i dodao: – Ta fikcija me je podsetila na surovu stvarnost i trenutak u kojem se svi nalazimo i gde se svi pitamo “ima li izlaza” i “šta još može da nas snađe”.
Ovo fantastično iskustvo pretočeno je u pesmu i spot koji je i snimljen u “Kući strave” čije je snimanje, kažu članovi benda, bilo veoma zabavno.
Stefan Nemanja, Bez Izlaza/ Photo: Promo
Glavni akter spota je glumac Pavle Jerinić, široj publici poznat po mnogim ulogama u domaćim serijama, ali najviše po ulozi u “Igri sudbine” i stranoj naučno-fantastičnoj seriji “Outpost” (“Predstraža”).
Pavle je maestralno izneo ulogu, kao i ostali glumci: Marija Jović, Olivera Mitrović i Stefan Stanković, koji su i inače zaduženi za “dozu straha” posetilaca Kuće strave.
Za realizaciju videa i ovog puta bio je zadužen Bojan Stevanović (Kan i Lingus), a spot možete da pogledate u nastavku…
Imali su uspešne karijere, voleli su ih milioni širom sveta, ali to nije bilo dovoljno. Ove poznate ličnosti borile su se sa unutrašnjim demonima koje nisu uspeli da pobede.
Robin Vilijams
Holivudski glumac je zasmejavao ljude širom sveta, ali je u privatnom životu vodio tešku bitku. Naime, osim sa alkoholizmom, Robin je imao problema i sa depresijom.
Glumac nije uspeo da pobedi svoje demone pa je izvršio samoubistvo 2014. godine.
Robin Vilijams/Photo: printscreen
Mek Miler
Američki reper krenuo je u osvajanje muzičke scene, ali su ga problemi sa mentalnim zdravljem sprečili u toj nameri.
Mladi muzičar je bitku sa depresijom izgubio sa samo 26 godina, a kako su mediji tada preneli, on se predozirao.
Entoni Burden
Slavi kuvar i autor brojnih putopisnih emisija celog života je imao problema sa zavisnošću i depresijom.
Iako je uspeo da savlada problem sa heroinom, depresija je uzela maha pa je svet šokirala vest da se obesio u sobi u kojoj je odseo, prilikom snimanja emisije u Francuskoj. Imao je 61 godinu.
Entoni Burden/Photo: facebook@AnthonyBourdain
Kris Kornel
Na isti način je sebi oduzeo život pevač i gitarista bendova “Soundgarden” i “Audioslave”.
Kornel je više puta tokom karijere govorio o borbi sa depresivnim i sucidnim mislima. Imao je 52 godine.
Kurt Kobejn
Frontmen benda Nirvana pronađen je mrtav u svojoj kući u Sijetlu, 8. aprila 1994. godine. Očevici du preneli da je puška ležala preko njegovih grudi, uperena ka bradi.
Kobejn je patio od hiperaktivnosti i poremećaja pažnje, a prema nekim navodima i od bipolarnog poremećaja.
Čester Benington
Frontmen grupe Linkin Park izgubio je bitku sa depresijom 2017. godine.
On je ponađen obešen u svojoj kući, a samoubistvo je izvršio tačno dva meseca nakon što je na isti način umro njegov kolega Kris Kornel.
Čester Benington / Photo: Facebook @linkinpark
Avicii
Fanovi su bili skrhani kada je švedski di-džej Avicii oduzeo sebi život 20. aprila 2018. godine.
“Izbacivanje duše je poslednja vezanost, pre nego što se ponovo pokrene!”, poslednja je poruka koju je Avicii napisao u svom dnevniku.
Mladi talentovani muzičar oduzeo je sebi život na godišnjem odmoru u Omanu – razbijenom bocom vina kojom se isekao po vratu.
Dolores O’Riordan
Irska pevačica Dolores O’Riordan koja se proslavila kao glavni vokal grupe The Cranberries preminula je u 47. godini, 15. januara 2018. a rezultati njene obdukcije čekali su se nekoliko meseci kako bi se ustanovio pravi uzrok smrti. Na kraju je utvrđeno da je nesrećna pevačica preminula usled davljenja u kadi, a u njenom organizmu nađene su veće količine alkohola.
Ona je kao osmogodišnja devojčica postala žrtva višegodišnjeg seksualnog zlostavljanja od strane osobe iz bliske sredine. Iako nikada nije otkrila o kome je reč, taj traumatični period je ostavio ožiljak koji je godinama kasnije pokušavala da eliminiše na svaki mogući način. Posledica mentalnog i fizičkog maltretiranja bile su i depresija i anoreksija koje je razvila kasnije. Iako se posvetila oporavku, čini se da nije uspela da se izbori sa svim demonima koji su je progonili.
Kit Flint
Pevač benda Prodigy Kit Flint izvršio samoubistvo vešanjem. Flint (49) pronadjen je mrtav 4. marta 2019. u svojoj kući u Eseksu.
Toksikološki nalaz krvi pevača pokazao je da je u njegovom organizmu bilo kokaina, alkohola i kodeina pre smrti.
Britanski mediji pisali su da je bio u depresiji zbog ogromnih dugova, a pevač je u jednom ranijem intervjuu rekao da bi “pre potrošio novac nego čuvao za crne dane”.
– Ne čuvam novac. Trošim sve sad. Uvek mi je nešto u meni govorilo da ću se ubiti kad sve potrošim – rekao je Flint u jednom svom intervjuu.
Entoni Kidis i Fli otvoreno su progovorili o povratku Džona Frušantea u Red Hot Chili Peppers, uoči predstojećeg albuma “Unlimited Love”.
Govoreći za NME u ekskluzivnom intervjuu koji je fotografisao Oskarom nagrađeni redatelj Gas Van Sant, bend je govorio o novom albumu i kako je ponovno okupljanje s Frušanteom “poguralo jedno drugo na pozitivan način”.
– Najveći događaj, iskreno, bio je Džonov povratak u bend. To je bila najmonumentalnija promena u našim životima. I Bog je bio jadan zbog svega i svačega – rekao je Kidis za NME.
Radeći na novom albumu “Unlimited Love”, Kidis i Fli su shvatili da nešto nedostaje.
– Išlo je polako i bez pravog definitivnog nagona. Bilo je samo vijugavo – rekao je Kidis i nastavio: – A onda smo i Fli i ja imali zeitgeist osećaja u sebi nezavisno, a to je bilo: ‘Bilo bi jako lepo uključiti Džona nekako u ovaj proces’. Prošlo je dosta vremena i on se ponovo našao u našim krugovima nakon što je bio u svom sopstvenom krugu.
Posle ponovnog pridruživanja bendu, Frušante je rekao za NME:
– Fli mi je ubacio ideju o ponovnom pridruživanju, a ja sam sedeo tamo s gitarom misleći da nisam jako dugo napisao nikakvu rock muziku. Mogu li to još uvek da uradim, pitao sam se?
Džon Frušante definitivno će ući u istoriju s jedne strane kao jedan od najvažnijih ‘točkića RHCP mašinerije’, a s druge kao ‘najnestabilniji točkić’ koji je naviše puta svojevoljno ispadao iz iste. U istoriji rocka ne postoji muzičar koji je toliko često odlazio i vraćao se u bend koji je bio najvažniji u njegovoj karijeri.
Došao je u bend 1989. na mesto pokojnog Hilela Slovaka i ‘uskočio u njegove čizme’ na albumu “Mothers Milk”. Ispalo je da je taj album bio samo zagrevanje u odnosu na ono što je usledilo 1991. s “Blood Sugar Sex Magik” na kojem je grupa potpuno redefinisala svoj zvuk i postala stadionska atrakcija. Za Frušantea je to očigledno bilo previše, pa je napustio grupu. Na njegovo mesto dolazi izuzetno talentovani Dejv Navrro iz Jane’s Addiction. Rezultat je album “One Hot Minute” (1995.), ali reakcije fanova jasno upućuju da silna kompresovana žestina tog albuma nema magiju prethodnika. Tada se polako formira sve glasniji stav da je Frušante genijalac bez kojeg u kreativnom smislu Pepperski ne mogu.
Povratak Frušantea pred sam kraj milenijuma i album “Californication” (1999.) dokazuju tezu: kritika je bila u ekstazi, publika još više. Album se pokazao kao najprodavaniji u karijeri Peppersa s 15 miliona prodatih primeraka tada, da bi 2002. bilo potvrđeno da je samo u Evropi prodato preko četiri miliona primeraka, što je bio neverovatan uspeh jednog američkog benda van matičnog tržišta. “Californication” je postao stav, način razmišljanja, a pod istim imenom je krenula i popularna TV serija s Dejvidom Duhovnijem u glavnoj ulozi.
Isti album bio je početak najuspešnije RHCP albumske trilogije s Frušanteom, a sledili su ga (po standardima vinila) dupli “By The Way” (2002.) i (po CD standardima) dupli “Stadium Arcadium” (2006.) albumi. Bila je to ujedno i era Peppersa, tj. njihove dominacije na svetskoj sceni. Ali Frušante još jednom donosi odluku da treba da ode kad je najbolje.
Na njegovo mesto dolazi dotad anonimni Džoš Klinghofer i 2011. izlazi album “I’m With You”. On pak nije uneo svoju energiju i stil poput Navara, već je ispao bleda kopija onog što je radio Frušante i to je radio krajnje nemaštovito. Dok je “I’m With You” još nekako klizio na isparenjima “Stadium Arcadiuma”, njegov naslednik “The Getaway” iz 2016. bio je kreativni potop. Kidis, Fli i Smit su tada već znali da s Klinghoferom neće snimiti treći album.
Treće ukazanje Frušantea, opet je pokrenulo stvari. Prošle nedelje objavljen novi singl “Black Summer” ukazuje da je najnestabilniji točkić benda opet na svom mestu, skoro da ga možemo nazvati i najvažnijim. (Ponovnoj) ljubavi se ne nazire kraj…
“Ovo nije samo gangsterski film. Ovo je priča o porodici. Ovo je Šekspir…”, kaže Majls Teler kao producent Albert Rudi u prvom tizeru za seriju “The Offer” koja će prikazati priču “iza kulisa” čuvenog filma Frensisa Forda Kopole “Kum” koji ove godine slavi 50 godina od premijere.
Dok su ostvarenja “Kum” kultna trilogija u istoriji filma, njihovo snimanje iza kulisa je epska priča za sebe, piše Indiewire. Tu priču otkriva Paramountova serija “The Offer” koja će premijerno biti prikazana 28. aprila. U prvom trejleru koji je izašao pre nekoliko dana, Rudi (Majls Teler) se bori da na veliko platno donese adaptaciju romana Marija Puza.
Den Fogler glumi reditelja Frensisa Forda Kopolu, dok je Metju Gud Robert Evans, šef kompanije Paramount Studios, a Džuno Templ Rudijeva sekretarica Beti Mekart. Pored njih, podelu čini i Đovani Ribizi kao ozloglašeni mafijaš Džo Kolombo, koji je vodio kampanju protiv filma zbog načina na koji prikazuje italijansko-američku zajednicu, a tu su i Kolin Henks i Bern Gorman kao producenti studija.
Režija nekolicine epizoda poverena je Deksteru Flečeru, koji je ujedno i izvršni producent pored tvorca serije Majkla Tolkina, izvršne producentkinje i koscenaristkinje Niki Toskano i pravog Alberta Rudija.
Sam proces stvaranja “Kuma” bio je dugotrajan i prepun muka i sukoba, jer su svi akteri bili veoma posvećeni ili tome da se to ostvari, ili da se spreči. Mafijaška tematika i kampanja Džoa Kolomba nimalo nisu olakšale situaciju.
– Ono što me je zateklo je kada je Rudi rekao: “Svaki dan snimanja “Kuma” bio je najgori dan u mom životu”, i to mi je govorilo da imamo priču – rekao je Tolkin za Vanity Fair i dodao:
– Za svakog lika u filmu, njegovo snimanje ili zaustavljanje snimanja bilo je u srži svega što su radili, za njih je to bilo pitanje života i smrti!
Mreža Epix, koja je u vlasništvu kompanije MGM, najavila je novu dokumentarnu seriju pod nazivom “Women Who Rock”.
Ovaj serijal će uključivati intervjue s Kejt Pirson iz B-52s, Nansi Vilson iz Hearta, Mejvis Stejpls, Ejmi Man, Tori Amos, Tinom Wejmut iz Talking Heads i Tom Tom Cluba, Čaka Kan, Pet Benatar, Šejlom E, Mejsi Grej, Riki Li Džouns … Četverodelne dokumentarne serije će režirati novinarka i bivša urednica Pitchforka Džesika Huper. Seriju će producirati Network Entertainment, a datum izlaska projekta još nije objavljen.
Epix je nedavno objavio seriju o A&M Records, i trenutno razvija četverodelnu seriju o tekstopiscima pod nazivom “Sessions”, kao i dvodelni dokumentarac koji opisuje muzičku scenu područja Bay Area između 1966.-1976. Poslednji projekat će govoriti o Woodstocku, Altamontu i još mnogo toga, sa snimcima umetnika kao što su Jefferson Airplane, Sly and the Family Stone, Dženis Džoplin, Grateful Dead, Džimi Hendriks i drugi.
How Yes No su novi bend na regionalnoj sceni i upravo su objavili vrlo zanimljiv spot za još zanimljiviju pesmu “Under the Rug”.
Spot je ujedno i najava za njihov prvi EP “Small Talk” koji će svetlo dana ugledati 1. marta 2022.
Kameru, montažu i režiju spota potpisuje Dinko Čvorić – Doringo, dok je za scenario zaslužan sam bend. Spot je sniman u klubu Močvara.
Zagrebačka ekipa How Yes No svira mešavinu post-punka, art-punka, new wavea i garage punka a ne beže niti od lo-fi estetike. Pesme su im kratke, brze i pomalo haotične baš kao i vreme u kojem živimo. Pesma “Under the Rug” govori o stavljanju problema pod tepih i svako se lako može pronaći u njenim stihovima.
This Much I Know to Be True – Nik Kejv i Voren Elis/Photo: promo
Dokumentarni film “This Much I Know to Be True”, koji govori o životima Nika Kejva i Vorena Elisa uskoro će imati premijeru u bioskopima širom sveta. Ovaj dokumentarni film posebno se bavi albumima “Ghosteen” (Nik Kejv s bendom Bad Seeds) i “Carnage” koji je Elis snimio samostalno.
Tokom ovog meseca na Filmskom festivalu u Berlinu biće premijerno prikazan, a kasnije tokom godine i u bioskopima. Za ovaj film zaslužan je Endrju Dominik, a kroz njega je želeo da prikaže specifičan portret oba muzičara.
