Muzički publicista Ivan Ivačković, autor nedavno objavljene knjige “Panonski admiral”, ocenio je da je Ðorđe Balašević (1953-2021) jedan od naših najvećih pesnika, koji nije snimio loš album u karijeri i čije će pesme ostati za sva vremena, poput njegove možda najveće – “Ne lomite mi bagrenje”.

Ivačković je rekao Tanjugu da je Balašević, o kome je nedavno objavio biografski knjigu “Panonski admiral”, naš “najveći pesnik među muzičarima svakako, i jedan od naših najvećih pesnika uopšte, bez ikakve sumnje”.

– Balašević je obeležio živote naše i drugih generacija. Imali smo privilegiju da budemo njegovi savremenici, zato što smo imali priliku da odlazimo na njegove koncerte, osetimo čar i uzbuđenje kad se pojavljuje njegov novi album. Nove generacije neće imati tu privilegiju, ali će Balaševićeve pesme ostati za sva vremena – ocenio je Ivačković.

KOLUMNA HRVATSKOG KRITIČARA UZBURKALA DUHOVE: “USAMLJENI RATNIK” BORA ĐORĐEVIĆ JE BIO PUNO BOLJI PESNIK OD KOMPROMISNOG BALAŠEVIĆA

Govoreći o Balaševićevom stvaralaštvu, Ivačković je između ostalog ocenio da “Računajte na nas” nije politička, već “rodoljubiva pesma napisana rukom iskrenog patriote”.

– U to vreme samo iskreni patriotizam je i postojao. Kasnije je postao jedna vrsta profesije, kad su došla najcrnja vremena. Ali krajem sedamdesetih kad je Balašević napisao ”Računjte na nas” to nije bilo tako. Napisao je tu pesmu iz srca – naveo je Ivačković.

Jedna od razloga što je ta pesma nadživela Jugoslaviju je to što je napisana iskreno, a Balašević je doživeo da mu “Računajte na nas” 2018. godine traže na koncertu u Splitu, rekao je Ivačković.

– Iskreni zanos u kom je napisao pesmu i njene vrline su omogućili da nadživi zemlju. To je pesma za sva vremena bez obzira što se u njoj pominje (Josip Broz) Tito. Često se sam Balašević žalio da je pogrešio, da nije trebalo da pomene Tita, jer time umanjuje univerzalnu dimenziju pesme – primetio je Ivačković.

Prema njegovom mišljenju, poslovično samokritični Balašević u tom slučaju nije bio u pravu, pošto je “pesma položila najteži ispit – ispit vremena”.

Ivačković je ocenio da je redak slučaj u svetu, ne samo kod nas, da neko potpiše tako obimnu diskografiju a da ne snimi nijedan loš album kao Balašević.

– Ðole nema loš album. I (Bobu) Dilanu se omaklo da snimi loš album, Ðoletu nikada – naveo je Ivačković, dodavši da bi Balašević bio svetsko ime da je rođen u Sjedinjenim Državama.

ČOVEK KOJI SE SUPROTSTAVLJAO SE SILI GLUPOSTI I GLUPOSTI SILE… OBJAVLJENA BIOGRAFIJA ĐORĐA BALAŠEVIĆA “PANONSKI ADMIRAL”

Balaševićeva snaga je bila u pesništvu, ali se često zaboravlja snaga muzike, pošto je imao jako razvijen, vanserijski osećaj za melodiju, podsetio je publicista.

– Nema mnogo takvih ljudi. Njegova muzika je slalom kroz žanrove. Bio je hrabar, uspuštao se u razne žanrove i uspevao u svakom, od klasičnog roka, diksilenda i bluza – rekao je Ivačković, dodavši da deo zasluga za to pripada i pratećim mzuičarima.

Prema njegovoj oceni, Balaševićevo pesništvo je “bilo toliko jako da je muziku, koja je bila izvanredna, gurnulo malo u senku”. S druge strane, muzika novosadskog kantautora je “bila savršena utoliko što je činila pravi ambijent za stihove, i bila je tačno takva kakva i treba – bila je perfektna”.

Ivačković je podsetio da su Balaševićevi koncerti devedesetih bili okupljanje “prave iskrene opozicije”, i da je uspevao da osećaj građanske nemoći pretopi u osećaj građanske odvažnosti.

Naglasivši da je na vest o Balaševićevoj smrti na prostoru biveše Jugoslavije “žalost bila ogromna”, Ivačković je je napomenuo da “onakve scene prilikom odlaska Ðoleta nećemo videti nikada”.

– Ðole nam je ostavio pre svega vrhunsku poeziju. Imamo umetničko nasleđe vredno divljenja, način razmišljanja, civilizacijski sistem vrednosti, pogled na svet koji bi mladim generacijama trebalo da služi kao model – ocenio je Ivačković.

Kako kaže knjigu “Panonski admiral” Ivačković je radio poslednje tri godine, iako je prvi put pomislio da bi je mogao napisati pre skoro 30 godina kada je objavio u Politici tekst o albumu “Jedan od onih života” koji se Balaševiću jako dopao.

Ivačković je pisanje prekinuo kada je umro Balašević, ali je nastavio na nagovor prijatelja da mora da je završi kao svojevrsni spomenik muzičaru.

ĐOLE, KAKO SE TI TOGA NIKAD NISI SETIO… BALAŠEVIĆ JE OVO IZGOVORIO ZBOG JEDNE DŽIBONIJEVE PESME

Kao novinar Ivačković se upoznao sa Balaševićem 1986. godine, kada se pojavio album “Bezdan”, i ističe da je muzičar kao ličnost bio “divan sklad između srdačnosti, opuštenosti i gradskog gospodstva”.

– Ostavio je odličan utisak i nikada nije bio pokvaren pri narednim susretima – rekao je Ivačković, dodavši da Balašević nastavljao da ostavlja divan utisak tokom 35 godina susretanja, ali da ga nikad nije poznavao dobro.

– Osim porodice i dva, tri bliska prijatelja mislim da ga niko nije poznavao – naveo je Ivačković.

Publicista je ocenio da je Balašević “iz stihova naslućivao da će prerano zaokružiti svoju sudbinu”, i da je “proricao prerani odlazak”.

Govoreći o pesmi “Ne lomite mi bagrenje”, Ivačković je podsetio da su osamdesete bile godine strašnog nasilja nad kosovskim Srbima.

– Taj nesrećni svet je došao u Beograd da se vlastima požali na svoje muke. Bilo ih je toliko da su napunili veliku dvoranu Sava centra. Satima su pričali o svojim patnjama na Kosovu. Balašević je slušao priče, bio je duboko potresen i rešio da napiše pesmu o tome – rekao je Ivačković.

Za “Ne lomite mi bagrenje” jeste “inspiracija srce jugoslovenske tame Kosovo”, ali Ivačković ističe da je “čudesno je šta je uspeo na kraju od te pesme da napravi”.

– Našao je inspiraciju na Kosovu, ali je ”Bagrenje” uspeo da pretopi u univerzalni protest protiv divljaštva, nečoveštva i da načini pesnički podvig i smesti ključ pesme u ljubavni stih – istakao je publicista.

Prema njegovim rečima, Balašević je “uspeo da snagom umetnosti stvarno prikaže svu tu muku i nesreću i ”Ne lomite mi bagrenje” je jedna od njegovih najvećih pesama, ako ne i najveća”.

Ivačković je podsetio i na pesmu “Čovek sa mesecom u očima”, za koju je Balašević, kako je naveo, inspiraciju našao u nesreći Vukovara i uspeo je da u stihovima “prikaže unutrašnji slom čoveka koji je učestvova u rušenju jednog grada”.

Publicista je rekao da poseduje bogatu arhivu, pun orman fascikli, i ozbiljnu i bogatu građu, a da su mu prilikom pisanja knjige koristili i drugi izvori, poput Balaševićevih saradnika i prijatelja.

BURA OKO MUZEJA BALAŠEVIĆU… I MUZEJ I PRODAVNICA I KAFIĆ I HOTEL? ĐOLETOVA ĆERKA BEBA ODGOVORILA “ZABRINUTIM” NOVOSAĐANIMA

U knjizi su glavni kolosek razmišljanja o albuma i zato je to emocionalni vodič kroz diskografiju, odnosno Ivačkovićev ugao gledanja na Balaševićevu umetnost.

– Ona je toliko velika i složena da bi se tu moglo napisati još mnogo toga i možda će to neko i uraditi. To je prva knjiga o Balaševiću, verovali ili ne. To govori nešto o nama kao društvu. Knjiga popunjava jednu veliku prazninu – rekao je Ivačković.