Beogradska grupa dram objaviće 12. septembra novi album, pod nazivom “Previše svega”.
“Previše svega” je kolekcija najpatetičnijih, anksiozno-nezrelih i plesno-depresivnih pop pesama o dražima i strahovima mladosti. Album je skrojen po koncepciji preopterećenosti introspektivnih osećaja, valovitih sintova i strmoglavih gitara u ambijentu elektronskih dubina.
Iako se zbirka “Previše svega” melodijski, lirski i emotivno razlikuje od inicijalnog izraza grupe, ovaj album je samo neophodna potreba za eksperimentisanjem, redefinisanjem i upoznavanjem, te ujedno predstavlja drugi deo vožnje, sada kroz sint pop i yugopatetiku do vanvremenskih kosmičkih prostranstava sentimentalnosti.
– Hteli smo da budemo ličniji sa tekstovima, da kažemo šta nam se sve dogodilo za ovih skoro 3 godine od izlaska prvog albuma, ali i da opišemo avanture koje nam nekako nisu bile za prvi album. Protekli koncerti, doživljaji iz bekstejdža, žurke po gradu, zajednička bendovska letovanja, sve su to neki momenti kada se događa upravo to – previše svega. Slično je i sa muzikom, promenili smo zvuk, sve je lepršavo, ima dosta sintova, uželeli smo se dugačkih tema na gitarama i klavijaturama. Baš smo jako eksperimentisali do te mere da, iako je kliše reći da nijedna pesma ne liči na prethodnu sa albuma, zapravo to je ovde slučaj. Trenutno smo u fazi snimanja spota za jednu od pesama, imamo baš strava ekipu. Jedva čekamo da vidite sve – kaže ekipa iz grupe dram.
dram – Patetika/Photo: Sofija Modošanov
Dram je sint indi pop bend iz Beograda. Iza sebe imaju debi album “Nećemo promeniti svet”, objavljen u decembru 2019. godine za PGP-RTS. Poznatiji kao bend koji koncerte pretvara u igranke, njihovu muziku karakteriše melanholična ali plesno orijentisana muzika koja povezuje različite svetove u jedno.
Spoj nastao iz flerta moćnih gitarskih sekvenci, toplih retro sint fraza i četiri mačo vokala koja ležu preko bombastičnih bas i bubanj deonica, izdvaja dram kao jednu od najzanimljivijih novih mladih grupa u Srbiji. Bend je svirao uživo na festivalima kao što su Exit, Arsenal Fest, Belgrade Beer Fest, Špancirfest u Varaždinu, Dev9t, lude Kišobran žurke, MMF festivala i još mnogim drugim.
Za singl “Daj mi sve” grupa je u septembru 2020. osvojila prestižnu nagradu Milan Mladenović, od strane Zadužbine Milana Mladenovića, za delo od izuzetne umetničke vrednosti. Tokom 2021. godine, bend je objavio tri elektro singla “Vikend ubija”, “Ti me voziš”, tripoznu kosmičko-karmičku kolaboraciju sa Fantomom i energični singl “Ceo grad”.
Grupa dram su: Stefan Aćimović (vokal, gitara), Marko Arizanović (klavijature, prateći vokali), Branko Dimitrijević (bas, prateći vokali) i Nikola Grozdanić (bubanj, elektronika).
Ana de Armas kao Merilin Monro u filmu Blondie, screenshot
Glumica Ana de Armas uverena je da je holivudska ikona Merilin Monro proganjala ekipu filma “Blonde”.
– Mislim da je bila srećna. Ponekad bi bacala stvari sa zida i ljutila se ako joj se nešto nije dopalo – rekla je glumica na Venecijanskom filmskom festivalu, kako prenosi Reuters.
– Možda zvuči mistično, ali je istinito. Svi smo to osetili – dodala je i istakla kako veruje da je Monro uvek bila negde u blizini.
– Stvarno verujem da je bila sa nama – nastavila je De Armas sa kojom se složio i reditelj filma Endru Dominik koji takođe tvrdi da je osetio njeno prisustvo.
– Snimanje je definitivno poprimilo elemente seanse – rekao je.
Blonde – Ana de Armas, MerilinMonro/printscreen
Film “Blonde” od samog početka je ispunjen mistikom. Snimanje je počelo 4. avgusta, na godišnjicu smrti holivudske zvezde koja je preminula u 36. godini od predoziranja 1962. godine.
Da stvari budu još jezivije, prve scene za film snimljene su u istom stanu u kojem je Monro živela sa svojom mentalno bolesnom majkom, objavio je Reuters.
U novom stripu DC Comicsa otkriveno je da je Džokerovo pravo ime Džek Vajt, a istoimeni bivši frontmen White Stripesa je reagovao na to saznanje.
Pravo ime superzlikovca predstavljeno je u serijalu stripova Flashpoint Beyond, nastavku Flashpointa, koji donosi priču o Betmenu koja se odvija u alternativnoj stvarnosti. U njemu Marta, koja je Džoker tog svemira, traži od lika koji se zove Psycho-Pirate da otkrije sve što zna o DC svemiru, uključujući pravo ime izvornog Džokera.
Muzičar Džek Vajt je otkrio da je Džokerovo pravo ime kao “nešto više od slučajnosti” budući da je crpeo inspiraciju iz tog lika.
“Zanimljiva napomena; tokom procesa sastavljanja naslovnice za moj album “Fear of the Dawn” prošle godine, zamolio sam umetnika Roba Džonsa da komunicira s neverovatnim strip crtačem DC-a Majklom Džaninom kako bih video da li bi bio zainteresovan za prjekat -da me ilustruje u stilu u kojem crta svoju verziju Džokera za DC Comics”, rekao je Vajt putem Instagrama i dodao:
“U svemiru se pojavljuju bizarni obrasci i slučajnosti koje ponekad vidimo samo na tren, neki smisleni, neki besmisleni. Veliko hvala gospodinu Džaninu što je doprineo albumu svojim prelepi delom”.
“Želeo bih da zahvalim DC Comicsu što je Džokeru dao ime ‘Jack White’ po meni. Iako njegova kosa obično nije plava kao moja, ipak to shvatam kao laskav gest s njihove strane i smatram to čašću. Usamljeno sam putovao kroz život kao jedina osoba s tim imenom do sada”.
YU Grupa sinoć je proslavila 50 godina karijere skoro trosatnim koncertom na stadionu Tašmajdani uz brojne goste (“regionalnu rok reprezentaciju”, kako su ih mediji prozvali).
Koncert je nosio naziv prema istoimenoj izložbi posvećenoj ovom bendu – “Više od 50 godina čistog rokenrola”, koja je nedavno otvorena u Galeriji Marsh Open Space.
Pre koncerta posetiooci su bili u prilici da vide neke od najboljih fotografija kao i kratak trejler iz budućeg dokumentarnog filma o bendu.
Gosti na koncertu su bili Dejan Cukić, Nikola Čuturilo, Tihomir Pop Asanović, Bajaga, Janez Bončina, Bora Ðorđević, Ðule, Bruno Langer, Zele Lipovača, Saša Lokner, Dado Topić, Vlatko Stefanovski…
Repertoar koncerta činio je presek 12 studijskih albuma – “YU grupa” (1973), “Kako to da svaki dan?” (1974), “YU grupa” (1975), “YU zlato” (1976), “Među zvezdama” (1977), “Samo napred…” (1979), “Od zlata jabuka” (1987), “Ima nade” (1988), “Tragovi” (1990), “Rim 1994” (1995), “Dugo znamo se” (2005) i “Evo stojim tu” (2016).
YU grupa, Tašmajdan 2022/ Photo: AleX
Koncert su krenuli sa nizom fragmenata iz pesama “Noć je moja”, “Impuls”, “Kalibar 86”, “Pogled sa šanka”, “Autobus za raj”, a na klavijaturama bio je Aleksandar Saša Lokner iz benda Bajaga i instruktori.
Numeru “Kako to da svaki dan” otpevao je sa YU grupom Dejan Cukić, uvek maksimalno raspoložen, razigran i raspevan.
– Sledeći gost nam dolazi iz Beograda i možda ga znate, zove se Bajaga – Žika Jelić je najavio nastup pop rok muzičara kao gostujućeg vokala u pesmi “Kad mesec prospe rekom srebra sjaj”.
Momčilo Bajagić Bajaga je inače autor teksta te numere, koju je 2015. originalno i otpevao sa bluz bendom Point Blank i Dragijem Jelićem.
Hrvatski rok muzičar Dado Topić svojim vrhunskim vokalom dočarao je žestoko snažnu “Vatru”, na šta se briljantno nadovezao Dragi Jelić sa kompozicijom “Zaboravi”.
YU grupa, Tašmajdan 2022/ Photo: AleX
– Da je ovaj prostor stadiona Tašmajdan sada prazan, izgledao bi nam kao neka pustinja – bila je to standardna Žikina najava za njihovu pesmu “Pustinja”, na kojoj im se oridružio Zvonimir Ðukić Ðule, lider rok sastava Van Gogh.
– YU grupa je razlog što se svi mi bavimo rokenrolom, što držimo gitare u rukama, i trzalice u džepovima. Upalite mobilne telefone da odamo počast legendama rok muzike i pošaljemo poruku u muzičku vasionu – poetski se izrazio Ðule, i u duetu otpevao “Pustinju” sa Dragijem i na kraju je izgrlio rođenu braću uz duboki naklon.
Hit “Rokenrol za kućni savet” benda Riblja čorba nije tek tako zalutao na set listu, a sve je pojasnio njihov naredni gost Bora Ðorđević, koji je dobio žestoki aplauz.
– Tu pesmu sam napisao za YU Grupu, jer su mi tražili da im dam neki tekst. Međutim, tada im moja pesma nije odgovarala. Hajde da vidimo da li će im večeras odgovarati – našalio se Bora Čorba i ubrzo otpevao i baladu “Žao mi je što nisam tvoj” za koju im je napisao “prihvaćeni” tekst.
YU grupa, Tašmajdan 2022/ Photo: AleX
Ogroman hit benda, “Dunav”, oduševio je na hiljade posetilaca, kao i zanimljiv vokalno instrumentalni triptih nazvan “Koktel” gde su spojili numere “Nona”, “Kosovski božuri”, “Sama”.
Kratka posveta nedavno (2021) preminulom bubnjaru Ratislavu Raši Ðelmašu, koji je svirao u najboljim i najuspešnijim godinama YU Grupe, bila je u vidu govora Žike Jelića, ali i najava neprolaznog hita “Od zlata jabuka” koji je otpevala njegova ćerka Aleksandra Ðelmaš, uz gitaristu Davida Micića.
Razigrani hit “U tami disko kluba” svirao je gost iz Makedonije, izvanredni gitarista Vlatko Stefanovski, a otpevao je nadahnuto sa uživanjem pop umetnik Aleksa Jelić.
Hit “Čudna šuma” je na pozornici bio istinski spektakl, jer se Vlatku pridružio Bruno Langer iz hrvatskog rok sastava Atomsko sklonište i pet gitara (uz Dragija, Žiku i Petra) je efektno grmelo Tašmajdanom.
Bruno Langer i Vlatko Stefanovski pevaju i sviraju #ČudnaŠuma sa Yu grupa. YU GRUPA na Tašmajdanu – više od 50 godina čistog rokenrola
Nikola Čuturilo Čutura ponovo je stigao na binu i uz suze radosnice, veoma emotivno govorio o braći Jelić.
– Ako iskreno volite YU Grupu, ne možete nikako biti loš čovek. Ovde večeras je jedan divan svet na koncertu. Hvala Jelićima na svemu – rekao je Čutura i otkrio da je prvi put u životu bio na koncertu sa 10 godina, u Istri, gde je slušao upravo YU Grupu i odmah se inficirao rokenrolom.
Nikola Čuturilo, koncert YU grupe na Tašmajdanu/ Photo: AleX
Za kultnu pesmu “Mornar” je upravo Čutura napisao tekst, i otpevao je sa slavljenicima.
Tu je bio završen zvaničan deo koncerta prema scenariju i idejnom konceptu.
Naravno, usledio je bis sa zaista vanserijskim hitovima, pre svega “Dunavom šibaju vetrovi” i remek delo “Crni leptir” na kojoj je opet gostovao Bajaga.
Sam kraj koncerta pretvorio se u pravu rokenrol žurku gde su skoro svi gosti od večeras na bini zajedno pevali veličine “Odlazim” i još jednom “Čudna šuma”.
YU Grupu su u jesen 1970. godine osnovali Dragi i Žika Jelić, orguljaš Miodrag Mive Okrugić i bubnjar Velibor Boka Bogdanović, pod radnim nazivom Idejni posed.
Jedan od brojnih gostiju na večerašnjem koncertu YU GRUPA na Tašmajdanu – više od 50 godina čistog rokenrola je i Dado Topić
Kraljica je umrla 8. septembra, a sada su tri preživela Sex Pistolsa – Džon “Džoni Roten” Lajdon, Stiv Džons i Glen Matlok – na različite načine reagovala na njenu smrt.
Lajdon je čovek koji je pevao te uvrede, ali je tokom godina postao mnogo konzervativniji, a njegova osećanja prema Njenom Кraljevskom Visočanstvu su se očigledno ublažila.
– Počivaj u miru, kraljice Elizabeta II. Pošaljite je kao pobednicu – napisao je na Tviteru.
Posle uspešnog prošlgodišnjeg izdanja, TAKT Fest se ove 2020. održava u Novom Sadu od 23. do 25. septembra. Lokacija festivala je Indexova Tribina (Jirečokova bb).
Multimedijalni i interkulturalni TAKT Fest je počeo kao festival koji je pružao podršku umetnicima koji nisu imali prostora na velikim festivalima. Tokom godina, postao je internacionalni festival prepoznatljiv po promociji i negovanju autentičnog umetničkog stvaralaštva.
Među umetnicima koji se takmiče ima onih sa i bez iskustva, afirmisanih i neafirmisanih, a osim u takmičarskom delu, učestvuju i u ostalim aktivnostima: filmskom i pozorišnom, performansima, koncertima, tribinama, radionicama i druženju sa učesnicima iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Mađarske, Hrvatske, Poljske, Slovačke, Francuske i iz drugih zemalja.
Arsenal 2022 E-Play/Photo: AleX
Organizator TAKT Festa je Asocijacija Kulturanova koja je realizovala brojne internacionalne projekte tokom skoro 20 godina postojanja.
Kulturanova pokreće interkulturalni i intersektorski dijalog u društvu, podstičući kreativnost mladih kroz umetničku edukaciju, produkciju kulturnih sadržaja i unapređivanje javnih politika u oblasti kulture i mladih. Svoje programe realizuje kroz četiri programske celine: Teatarnova, Muzikanova, Medianova i Futuranova.
U muzičkom delu festivala učestvovaće bendovi : Echo Spiritus, Izgubizmo, Grizete, Lagana sreda, E-play kao i prošlogodišnji pobednici – Dude Buržujke.
Svakako ne propustiti koncert “Healing Together”, bendove sa Kosova, iz Srbije i iz Bosne i Hercegovine koji će predstaviti aktivističke pesme inspirisane osećajima, reakcijama i glavnim zaključcima mladih o narativima u regionu.
Izgubizmo, Wind Rock Up 2022/ Photo: AleX
Na Okruglom stolu pod nazivom “V4+ Producing music in V4 + region and beyond” moćićete čuti sve o tome kako da počnete muzičku karijeru. Stručnjaci iz Mađarske, Poljske, Slovačke, Poljske, Srbije i zapadnog regiona će pričati o tome kako napraviti/ organizovaati turneju, kako dobiti ugovor sa izdavačem i kako distribuirati muziku na striming platformama.
Jedan deo programa biće i izložba “Poruke regionu” koju čine crteži mladih sa Kosova, Srbije i iz Bosne i Hercegovine.
Propozicije festivala
Pravo učešća na festivalu imaju pojedinci i muzičke grupe, autori muzičkih dela bez obzira na geografsko poreklo učesnika i žanr muzike, u skladu sa pravilima i etičkim kodeksom festivala, a dozvoljeno je korišćenje isključivo akustičnih instrumenata bez upotrebe efekata.
Prednost imaju učesnici (samostalni izvođači) ili autori pesama (u slučaju grupnog nastupa) mlađi od 35 godina. Na festivalu se učestvuje s jednom autorskom pesmom.
Detaljnije o propozicijama kao i program festivala potražite na zvaničnom sajtu TAKT Festa.
Internacionalne zvezde, među kojima su brojna imena iz sveta muzike, oprostile su se od britanske kraljice Elizabete Druge.
Tokom svoje sedamdeset godina duge vladavine, kraljica je imala veliki uticaj na razvoj britanske pop kulture, zbog čega je bila tema brojnih pesama, filmova i serija koje su stvorene u britanskoj produkciji.
Kraljica Elizabeta Druga je titulom “viteza” odlikovala brojne zvezde kao što su Mik Džeger, Pol Makartni, Rod Stjuart, Bog Geldof, Robert Plant, Elton Džon, neka su od najpoznatih imena iz industrije zabave koja su dobila ovo priznanje.
Elton Džon se oprostio od kraljice na dirljiv način, ističući da ga je njena smrt potresla i da je kraljica za vreme svog života uticala na njega velikom podrškom.
– Kraljičino prisustvo bilo je inspirativno, ona je vodila zemlju kroz neke od najvećih i najmračnijih trenutaka, i to sa gracioznošću, pristojnosću i istinskom brigom – rekao je on.
Govoreći o kraljici, Elton je istakao da je kraljica Elizabeta Druga bila prisutna u njegovom životu od samog detinjstva i na taj način davala stalni podstrek za muzičku karijeru.
Saučešće kraljevskoj porodici izrazili su i čuveni Rolling Stones kao i nekadašnji članovi Beatlesa Pol Makartni i Ringo Star.
– Bog blagoslovio kraljicu Elizabetu Drugu. Počivala u miru. Živeo kralj – poručio je Makartni.
Umetnica i aktivistkinja Joko Ono, nekadašnja supruga Džona Lenona, uputila je saučešće kraljevskoj porodici, navodeći da je kraljica bila odraz “snažne i moćne žene čija je vladavina od sedamdeset godina bila ispunjena integritetom, dostojanstvom, saosećanjem”.
Frontmen benda Black Sabbath Ozi Ozborn objavio je da žali zbog “smrti najveće kraljice”.
– Teška srca kažem da je pomisao na Englesku bez kraljice Elizabete Druge -poražavajuća – dodao je Ozborn.
I mourn with my country the passing of our greatest Queen. With a heavy heart I say it is devastating the thought of England without Queen Elizabeth II pic.twitter.com/JZYXGRz2hb
Rok bend Partibrejkers obeležava 40 godina rada koncertom 22. septembra u Atrijumu Beogradskog sajma, a frontmen Zoran Kostić Cane kaže da su na slavljeničkoj turneji stigli do mesta gde pre nisu bili, da je iznenađen brojnom publikom svih generacija i da planiraju rad na novim pesmama.
Kostić je rekao Tanjugu da u prostor na otvorenom unutar Beogradskog sajma “može da dođe mnogo ljudi, da se napravi dobar zvuk i dobar događaj”, i da bend ne namerava da dovodi posebne goste na koncert.
– Sviraćemo to što imamo, i to je to – rekao je Kostić.
Beogradski bend je na turneju povodom četiri decenije rada krenuo krajem maja, nastupajući potom širom regiona, dok se nedavno nisu privremeno zaustavili pošto je od kovida oboleo gitarista Nebojša Antonijević Anton.
– Nema garancija. Maj, jun, jul, avgust mi smo na putu bili, izloženi poljupcima, grljenjima. U većini mesta je iznenađujući prijem publike. Ljudi hoće da se slikaju. I onda hoćeš da im izađeš u susret. U fazonu si da ne misliš o tome, jer ako misliš da li će da dobiješ boleštinu – ti ćes je dobiti – naveo je Kostić.
Partibrejkers (Priča 2021)/ Photo: AleX
Napomenuvši da “bend dobro zvuči” i da su na turneji stigli tamo gde pre nisu svirali, Kostić je naglasio da su zadovoljni jer “ima puno mlade publike, puno dobrih ljudi”.
Imajući u vidu dve godine pandemijskih ograničenja i trenutno nesigurno stanje u svetu, Kostić kaže da je dobro što ljudi mogu da se na koncertima Partibrejkersa opuste i vide da nisu sami u svojim razmišljanjima.
Prema njegovim rečima, od posetilaca njihovih koncerata može se čuti: “Brejkers, vi ste nam uradili u životu mnogo štošta dobrog, dali ste nam neku nadu, šansu”.
Kostić je rekao da se pokazalo da im sada na koncerte dolazi publika od sedam do 70 godina, jer roditelji koji vole bend dovode svoju decu želeći da im prvi koncert u životu budu Partibrejkers.
– Bukvalno smo jako iznenađeni posle toliko godina. Što neka stvar duže traje veća je ljubav za tim – ocenio je muzičar.
Upitan da li slavljeničke svirke, poput turneje za 60 godina Rolingstonsa, ili koncerta povodom 50 i više godina YU Grupe 10. septembra na Tašu, odnosno 40 godina Partibrejkersa, pokazuju životnost rokenrola, Kostić je odgovorio potvrdno navevši da “ti on daje vitalitet, snagu”.
– Lepo je kad živiš za nešto i od toga što voliš. U ovom svetu bolje je biti pevač rokenrol benda nego službenik novog svetskog poretka – rekao je Kostić.
Partibrejkers su osnovani u avgustu 1982. godine, oglasivši se najpre sirovim i bučnim prvencem “Partibrejkers” (1985), sa pesama poput “Hiljadu godina”, “Ulični hodač” i “Ona živi na brdu”.
Partibrejkers/ Photo: AleX
Preko sledeća dva albuma na kojima su zabeležene, između ostalih, pesme “Put”, “Prsten”, “Kreni prema meni” i “Ono što pokušavam sad”, Partibrejkers su se nametnuli kao jedno od najautentičnijih i najuticajnijih imena jugoslovenske i srpske rok scene.
Prepoznatljiv po Kostićevoj posebnoj boji glasa i načinu pevanja, njegovim stihovima ispunjenim uličnom i životnom mudrošću, kao i bluzičnom gitarom Antonijevića, bend je objavio i albume “Kiselo i slatko” (1994), na kome su himnične “Molitva” i “Hoću da znam”, zatim “Ledeno doba” (1997), “Gramzivost i pohlepa” (2002), “Sloboda ili ništa” (2007) i poslednji “Sirotinjsko carstvo” (2015).
Partibrejkers su pre pandemije i tokom njenog trajanja održavali probe i imaju “neke skice desetak stvari”, a Kostić smatra da ih treba još “uskladiti, malo ih oformiti”.
U stvaralačkom smislu čitava situacija spolja i iznutra utiče na bend jer je “sve jako pipavo, jako lomno”, ali Kostić ističe da su se članovi “približili jedni drugima, kao pesnica”.
Partibrejkersi planiraju da se od oktobra malo odmore, a potom će raditi na novim pesmama jer ih “treba doraditi da budu dobre”.
– Nismo osam godina snimili ploču, a i moguće da nemamo potrebu. Ali mora da postoji neka pesma koju bi da podelimo sa ljudima, a da je nova – rekao je Kostić.
Čuvena kragujevačka rok grupa Smak na Gradskom trgu u Čačku održala je koncert za pamćenje. Centar grada na Moravi bio je mali da primi sve ljubitelje dobrog zvuka, a ovom jedinstvenom spektaklu prisustvovalo je na hiljade ljudi.
Na samom početku frontmen grupe Radomir Mihajlović Točak rodom upravo iz Čačka, obratio se prisutnima.
– Ovaj koncert posvećujemo momcima koji su nastradali u okolini Čačka Ognjenu, Ivanu, Nikoli i Luki, koji bi sada bili ovde sa nama. Ovom prilikom pozdravljam sve one koji su došli večeras – rekao je Mihajlović.
Smak, koncert u Čačku/Photo: RINA
Smak, koncert u Čačku/Photo: RINA
Smak, koncert u Čačku/Photo: RINA
Smak, koncert u Čačku/Photo: RINA
Smak, koncert u Čačku/Photo: RINA
Smak, koncert u Čačku/Photo: RINA
Smak, koncert u Čačku/Photo: RINA
Smak, koncert u Čačku/Photo: RINA
Početak koncerta označio je vatromet sa krova čačanske Robne kuće. Prema ranijim najavama, postoji mogučnost da je nastup Smaka u Čačku u okviru Kulturnog leta u gradu na Moravi bio i njihov poslednji nastup u karijeri. Čitava manifestacija je pod pokroviteljstvom grada Čačka i TO grada Čačka.
– Danima unazad u Čačku se tražio krevet više. Osim iz Čačka i Srbije, publika čuvenog rok sastava stigla je iz svih zemalja regiona. Ovim koncertom u našem gradu ispisana je istorija – izjavio je za RINU Vojin Jakovljević direktor TO Čačak.
Ovogodišnja, 13. po redu Evropska noć istraživačau Srbiji biće održana 30. septembra i 1. oktobra, od 16:00 do 22:00 časa, a svi sadržaji biće u potpunosti besplatni za sve posetioce.
Najveća naučna zabava u Evropi održaće se istovremeno u više od 25 zemalja, a očekuje se da će se naučnoj avanturi širom kontinenta pridružiti više od milion posetilaca.
Posle dve godine koje su učinile da i ova manifestaciju bude održana u skladu sa protivpandemijskim merama, nauka ove jeseni ponovo izlazi na ulice, a naučne istraživačice i istraživači zauzeće i brojne trgove, ustanove kulture, parkove, kao i niz drugih javnih mesta.
Zbog toga će glavna tema ove godine upravo biti “ulična nauka“, a sva dešavanja biće organizovana potpuno besplatno za širu publiku svih uzrasta.
Dr Tanja Adnađević, Evropska noć istraživača/ Photo: Tanja Drobnjak
Dr Biljana Škjukić, Evropska noć istraživača/ Photo: Tanja Drobnjak
U cilju promocije nauke i približavanja naučno-istraživačkog rada posetiocima svih uzrasta, Evropskoj noći istraživača i ove godine pridružiće se i naša zemlja, a naučni program biće organizovan u sledećim gradovima: Beograd, Niš, Kragujevac, Inđija, Pirot, Pančevo, Čačak, Gornji Milanovac, Kruševac, Trstenik, Prijepolje, Nova Varoš, Priboj, Leskovac, Ranovac, Kikinda, Šabac, Petrovac na Mlavi, Negotin, Zaječar, Jagodina, Ćuprija, Paraćin, Svilajnac, Despotovac i Rekovac.
Jedan od tematskih fokusa ove godine biće neraskidive veze nauke i umetnosti, sa akcentom na brojne načine koji upućuju na to da je vrlo često i sama nauka jedna od vrsta umetnosti.
– Mi tvrdimo da su iste veštine ključne za karijeru istraživača, a takođe i neophodne u umetnosti – kazala je dr Tanja Adnađević, rukovoditeljka sektora za programske aktivnosti Centra za promociju nauke, Beograd, koordinatorka projekta ReFocuS Art, i dodala: – I umetnici i istraživači teže da vide svet na nove načine, a kada uspeju u tim poduhvatima, šira javnost stiče novu perspektivu i nova saznanja. Oba su zasnovana na procesu koji može dovesti do podsticanja upotrebe kreativnosti i kritičkog mišljenja, i preispitivanja sveta oko nas. Veštine, kao što su kreativnost, rešavanje problema i kritičko mišljenje biće od suštinskog značaja za nosioce današnjih generacija.
S druge strane, kroz aktivnosti projekta ScienceSCool, naučnici će se truditi da ukažu na značaj nauke za svakodnevni život i kroz kombinaciju zabave i nauke razbiju brojne predrasude o istraživačkom poslu.
– Naša osnovna ideja je da se nauka ilustruje kao motor koji pokreće društvo, pokazujući kako se naučno istraživanje prenosi iz laboratorije na gotove proizvode koje se koristi u svakodnevnom životu i ističući važnost istraživanja u borbi društva protiv brojnih prepreka u savremenom svetu – smatra dr Biljana Šljukić Paunković, vanredna profesorka Fakulteta za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu, koordinatorka projekta SciencesCool.
– U posebnom fokusu biće klimatske promene i zaštita životne sredine. Posebno ćemo naglasiti ulogu nauke u razvoju postojećih i novih obnovljivih izvora energije, na putu ka ostvarivanju “zelenih” gradova i prevazilaženju pitanja klimatskih promena.
Evropska noć istraživača/ Photo: Promo
Program u gradovima Srbije:
Nišlije će uživati u pričama o nastanku svile, njenoj prirodnoj, ali i veštačkoj proizvodnji, moći će da otkriju kako je razvoj nauke uticao na razvoj apstraktne umetnosti, a najmlađi ljubitelji pozorišta upustiće se u istraživanje pozorišnog sveta Zone Zamfirove.
Pirot se sprema da, uz malu pomoć nauke, otkrije tajne nadaleko čuvenih pirotskih ćilima, ali i ništa manje čuvenih pirotskih gastronomskih specijaliteta.
Zaljubljenici u nauku iz Trstenika biće u prilici da otkriju šta se sve dešava našem organizmu tokom boravka u svemiru i kako astronauti čuvaju svoje zdravlje da bi se bezbedno vratili iz uzbudljivih misija.
Kruševljani će, pak, biti u prilici da zakorače u istorijski vremeplov i upuste se u istraživanje planete i života na njoj, kroz različite istorijske periode.
Leskovac se ubrzano priprema za celokupnu Nedelju istraživača, sa brojnim aktivnostima u susret vikendu, a radoznalce svih uzrasta očekuju otvorena vrata fakulteta i naučnih laboratorija.
Kragujevac će takođe ući u istraživačku sedmicu kroz niz interaktivnih radionica koje nose naziv “Istraživač u komšiluku“, a tokom cele nedelje deca će moći da se upoznaju sa teorijama letenja kroz demonstracije paraglajdinga ili pak da savladaju brejkdens figure uz pomoć najrazličitijih zakona nauke.
Posle ispitivanja terena 2019. godine uz prve naučne korake, ovogodišnja Evropska noći istraživača prvi put će biti održana kao celovečernje druženje i u Prijepolju, Novoj Varoši i Priboju.
Evropska noć istraživača/ Photo: Promo
Najraznovrsniji program i ove godine se priprema u Beogradu, gde će Evropska noć istraživača biti održana prvi put kroz čak tri večeri – 30. septembra, 1. i 3. oktobra.
U petak veče na nekoliko lokacija u centru grada ponovo će biti održan uzbudljivi Lov na blago, dok će svoja vrata širom otvoriti laboratorija Fakulteta za fizičku hemiju i prirediti brojne zanimljive eksperimente, sa mnoštvom korisnih saveta i radionica za pravljenje čigri ili ljigavaca.
Naučni klub CPN-a ugostiće buduće muzičarke i muzičare na radionici o rasplesanim žicama i muzičkoj nauci koja pokreće ove instrumente.
Ljubitelji umetnosti moći će da krenu u vođene šetnje kroz grad tragovima murala ili secesije, dok će u Studentskom parku posetioci biti u prilici da otkriju nesvakidašnji street art kroz rimski kvart.
Prvo oktobarsko veče naučnice i naučnici provešće u Silosima, na Dorćolu, gde će se sve od 16:00 do 20:00 časova sa naučnim pravilima poigravati brojni cirkuzanti.
Ovaj jedinstveni CirkusLab biće praćen nizom radionica (hula-hop, hod po žici…), kao i druženjem sa brojnim zvezdama nauke.
U ponedeljak, 3. oktobra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu publiku očekuje pravi muzičko-naučni spektakl, koncert popularnog dvojca LP Duo i veče posvećeno nesvakidašnjoj, kvantnoj muzici.
LP Duo/ Photo: Promo (Universal Music Serbia)
Evropska noć istraživača u Srbiji finansirana je iz programa HORIZON 2022 koji predstavlja najveći program Evropske unije za istraživanje i inovacione delatnosti, a u okviru potprograma Marija Sklodovska-Kiri.
Projekat ReFocuS Art (Road to Friday of Science and Art), čiji je koordinator Centar za promociju nauke, organizuje Evropsku noć istraživača u saradnji sa Institutom za biološka istraživanja “Siniša Stanković“ – Institutom od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Prirodno-matematičkim fakultetom iz Niša i Zavodom za zaštitu spomenika kulture Kragujevac.
Projekat SciencesCool (Science on the move – from lab to streets & school) koordiniše Fakultet za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu, a partner na projektu je Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu.
Sve informacije o sadržajima, lokacijama i satnici ovogodišnje Noći istraživača moguće je proveriti na sajtu nocistrazivaca.rs.
