Grupa Veliki prezirodržaće 31. decembra poseban novogodišnji koncert u Beogradu, a raspoloženje će tokom večeri i noći setovati i gradska DJ ekipa: Toma Grujić i Borko Vujić.
Sasvim poseban doček, električne gitare, plesni groove, ležerna psihodelija, sloboda u svakom smislu, to je ono što čini Anti Novu godinu u beogradskom klubu Elektropionir.
Photo: Promo
– Još jedna godina je iza nas. Ne znam da li je bolja, lošija ili neutralna u odnosu na neke prethodne, ali znam da se radujemo što ćemo u nepoznato buduće vreme uroniti na najbolji mogući način za nas. Pevaćemo i sviraćemo na sav glas. Teško da može bolje od toga – izjavio pred novogodišnji koncert Vladimir Kolarić Kole, frontmen Velikog prezira.
Ulaznice za doček Anti Nove godine u Elektropioniru dostupne su u Abti Shopu (Cetinjska 15) po promotivnoj ceni od 2.000 dinara, dok će redovna cena biti 2.500.
Grupa Artan Lili objavila je novi video singl pod nazivom “Otrov”, a kao gost u pesmi pojavljuje se Nikola Vranjković.
Video je snimila Romana Slačala, a audio produkciju potpisuju Nikola Vranjković, Ivan Petrović i Marko Benini.
Bojan Slačala, frontmen grupe Artan Lili, povodom novog video singla je rekao: – Novi singl smo uradili zajedno sa našim velikim prijateljem, kolegom, saborcem i muzičkom zvezdom Nikolom Vranjkovićem. Ponovo smo uradili nešto drugačije od očekivanog i izuzetno smo zadovoljni kako sve zajedno zvuči i izgleda! Verujem da je tema je izuzetno zanimljiva i da je baš ovo doba godine- pravi tajming za jednu ovakvu pesmu.
Nikola Vranjković/ Photo: Romana Slačala
– Bilo je pravo uživanje raditi sa Artanima na novom materijalu, u svim fazama ovog procesa- bilo da smo snimali i miksovali zvuk (u studiju, stanu ili vikendici), bilo da smo usaglašavali tekst i druge detalje u vezi sa pesmom i spotom. Artan Lili su jedna od retkih grupa sa ovih prostora koja zna šta radi – izjavio je Nikola Vranjković, poznati domaći muzičar, tekstopisac, kompozitor, producent i gitarista.
“Otrov“ je osmi singl sa predstojećeg, trećeg studijskog albuma “III” grupe Artan Lili, koji će kao i prethodna dva, biti zajedničko izdanje PGP RTS-a i Jugoton Croatia Rekordsa.
Posle singlova “Maca“, “Priča“, “Oud“, “Foliram“, “Pedana“, “Rokenrol posle rokenrola“, “Geler“ i najnovije “Otrov“- ostale pesme i spotove sa gostima koje će svoje mesto naći na trećem albumu – grupa će uskoro da predstavi.
Posle turneje povodom obeležavanja desetogodišnjice benda, koju su započeli ove jeseni velikim koncertima u Beogradu i Zagrebu, a nastavili širom regiona, Artan Lili na radost publike- njavljuju nastavak koncertih aktivnosti širom Srbije i regiona.
Black metal velikani Gorgoroth konačno stižu i u Hrvatsku. Ceremonija crnila održat će se u nedelju, 26. februara 2023. u Boogaloou.
Njihov premijerni nastup u sklopu “Black Metal Revelation” turneje uvelićaće holandski bend Doodswens.
Gorgoroth je bend koji dolazi iz meke black metala, norveškog grada Bergena gde je nastao 1992. godine.
Osnovao ga je Infernus, a samo ime označava dolinu iz severozapadnog dela Mordora u Tolkienovom “Gospodaru prstenova”.
Puno je zanimljivosti vezano za ovaj bend koji je u svakom slučaju obavezna lektira za svakog, makar i površnog, konzumenta black metala.
Jedna od njih je da su prvi nastup imali 1994. na Black Metal Nights festivalu koji je ujedno bio prvi nastup i bendovima kao što su Dark Funeral, Enslaved i Dissection, dok je švedskom Marduku to bio prvi nastup u inostranstvu.
Do sada su objavili devet studijskih albuma, a stalni članovi osim spomenutog Infernusa su Tomas Asklund na bubnjevima kao i pevač Atterigner (Stefan Todorović) inače rođeni Kragujevčanin koji ove godine slavi 10 godina rada s bendom.
Doodswens/ Photo: Promo
Doodswens (“dood swens – želja za umiranjem”) je black metal bend osnovan 2017. u Eindhovenu. Zanimljiva su im imena članova i članica: I. na bubnjevima, S. na gitari i N. na vokalu i basu.
Do sada su objavili tri izdanja: demo “Doodswens” (2019), split “From the Shadows of the Abyss” (2020) i full album “Lichtvrees” (2022).
Mladi pančevački rokenrol bend The Hatmires uskoro će objaviti debi album, nazvan isto kao i grupa – “The Hatmires”.
Zanimljivo je da je bend nastao pre dve godine, ali da do sada nisu nikada nigde svirali, niti su objavjivali singlove. Dakle – prvo pa album.
– Želimo publici da se prvi put predstavimo sa LP izdanjem na kome ima 8 pesama – kažu iz benda.
The Hatmires čine: Luka Jovanović Dživdžanovski (glumac) – vokal i gitara, Matej Jovanović (klasični pijanista) – klavijature i Aleksandar Hadžihristos (istoričar) – bas gitara.
Album je zvanično dostupan na svim streaming servisima od 16. decembra.
Internacionalni koncertni spektakl, Lords of the Sound stiže prvi put u Srbiju krajem januara 2023. kada će izvesti svima omiljene filmske numere na koncertu pod nazivom “Muzika Hansa Cimera”.
Koncerti će biti održani 29. januara u Novom Sadu (Srpsko narodno pozorište) i 30. januara u Beogradu (MTS Dvorana).
Solisti su: Margarita Meleško i Jaroslav Radionenko. Dirigent je Šahrok Fatah Aiminzade.
Lords of the Sound/ Photo: Promo
Hans Cimer je nemački filmski kompozitor, koji je svoju popularnost stekao nakon kultnog filma “Kišni čovek”.
– Pišući muziku za “Kišnog čoveka”, stalno sam razmišljao: Ne ulazi u prvi plan. Rejmond, glavni lik, zapravo ne razume gde se nalazi. On svet vidi drugačije od nas… Zašto ne stvoriti ”svetsku muziku” za svet koji postoji samo u njegovoj glavi? – priseća se Hans.
Ovo je delo bilo pravi proboj u njegovoj karijeri. Cimer je dobio nominaciju za nagradu Oskar.
Najbolji holivudski reditelji stali su u red da rade sa njim, a Hans se posvetio radu u potpunosti, često smišljajući muziku za dva do tri filma istovremeno.
Lords of the Sound/ Photo: Promo
Njegova je muzika toliko dirnula studio Dizni, da su od Cimera naručili kompoziciju za animirani film “Kralj lavova”.
Tematska pesma ovog crtanog filma donela je kompozitoru tri najprestižnije nagrade: Oskar, Zlatni globus i Gremi.
U nastavku karijere Cimer je nastavio da osvaja brojne nagrade, postavši najbolji od najboljih u Holivudu.
Ulaznice za beogradski koncert mogu se nabaviti na blagajni MTS Dvorane, onlajn na sajtu tickets.rs i na Ticket Vision prodajnim mestima.
Ulaznice za novosadski koncert mogu se naći na blagajni Srpskog narodnog pozorišta – SNP.
U okviru manifestacije Beogradska zima, Grad Beograd i Dom omladine Beograda predstavljaju specijalan novogodišnji program popularnih besplatnih Koncerata na Zidiću, u četvrtak 29. i petak 30. decembra od 14:00 do 16:00 časova na Platou Milana Mladenovića.
Nataleé/ Photo: AleX
Prvog dana publici će se predstaviti Neuspeh (pank bend iz Novog Sada), potom Laplander (eksperimentalni elektronski pop sastav iz Beograda) kao i Nataleé (talentovna pop-rege umetnica) sa svojim sastavom.
Drugog dana ćemo imati priliku da čujemo Mitsko biće (obećavajućeg i veoma originalnog kantautora) kao i Auf Wiedershen, već poznati alternativni rok bend, oba iz Beograda.
Na kraju programa nastupiće grupa Krug, sa programom posvećenom muzici Ekaterine Velike, u počast Milanu Mladenoviću, čije ime nosi plato ispred Doma omladine Beograda.
Ovo će biti prvi put da se njegova muzika izvodi na ovom mestu.
Koncerti na Zidiću su nezaobilazni deo letnje ponude Beograda već tačno deset godina, a u međuvremenu su postali institucija za sebe – jedan od omiljenih kulturnih programa Beograđana i gostiju našeg glavnog grada.
Novogodišnji specijal se organizuje prvi put i ponudiće, u sažetom obliku, uobičajeno raznoliku selekciju talenata iz različitih žanrova, u nameri da beograđanima i gostima grada bude predstavljeno veliko muzičko bogatstvo koje imamo.
Posle raznih peripetija o potencijalnom nastavku sudskog procesa, najpraćeniji holivudski spor današnjice okončan je nagodbom Džonija Depa i njegove bivše supruge Amber Heard,
Njih dvoje su se konačno nagodili u vezi sa tužbom za klevetu koju su pokrenuli jedno protiv drugoga.
Time je okončan ujedno najteži holivudski razvod kojem smo svedočili u posednje vreme, piše Index. hr.
Njihova pravna bitka trajala je poslednjih šest godina, a Dep je podneo tužbu protiv Heard zbog teksta koji je napisala za Washington Postu u dercembru 2018. godine.
U njemu je sebe opisala kao „javnu ličnost koja je žrtva porodičnog nasilja“. Iako u tekstu ne spominje izričito Depovo ime, on ju je tužio i tražio odštetu od 50 miliona dolara.
A onda je ona podnela protivtužbu tražeći 100 miliona dolara jer je ‘pretrpela neobuzdano fizičko nasilje i zlostavljanje‘.
Sudija je na kraju presudio da bi ona bivšem suprugu trebalo da plati 10 miliona dolara odštete u tužbi za klevetu, a Depp njoj dva miliona dolara.
– Amber sada jedva čeka da nastavi sa svojim životom kao što je to i planirala pre šest godina – rekao je izvor blizak glumici za Mail Online dodajući: – Ovu nesrećnu epizodu želi da ostavi iza sebe i planira da se okrene onome što voli – svojoj karijeri, porodici i životnim ciljevima.
Kraj godine je iza ugla, a kompanija Disney je rešila da prikaže bogatu ponudu novih serija i novih sezona popularnih serija kroz jedan kratak trejler koji traje taman toliko da nam zagolica maštu i poveća interesovanje.
Glavne tačke trejlera obuhvataju drugu sezonu serije “Loki”, treću sezonu serije “The Mandalorian”, prvu najavu serije “Secret Invasion”, prve kadrove serije “Ahsoka”, dugometražnu crtanu seriju “Win or Lose” i novu igranu adaptaciju “Peter Pan & Wendy”.
Za drugu sezonu serije “Loki” zna se da je režiraju Džastin Benson i Aron Murhed, koji su nedavno bili zaduženi za seriju “Moon Knight”. Osim Toma Hidlstona i Ovena Vilsona, vraćaju se i Sofija di Martino, Gugu Mbata-Ro i Vunmi Mosaku.
Zanimljivo je da ćemo videti novu verziju priče o Petru Panu, za koju je zadužen reditelj Dejvid Loueri, poznat po radu na filmovima “Pete’s Dragon” i “The Green Knight”, tako da mu fantastične priče nisu strane.
Za mnoge je treća sezona “Mandalorijanca” najiščekivanija jer, kao što oni koji su gledali “The Book of Bobba Fett” znaju, Din Đarin i Grogu ponovo zajedno idu u nove avanture.
Legendarna grupa nastupiće 3. juna 2023. u ljubljanskoj hali Tivoli.
Prvi put u Tivoliju Jethro Tull nastupili su davne 1975. godine, drugi put 2000. godine
Bend Jethro Tull jedan su od najvećih rock bendova koji predstavlja jedinstvenu pojavu u istoriji popularne muzike. Protagonista grupe Jan Anderson prvi je povezao flautu s rock muzikom. Pesme su mešavina hard rocka, bluesa, jazza i stare narodne tradicije sa severa Britanskog ostrva. Sredinom 1970-ih bili su jedna od najuspešnijih rock grupa – “suparnici” su im bili Led Zeppelin, Elton Džon i Rolling Stones.
U ljubljanskoj Hali Tivoli prvi su put nastupili 15. aprila 1975. a tamo su kasnije nastupili i u maju 2000. godine. Četiri godine kasnije, Ijan Anderson vratio se u Ljubljanu nastupivši kao poseban gost na koncertu Tinkare Kovač u Cankarjevom domu. Nakon toga, Tinkara se pridružila Janu i njegovim raznolikim bendovima u Austriji, Italiji i Hrvatskoj još deset puta.
Progresivni rockeri su 28. januara 2022. objavili svoj 22. album pod nazivom “The Zealot Gene” za Insideout Music. Album je odmah uspeo da se probije među deset najprodavanijih albuma britanske muzičke liste. Tokom karijere objavili su 30 studijskih i live albuma, koji su prodati u više od 60 miliona primeraka. Iza njih je više od 3.000 koncerata, koje su odsvirali u 40 zemalja, a svirali su 100 koncerata godišnje.
Early bird ulaznice u prodaji su do 15. januara 2023. a dostupne su u sistemu Eventim.hr
Vest da je gitarista i kompozitor Aleksandar Karadžić objavio debi album, muzičarima bi odmah upalila lampicu i zapitali bi se “šta je to Sale sad dobro uradio”, ali verovatno bi većina publike bila zbunjena.
Između ostalog i zato je Sale objavio album “Da li te stvarno zanima” pod svojim scenskim imenom – Arigo Saki. Jer, tako su stvari već jasnije, a publika zna šta može da očekuje. Ili, možda…
Kako bismo razrešili sve eventualne dileme, rešili smo da popričamo sa Aleksandrom… pardon Arigom. Od početka…
U muzici si godinama, da ne kažem decenijama, zbog čega tek sada prvi solo album? -Razlog za to su drugi prioriteti koji su mi bili važniji, a vezani su uglavnom, za posao kojim se bavim pored muzike. Ozbiljno sam se zamislio da li su ti prioriteti baš toliko bitni, tek kada mi je jedan prijatelj rekao da me niko neće pamtiti kao uspešnog direktora ili privrednika, ali kao Arigo Sakija verovatno hoće. Kada se dodje do nekih ozbiljnijih godina, počinjemo da razmišljamo o tome šta ostaje iza nas. Shvatio sam, možda malo kasno, da je to definitivno muzika, ali šta je tu je. Potrudiću su da nadoknadim propušteno u produžecima :).
Aleksandar Katadžić (Arigo Saki)/Photo: Aleksandar Obradinović.
Zbog čega si se odlučio za tako defetistički naslov “Da li te stvarno zanima”… da li misliš da oni koje “ne zanima” ne treba da ga čuju? Ili se naslov odnosi na nešto sasvim drugo? Mala ljubavna pesma? 😉 – “Ništa konkretno, tuga kao takva…” kako bi rekao Aleksandar Berček u filmu “Majstori, majstori” kad sprema scenario priredbe za tetkicu Kevu koja odlazi u penziju :). Tuga na neki način jeste lajt motiv pesme, ali je poruka pesme, a i celog albuma koji je po ovoj pesmi i dobio naziv, ipak optimistična i glasi “Život je kratak, uživaj u njemu!”.
Ovo je sasvim drugačija muzička priča od one koju radiš sa Blažom i Kljunovima. Da li si tokom rada na ovom albumu otkrio deo sebe koje do sada nisi poznavao, ili je to nešto čemu si se vratio? -Mislim da je ovo drugo u pitanju, tj. povratak sebi, tačnije vraćanje na fabrička podešavanja. Niko ne može da pobegne od sebe, i to uvek ispliva, a u mom slučaju, je isplivalo sada. Svirka sa Blažom i Kljunovima, je fizičko oslobadjanje, a pesme na mom albumu su uglavnom neka vrsta emotivnog pražnjenja, ako bi preveli na nivo filozofije, sa Kljunovima je fizika a sa Sakijem – metafizika :). Obe uloge mi još uvek, savršeno odgovaraju, ko što reče Čola u reklami “Ništa ja tu ne bih dirao”.
Zanimljivo je da je za jedinu pesmu koju nisi ti potpisao, tekst uradio Igor Brakus. Kako je došlo do toga? – Igor Brakus i Mare (Marko B. Marković, gitarista i osnivač benda Bes-konačan) su inače, najzaslužniji što sam se upustio u solo priču. Oni su pre par godina radili u muzičkoj kući Metropolis i pošto smo se na tom mestu uglavnom vidjali i družili, (čitaj – pili pivo), tu je i nastala ideja o formiranju Arigo Saki bluz benda. To je trebalo da bude moj “off projekat” koji bi u stvari bio, sastavni deo priče Blaže i Kljunova. Tad je i snimljena pesma “Bus bluz” za koju je Brakus takodje napisao tekst, i koja je na neki način, bila malo modernija verzija hita Blaže i Kljunova “Arigo Saki bluz”. “Bus bluz” je objavjen kao singl, ali sa tom pesmom se baš i nismo proslavili, tako da je Arigo Saki bluz bend, trajao koliko i singl, a to je jedno proleće :). Medjutim, iz te faze je ostala još jedna Brakusova pesma koja je možda i najviše uticala da krenem u nekom drugom pravcu, a to je pesma “Kad pomislim na tebe” koja se i našla na albumu i na koju sam prilično ponosan.
Okupio si neverovatnu ekipu poznatih i uspešnih muzičara na albumu? To nije lako… čime si ih to zadužio? – Spisak muzičara koji su mi pomogli je stvarno dugačak: Dragan Jovanović – Krle, Milan Milosavljević – Burda, Ivana Ćosić, Milan Petrović, Ljuba Tomanović – Bale, Dejan Resanović, Miloš Djurić – Woody, Srdjan Tanasković, Saša Radojević – Žule, Vladimir Nišević – Niške, Marko Djordjević, Mario Milivojević, Radoš Ćapin, valjda nekoga nisam zaboravio :). Da ih ima toliko shvatio tek kada smo krenuli u pripremu omota za cd-a. Nikoga od njih, nisam nešto preterano zadužio, baš obrnuto, ne znam kako ću svima njima da se odužim :). Najveći deo materijala je sniman u pauzama pikova korone, i svako koga sam pozvao je bio vrlo rad da se odazove. Rad u studiju nam je bio na neki način beg od stvarnosti i mislim da nam je svima prijao.
Kako bi nagovorio nekog mladog rokera, koji ne zna ništa o tebi, da kupi album i/ili dođe na tvoj koncert? – Najveći uspeh mi je što sam uspeo da jednog mladog rokera nagovorim da svira sa nama, a to je Vasilije Tomanović koji ima samo 16 godina i svira puno bolje od mene gitaru, što i nije baš tako teško :). Vaske je inače Baletov sin, (Ljuba Tomanović – Bale, basista Kljunova), tako da je on pored svog tate, trenutno i najveća zvezda Arigo Saki benda. Na festivalu BARF sviramo 25.12.2022 kao specijalni gosti i to je neka vrsta našeg vatrenog krštenja. Na tom koncertu očekujem da Vaske zasija u punom sjaju, pod uslovom da prethodno popravi ocenu iz matematike 🙂
Kako je Blaža reagovao kada si mu rekao da snimaš solo album? – Blaža me prilično podržava u celoj priči, kao i ja njega kada je u pitanju njegov album, koji bi, koliko znam, trebalo da se pojavi sledeće godine. Svaki demo koji sam snimio sam poslao prvo njemu na preslušavanje i njegovi saveti su mi prilično značili. Trebalo je čak i da zajedno otpevamo jednu pesmu, ali tu pesmu smo ipak ostavili za album sa Kljunovima, koji će izaći početkom 2024-te godine, kako bi na 30 godina benda obeležili kako i dolikuje.
Aleksandar Katadžić (Arigo Saki)/Photo: Aleksandar Obradinović.
Da li ti smeta što te ljudi manje znaju kao Saleta Karadžića, već kao Ariga Sakija iz Blažinih Kljunova, iako si ti jedan od osnivača grupe? – Arigo Saki je kraće nego Sale Karadžić, pa mi to nekako više prija :), Sale Karadžić je više za one koji me znaju mimo muzike, a u svakom slučaju sam podvojena ličnost :). Inače, moram da priznam, da sam imao dilemu, da li da se sa ovim albumom predstavim kao Sale Karadžić ili kao Arigo Saki. Tu dilemu mi je razrešio prijatelj, inače poznati radijski voditelj, Milan Ćunković, koji mi je rekao: “Pa svi te znamo kao Arigo Sakija, zašto bi sada nešto menjao?”.
Kad smo već kod toga, kako si stekao nadimak Arigo Saki? – Priča je vezana je za devedesete i kafić Glimmer Twins na Crvenom krstu (poznat i kao kafić “Kod Gazda Milutina”) koji smo gazda Milutin (Milutin Petrović 1967-2016, gitarista i osnivač Kljunova) i ja, tada zajedno držali. Tu smo inače, uspešno bežali od sivila, da ne kažem crnila devedestih, tako što smo slušali Stonse, gledali fudbal i naravno, pili pivo. U to vreme je bio jako popularan fudbalski trener Arigo Saki (trener Milana i italijanske reprezentacije) i često smo ga spominjali u internim šalama, uglavnom na moj račun, pa je tu došlo do neke prozivke tipa “Sale, Saki, nemoj biti taki!”. Ta šala je kasnije postala i stih iz pesme “Arigo Saki bluz”.(“Nemoj biti taki, o Arigo Saki!”). Gazda Milutin više nije medju nama, kafić više ne postoji, a meni je ostao nadimak i pesma, kao i spot za pesmu koji smo na tom mestu i snimili, da me podseća na lepe trenutke iz mladosti.
Kroz festival BARF si se posvetio promociji mladih, novih bendova na sceni… zapravo, imamo li mi uopšte scenu i u kakvom je stanju? Festival BARF i moje angažovanje oko toga, sam uvek doživljavao kao neku vrstu potrebe da budem društveno odgovoran u sferi onoga čime se bavim i gde mogu da dam neki doprinos. Kada smo pokrenuli BARF želeo sam da bendovima koji počinju priuštimo festival koji će biti organizovan kao svi vrhunski festivali. Da bude dobra oprema, zvuk, svetlo, sala i tretman kakav imaju svi veliki bendovi. Mislim da smo dosta uspeli u tome, jer ovo je već 11-ti BARF i tek nam predstoje velike i prave stvari kao nadogradnja. To su kompilacije tj. izdanja sa svim učesnicima festivala do sada i organizacija velikog koncerta na kome će se naći svi dosadašnji pobednici. Što se tiče scene, ona postoji u meri u kojoj joj je to omogućeno. Mnogo stvari kod nas mora da se promeni da bi imali scenu, a te stvari u najvećoj meri ne zavise samo od muzike.
Pošto si već “u materiji”, ima li mladih bendova koji bi, jednog dana, mogli da postanu “veliki”? – Mladih i kvalitetnih bendova ima dosta, ali je veliki problem što nas “starijih” ima više u medijima nego tih mladih. Kada kažem ima, mislim na prisustvo u na radiju i televiziji i uopšte medijsku prisutnost. Jednom prilikom je Žika Jelić iz YU grupe, kao jedan od članova žirija na BARF-u, oduševljen bendovima koji su nastupali na tom festivalu, uputio javni apel medijima da umesto “starijih” podrže “malo mladje” bendove i autore, jer je to jedini način da rokenrol opstane u Srbiji. Nisam siguran da su njegove reči čuli oni koji bi to trebalo da čuju, ali i to je malo duža priča, kao i ona koja je vezana za scenu kod nas. Svake godine kada preslušavamo prijavljene bendove za BARF pojavi se neko ko mi posebno privuče pažnju, a ovaj put je to bend Short Reports. Bend Sanitarium koji će nastupiti u revijalnom programu ovogodišnjeg BARF-a, pratim već duže vreme i mislim da su postali zreli i potpuno spremni za velike bine i festivale.
Aleksandar Katadžić (Arigo Saki)/Photo: Aleksandar Obradinović.
Šta URMUS dobro radi za svoje članove, osim što organizuje dobre svirke u Klubu? – Pored kluba koji je na raspolaganju članovima za svirke i promocije, u okviru udruženja su i prostorije za vežbu kao i naš sekretar i pravnik koji su tu za bilo kakvu vrstu pomoći. Ukratko, URMUS se trudi da članovima obezbedi maksimalnu pomoć i asistenciju uz najminimalniju moguću članarinu. Upravo zbog takvog pristupa, smo, nažalost, još uvek trn u oku zvaničnim tj. “reprezentativnim” udruženjima koja bi trebalo da se bave pitanjima muzičara. Za 13 godina postojanja smo prošli razne faze inspekcija i krivičnih prijava, ali još uvek opstajemo, zahvaljujući velikom trudu nekoliko entuzijasta i podršci priličnog broja članova.
Koliko znam trebalo je da postaneš pravnik… šta se desilo? Desilo se mnogo toga, izmedju ostalog i muzika koja me je malo više odvojila od prava. Odlazak na fakultet mi je bio najmiliji kad sam posle predavanja išao na probu sa drugarima u garažu, tako da, bez obzira na odlične ocene, prava sam napustio na trećoj godini i uspešno odoleo svim pritiscima da ne nastavim studiranje 🙂
Da li si i dalje buntovnik, zapravo, mora li roker da bude buntovnik? – Sama činjenica da neko sluša ili se bavi rok muzikom je neka vrsta bunta. Rokenrol je uvek bio vezan za bunt i neku vrstu angažovanog razmišljanja koje se ne uklapa u šablone. Takav stav nam pomaže da realnije sagledamo život i ne robujemo stereotipima, jer život po matrici je najgore stanje i klopka u koje čovek može lako da upadne. Nikada nisam baš bio neki buntovnik, ali sam uz rok muziku sazrevao i izgradjivao stavove i principe kojih se još uvek pridržavam. Jedna od pesama na albumu je i “Od svih zaboravljeni” i to je možda jedina angažovana pesma koju sam do sada napisao.
Šta ćeš biti kad porasteš? – Kad porastem biću – Inspektor Blaža :), ali to baš i nije tako lako, jer živeti život po svome, kao što ga Blaža živi, je za mnoge danas, skoro nedostižan ideal. Imati vremena za muziku, filmove, berzu ploča i kviz Slagalicu je Blažina svakodnevnica, a meni nemoguća misija. Tako da se za sledeći život prijavljujem pod imenom – Igor Blažević :).
