Pol Makartni, autor, aranžer, pevač i bas gitarista legendarnog benda The Beatles izjavio je da je koristio veštačku inteligenciju (AI) da bi realizovao delo koje je nazvao “Poslednje izdanje Beatlesa”.
U emisiji Today na Radiju 4 BBC-a Makartni je rekao da je za potrebe projekta korišćena tehnologija AI da bi se “izvukao” glas Džona Lenona iz jednog starog demo-snimka.
– Upravo smo završili. Pesma će biti objavljena ove godine- objasnio je Makartni, prenosi BBC.
Treći po redu Nektar Garden Fest biće održan 30. juna i 1. jula u Prijedoru.
Na velikoj bini Ljetne bašte u srcu grada i ove godine čekaju vas brojni izvođači i najzvučnija domaća i regionalna imena.
Photo: Promo
Prvog dana festivala, u petak, 30.juna nastupiće lokalni alternativni bend Eho Radar.
Iste večeri temperaturu će podići i jedan od najpoznatijih regionalnih punk rock sastava – Psihomodo Pop, koji se posle nekoliko godina vraća u Prijedor.
Psihomodo pop (Priča 2021)/ Photo: AleX
Za istinski muzički spektakl zadužen je punk folk wellness petorka Brkovi, koji su česti gosti u gradu na Sani. Uz njihove najveće hitove biće to prilika da publika čuje i pesme sa novog albuma “Krvava novčanica“.
Naslednik izdanja “Brkovi su da se vole“ prvi je materijal koji je bend snimio sa dva nova člana: gitaristima Alenom Vlajnićem – Talentinom i Igorom Paspaljem iz Prijedora (gitaristom 2020. godine po izboru magazina “Guitar World”).
Ove godine ljubitelji starog dobrog roka imaće priliku da čuju pionira sarajevskog Novog primitivizma, Dr Neleta Karajlića, poznatog po bezvremenskim hitovima “Bos ili hadžija” i “Nedelja kad je otišo Hase”….
Dr. Nele Karajlić (Priča 2021)/ Photo: AleX
U subotu 1.jula, drugog dana festivala, fantastičnu svirku garantuje i grupa Sinhro.
Iste večeri nastupiće i bend Ničim Izazvan, koji je nedavno objavio četvrti studijski album ”Idu godine”.
Dobitnici MTV nagrade i predvodnici moderne balkanske pop-rock scene prošle godine obilježili su deset godina rada, a sigurno će vam ulepšati ovo leto nezaboravnim koncertom u Ljetnoj bašti.
Ničim izazvan, Priča 2021/ Photo: AleX
Publiku u Prijedoru će raspevati i sjajni Neno Belan i njegovi Fiumensi, sa kojima je nedavno obilježio 25 godina uspješne karijere.
Nektar Garden Fest ove godine dovodi i “Jahače magle” sa gotovo 40 godina bogatom karijerom – Bajagu i Instruktore. Neka nam život bude žut, a ne siv uz Bajagine stare i nove hitove, koje će publika imati priliku čuti 1.jula.
Bajaga/ Photo: AleX
Ulaznice za Nektar Garden Fest su u prodaji preko prodajnog servisa Gigstix.ba i na prodajnim mestima Gigstixa.
Promotivna cijena jednodnevne ulaznice je 15 KM, a dvodnevne 25 KM.
Scorpions će ponovo, posle 5 godina, raširiti svoje muzičke pipke nad Beogradom 25. juna, u Štark Areni, sa još boljom koncertnom produkcijim nego tada (ako je to moguće), ali i sa aktuelnim albumom “Rock Believer” koji upravo promovišu na evropskoj turneji.
S obzirom na to da “They still loving us…”, i mi jedva čekamo susret, a Headliner je dobio privilegiju da pred ovaj, verovatno najveći koncertni događaj godine u Srbiji, proćaska sa giitaristom Matijasom Jabsom, koji je posle Rudolfa Šenkera i Klausa Majnea, po stažu najstariji član benda, koji je “propustio” samo njihov debi album.
Zato je ovaj intervju, koji je radila naša saradnica Marija M. Karan, bio sjajna prilika da podsetimo i na neke ključne detalje iz karije najvećeg nemačkog, a po mnogima i evropskog heavy metal benda.
HL: Privilegija je upoznati vas, hvala Vam na izdvojenom vremenu, dobrodošli na portal Headliner, najpoznatiji portal u regionu Zapadnog Balkana. Posle pet godina, ponovo nastupate u Beogradu, u Areni, da li se sećate te energije od pre pet godina?
Matijas: Da, bilo je ludo. Nosim najbolje uspomene. Ako ne grešim, to je bilo 2018. godine, prvi put smo nastupili sa Mikijem (Miki Di, bubnjar koji se priključio bendu 2016. godine) koji je i sam ranije dosta puta nastupao u Srbiji sa bendom Motorhead i pričao nam je o tome pre nego što smo i mi konačno došli. Sjajna publika, bio je to odličan nastup. Ali, moram vas upozoriti – ovaj show će biti još mnogo bolji!
Matias Jabs (Scorpions)/ Photo: AleX
HL: Kako će se ovaj nastup razlikovati od prethodnog? Koliko često menjate set liste i dizajn scene na svojim koncertima? Da li se to razlikuje baš od albuma do albuma, ili od jedne do druge velike turneje? Matijas: Obično je turneja vezana za album, ali definitivno od turneje do turneje želite da imate novi izgled (scene), novi redosled pesama (set listu), mada neke pesme – naše vanvremenske hitove izvodimo svaki put, bilo gde, na isti način. Pitanje je – koliko novih pesama možemo uključiti i ovog puta, našim novim albumom “Rock believer” bilo je lakše nego ikada. Sve pesme su bile snimljene uživo u studiju i jako se dobro uklapaju sa našim klasicima iz ’80tih i ’90tih koje izvodimo. Sve se tako dobro uklapa da ne možete da primetite razliku, ide nova pesma, pa “Rock you like a hurricane”, pa “Peacemaker” ili bilo koja druga, sve ima jedinstven tok i to je sjajno.
HL: Ko zapravo formira listu pesama/set listu? Da li je to bend i samo članovi benda, ili još neko – producent, menadžer? Matijas: Ne, uvek je to samo bend. Na primer, nastup počinjemo kao što počinjemo novi album, nečim što je očigledno kako bi dali novi štih. Imamo određenu dinamiku jer nam nastupi dugo traju, počinjemo moćno, onda pokušavamo da malo usporimo, obično na sredini koncerta izvodimo neke pesme akustično, imamo nekoliko baš lepih, onda ponovo dižemo atmosferu. Povremeno tu su i instrumentalni brejkovi i onda svakako – bis tokom kojeg izvodimo najveće pesme poput “Still lovin you”, “Rock you like a hurricane”. Dakle, imamo određenu formulu, koja za nas dobro funkcioniše, a momenti u kojima su instrumentalne solaže daju vremena da pevač odmori glas.
HL: A šta je sa scenskim efektima? Hard rok muzika uvek uključuje i neke specijalne efekte… Matijas: Nismo baš prijateljski nastrojeni prema pirotehnici… probali smo jednom, ali smo ipak to ostavili drugim bendovima. Vazduh od toga bude jako loš u prostoru. Odavno već koristimo multimedijalne efekte, najboljeg kvaliteta. Ovog puta imamo skoro trodimenzionalni sadržaj, videćete svetlosne efekte u kombinaciji sa pokretnim slikama na velikim ekranima i to je nešto zaista spektakularno. Zaista se može primetiti da poslednjih godina ljudi više ne slušaju samo, već žele da istovremeno i vide nešto…i to se dešava od kraja ’90tih i ekspanzije DVD-eva. A live show i tome služi i sada mi pojačavamo vizuelne efekte, a kada dolazite u veliku arenu, ne želite da nosite dvogled već da sve vidite. Ovo će biti sjajan show.
HL: Mislim da je ovo dovoljan mamac za sve, kao ih i ima, koji već nisu „upecani“ da dođu i vide i razumeju šta će se desiti u beogradskoj Areni 25 juna kada budete došli kod nas. Ali, ako se vratimo kroz vreme, bend Scorpions je osnovan 1965. a Vi ste im se pridružili krajem ’70tih? Matijas: Da, bio je to jun 1978. godine, eto nedelju dana pre nastupa u Beogradu obeležiću 45 godina u bendu!
HL: Sjajno, znači u Beogradu proslavljate jubilej! Kakve ideje i vizije ste imali u to doba, u svojim dvadesetim godinama, a kakve su vam aspiracije i ciljevi danas? Matijas: Kada sam počeo bio sam u radnim dvadesetim godinama, imao sam 21-22 godine. Tada je 30 godina značilo biti star. S druge strane, niko nije imao plan B, bili smo posvećeni i mislili smo da nam je suđeno da izvodimo muziku i budemo bend koji će svirati rok muziku i proputovati svet. To su tada bile ideje i ciljevi. Ali da to zapravo ostvarite i da to činite sve do danas, to je nešto što, rekao bih, niko nije mogao da zamisli, da će ovo sve toliko drugo trajati. Proslavili smo 50. godišnjicu benda i pre nego što shvatiš, evo za dve godine slavimo 60. godišnjicu na šta me je nedavno podsetio jedan novinar. Pomislio sam “Oh ne!” Ali, svi primećujemo – vreme leti i pre nego što se okrenemo je sledeće leto, a onda je do tada samo godinu dana. Tako da su sve šanse da ćemo proslaviti i 60. godišnjicu takođe! Rudolf (Šenker) je osnovao bend negde novembra 1965. godine i zato od tada i računamo. Bend se zvao Scorpions, ali nije imao nikakve veze sa bendom kakav će kasnije postati, bilo je to nešto poput školskog benda. Ali, kako bilo, to je početak i evo nas – “Rockin’ you Serbia!”.
HL: Pomenuli ste “Rock you like a hurricane”. Ta pesma je imenovana jednom od 40 najboljih rok metal pesama svih vremena, te jednim od najboljih (gitarskih) rifova ’80-tih. Na neki način to je klasik, hit za sva vremena u hard rok muzici. A onda, 2000-tih uradili ste novi aranžman te pesme i izveli je sa Berlinskom filharmonijom. Posle toga, pre nekoliko godina, gledali smo globalno popularnu Netflix seriju “Stranger things” gde smo ponovo čuli “Rock you like a hurricane” i još jednom je revitalizovali. Kako vi vidite ponovno popularizovanje tih jako poznatih pesama danas. Da li je to dobro za neku novu generaciju vaše publike? Matijas: Da, mislim da jeste. Ako neka pesma postane klasik, u ovom slučaju to je rok klasik, izvesno je da će preživeti talase nove muzike, a svakako pomaže u tome ako se ponovo popularizuje putem tv serija, reklama, drugih umetnika koji ih obrađuju (mada obično to nisu hitovi). Ali ako je mi ponovo snimimo, velike su šanse da će ponovo skrenuti pažnju. Takođe, mi tu pesmu izvodimo uživo, mnogo puta i svaki put ljudi polude iako su je verovatno čuli hiljadu puta od pet hiljada puta koliko smo se odsvirali. Ali, svaki put pokreće istu emociju kod svih ljubitelja muzike širom sveta i to je sjajno.
Scorpions/ Photo: Marc Theis (promo, Universal Music Serbia)
HL: Neverovatno je kako se ide u korak s vremenom. Imate novu generaciju klinaca koja odrasta u digitalnoj kulturi i sluša drugačiju vrstu muzike, a onda se pojave popularne serije koje gledaju i tu čuju pesmu i istog trenutka se “upecaju”, zato se čini da su novi mediji jako važni za ponovnu popularizaciju pesama? Matijas: Da, to je stvarno istina, društvene mreže su danas veoma važne. U suprotnom, mislim da ne bi videli toliko mlađe generacije u prvim redovima ispred scene. Mislim da je to zbog toga što su nas videli na YouTube-u i sličnim mestima.
HL: Da li Vi imate društene mreže? Matijas: Bend ima. Ja lično nisam na Fb, Insta. Iskreno, imam dovoljno posla i bez toga. Ne znam šta bih pre. Toliko smo zauzeti turnejom po celom svetu i svašta radimo…
HL: Ok, to nije izgovor da ne pratite trendove. Višestruko nagrađivani američki novinar Patrik Rajden Kif imao je svoj podkast koji je nazvan po pesmi “Wind of change”. U tom podkastu, on je zapravo, istraživao teoriju zavere koja je bila vezana za tu pesmu. Znate o čemu govorim. Kako već jednom stati na kraj teoriji zavere da je “Wind of Change” zapravo napisao neki talentovani autor koji dolazi iz CIA? Matijas: Da, kada smo čuli za to, smejali smo se, ali i zamišljali šta bi se desilo da je to zapravo bila istina. Kakvu to zapravo moć muzika ima. Mi znamo da to nije istina, ali ideja je smešna. Veoma je kreativna, a taj novinar, koji je radio i za New York Times (časopis), od toga je napravio veliku vest, preko svog podkasta. Čuo sam da je prodao i autorska prava. Bio je poslovan čovek, veoma kreativan, ali jasno – sve to nije istina.
HL: Kada su te glasnine uopšte krenule? Kada je pesma objavljena ’90tih godina, ili nešto kasnije? Matijas: Mislim da je to bilo pre pandemije, posle nekog intervjua koji smo imali i sa Klausom, tome ima već 5-6 godina. Nije to bilo tako davno.
HL: Ovde se radi o još jednoj popularizaciji pesme, ali u sasvim drugom kontekstu? Matijas: U sasvim drugom kontekstu da. On je želeo da napiše veliku priču. Ljudi govore da je to soundtrack raspada Sovjetskog Saveza. I on je hteo da kreira ideju da iza pesme stoji CIA, što svakako nije bio slučaj.
HL: Kada se nadamo se jednog dana rat u Ukrajni okonča, da li ćete se vratiti originalnim stihovima pesme “Wid of Change” i da li biste u tom slučaju ponovo svirali u Moskvi? Matijas: Postoji ta mogućnost, generalno jako smo tužni zbog ovog užasnog rata, ne možemo da nastupamo ni u Rusiji ni u Ukrajni više, gde smo često nastupali tokom poslednjih 30 godina i tamo imamo milione obožavatelja. Mislim da smo jedan od najvećih bendova u obe zemlje. Mnogo nam je žao što ne sviramo, ali i kako taj rat utiče na sve ljude sa obe strane. To je tragično i jako tužno. I kao muzičar jedino što možete je da kažete: “Hej, bilo bi sjajno ako bi mogli da zaustavite ovo sranje“.
HL: I muzika ne bi trebalo da ima granice? Matijas: Upravo tako. Pogotovo mi, svirali smo u više od 80 zemalja sveta, rekao bih više nego iko drugi. I strašno je videti šta se dešava, bez obzira da li je to blizu ili daleko od nas, to je jednostavno strašno za sve ljude koji su upleteni. I nadam se da će se ovo sve završiti i ako i dalje budemo tu biće nam drago da ponovo nastupamo u obe zemlje.
Scorpions/ Photo: AleX
HL: Dolazite iz Hanovera, koji je važan poslovni centar u Evropi. I vi ste 2007. godine renovirali staru zalagaonicu instrumenata i napravili modernu radnju za prodaju gitara koja je i nekakav muzički centar u kojem se ljudi okupljaju, sreću, druže, poput muzičko kulturanog hub-a. Čula sam takođe da bend poseduje i sopstveni brend viskija? Dakle definitivno imate osećaj za uspešan biznis. Da li je to nešto čime planirate da se bavite kada se penzionišete ili vam je dodatni posao uz muzičku karijeru? Matijas: Što se tiče otvaranja muzičke radnje, prijatelj me je upoznao sa ljudima iz Minehna koji su želeli da se penzionišu, svidela mi se radnja, zatvorio sam se i renovirao, ulepšao i onda sam dobio ideju da na otvaranje pozovem ljude, kao i godinu dana kasnije kada smo proslavili prvi rođendan, pa se tako okupljamo jednom godišnje. Takođe, pre nedelju dana smo bili u Minhenu i kada ljudi znaju da sam u gradu, bude baš gužva. Tačno je, to nije nešto samo za fanove Scorpionsa, već i za ljubitelje muzike, gitariste, muzičare koji dođu da se upoznaju i to je nešto sjajno. To je više hobi nego biznis. Ne možete se obogatiti od prodaje gitara. Ali ja to volim, ja sam gitarista i dok basisti imaju jedan ili dva instrumenta, gitaristi ih imaju dvadeset-trideset, do sto – sto pedest.
HL: A koliko gitara vi posedujete? Matijas: Ne znam, ali to je veliki broj. Neko drugi bi to mogao bolje da zna. Imam ih dosta na turneji, ima ih dosta u našem skladištu, a posedujem i sve gitare u svojoj radnji, dakle – na stotine ih je.
HL: Vi svirate na ručno rađenim gitarama? Matijas: Da, imam svoja dva modela, koja je za mene izradio moj graditelj gitara, ali sviram i na standardnim Gibson, Fender gitarama.
HL: Da li imate neke planove o brendiranju još nekih proizvoda u budućnosti? Matijas: Nemamo više viski. Što je šteta, znam, ponestalo je. Ali postoji novi Scorpion’s džin – ako volite džin. Osim toga, ne bavimo se suviše time…ali dobro je imati nešto zbog fanova.
HL: Možda Scorpion’s Muzička Škola Roka? To bi bio dobar brend. Matijas: Razmišljao sam i o tome. Voleo bih da sarađujem sa muzičkim univerzitetima, da uradimo nešto poput masterklasova. Ali trenutno smo prezauzeti. Za to morate imati vremena, biti redovno tu, ako želite nekog nešto da naučite morate biti tu dva ili tri puta nedeljno, a ne jednom u šest meseci. To onda nema nikakvog smisla.
HL: Kao veliki bend, kao legende roka – da li se svega sećate, da li danas razgovarate o prošlim vremenima i kada pogledate unazad da li kažete – ok smo, sve ovo je vredelo? Matijas: Obično ne razgovaramo o prošlosti, ali kada nas neko podseti, ispostavi se da svi imaju dobro sećanje, prisećamo se detalja, dok sedimo svi zajedno i tako se sklopi cela priča ponovo. Nemam tendenciju da gledam u prošlost, radije gledam unapred, ali ako odgledam dokumentarni film o bendu, a imali smo ih nekoliko, jer smo morali da ih pregledamo, onda kažem „Hej, ok, u redu smo“ i bude zapravo veoma impresivno kada neko sastavi sve ono što smo uradili. Od dana do dana nikada o tome ne bih razmišljao. Imam dovoljno toga o čemu moram da mislim za danas, sutra i prekosutra, da bih promišljao o nečemu pre 40 godina. Ali kada vidite sve editovano, onda je to nekako impresivno.
HL: Ok, poslednje pitanje: da li postoje neki bendovi u Hanoveru, Nemačkoj, negde u Evropi… koji bi mogli da vas zamene na prestolu kraljeva rok muzike? Matijas: Ne znam, nikoga ne vidim za sada, ali nikad se ne zna – možda neki klinci negde u nekoj garaži vežbaju i oni će biti sutrašnji heroji. Trenutno ih ne vidim mnogo. Postoje neki američki bendovi – volim da slušam bend Greta Van Fleet, na primer. To je sjajan novi bend, iako se čuje Led Zeppelin uticaj, sjajni su. Možda ima i drugih ali jako je teško pratiti kada ste sami na putu, svirate, koncentrišete se, imate koncerte – nema vremena da pretražujete nove bendove.
HL: Greta Van Fleet je odličan primer! Onih koji će očuvati večni plamen roka i hard roka. Hvala vam na vremenu, vidimo se u Beogradu, uskoro, veoma smo uzbuđeni zbog koncerta. Prvenstveno vam želim dobro zdravlje i energije za sve vaše buduće akcije. Matijas: Veliko hvala, takođe.
A o tome kako u ovom ludom svetu i dalje ostati Rock Believer – saznaćemo na koncertu, 25. juna u Štark Areni. Vidimo se tamo…
Universal Music Group, odnosno lokalni entitet vodeće svetske etikete – Universal Music Serbia njavio je još jednu ekskluzivnu saradnju sa jednim od najperspektivnijih mladih muzičara u regionu – Lukom Rajićem.
– Odrastao sam slušajući muzičare koji su me kroz njihov rad naučili kako da razumem i volim muziku. Sa takvim znanjem i osećajem, pre tri godine sam započeo ovo putovanje i izbacio svoju prvu pesmu. Prvih par godina sam gradio imidž i zvuk uz pomoć mojih prijatelja i saradnika, ali sam znao da ću se, ukoliko se ukaže prilika i bude pravo vreme, pridružiti nekoj izdavačkoj kući. Nakon numere “Ljubimo se” osećao sam da započinjem nešto novo, a to nešto je moj prvi album koji sada već ima svoje ime i karakter. Tako se i otvorila prilika za saradnju između Universal Music Serbia i mene. Muzičari koji su me izgradili i na koje se ugledam dolaze upravo odatle, pa mi je jedino bilo prirodno da im se pridružim. Iako stvari sada postaju ozbiljnije, srećan sam što postajem deo Universal Music Serbia i zahvalan sam što su u meni prepoznali potencijal. Najviše hvala vama što ste tu i slušate moju muziku već godinama, jer bez vaše podrške ne bih pisao ovo sada. Osećam se kao da je ovo nov početak za sve nas. Sprema se ludilo, časna reč – rekao je Luka.
Luka Rajić/ Photo: Luka Stepanović
Luka Rajić se može opisati kao autentičan muški vokal, muzikalno i produkcijski razigran muzičar, kreativac istančanog vizuelnog identiteta, koji je na putu da zakorači snažno u promenu mejnstrim zvučne slike Srbije i okolnih zemalja.
Maldi muzičar iza sebe ima nekoliko singlova, među kojima su pesme “Eksplozija emocija“, “Ne izlaziš mi iz glave“ i “Ljubimo se“, a numerom “Ludim“ privukao je veliku pažnju na društvenim mrežama i osvojio srca neke nove publike.
– Luka Rajić je definitivno jedan od najperspektivnijih mladih izvođača u regiji koji donosi neki potpuno novi i svoj zvuk, izuzetnog talenta i autentičnog stila koji očarava publiku gde god da se pojavi. Upravo je to i bio prvi impuls koji smo od njega osetili kada smo ga prvi put videli i čuli. Takođe, žanrovi u kojima se Luka kao kompletan autor muzički vešto igra su za našu publiku još uvek neosvojena teritorija i veliko je zadovoljstvo što smo u prilici da zajedno uđemo u ovu avanturu i da ga kao njegov ekskluzivni izdavač podržimo u daljem razvoju njegove, siguran sam, uspešne i svetle karijere. Želimo mu srdačnu dobrodošlicu u Universal Music porodicu – izjavio je direktor Universal Music Serbia, Ilija Milošević.
Luka Rajić/ Photo: Luka Stepanović
Luka već uveliko radi na svom debitantskom albumu u saradnji sa producentom Igorom Rajićem i rediteljkom i vizuelnom umetnicom Emilijom Terzić.
Novo izdanje se može očekivati uskoro, a do tada publika može da uživa u njegovom dosadašnjem radu.
U petak, 23. juna sa početkom od 16:00 časova, jedan od najpriznatijih domaćih pijanista i kompozitora, Vasil Hadžimanov održaće radionicu u okviru BMR MasterClassa.
Kao i prethodne tri, i ova muzička radionica će se održati u kući Julijana Djupona u Nišu, takođe ulaz je besplatan i nije potrebna prijavada bi se prisutvovalo radionici.
Istrajan, sveprisutan, muzičar beskrajne radne energije i muzikalnosti, Vasil Hadžimanov pijanista, kompozitor, aranžer i pedagog, nezaobilazna je, povezujuća karika srpskog džeza, sa kraja dvadesetog veka i početka novog milenijuma, ličnost koja u sebi nosi obavezujuć niz gena svojih predaka koji su, svako na svoj način, obeležili muzičke prostore Balkana u neraskidiv niz čuvara, interpretatora i novih tumača tradicije.
Još od prvih pouka koje je Vasilu nesebično pružio slavni kontrabasista i kompozitor Vojin Draškoci, Hadžimanov sledi svoj svet osobenih boja i zvukova. Psle školovanju na Berklee College za muziku, Hadžimanov se vratio u zemlju gde je ubrzo osnovao Vasil Hadžimanov Band.
Vasil Hadžimanov/ Photo: AleX
Od prve postave do danas, ovaj sastav doživeo je nekoliko soničnih i organizacionih transformacija, ostajući dosledan kredu po kome je svakom od članova benda pružena puna podrška za samostalan iskaz, bilo da je u pitanju odabir repertoara ili solo istup.
Od prvog albuma (od ukupno sedam) “11 razloga za…” (2001), preko “Can You Dig It?” (2013), pa sve do izdanja “Lines in Sand” (2018), Vasil Hadžimanov se ukazuje kao siguran pratilac savremenih stremljenja, progresivnog zvuka i fuzija različitih muzičkih pravaca koje uspešno slaže u ono što bismo danas mogli da nazovemo terminom world music.
Pored većih postava Hadžimanov uspešno nastupa i u manjim sastavima, pretežno u formi džez trija, dok je punopravan član u više različitih grupa od kojih valja pre svega istaći Trio Sveti (sa Markom Đorđevićem i Brankom Trijićem), Toni Kitanovski Trio, Bace Quartet, Csaba Toth Bagi Balkan Union, Miško Plavi trio…
Od 2011. predaje na Muzičkoj akademiji u Štipu, Makedonija, kao gostujući profesor i vođa odseka za jazz klavir. Bavi se edukativnim radom privatno, kao i na mnogobrojnim radionicama, uključujući i internacionalni projekat Tutti, u saradnji sa Norveškim Ministarstvom kulture.
Godine 2015. Postao je moderator i domaćin muzičko-edukativnog serijala na RTV Vojvodina, pod nazivom “M Lab”, gde su mu gosti bili mnogobrojni eminentni muzičari.
Iste godine počinje saradnju sa Bojanom Zulfikarpašićem. Njih dvojica, kao klavirski duo, nastupaju u Beogradu, Novom Sadu i Parizu i nailaze na jednoglasno sjajne kritike publike i kritičara.
Ovaj klavirski dvojac objavio je prvi live CD, u decembru 2017. godine, kada je i koncertno promovisan u Kolarčevoj zadužbini. 2016. World Music Asocijacija Srbije i magazin Etnoumlje izdaju kompilacijsko CD izdanje povodom 25 godina rada Vasila Hadžimanova.
Poznati beogradski bend Eyesburn pridružuju se ovogodišnjoj listi izvođača najvećeg regionalnog festivala piva i muzike.
Grupa čiji tekstovi govore o univerzalnim slobodama, svojim angažmanom i smelim muzičkim izrazom zasluženo je stekla posebno mesto u istoriji ne samo srpske, već i regionalne rok scene, nastupiće prvog dana, 15. juna, na Riff Stageu, priključujući se tako društvu najeminentnijih domaćih alternativnih bendova.
Predvođeni Nemanjom Kojićem, Eyesburn će na 20. jubilarnom izdanju Belgrade Beer Festa predstaviti neke od svojih najvećih hitova: “Stark Blind”, “Full Control”, “Exodus”… koji su postali himne generacija koje su na ovim prostorima stasavale poslednjih 20 i više godina.
Isto veče, posetioci će na Riff Stageu moći da vide i sastav Beli bagremi, Pagonis, dok će na glavoj bini program prve večeri otvoriti Morcheeba, Joker Out, Ana Rucner i Elvis Bajramović, Bojana Vunturišević i bend Neverne bebe.
Belgrade Beer Fest održava se od 15. do 18. juna na beogradskom Ušću, a ulaz na festival biće slobodan svakog dana između 18:00 i 19:00 časova, nakon čega će se ulazak u festivalski prostor naplaćivati.
Ulaz je slobodan za osobe ispod 15 godina svakog festivalskog dana, uz pratnju punoletne osobe.
Nikolas Kejdž je jedan od najhvaljenijih i najosporavanijih glumaca svih vremena, zbog njegove specifične pojave, načina glume ali i izbora uloga. Ipak, jedna od najbizarnijih stvari vezanih za njega uopšte nije vezana za nešto što je on sam uradio.
Godine 1987. Kejdž je zaigrao u kultnom naslovu reditelja braće Koen, “Raising Arizona”. Imao je sjajne kritke za svoju ulogu, koja se godinama kasnije prepričavala. Ipak, najbizarnije što je nastalo kao proizvod tog filma je – udžbenik za Biologiju za 8. razred u Jugoslaviji 1991.
Taj udžebenik sa slikom Kejdža, Holi Hanter, deteta i pištolja se održao čak do 2003. godine.
Sa fb: Nikolas Kejdž drži pištolj uperen u bebu. Korice biologije za 8. razred su u stvari slika iz filma Raising Arizona u kome se radi o otmici bebe. Ovakve korice biologija za 8. je imala od 1991. do 2003. pic.twitter.com/bcUd3xpxwa
Vest o tome je došla i do samog Kejdža. Na pitanje da li zna zašto se našao na slici u Srbiji, rekao je da pojma nema, ali da mu je sve to super jer je slika slatka, a oni izgledaju kao srećna porodica.
Postoje dva potencijalna razloga zašto je došlo do ovoga. Ili je neko probao da se sprda i da progura foru na korice knjige u razredu u kojem se uči o prirodi čoveka, odnosa i porodice, i da baš tu ubaci sliku o paru koji nema dece, pa reši da kidnapuje bebu iz mnogočlane porodice, po sistemu niko neće primetiti. Po tom istom sistemu niko nije primetio punih 12 godina da smo imali scenu iz filma na školskom udžbeniku.
Druga opcija je da je neko samo uzeo lepu sliku, u prelomu niko nije skontao da Kejdž drži pišolj ispod bebe, i tako je ostalo jako, jako dugo. Mi ipak navijamo za prvu priču.
Beogradska filharmonija slavi 100. rođendan danas, 13. juna 2023. godine, a veliki jubilej obeležavaće tokom cele godine.
Početak slavlja je večeras uz rođendanski poklon koncert na Kolarcu pod palicom Uroša Lajovica (13. jun, Kolarac), potom sledi Gala koncert sa legendarnim Zubinm Mehtom (20. jun, Kolarac), a kruna rođendanskih ceremonija je Dizni fantazija uživo, 2. jula na velikom i besplatnom koncertu na otvorenom na Ušću.
Ono što je zajedničko grupi entuzijasta koja je osnovala ovaj orkestar davne 1923. godine na čelu sa Stevanom Hristićem i današnjoj generaciji filharmoničara, jeste upravo taj nesmanjeni entuzijazam i želja da ime Beogradske filharmonije svetli još puno vekova, baš kao što glasi slogan filharmonijskog jubileja: ZAUVEK.
Od skromnih počеtaka do grandioznog ansambla svеtskе klasе i najuspеšnijе institucijе kulturе u zеmlji i rеgionu, u drugi vek ulazi sa nemerom da i dalje podiže nivo svoje izuzetnosti, da očuva svoj karakter i jedinstven šarm i to na korak do novе kućе, dvoranе Bеogradskе filharmonijе, na kojoj se intеnzivno radi zahvaljujući viziji, životnom i profesionalnom snu Ivana Tasovca.
Beogradska filharmonija,/Photo: M. Đoković
Za svojih sto godina, Beogradska filharmonija broji 620 muzičara koji su u njoj proveli svoj radni vek od kako se kontinuiarno vodi arhiva (1951).
Prolazila je mnoge faze tokom istorije ali se uz današnju generaciju filharmoničara popela visoko dokazavši svoje mesto u “teškoj kategoriji” svetskih orkestara. Međutim, ona je takođe aktivni deo društva društveni i kuća čija su vrata širom otvorena.
Uporna u rušenju predrasuda prva incira i gradi kulturne mostove, održava stara i gradi nova prijateljstva jer je Beogradska filharmonija tu da približi i da širi svoje vrednosti snagom stvaranja. Oborila je granice svih starosnih grupa publike jer u Beogradsku filharmoniju dolaze i bebe, na ulice je odavno izašla, ulepšavala je, zasmejavala ali i kritikovala, poznata po svojim iskoracima, postala je srpski “love brend”. Orkestar čiji su koncerti rasprodati i za koje se satima čeka u dugačkim redovima, a koncerti na otvorenom Beogradske filharmonije su najmasovniji koncerti klasične muzike na Balkanu.
Posle albuma “Mlad i Radostan” koji predstavlja omaž muzici i autorima koji su stvarali u Jugoslaviji 80ih godina XX veka, Lidija Andonov & Andy Pavlov, objavili su novi video singl “Kuda idu svi” koji je dostupan na svim digitalnim platformama.
Spot za pesmu urad o je vizuelni umetnik, dizajner i muzičar Laslo Antal iz Berlina. Snimanje spota je realizovano na više različitih lokacija u Hagu i Amsterdamu kao i tokom vožnje ka Berlinu, čime je ceo spot dobio obrise “road movie” estetike.
“Kuda idu svi” promišlja osnovno egzistencijalno pitanje odnosa dobra i zla u ovom presudno osetljivom društvenom i civilizacijskom momentu.
Ova autorska pesma ujedno je i odjavna špica uspešne serije “Nemirni”, reditelja Darka Nikolića u produkciji No Connection, koja je nedavno počela sa emitovanjem.
Originalnu muziku za ovu seriju potpisuje kompozitor Andrija Pavlović (a.k.a. Andy Pavlov), a u istoimenoj seriji nalaze se i numere sa albuma “Mlad i Radostan”.
Lidija Andonov, pevačica i glumica, snimila je sa muzičko-vizuelnom grupom Sixth June sedam albuma i imala zapažene koncerte širom sveta na festivalima i u značajnim klubovima poput Berghain u Berlinu. Osnovala je prvo udruženje dramaterapije u Srbiji.
Andrija Pavlović (Andy Pavlov) je pijanista i kompozitor, član muzičkog sastava LP Duo sa kojim je objavio osam albuma i nastupao u koncertnim dvoranama širom sveta (Carnegie Hall New York, Kennedy Centar Washington, Royal Danish Theater & Opera Copenhagen).
Trit Vilijams, zvezda filma “Kosa” , preminuo je nakon saobraćajne nesreće koja se desila u Vermontu, američkoj saveznoj državi. Imao je 71 godinu.
Glumčevu smrt potvrdio je za People u ponedeljak uveče njegov dugogodišnji agent Beri Mekfirson.
– Poginuo je danas popodne. Skrenuo je levo ili desno (i) auto ga je presekao. Samo sam sslomljen. Bio je najlepši momak. Bio je tako talentovan. Bio je glumčina. Filmski stvaraoci su ga voleli. On je srce Holivuda od kasnih sedamdesetih. Bio je zaista ponosan na svoju glumu ove godine… Imao je uravnoteženu karijeru – rekao je Mekfirson.
Treat Williams, the star of Everwood and Hair, has died after being involved in a motorcycle accident. He was 71. The actor’s death was confirmed to PEOPLE on Monday evening by his agent of 15 years, Barry McPherson. Read the full story: https://t.co/Jm5ixI2jIOpic.twitter.com/PpKa1rkNSq
Džejkob Gribl, šef vatrogasne službe u Dorsetu u Vermontu, rekao je za People da se nesreća dogodila u ponedeljak oko 17 časova. na putu 30 Long Trail Auto blizu Dorseta, u Vermontu.
Po Griblu, incident je uključivao jedan automobil i Vilijamsov motocikl. Istražitelji veruju da se vozač automobila okretao i da nije video motocikl. Gribl kaže da je motociklista bio jedina povređena osoba i da je helikopter LifeNet pozvan da ga preveze u bolnicu u Njujorku.
Vatrogasna služba Mančestera je reagovala i postavila zonu za sletanje helikoptera.
Državna policija Vermonta je takođe objavila saopštenje za javnost kasnije u ponedeljak, potvrđujući detalje oko nesreće. Policija je potvrdila da je istraga u ranoj fazi i da će se članovi tima vratiti na mesto sudara u utorak, 13. juna, kako bi nastavili sa obradom lica mesta.
Glumčeva dugogodišnja karijera datira od 1975. godine, kada je debitovao na filmu u trileru “Smrtonosni heroj”. Odatle je počeo da preuzima više filmskih uloga, uključujući “Ric” iz 1976. i “Orao je sleteo”.
Godine 1979. Vilijamsova karijera je dostigla vrhunac kada je glumio Džordža Bergera u filmu “Kosa”, zasnovanom na brodvejskom mjuziklu.
Uloga mu je na kraju donela prvu nominaciju za Zlatni globus za novu zvezdu godine – glumca. Kasnije je zaradio još jedan Zlatni globus za najboljeg glumca u filmskoj drami za ulogu u filmu “Princ od grada” iz 1981.
Godine 2002. počeo je da igra glavnu ulogu doktora Endrua “Endi” Brauna u “Evervudu”.
Vilijamsova karijera se produžila preko četiri decenije pojavljivanjem u filmovima Stivena Spilberga, kao i televizijskim emisijama kao što su “Plava krv”, “Kasna smena”…
Vilijams se takođe pojavio u nekoliko Hallmark projekata kao što su “Božićna kuća”, “Ispod table”, “Sigurna luka” i “Jureći san”.
Adieu, Treat Williams 71 ans Le sublime Berger de Hair Le film de Milos Forman I’ve Got Life pic.twitter.com/3CHbispefP
