Sve je spremno za novo izdanje Vodova Festa u Ruskom Krsturu.
I ove godine, 21. oktobra, publiku očekuju, kako kažu organizatori, “nezaboravni momenti uz sjajne bendove”:
U glavnom programu nastupiće S.A.R.S., Orthodox Celts, Neprijatelj Prelazi Zeku i Deformitet Band, a afterparty je rezervisan za DANCE ’90.
Vodova fest 23, plakat
– Vodova fest je festival alternativne muzike u malom selu na severu Bačke – Ruskom Krsturu. Prošle godine je festival Vodova održan po prvi put posle decenijske pauze, a ove godine nastavljamo sa još većim entuzijazmom i novim idejama – kažu organizatori i dodaju:
– Vodova fest je sada u obliku jednodnevnog koncerta koji se održava u sportskoj hali 21. oktobra. Ponesite svoje dobro raspoloženje, osmehe i pravac u Ruski Krstur.
Muzičar Ed Širan napravio je grobnicu u dvorištu svoje kuće i tamo planira da bude sahranjen kada umre.
Pošto su počele glasine da je pevač napravio grobnicu u svojoj kući, on je u nedavnom intervjuu za GQ otkrio da se radi zapravo o jednom grobnom mestu izrađenom posebno za njega u dvorištu.
– To je rupa iskopana u zemlji, a iznad nje je kamen, pa kad god dođe taj dan, ja ću tamo – rekao je on.
Ovim priznanjem Širan je prilično iznenadio je svoje fanove. Mnogi se pitaju zašto razmišlja o smrti kada je tek ušao u treću deceniju života.
– Ljudi misle da je to veoma čudno i stvarno morbidno, ali ja sam imao prijatelje koji su umrli bez testamenta, pa niko nije znao šta da radi – rekao je Širan.
Njegov najbolji prijatelj Džamal Edvards preminuo je u 31. godini. Izgubio je i svog voljenog mentora Majkla Gudinskog, a potom i kolegu Šejna Vejna.
Najteži udarac dobio je kada se njegova supruga Čeri Siborn borila sa tumorom dok je bila trudna sa jednom od njihove dve ćerke, pa joj je bilo dozvoljeno da se leči tek nakon porođaja.
– Prolazio sam kroz strah, depresiju i anksioznost. Osećao sam se kao da se davim, sa glavom ispod površine, gledajući gore, ali nisam mogao da dođem do vazduha – rekao je ranije pevač, prenosi 24sata.hr.
Već je iz tekstova njihovih pesama poznato da je Cane veliki posmatrač sveta i društva koji ga okružuju, svestan stvarnosti i nepravde o kojoj ne ćuti, besan na kapitalizam i glasan već četiri decenije, ali pre svega – muzičar koji je svoju percepciju sveta i viziju slobode kanalisirao kroz rokenrol.
Pošto je naglasio da ga ne treba svrstavati u prošlost, jer je još uvek itekako prisutan, Cane se osvrnuo na pošast današnjice:
– To je žvaka ovog vremena. Daju ti pare, uzmu ti slobodu. Dok to ukapiraš, godine ti odu.
U svakoj izgovorenoj rečenici on je jasno izrekao svoje stavove i vrednosti, pa tako i kada se radi o muzici i umetnosti:
– Mi smo konzumenti, nismo mi više ljudi stvaraoci. Ima dobrih ljudi koji zbog marketinga zla ne mogu da dođu na površinu i da se predstave ostalim ljudima – rekao je Cane, ali onda optimističnije zaključio: – Zlo može samo na trenutak da trijumfuje, ali istini pripada večnost.
Blink-182 odali su počast bendu Ramones u novom videu “Dance With Me”, najnovijem singlu sa predstojećeg povratničkog albuma “One More Time…”.
Video potpisuju reditelji muzičkih spotova i filmova braća Emet i Brendan Maloj, a spot je nazvan “ljubavnim pismom” čuvenom njujorškom punk bendu – inače jednom od omiljenih bendova Blink-182. Mark Hopus, Tom Delong i Trevis Barker odeveni su kao članovi Ramonesa – kožne jakne, naočare, odgovarajuće perike – dok rekreiraju neke od najupečatljivijih trenutaka tog benda.
Trio je nedavno podelio pesmu “More Than You Know” sa albuma “One More Time…”, koji predstavlja prvo izdanje Blink-182 sa Hopusom, Delongom i Barkerom još od “Neighborhoods” iz 2011. godine.
Delong je napustio bend 2015. godine kako bi se posvetio istraživanju NLO-a, i tokom njegovog odsustva, grupa je snimila dva albuma – “California” i “Nine” sa gitaristom Metom Skibom. Sastav je najavio povratak u klasičnoj postavi u oktobru prošle godine i podelio novu pesmu “Edging”, koja će se naći na albumu “One More Time…”.
Kako je bend objasnio u Apple Music trejleru za album, Hopusova borba sa limfomom inspirisala je Delonga da se ponovo pridruži bendu.
– Sećam se da sam rekao svojoj ženi, “Ne verujem da ću ikada više svirati, ne verujem da ću ikada više ići na turneju” – kaže Delong u klipu.
– Dok mi Mark nije rekao da je bolestan, tada sam shvatio da je to jedino što želim da radim.
Nakon što se bend prvobitno raspao 2008. godine, Trevis Barker je preživeo pad aviona kada su poginule četiri osobe (uključujući DJ AM-a), što je pokrenulo njihov ponovni susret tada.
Prvi singl i naslovna pesma albuma “One More Time” govori o tome kako tragedija ponovo spaja bend, izjavio je Barker.
Album od 17 pesama, koji je producirao Barker, stiže 20. oktobra.
Rambo Amadeus definitno zna kako da zaintrigira publiku. Sada je to uradio pesmom “Bauligno Courinho” ft. Noyz & Vladar, za koju kaže da je – tribute samom sebi.
Za ovu priliku Rambo je uzeo pseudonim “Rmbao Amadeo”, a ipsod spota na njegovom YouTube kanalu prvo se zahvalio Vasketu, legendarnom jedriličaru i veslaču, kralju Save, na inspiraciji.
Snimanje, montaža zvuka, miks zvuka, postprodukcija pjesme i titl spota uradio je Relja Svilar. Noyz se rado odazvao pozivu da dopiše i on jednu strofu i upiše se u “listu strelaca”, a producent tog dela, plus dodavanje brazilskih perkusija delo je Đanga HI FI.
Povodom 60 godina subotičkog festivala Omladina, kultni novosadski pank bend Pekinška Patka priredio je koncert iznenađenja za Novosađane ispred robne kuće NORK, gde su održali svoj čuveni “koncert u izlogu”.
Ovaj nastup koji se desio pre 44 godine, odveo ih je i do subotičkog festivala koji je bio prekretnica za njihovu karijeru i predstavljanje publici. Na ovaj način Patka je želela da pruži svoj doprinos obeležavanju ovog jubileja, pored kompilacije koja je izdata ove godine, a na kojoj se našla i numera “Bela šljiva'”.
Patka je nastupila podmlađena, sa tri nova člana, a od originalne postave tu su osnivači Pekinške patke – gitarista Sreta Kovačević i bubnjar Šital Puri (Laslo Pihler Cila).
Pekinška patka/Photo: R. Hadžić
U petak u podne, baš kao i pre 44 godine, ljudi su zastajali, osvrtali se, pevali i uživali zajedno sa članovima benda Pekinška Patka.
Možda se nisu baš toliko čudili kao nekad, ali definitivno su bili prijatno iznenađeni.
Pa, slučajno smo naleteli na kolumnu koju smo pisali posle prvih šest meseci. I shvatili da gotovo ni reč ne bismo promenili.
S obzirom na to da neki od vas tada nisu bili tu, a oni koji jesu garantovano su zaboravili šta je pisalo (ipak je 7 godina fini komad vremena), samo ćemo je ponoviti. Uz poneki dodatni komentar.
Rokenrol gitara/Photo: shutterstock
Dakle… april 2017.
Sad bi, šatro, trebalo da napišemo ovako nešto… Izgurasmo, eto, prvih šest meseci, uz pomoć prijatelja i ljudi koji veruju u #rokenrolsvuda. I ne bismo slagali. Ali to je stvarno teška patetika i jebeš sve to… Tu smo šest meseci (nešto malo više) i to je to. I nameravamo da ostanemo još malo. Malo, barem po srpskim standardima. Ono kad nas zajašu, pa neće da siđu… ali da ne ode ovo u pogrešnom pravcu… vreme je za tačku. Tačka.
Elem, uz sve naše iskustvo, životno, profesionalno i kakvo već iskustvo može da bude, a nije da ga nemamo i više nego što je zdravo u ovakvoj zemlji, za tih pola godine sreli smo se sa gomilom nekih neočekivanih stvari i situacija. Za neke smo se nadali da više ne postoje, za neke bili ubeđeni u to. Pa pogrešili. Nešto svašta novo smo naučili, i u nešto svašta staro se razuverili. Nekim se stvarima iskreno iznenadili, na druge se slavodobitno nasmejali u prepametnom fazonu “ma, znali smo”…
Ovo je prava ad hok lista nekih zapažanja koja su na nas ostavila utisak u ovoj kratkoj etapi naše zajedničke on-line bitke za srpski rokenrol. Bez reda i rasporeda, verovatno i bez nekog značaja osim za one koji u njoj značaj potraže.
Lets go…
Dobra vest: Rokenrol je u Srbiji živ. Baš kao junaci “The Walking Dead”. Sezona 7.
Još bolja vest: Ima i stvarno živih rokera. Baš kao u “The Walking Dead”. Sezone 1 – 7.
Pola srpskih bendova misli da im je važniji broj folovera na instagramu i fejsu, nego publike u klubu
Druga polovina ni ne misli o društvenim mrežama
Četvrtina srpskih bendova ne misli uopšte
5% srpskih bendova se ozbiljno bavi svojom karijerom
Samo tri srpska benda mogu da napune Arenu. Pogađajte koji su… Dugme se ne računa. Nit je srpsko, nit je rokenrol.
Rokerski PR-ovi pojma nemaju. Čast izuzecima. Ali o tome ima posebna kolumna na OVOM linku(ala smo se namazali, ha?)
Srpske mainstream medije zabole za rokenrol. Ako nema veze s Exitom. A onda ih odjednom ne zabole. Čudo jedno…
Dobar rokenrol spot se u Srbiji pojavi s mene pa na uštap
90% bendova bolje zvuči uživo nego u spotovima
Rok sceni nedostaje jedna ozbiljna top lista. Uradićemo nešto po tom pitanju 🙂 (nismo, ali to je već posebna tema – nap. okt. 2023.)
Nikad nije bilo neke ozbiljne kinte u srpske rokenrolu, a sad je nema ni toliko
A opet… nikad nije bilo da je toliko ljudi zaradilo ozbiljne pare od rokenrola
Koncept reči “urbano” nije više ono što smo mislili da jeste
Klinci, nema tu rokenrola kad ti tata kupi najbolju opremu, plati promociju, snimi spot…
Još ima bendova koji i pred praznim kafićem u Nedođiji Donjoj sviraju žestoko kao na stejdžu O2 arene. Bogu hvala.
Rokenrol može da se svira i u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” #muzickaomladinabeograda
Ima ljudi koji odlično pišu o rokenrolu, ali su lenji kao bube
Ima ljudi koji misle da odlično pišu o rokenrolu, a i oni su lenji kao bube
Ima i vrednih…
Đule, brate, javi se na telefon (javio se – nap. okt. 2023.)
Imamo i najduže čekani intervju u istoriji. Nismo ga još objavili. #nevernebebe (objavili smo – nap. okt. 2023.)
Eh da nam je svaki intervju lud kao što je bio onaj sa zagrebačkim Wizards of Gore
Štagod napišeš o Džoniju Štuliću čita se kao ludo
Da nam ne bi Brakusa, Jadranke, Dekse i Dekija na početku, bilo bi još zajebanije nego što je bilo
Eh da su nam sad Brakus, Jadranka, Deksa i Deki u onom ritmu s početka, gde bi nam kraj bio… (ovo i dalje važi – nap. okt. 2023.)
U međuvremenu, uverili smo se u još ponešto… ali taj spisak razmišljamo da pretočimo u jednu podebelu knjigu 🙂 Imamo bestseler u najavi.
Debi album garage surf benda The Thunder Corpses koji nosi naziv “Somewhere Over the Black Bay” objavljen je putem izdavačke kuće Tribal Rajber iz Niša.
Bend je za kratko vreme pokupio sjajne reakcije slučalaca kroz dva singla koja su najavila album, a sada će publika moći da se upozna sa svih 11 pesama na njihovom prvom izdanju. Album je dostupan na bandcamp platformi izdavača, kao i na svim vodećim streaming servisima od 6. oktobra.
The Thunder Corpses – Somewhere Over the Black Bay, cover
The Thunder Corpses su brzo stekli pažnju regionalne muzičke scene svojim specifičnim spojem surf i garage rock elemenata, umotanim u veo pank i lofi estetike. Na albumu su učestvovali: Aleksandar Ljubić na bas gitari, Žarko Mihajlović za bubnjevima, i Vuk Jovanović, frontmen i gitarista koji je ujedno bio zadužen i za snimanje, miks i mastering. Omot albuma, kreiran je od strane poznatog niškog dizajnera Nenada Tasića.
Prva dva singla benda, “Run” i “Castles of Alhambra”, već su privukla pažnju publike i medija, postavljajući temelj za očekivanja vezana uz njihov debi album. “Run”, koji je prvi singl na albumu, pruža uvid u širok spektar zvuka koji je prisutan na izdanju, kombinujući zarazne gitarske rifove, izražajni vokal i moćan ritam bubnjeva. Njihov drugi singl, “Castles of Alhambra”, dodatno istražuje kreativnu paletu benda, najavljujući album na način koji intrigira slušaoce.
The Thunder Corpses su studiozno kreirali ovaj album sa željom da pruže iznenađujuće trenutke i raznovrsnost koja će zadovoljiti širok spektar slušalaca. Bend je posebno ponosan na specifičan sentiment koji se provlači kroz tekstove pesama, pridodajući albumu dubinu i autentičnost.
“Fenomenalno. Bravo”, “Brate, ovo je genijalno”, “Svaka čast za ideju, ali i realizaciju”, “Kao neki stari šlager pevač”, neki su od komentara. Kako se vama dopada?
Otvaranje za Stinga u Hollywood Bowlu čini se kao sjajan način za promociju sopstvenog albuma. Upravo to će se desiti Džou Samneru u subotu uveče 7. oktobra, dan nakon što njegov debitantski solo album “Sunshine in the Night” bude objavljen.
On to prihvata s lakoćom. Ipak je činjenica da su otac i sin.
Bliskost se dodatno produbila tokom zajedničkih meseci provedenih na turneji tokom leta, koja ih na jesenjem delu vodi do najpoznatijeg mesta u Los Anđelesu – Holywood Bowla.
Poslednji samostalni album Stinga, “The Bridge,” objavljen je 2021. godine, ali trenutna turneja je kolekcija najvećih hitova, nastavak njegove, kako sam naslov kaže, turneje “My Songs,” koja obuhvata hitove iz izuzetne karijere, kako sa bendom The Police, tako i bez njega.
Iako Džoovo pevanje, sviranje bas gitare i komponovanje neobično podsećaju na njegovog oca (postoji i fizička sličnost), nastup će pokazati da je samostalno izgradio svoj put, živeći u Los Anđelesu sa svojom porodicom i inspirišući se sopstvenim muzičkim uzorima, ne obazirući se previše na Stingove impresivne uspehe.
Na pitanje novinara magazina Variety “da li je odlaganje izlaska albuma zbog pandemije dovelo do nervoze ili si iskoristio vreme da nešto promeniš”, Džo odgovara:
– Dala mi je priliku da promenim mnoge stvari. Ideja za album je bila da bude samo akustična gitara i vokal, to je bilo to. Zatim sam ušao i dodao sve instrumente na koje sam mogao da pomislim.
– Dokazuje da si razmišljao… – upada Sting.
– Da, dosta sam razmišljao. Bio je to naučni proces! Dodao sam gudače, bubnjeve, flaute i sintisajzere. Dakle, moja prvobitna ideja nije uspela – priznaje Džo.
Novinara je interesovalo kakav je osećaj biti sa sinom na sceni.
– Osećam se veoma ponosnim što je moj sin, to je prirodan roditeljski ponos. Ali u isto vreme to je i neka vrsta vantelesnog iskustva, jer on radi ono što ja radim i prepoznajem da ima elemenata u njegovom glasu koje je dobio od mene. Ali takođe prepoznajem elemente koje nije dobio od mene. Za mene je to dvostruki svet: prepoznajem se, ali znam da je on potpuno jedinstven – zaključuje Sting.
