U čast rođendana Lua Rida, Kit Ričards je snimio obradu pesme “I’m Waiting for the Man” koja će se naći na kompilaciji “The Power Of The Heart: A Tribute to Lou Reed”.
Izlazak kompilacije “The Power Of The Heart: A Tribute to Lou Reed” očekuje se na međunarodni Dan prodavnica ploča koji se ove godine obeležava u subotu 20. aprila.
“The Power Of The Heart: A Tribute to Lou Reed”, spisak izvođača i pesama:
1. Keith Richards – I’m Waiting for the Man 04:14 2. Maxim Ludwig , Angel Olsen – I Can’t Stand It 3. Rufus Wainwright – Perfect Day 4. Joan Jett and the Blackhearts – I’m So Free 5. Bobby Rush – Sally Can’t Dance 6. Rickie Lee Jones – Walk on the Wild Side 7. The Afghan Whigs – I Love You, Suzanne 8. Mary Gauthier – Coney Island Baby 9. Lucinda Williams – Legendary Hearts 10. Automatic – New Sensations 11. Rosanne Cash – Magician 12. Brogan Bentley – The Power of the Heart
Legendarni brazilski metal bend Sepultura najavio je odlazak dugogodišnjeg bubnjara Eloja Kazagrandea uoči njihove predstojeće oproštajne svetske turneje.
Kajem februara Kasagrandea je na društvenim mrežama objavio svoj izlazak iz benda, napominjući da je “odluku doneo razmišljajući o novim izazovima koji će doći”, pošto je već najavljen razlaz benda posle četiri decenije.
Kazagrande je započeo svoje saopštenj objavljivanjem svog odlaska iz benda, pre nego što je rezimirao svoju istoriju sa bendom i priznao im svoju zahvalnost i poštovanje.
“Možda za fanove benda to u ovom trenutku nema smisla, ali je trebalo je doneti odluke razmišljajući o novim ciklusima koji će doći. Sačinjeni smo od izbora i oni nisu uvek laki. Moj odlazak nikada neće izbrisati moje poštovanje i zahvalnost prema bendu”.
Završavajući svoj post, Kazagrande je najavio da ga “puno toga čeka i nadam se da ću nastaviti da stvaram mnogo muzike i umetnosti”.
Posle ove objave, Sepultura je podelila svoju izjavu, najavljujući pritom Kazagrandeovu zamenu. Iza bubnjeva će na turneji sedeti Grejson Nekrutman, koji je svirao za Suicidal Tendencies, Vilijema Duvala i druge.
Sepultura je u svom postu napisala da ih je Kazagrande “iznenadio” obavestivši ih o svom odlasku iz benda uoči prve probe benda za oproštajnu turneju.
“Nekoliko dana pre prve probe, bubnjar Eloj Kazagrande obavestio je bend da napušta Sepulturu da bi nastavio karijeru u drugom projektu. Bend je bio iznenađen. Bez prethodnog upozorenja, odmah je napustio bend, napuštajući sve što je u vezi sa Sepulturom”, napisali su oni.
Jedan od najrespektabilnijih regionalnih repera Struka, posle duže izdavačke pauze se vratio sa pesmom “Plus jedan”.
Struka je oduvek aktivan učesnik lokalne hip-hop scene. Njegovi albumi predstavljaju deo kataloga koji u najboljem predstavlja razvojni put ali i dostignuća ne samo srpske već i regionalne hip-hop scene. Negujući tu tradiciju Srtruka je kroz lejbl Honey Money Gang nastavio da istražuje radeći na afirmaciji hip-hop i rep talenata.
Struka – Plus jedan, cover
Nova pesma nosi naziv “Plus jedan” i nastala je u trenutku gubitka njegovog oca.
– U tom periodu sam napisao ovu pesmu koja je vrlo lična posveta mom ocu. Ona se tiče svih nas jer svi smo mi nečija deca – izjavio je kratko autor.
Nove detalje o smrti Hita Ledžera otkrio je holivudski reditelj Stiven Gahan dok je opisivao neočekivan telefonski poziv koji je dobio posle tragičnog događaja.
Ledžerovo telo pronašla je kućna pomoćnica 22. januara 2008. Smrt zvezde filma “Deset stvari koje mrzim kod tebe” proglašena je nesrećnim slučajem i pripisana mešavini h lekova – Oksikontin, Vajkodin, Valijum, Ksanaks, Junisom i Restoril.
U trenutku Ledžerove smrti, Gahan je radio s ovim 28-godišnjakom na adaptaciji knjige Malkolma Gledvela “Blink: The Power of Thinking Without Thinking”.
Reditelj Stiven Gahan se prisetio telefonskog poziva koji mu je stigao od Ledžerovog oca nakon što je porodica stigla na mesto događaja.
– Oni su bili tu pored tela i naš scenario je bio u krevetu pored njega, a tvoja knjiga je bila na noćnom stočiću – rekao je on u “Revisionist History”, Gledvelovom podkast serijalu “Development Hell”.
– Mislim da sam svoj broj napisao na tom scenariju. Mislim da su svi bili šokirani i nazvali su taj broj, ne znam zašto. Bio sam na jednom aerodromu sa svojom suprugom, i doslovno sam se srušio kada sam čuo vest– rekao je reditelj. – Jednostavno me noge izdale. Sećam se lica svoje supruge, nisam mogao ništa da joj kažem. Bio sam bez reči. Samo sam slušao, slušao i slušao… Bilo mi je zaista jako žao. I još uvek mi je žao.
Gledvelova serija podkasta posvećana je njegovom projektima koji nikada nisu realizovani – uključujući adaptaciju knjige “Blink”. Film s Leonardom Dikaprijem u glavnoj ulozi prvobitno je otkupio jedan studio 2005. ali do realizacije nikad nije došlo.
– Odaberemo studio, savetujemo se sa svojim agentima, biramo pobedničku ekipu, uplaćujemo čekove – priča Gledvell. – Zadužuje nas neki sjajan producent izuzetne pameti i krećemo dalje… Ali to nikada ne uspeva… Prođe godina, pa druga pa treća… Zato radimo ‘Development Hell’, celokupnu seriju posvećenu scenarijima koji nikada ne budu ostvareni… To nam svaki put slama srce – zapleti van stranica scenarija.
Na kraju, film “Blink” dospeva kod Universal Studiosa i Gahan provodi još vremena radeći na scenariju. Nakon što prepravlja Leonardov lik, shvata da ga je zapravo pisao za Ledžera.
– Brzo smo postali vrlo bliski – priseća se Gahan. – Imali smo pravi kontakt koji je meni bio veoma psoeban. Bio sam veoma utbuđen, jer sam počeo da ga vidim kao glavnog junaka filma. Jednom kad to počne da vidi, čovek više to ne može brzo da zaboravi.
Gahan je ponovo pokrenuti projekat napustio posle Ledžerove smrti.
Martovski festival – 71. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, stalna manifestacija u oblasti kulture od značaja za Grad Beograd, biće održan od 26. do 30. marta 2024. godine u Domu omladine Beograda, koji je organizator i izvršni producent događaja.
Jedan od najstarijih filmskih festivala u Evropi i svetu, prošle godine obeležio je 70 godina od osnivanja, jubilej kakav do sada nije imao nijedan filmski festival u Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji. Martovski festival ove godine trajaće 5 dana i biće u znaku priče o malim ljudima koji su i našim klasicima i savremenim autorima uvek bili najzahvalniji junaci, ali će biti reči i o sportskim i muzičkim veličinama koje su obeležile prostor, ne samo naše zemlje, nego i čitavog regiona.
Na čelu Odbora Martovskog festivala je Nikola Nikodijević, predsednik Skupštine grada Beograda, kao predsednik Odbora, a članovi su: Boris Jovanović, Milena Nikolić, Nenad Popović i Dragomir Zupanc. Od 2019. godine umetnički direktor Martovskog festivala je Dejan Dabić, filmski kritičar i dugogodišnji selektor Festivala glumačkih ostvarenja u Nišu, urednik filmskog programa Niškog kulturnog centra.
71. Martovski festival
Martovski festival tradicionalno predstavlja bogat filmski program u nekoliko nacionalnih takmičarskih kategorija: dokumentarni film do 50 i preko 50 minuta, eksperimentalni film i video art, animirani film i kratki igrani film. Od pre dve godine u međunarodnom takmičarskom programu zastupljeni su svi rodovi kratkometražnog filma.
Selekciona komisija domaćeg takmičarskog programa radila je u sledećem sastavu: prof. dr Ivana Kronja (filmolog), Saša Radojević (filmski kritičar, reditelj i scenarista), prof. Milan Nikodijević (filmski producent, scenarista i reditelj) i mr Sead Šabotić (reditelj, scenarista, saradnik u nastavi na Fakultetu dramskih umjetnosti Cetinje, Crna Gora).
Selekciona komisija međunarodnog takmičarskog programa radila je u sledećem sastavu: Igor M. Toholj (reditelj, producent, osnivač i selektor programa filmskih festivala), Dragan Nikolić (filmski reditelj, scenarista) i Radoslav Pavković (reditelj i scenarista).
Pred njima je bio težak zadatak, da od skoro 400 prijavljenih ostvarenja izaberu ona koja će ući u zvaničnu takmičarsku selekciju. Odabrano je 98 filmova, koji će se takmičiti za sledeće nagrade: Gran-Pri Martovskog festivala, nagrade za najbolji film (po kategorijama), strukovne nagrade (za najbolju režiju, scenario, kameru, montažu, animaciju i dizajn zvuka/komponovanu muziku). U takmičarskom programu publika u Domu omladine imaće priliku da vidi čak 80 premijera: svetskih, regionalnih, srpskih, festivalskih…
Žiri 71. Martovskog festivala, koji će odlučivati o nagradama radiće u sastavu: Bojan Labović, filmski autor i direktor festivala u Portorožu (Slovenija), Branko Šmit, filmski scenarista i reditelj dugometražnih igranih i dokumentarnih filmova (Hrvatska), Vasilios Terzopulos, selektor programa “Short and Green” na Drama International Short Film Festivalu (Grčka), Olivera Pančić, autorka dokumentarnih filmova i nekadašnja urednica dokumentarnog programa na RTS-u (Srbija) i Bratislav Zlatković, profesor na Fakultetu umetnosti u Nišu, kompozitor primenjene muzike i nekadašnji član grupe „Galija“ (Srbija).
Pored takmičarskog, Martovski festival imaće tradicionalno i raznovrstan revijalni filmski program podeljen u celine “Svetska panorama“, “Regionalna panorama“ i “Domaća panorama“, sa mnogim ekskluzivnim premijerama.
Na svečanom otvaranju biće uručena nagrada za životno delo Martovskog festivala i priređena svetska premijera dugometražnog dokumentarnog filma „Sanjalice“ reditelja Vladimira Petrovića, o istoimenom ženskom bendu iz Beograda, najstarijem te vrste na Balkanu, koji je bio aktivan sredinom šezdesetih godina prošlog veka u nekadašnjoj Jugoslaviji.
U revijalnom filmskom programu publika će, pored ostalog, videti crnogorski dokumentarni film “Šagargur” Nataše Nelević koji govori o ženskom Golom otoku, bosanskohercegovačke dokumentarce: “Hako” debitantsku režiju poznatog glumca Josipa Pejakovića – o Peštercu koji za vreme Drugog svetskog rata nije hteo da podigne ruku na svoje komšije po cenu sopstvenog stradanja i “Poslednja YU dokumenta” Jasmina Durakovića koji govori o nasleđu naše moderne umetnosti uoči raspada jugoslovenske federacije; kao i film iz Rusije “Osećam Bože tvoje prisustvo” koji je režirao Nikolaj Burljajev, a koji govori ne samo o njegovoj glumačkoj saradnji sa Tarkovskim, nego i o duhovnim aspektima ranih dela jednog od najvećih reditelja svih vremena, Andreja Tarkovskog.
Martovski festival, tradicionalno, biće zatvoren svečanom dodelom nagrada najboljim filmskim ostvarenjima i autorima. Nakon ceremonije dodele nagrada publika će imati ekskluzivnu priliku da premijerno pogleda film Sabahudina Topalbećirevića “Magična sedmica – Toni Kukoč”, uz prisustvo autora i glavnog protagoniste filma.
Kao i do sada, planirani su brojni razgovori sa autorima i gostima festivala, stručni programi i tribine za profesionalce i studente, master-klasovi, promocije knjiga i drugi prateći programi.
Martovski festival tradicionalno je mesto susreta filmskih autora iz zemlje i inostranstva, producenata, distributera i predstavnika renomiranih filmskih festivala, novinara i kritičara, studenata i profesionalaca. To je mesto za promociju dokumentarnog, animiranog, kratkometražnog i eksperimentalnog filma, platforma za inspiraciju i razvoj novih ideja, kao i prilika za domaću publiku da pogleda uzbudljive, pažljivo odabrane aktuelne naslove, koje inače nema prilike da vidi u bioskopskoj ponudi.
Kao uvod u 71. Martovski festival, dan uoči otvaranja, 25. marta od 20 časova u Velikoj sali Doma omladine Beograda biće održan koncert “Filmski hitovi Zorana Simjanovića”, posvećen našem najvećem kompozitoru primenjene muzike, kojem je posthumno dodeljena nagrada za životno delo Martovskog festivala pre tri godine. Ovaj koncert Grad Beograd, Dom omladine Beograda i Martovski festival poklanjaju svim poštovaocima Zorana Simjanovića i njegove vanvremenske muzike, pa će ulaz biti slobodan.
Ulaznice za projekcije na 71. Martovskom festivalu biće u prodaji na Blagajni Doma omladine Beograda, putem eFinity prodajne mreže i onlajn, od 15. marta. Cena ulaznica su 350 i 500 dinara, dok studenti filmskih akademija, kao i do sada, uz indeks mogu besplatno da posećuju projekcije.
Srpski PEN centar povodom zahteva da se roman “Dorotej” ukloni iz školske lektire.
Zaprepašćeni smo vestima da je Sindikat zaposlenih policije zatražio od gimnazija i srednjih škola u Srbiji da se roman “Dorotej”, čiji je autor ugledni pisac Dobrilo Nenadić (1940-2019), ukloni iz školske lektire, saopštio je Upravni odbor Srpskog PEN centra.
Udruženje ovaj zahtev osuđuju i smatraju ga neprihvatljivom slikom javnog govora. .
“Osuđujemo zahtev Sindikata zaposlenih policije prepoznajući u njemu elemente cenzure i zabrane koji moraju biti odbačeni u našem društvu. Takav zahtev proistekao je iz potpuno pogrešnog čitanja književnosti. Osim što je izraz nerazumevanja književnosti, ovaj zahtev je i neprihvatljiva slika javnog govora i društvenog stanja u našoj zemlji”.
Zahtev objavljen na FB stranici
Da podsetimo, u zahtevu koji je objavljen na Facebook stranici Sindikata zaposlenih policije, od gimnazija se traži informacija da li je “Dorotej” obavezna knjiga, da li su stručna lica zadužena za obrazovni sadržaj dece pročitala ovaj roman i ko je i kada naložio obrazovnim ustanovama uvođenje “Doroteja” u nastavu.
Uz konstataciju da je sadržaj u ovoj knjizi neprikadan za školski uzrast, sindikat traži od gimnazija i odgovore da li su roditelji obavešteni “u vezi navedene knjige”, da li su gimnazije dobile saglasnost roditelja da njihova deca uče ovakve sadržaje i da li se zaposleni u gimnazijama slažu da deca uče ovakve sadržaje.
“O lektiri i književnosti ne može odlučivati nijedan policijski organ, uključujući i bilo koji sindikat policije. Policija treba da, u skladu sa zakonom, brine o bezbednosti građana, a ne o tome šta građani misle i pišu“. Srpski PEN centar najodlučnije odbacuje svaki pokušaj da se književnost svede na pitanje moralno-političke podobnosti, političkog utilitarizma ili političke korektnosti“ , navodi se u saopštenju. UO Srpskog PEN centra.
Iz ovog udruženja poručuju da su “začuđeni odlukom dve gimnazije da samovoljno izostavi roman Dobrila Nenadića “Dorotej” iz školske lektire i da pružaju podršku gimnazijskim profesorima književnosti u odbrani svog profesionalnog integriteta”.
“Pitanje lektire je važno i o njemu se može raspravljati u stručnim, profesionalnim, akademskim i književnim krugovima”, ističe na kraju saopštenja Upravni odbor Srpskog PEN centra.
Kada su počele da kruže glasine o mogućoj saradnji između Liama Galagera i Džona Skvajera, pitanje koje se samo nametalo bilo kako će te pesme zvučati. Nakon objavljenog prvog singla “Just Another Rainbow” a zatim i pesme “Mars To Liverpool”, jednostavan odgovor se prosto nametnuo – zvuče tačno onako kako ste želeli.
Velika očekivanja su još više opravdana nakon što je izašao debitantski album nazvan njihovim imenima “Liam Gallagher & John Squire”.
Zapanjujuća neo glam-rock pesma “Raise Your Hands”, koja otvara izdanje, kao da govori o namerama autora da u nastavku priredi odličnu rokenrol zabavu. Muzika i produkcija inspirisani su najlepšim albuma artista kao što su The Faces, Sex Pistols, Roxy Music i Džimi Hendriks.
Gallagher Squire (Cover Art
Nasuprot zvuku s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih Liam i Džon se pojedinim pesmama odužili svojim saborcima iz devedesetih a pre svega, očekivano, sastavu The Stone Roses. Takođe, Liamov glas ima neizbežan “Oasis šmek” koji je zapanjujući recimo u numeri “One Day at a Time”. Pesma “Mars To Liverpool” potvrđuje utisak da je duo uložio svu autorsku, sviračku i interpretatorsku strast u album koji će definitvno obeležiti ovu godinu.
“Liam Gallagher John Squire” je od 1. marta dostupan na svim striming servisima.
Niški progresiv bend Lavina će, u okvori svoje zimske turneje, održati koncerte u Novom Sadu i Beogradu.
Večeras, 2. marta, u novosadskom klubu CK13 gosti će im biti Jevadh i Latebloom, a sutra, 3. marta u klubu KC Grad u Beogradu podrđku će im pružiti Stvor i Havarija.
Lavina je progressive metal bend iz Niša, nastao je sredinom 2020. godine. Nakon formiranja, članovi su većinu vremena posvetili pisanju i snimanju pesama za debi album – “Odyssey”, koji je objavljen 18. novembra. 2022.
Od tada imali su promotivne nastupe u većim gradovima širom Balkana i planiraju da 2024. provedu promovišući “Odyssey” po Evropi. Bend je u procesu završavanja svog drugog albuma.
Objavljene su prve fotografije sa seta filma “Vrana” (The Crow), sa Bilom Skarsgordom i FKA Tvigs u glavnim ulogama.
Reč je o rimejku istoimenog kultnog klasika iz 1994. godine u kojem je Brendon Li igrao glavnu ulogu. Li je tragično poginuo na setu nakon što je zbog greške rekvizitera primio smrtonosan hitac iz pištolja.
Radnja prati muzičara Erika Drejvena, koji je godinu dana nakon svoje smrti vraćen iz mrtvih kako bi osvetio brutalna ubistva sebe i svoje verenice Šeli. Na fotografijama možemo videti Bila i FKA Tvigs pre smrti njihovih likova, kao i Skarsgorda u kostimu antiheroja Vrane.
Iako je većina obožavalaca zadovoljna odabirom glumca za ulogu Drejvena, ne dopada im se dizajn kostima, a neki smatraju da je rimejk ovog klasika bio nepotreban.
“Nisam siguran oko ribota ‘Vrane’. To je jedan od onih filmova koji su savršeno obeležili devedesete. Muzika, fotografija, dizajn kostima i drugo bili su proizvod tog doba. Ne verujem da će ovo dobro proći”,napisao je jedan obožavalac na Redditu.
“Ne razumem zašto imaju potrebu da stavljaju tetovaže na lice. Zar nisu obraćali pažnju kada smo ismevali Džokera Džereda Letoa?”, “Odvratno, pretvorili su Vranu u najgoru moguću verziju Džokera koju smo ikada videli”, “Inače ne dozvoljavam da me nekoliko fotografija odbije od filma, ali ovaj film stvarno testira to pravilo”, dodali su još neki korisnici društvene mreže.
“Vrana” će imati premijeru u svetskim bioskopima 7. juna ove godine.
U subotu, 2. marta, na rođendan velikog irskog gitariste i kantautora Rorija Galahera (1948-1995), u novosadskom klubu Rebelrelic, biće održan dobrotvorni koncert “Playin’ for Rory” , na kome će se skupljati novac za objavljivanje prve knjige o Roriju Galaheru na srpskom jeziku i prve takve knjige u regionu.
Knjigu Žan-Noela Koža – “Rori Galaher – Duša bluzera, srce rokera”, s francuskog izvornika prevela je novosadska kantautorka i prevoditeljka Sonja Segić, a prikupljeni prilozi na koncertu upotrebiće se za otkup prava na objavljivanje, kao i za štampu.
Koncert počinje u 22 časa, uvodnu reč daće Miloš Zubac, Sonja Segić odsviraće Rorijevu pesmu “Wheels Within Wheels”, sa istoimenog posthumnog albuma, a potom će Šinobusi održati celovečernji koncert na kojem će izvoditi svoje, ali i pesme Rorija Galahera.
Upravo pred ovaj koncert Šinobusi su objavili obradu Rorijeve pesme “They Don’t Make Them Like You Anymore”:
Koncert je besplatan, a u klubu će biti postavljena kutija za dobrovoljne priloge.
Rori Galaher je bio virtuozni gitarista i sjajan kantautor. Mnogi o njemu govore kao o “najboljem gitaristi za kojeg niste čuli”. Brajen Mej i Erik Klepton su među onima na koje je Rori uticao svojim sviračkim umećem. Poznata je i anegdota sa Džimijem Hendriksom. Kada ga je jedan novinar upitao – “Kakav je osećaj biti najbolji gitarista na svetu?”, Džimi je odgovorio – “Ne znam, pitajte Rorija Galahera!”.
Rori je još kao tinejdžer postigao uspeh sa triom Taste. Po raspadu grupe imao je uspešnu solo karijeru, sedamdesetih i osamdesetih godina. Ipak, dolaskom panka i novog talasa, interesovanje publike je jenjavalo, a i Rorijevo zdravstveno stanje je bivalo sve lošije. Preminuo je 1995. godine usled komplikacija zbog transplantacije jetre. Imao je samo 47. godina…
Da podsetimo, Rori Galaher održao je nezaborav koncert u Beogradu u januaru 1985. godine u Hali Pinki.
“Svi poštovaoci velikog irskog kulturnog heroja, ljubitelji vrhunske bluz, folk i rok muzike, irske kulture i najposle – čitaoci knjiga posvećenih istinskim muzičkim junacima, više su nego dobrodošli na ovaj jedinstveni događaj”, poručuju organizatori koncerta.
