Za uvod u leto i koncertnu sezonu Buč Kesidi objavljuju novi album “Uživo sa stadiona Tašmajdan” snimljen na njihovom najvećem samostalnom koncertu na beogradskom stadionu Tašmajdan pred 10.000 fanova.
Novi live album i koncertni film dostupni su od petka, 24. maja, na svim streaming servisima, a dan ranije od 20:00 na YouTube kanalu benda gde je upravo objavljen premijerni uvid u album uz live izvedbu pesme “Curimo po asfaltu”.
Serija koncerata koja je počela trijumfalnim nastupima u rasprodanom novosadskom Spensu i na zagrebačkom stadionu Šalata, kulminirala je najvećim solo koncertom koji je održan 16. septembra 2023. na beogradskom stadionu Tašmajdan.
Kao prvi regionalni bend novije rock generacije kojem je pošlo za rukom rasprodati najveći stadion u centru Beograda, Buč Kesidi su koncertom na Tašmajdanu obeležili vrhunac regionalne turneje “Skupi snagu”. Sada će to zauvek ostati zabeleženo za muzičku istoriju kroz live album koji je uklopio sve hitove s prvog i drugog albuma, kao i poslednja tri singla koja će se naći na novom studijskom albumu.
Zoran Zarubica, Buč Kesidi/ Photo: AleX
Levoruki rock dvojac iz Pančeva publiku je na koncertu uveo u euforiju kojoj se ona prepustila od samog početka. Toekom dva sata Luka i Zoran su izveli 20 pesama, a svaka je donosila posebno uzbuđenje i gromoglasnu reakciju publike.
Koncert na rasprodanom Tašmajdanu pokazao je da dvojac Buč Kesidi, Luka Racić i Zoran Zarubica, imaju zrelost svetskih superstarova iako za sebe kažu da su tek počeli.
Buć Kesidi – Uživo sa stadiona Tašmajdan, cover
Najveći solo koncert dosadašnje karijere Buč Kesidija objavljen je u saradnji s PGP RTS, dok produkciju potpisuje Milan Bjelica. Za omot je korištena fotografija Vedrana Metelka, a dizajn potpisuje Ana Žunić.
Album “Uživo sa stadiona Tašmajdan”uvodi Buč Kesidi u novu seriju letnjih nastupa po regionu, a već ovog vikenda bend se penje na glavnu pozornicu Sea Star Festivala u Umagu gde će kao headlineri nastupiti 24. maja, dok u Skoplje stižu 5. jula na Stadion Na Arm. Bit će to prilika da se čuje najbolje od benda, kao i neke nove pesme koje je bend proteklih meseci stvarao u svom studiju.
Luka Racić, Buč Kesidi/ Photo: AleX
Buč Kesidi “Uživo sa stadiona Tašmajdan” Datum objave albuma: 24. maj 2024.
Set lista/spisak pesama: 1. Intro 2. Euforija 3. Laž 4. Kafe aparat 5. Trebaš mi 6. Draga? 7. Čekam te 8. Subota 9. Skupi snagu 10. Stani!!! Stani!!! 11. Pola pet 12. Kasno je 13. TIHO 14. Uragan 15. Curimo po asfaltu 16. Nema ljubavi u klubu 17. Nedelja ujutru 18. Idemo do hodnika 19. Nebitna (…ne mogu da) 20. Đuskanje ne pomaže
Unuka Elvisa Prislija, glumica Rajli Kio, pokušava da zaustavi zaplenu nad Gracelandom, kućom pokojnog pevača koja se nalazi u Memfisu, u američkoj državi Tenesi.
Elvisova unuka Rajli (34) je vlasnica slavnog imanja i tužbom osporava prodaju i tvrdi da je to “prevara”, a prodaja je zakazana u četvrtak.
Njena majka i Elvisova ćerka Liza Mari Prisli nasledila je imanje nakon Elvisove smrti 1977. godine, a otvoreno je za javnost kao muzej 1982.
Liza Mari navodno je 2018. uzela kredit od 3,8 miliona dolara koristeći Graceland kao hipoteku. Sada kompanija od koje je dobila kredit tvrdi da 54-godišnjakinja nije vratila novac pre nego što je umrla u januaru prošle godine.
Rajli Kio podnela je tužbu protiv kompanije i tvrdi da njena majka nikada nije pozajmila novac od njih, a dokumenti koji navodno pokazuju suprotno “su lažni”. Ona tvrdi i da je potpis njene majke falsifikovan.
Naussany Investments, kompanija koja tvrdi da je dala kredit, još se nije oglasila o tužbi.
Rajli je nasledila vilu i veliki deo Prislijeve ostavštine nakon što joj je umrla majka Liza Mari. Proglašena je jedinim upraviteljem imovine nakon pravnog spora sa svojom bakom, Elvisovom bivšom suprugom, Prisilom Prisli (78).
Elvis, Liza Mari i sin Lize Mari – Bendžamin sahranjeni su u Gracelandu. Prisila je prošle godine rekla da joj je želja da bude sahranjena pored Elvisa na imanju.
Elvis Presley Enterprises, koji upravlja Gracelandom i imovinom Elvisa Prislija, tvrdi da do kredita nikada nije došlo i da Liza Mari nikada nije dala svoj potpis.
“Elvis Presley Enterprises može da potvrdi da su ove tvrdnje lažne. Ne postoji izvršenje i protivtužba je podnesena kako bi se zaustavila prevara”, navela je kompanija u saopštenju.
Elvis je 1957. kupio Graceland i u njemu živeo do smrti dve decenije kasnije. Početkom 1980-ih kompleks od 14 hektara otvoren je za javnost kao tematski park muzičke istorije. Godišnje ga poseti više od 600.000 ljudi.
Usled planirane istočno-evropske turneje brodvejske produkcije mjuzikla “Čikago”, izvođenja ove kultne predstave Pozorišta na Terazijama u narednom periodu biće pauzirana.
Po završetku ove turneje, u planu je da se “Čikago” vrati na redovan repertoar pozorišta. Mjuzikl “Čikago” biće izveden 5, 25. i 26. juna nakon čega će uslediti najavljena pauza.
“Čikago”, sa dve ravnopravne glumačke podele, premijerno je izveden 19. i 20. oktobra 2006. godine. Ova predstava je uspela da za samo osam meseci od premijere obeleži svoje 50. izvođenje, što je vrlo retka pojava u pozorišnoj praksi. Mesečni intenzitet igranja nije mogao da odgovori svim zainteresovanima koji su u redovima strpljivo čekali da kupe svoju ulaznicu po izlasku novog repertoara. Statistika kaže da je do sada bilo više od 160.000 posetilaca.
Mjuzikl Čikago/Photo: Dalibor Tonković promo
U istoj sezoni kada je premijerno izveden, ovaj mjuzikl upisao se kao prvi u zvaničnom programu najznačajnijeg pozorišnog festivala u zemlji – Sterijinog pozorja (2007). Predstava je ocenjena kao istorijski događaj na Pozorju, a bilo je i mišljenja da je “Čikago” srušio tradiciju i najavio transformaciju festivala.
Mjuzikl “Čikago” nastao je na osnovu istoimenog novinskog teksta reporterke Čikago tribjuna Morin Dalas Votkins na temelju kog je kasnije nastao dramski komad čija je premijera bila na Brodveju 1926. godine. Pravu slavu, zapravo, “Čikago” (premijerno izveden na Brodveju 1975. godine), doživeo je tek 1996., kada je prema originalnoj Fosijevoj produkciji, ponovo izašao pred publiku. Druga je najduže izvođena predstava u istoriji Brodveja.
Mjuzikl “Čikago”, kao druga velika premijera po povratku na matičnu scenu 2005. godine najavio je i prekretnicu u repertoarskoj politici jedinog muzičkog pozorišta u regionu. Pored brojnih gostovanja u zemlji i inostranstvu, uključujući planirana junska igranja u ovoj sezoni, ova predstava biće izvedena 329. puta.
Jutarnji program, pop/rock bend iz Pančeva objavio je svoj prvi album pod nazivom “Vremenska prognoza”.
Na albumu je devet pesama koje su snimljene u Future nature saund studiju u Pančevu.
Bend Jutarnji program postoji od 2021. godine. Bend čini pet članova koje spaja ljubav prema muzici novog talasa: Luka Stevanović (gitara), Marko Jovanović (klavijature), Mirjana Velić (vokal), Dimitrije Despotivski (bas) i Uroš Andjelevski (bubnjevi).
Bend je nastupao kao predgrupa velikim bendovima poput Električnog Orgazma, Kerbera i Dr Neleta Karajlića. Bendovi koji su uticali ja rad Jutarnjeg Programa su Ekv, Električni Orgazam, Videosex, Oktobar 1864, Nikola Vranjković (ex Block out) i mnogi drugi, a ono što rade opisauju ovako:
“Pored svih novih pravaca i novih mešavina zvukova uleti neki tako izvorni batica koji razbija rime i lomi publiku na pola kao Mojsije more, spreman da doživi milion poraza i jedan uspeh… ili možda samo jedan običan pop bend”.
Preslušajte album “Vremenska prognoza” na ovom linku.
Tokom intervjua s Metom Morganom u njegovom podcastu, Noel Galager je izjavio da je zainteresovan za to da se Oasis ponovno okupe.
Ali, postoji ‘caka’, želi da se ponovno okupe, i to u kao hologrami. Ovu ideju Noel je dobio nakon što je video ABBA hologram show u Švedskoj, pa je rekao:
– Ako bi neko radio Oasis hologram show, javite mi se. Bio bih zainteresovan za to.
Met ga je ubrzo upitao ne misli li da publika ne bi dobila potpuni doživljaj, na šta je on odgovorio da publika ionako ne vidi bend u meri u kojoj bi htela. Njegov brat, Liam Galager, s kojim je napravio Oasis, još se nije oglasio s mišljenjem oko ove teme.
Bend Oasis bio je jedan od vodećih snaga britanskog pokreta britpopa, a vrhunac karijere doživjeli su u devedesetima i stekli slavu albumima kao što su “Definitely Maybe” i “What’s The Story? Morning Glory”.
Kako stvari stoje Organizacija muzičkih autora Srbije posluje stabilno, tako da autori koje štite mogu da budu zadovoljni.
Naplata koja stiže od digitalnih servisa se munjevito povećava. Prihodi od klasičnih servisa emitovanja ostaju isti kao i ranije. Domaći autori muzike mogu da se raduju svemu tome, jer će sa većom naplatom, oni najuspešniji imati i veće prihode.
O svemu tome nam priča direktor Sokoja Dejan Manojlović.
– Sokoj nastavlja sa podizanjem prihoda. Prihod je u vreme kada je ovaj menadžment preuzeo rukovođenje bio nekih milijardu i trista miliona, sada je dve milijarde i trista miliona. Najznačajnija povećanja napravljena su u segmentu digitalnih servisa. Takođe došlo je i do povećanja u segmentima javnog saopštavanja i javnog izvodjenja. Svesni smo da je internet medij gde se sve više kreira i emituje muzika. Okrenuli smo se ka takvoj budućnosti, kako bi naši autori bili maksimalno zaštićeni. U Sokoju je u proteklih nekoliko godina napravljena dobra organizacija koja rezultuje rekordnom naplatom koja se povećava iz godine u godinu. Digitalna naplata je povećana 1275 posto u odnosu na 2018. godinu. Te godine je prihod od digitalnih servisa bio devet miliona, a sada je 129 miliona. Ta tendencija rasta će se nastaviti i sledećih godina Da bismo podigli prihode morali smo da zaključimo ugovore sa svim digitalnim servisima. Od ugovora koje imamo sa Jutjubom i Dizerom, sada već dobro prihodujemo. Uključeni su i drugi digitalni servisi, kao što su Spotify, Tidal itd. Takođe će se podizati prihodi od društvenih mreža na kojima se emituje muzika kao što su Tik Tok, Instagram, Fejsbuk. Sa ovim velikim svetskim digitalnim kompanijama pregovarali smo oko dve godine, jer je Sokoj srazmerno veličini teritorije ipak mali pregovarač – kaže Manojlović i dodaje:
– Mislim da smo uspeli da izborimo maksimalno dobre uslove za Sokoj. Sa organizacijom „Mint“ koja radi za Švajcarsku srodnu organizaciju kao što je Sokoj, napravili smo ugovor da ona radi za nas naplatu od velikih svetskih digitalnih servisa. U saradnji sa njima imamo velikih rast prihoda. Tarife naše organizacije su pri svemu tome godinama iste. Sa istim cenama da tako kažem mi pravimo sve bolje rezultate. Broj članova Sokoja, a to su kompozitori, tekstopisci i arandžeri, je trenutno prešao 14000 i on se takođe povećava. Stare tehnologije, ploče, kasete ili CD, danas su potpuno prevazidjeni. Prihodi koje imamo od takozvanih mehaničkih prava, ploča, kaseta ili CD-ova su potpuno pali. Nekada su mehanička prava bila jednako velika kao i mala prava – priča Manojlović.
Dejan Manojlović, direktor Sokoja/Photo: Sokoj promo
U proteklih godinu dana renovirana je zgrada Sokoja, urađeno je dosta na obnavljanju informacionog centra, radi se na novom softveru koji bi za par godina trebalo da učini raspodelu tantijema još transparentnijom i tačnijom.
– U momentu kada generišemo dobre prihode, bili smo u prilici da uložimo potrebna sredsva u rekonstrukciju zgrade, softvera i info centra. Ova zgrada je predhodno bila rekonstruisana pre 40 godina, tako da smo morali i za njenu rekonstrukciju da odvojimo sredstva. Sada je sve to urađeno i završeno na najbolji način. Takođe smo uradili deo informacionog poslovanja koji se odnosi na finansije i naplatu. Sledi rekonstrukcija softvera koja se odnosi na sektor za dokumentaciju i raspodelu. Sav novac koji smo izdvojili za ulaganja u razvoj Sokoja, nikako ne utiče na prihode naših autora. Na ovaj način mi radimo na tome da autori budu zadovoljni radom svoje organizacije i da prihoduju više novca. Završen je portal za monitoring, kako bi naši autori bili permanetno obavešteni, gde i kada se izvode njihova dela. Želimo da svojim nasledicima kad nam se završe mandati ostavimo ozbiljnu, stabilnu i respektabilnu instituciju – kaže Manojlović.
Fond za kulturna davanja je takodje značajna kategorija u okviru organizacije muzičkih autora Srbije.
– Fond iz koga se dodeljuju sredstva za nove projekte naših članova, bilo da su to koncerti, novi studijski albumi ili druge značajne publikacije, raste takođe svake godine. Mi praktično pomažemo domaće autore muzike i ohrabrujemo ih da urade svoja nova dela, koja nisu komercijalna. Ponosni smo na broj ostvarenja koje smo pomogli da nastanu, bilo da je reč o klasičnoj, džez ili pop muzici. Mi ne možemo sa novcem da se takmičimo sa Ministarstvom kulture koje takođe pomaže muzičke umetnike. Bilo bi lepo kada bi postojalo još fondova koji bi podsticali ozbiljno muzičko stvaralaštvo – dodaje Manojlović.
Glumac Itan Houk osvrnuo se na to da se nedavno neočekivano pojavio u spotu za pesmu “Fortnight” Tejlor Svift i rekao da bi to moglo da uiče na njegovu glumačku karijeru i nasleđe.
U emisiji ”The Jess Cagle Show” s Džulijom Kaningem, zvezda filma ”Pre svitanja” (53) otkrila je kako je došlo do toga da glumi u spotu s Džošom Čarlsom, kolegom glumcem s kojim je nastupio u filmu ”Društvo mrtvih pesnika”.
– Postoji neka vrsta emocionalne veze koju je Tejlor Svift pokušavala da pruži obožavaocima u vezi s njenim albumom ‘The Tortured Poets Department’ i ‘Društvom mrtvih pesnika’. Ona je na neki način odala počast tom filmu pa je zamolila nas stare pse da dođemo i to pokažemo – rekao je Houk.
Voditeljka se zatim osvrnula na to kako je njegova epizodna uloga u tom muzičkom spotu postala “vrhunac njegove karijere”.
– Smešno je što to kažeš jer sam mislio, dok sam leteo u avionu na snimanje, toliko sam naporno radio u životu i imam osećaj da će nastup u tom spotu biti zapisan u mom nekrologu. OK, možda ću dobiti još nekoliko reči – rekao je.
Houk je potom dodao kako bi njegov nekrolog mogao da izgleda.
– ‘Možda ga poznajete kao lekara u spotu ‘Fortnight’, ali učinio je i neke druge stvari u svom životu’ – našalio se glumac.
Houk je nedavno otkrio da su on i Čarls pre izlaska spota “Fortnight” morali da kriju da su glumili u njemu.
– Ne možete da zamislize kako je to kada hodaš na aerodromu s prijateljem kojeg poznaješ 35 godina i gledaš sve te mlade ljude u trenerkama s fotkama Tejlor Svift i svim tim stvarima s njene turneje koje nose fanovi, a mi znamo nešto što ih zanima. Ali mi idemo sami da upoznamo kraljicu – rekao je Hawke i priznao da nije mogao da kaže ni svojim ćerkama tinejdžerkama da će glumiti u muzičkom spotu pop zvezde jer je “potpisao ugovor o tajnosti”.
Sedamnaesti Međunarodni festival dokumentarnog filma – Beldocs, počinje u sredu, 22. maja i trajaće do srede, 29. maja.
Na konferenciji za medije održanoj povodom početka festivala, predstavili su se autori Srpskog takmičarskog programa. Pored domaćih reditelja i njihovih filmova, predstavljeni su i posebni programi ovogodišnjeg Beldocsa: Andrijana Sofranić – Beldocs Industry program, Dubravka Radusinović – Teen Program i Srećko Horvat – Opstanak nije dovoljan.
U okviru selekcije Srpskog takmičarskog programa biće prikazano čak dvanaest filmova: “Topli film” Dragana Jovićevića, “Kako biti slobodan” Nikole Polića, “Izbor za mis zatvora” Srđana Šarenaca, “Kadence za vrt” Daneta Komljena, “Neptunova nevera” Katarine Stanković, “Novosadsko sećanje” Aleksandra Reljića, “Džojmejkers” Jelene Radenović, “Kad opet orastem” Jovane Avramović, “Minel” Tare Gajović, “Heterotopia” Nikole Nikolića, “Izlaz kroz ludaru” Nikole Ilića i “Šetnje koje se neće desiti” Mine Simendić.
Pored filmova iz ove programske celine, na Beldocu će biti prikazana još dva filma u Srpskoj produkciji.
Photo: Promo
Čast da otvori 17. Beldocs pripala je hibridnom dokumentarcu “Topli film“ Dragana Jovićevića, koji obrađuje istoriju jugoslovenske i srpske kinematografije iz ugla kvir likova.
– Neizmerno mi je zadovoljstvo što baš moj film otvara Beldocs, jer je to jedan od retkih festivala koje sam pratio od prvog izdanja. Isprva kao novinar, kasnije i kao saradnik, sada se vraćam na Beldocs sa svojim filmom, što je osobena kruna ove sedamnaest godina duge veze. Na Toplom filmu radila je mala, a vrlo predana grupa saradnika, koji su zajedno sa mnom i producentkinjom Natašom Pavlović prošli dugačak put da ovaj film ugleda svetlost dana. Sada mi samo ostaje da se nadam da će publika uživati u specifičnom konceptu koji smo tokom tog procesa sproveli u dokumentarac – izjavio je Dragan Jovićević.
Nikola Polić, Dragan Jovićevic i Aleksandar Reljić/ Photo: Dalibor Danilović
“Kako biti Slobodan?” Nikole Polića priča je o Slobodanu, slikaru iz Beograda, čija su dela devedesetih godina prošlog veka upoređivana sa opusom Vazarelija.
Dvadeset godina kasnije on priređuje samostalnu izložbu kako bi ponovo zauzeo svoje mesto u svetu umetnosti.
– Snimanje je počelo davne 2015. godine i sve se desilo jako spontano. Danas, pored toga što imam veliku tremu oko beogradske premijere, mogao bih reći da je ovo film o našem slikaru i da je vredan vaše pažnje jer često pored gorućih tema koje okupiraju našu kinematografiju zaboravljamo i na sam položaj umetnika. Za mene, Slobodanova priča postavlja pitanje koliko je teško živeti, ako vaša umetnost nije prepoznata – rekao je reditelj.
“Neptunova Nevera”, u režiji Katarine Stanković, odigrava se na hrvatskom ostrvu Vis, gde raznolika grupa ljudi diskutuje o svojoj budućnosti, osvrćući se na gubitak kulture pripovedanja i slušanja.
Ribari, deca, omladina, intelektualci, gradonačelnici i bogati strani vlasnik propadajuće fabrike konzervi “Neptun” okupljaju se u filmski dijalog, oblikujući kolektivnog protagonistu. Njihova vizija o zaštite životne sredine raste i premošćuje jaz između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, između lokalnog i globalnog, između unutrašnje i spoljašnje realnosti. Ostrvo je svet, a ovo ostrvo angažuje svet.
“Novosadsko sećanje” reditelja Aleksandara Reljića daje glas Teodoru Kovaču (99), Ivanu Ivanjiju (93) i Marti Flato (81), koji su preživeli pogrom iz 1942. poznat kao Novosadska racija, kada su mađarski fašisti ubili preko hiljadu Novosađana i njihova tela bacili pod led Dunava.
– Jako se radujem što će moj film biti premijerno prikazan na Beldocsu, najvećem festivalu dokumentarnog filma kod nas i što će priča o strašnoj Novosadskoj raciji na taj način biti artikulisana, posebno u trenutku kada se i oko ovog događaja odvijaju razne istorijsko revizionističke manipulativne radnje – rekao je autor.
U kratkom dokumentarcu “Kad opet porastem”, mlada rediteljka Jovana Avramović se deceniju nakon što je napustila rodni grad vraća kući kako bi istražila duboko ukorenjen osećaj praznine koji je prati.
– Sve više me brine problem našeg odsustva iz ličnih života. Jureći za nekim zacrtanim ambicijama i egzistencijalnim pitanjima koja su sve teža, otuđili smo se od onoga što zaista jesmo. Kada sam postavila sebi pitanje šta je ono što mi najiskrenije nedostaje, shvatila sam da je to unutrašnje osećanje slobode o kom kao devojčica nikada nisam razmišljala. Ova priča govori o potrazi za tim izgubljenim osećanjem u nama – izjavila je mlada rediteljka.
Kratki dokumentarac “Minel”, u režiji Tare Gajović smešten je u fabriku za proizvodnju električnih transformatora “Minel – Ripanj” koja je 1953. godine izgrađena u beogradskom naselju Ripanj.
– Minel je fabrika koja je važna mojoj porodici, veliki deo njih je radio tamo, neki su sačekali i penziju. Dok sam bila mala, ali i danas slušam priče o tom mestu, o tim ljudima, o tome kako su izgledali njihovi životi – izjavila je rediteljka.
Tara Gajović/ Photo: Dalibor Danilović
Kratki eksperimentalni dokumentarac Mine Simendić “Šetnje koje se neće desiti”, smešten u digitalni prostor Google Mapa, preispituje potencijal i mogućnost ličnih promena, upoređujući ih sa disonancom između načina na koji je grad predstavljen na tim mapama i onoga kako grad zaista izgleda danas.
– U potrazi za nečim ličnim i vrlo emotivnim u toj javnoj arhivi, naišla sam na stokholmski sindrom u odnosu sa sopstvenom prošlošću, na jedan osećaj zarobljenosti i stagnacije, koji istovremeno patološki obožavam, i shvatila da počinjem da se poistovećujem sa gradom, koji je zaglavljen u sopstvenoj mapi. Deluje mi da je ovaj film novi oblik one iste stare nade da će nas neko razumeti – sada je to potraga za nečim antropomorfnim u tom digitalnom, koje za moju generaciju postaje jedna vrsta maternjeg jezika, jedan način artikulisanja realnosti – rekla je autorka.
MIna Simendić/ Photo: Dalibor Danilović
Prvi kratki film Nikole Nikolića “Heterotopija” realizovan je u okviru Kino – Eko radionice koju organizuje Akademski filmski centar DKSG.
O svom dokumentarcu mladi reditelj kaže: – “Heterotopija” je film o prostoru koji u sebe integriše različite vremenske kategorije, kako kroz pitanje progresa sadržanog u kolektivnom, tako i kroz prizmu pojedinačnog i ličnog iskustva.
“Džojmejkers”, rediteljke Jelena Radovanović bavi se muzičkim majstorstvom romskih trubača sa juga Srbije.
– Ovim filmom želeli smo da prikažemo nepoznatu stranu trubačkog zanata tj. izazove sa kojima se susreću Romi muzičari, a tiču se načina na koji uče da sviraju i njegovih posledica po zdravlje. S jedne strane, ljubav prema muzici i instrumentu, talenat i posvećenost sa kojima sviraju govori o značaju muzike za ovu zajednicu. Pogotovo deca muzičari mogu da posluže kao inspiracija i primer za sve đake muzičkih škola. S druge strane, atmosfera i teški uslovi u kojima žive, gde se formiraju kao ličnosti i muzičari-trubači, u kontrastu su s radošću i patosom koju njihova muzika donosi. Film je i svojevrsna potraga za značenjem pojma sevdah, za otkrivanjem specifičnog osećanja koje često leži u osnovi njihove muzike – kazala je rediteljka o filmu.
“Izlaz kroz ludaru”, kratki intimni dokumentarac Nikole Ilića, govori o vojniku koji nije želeo da bude vojnik.
– Kao mladi vojnik u ratu na Kosovu, shvatio sam da preko 95% mojih “saboraca“ nije želelo da bude tamo, taj gorki osećaj koji su delili mladići prisiljeni na vojnu službu širom sveta. Istrgnuti iz civilnog života i ugurani u stare čizme nekih prethodnih ratova, te poslati na prve linije bez izbora, suočeni sa ogromnim strahom, besom i beznađem. Mnogi su poginuli, neki su kasnije počinili samoubistvo, a većina nas je završila sa nekim oblikom poremećaja – rekao je autor.
Film “Kadence za vrt” autora Daneta Komljena prati Jone, pripadnicu kvir komunističkog kolektiva, koji je skoro deceniju živeo u prikolici u Berlinu.
– Pročitao sam novinski tekst o Mollies i njihovom iseljenju negdje na proljeće 2021. Neke od njih sam poznavao površno, ali nešto vezano sa tom grupom, njihovom dinamikom, neizvjesnom budućnosti me je navelo da im pokucam na vrata i pitam da li bi htjeli da napravimo film zajedno. Nakon mjeseci vijećanja, Mollies su pristali i ovo je postao film o njihovom posljednjem ljetu u nelegalnom kamp parku gdje su živjeli više od decenije. 2021. je bila i drugo ljeto pandemije. “Kadence za vrt” je za mene tako postao film o preživljavanju, u trenutku kada se svako zajedništvo činilo toliko dalekim, film o istrajavanju i završecima – rekao ja autor.
“Izbor za mis zatvora” nagrađivanog reditelja Srđana Šarenca, vodi nas u mali grad Pirajui, sa samo 25 000 stanovnika i tri zatvora. Kako bi vratila samopoštovanje osuđenicama, direktorka zatvora organizuje takmičenje lepote.
– Veliko mi je zadovoljstvo da će moj novi film imati svjetsku premijeru na Beldocsu. Film se stvarao 10 godina i govori o ženskim pravima u brazilskom zatvoru. Izbor za Mis Zatvora podiže samopouzdanje zatvorenicama i omogućava njihovu resocijalizaciju. Nadam se da će zatvori kod nas uvesti ovakva vrsta takmičenja jer zatvorenici nisu samo brojevi – izjavio je autor.
Jugoslav Nikolić i Vladimir Klajlović/ Photo: Dalibor Danilović
U okviru specijalnih projekcija, biće prikazano još dva filma koja su nastala u produkciji naše zemlje, koji se ne takmiče za nagrade Beldocsa: “Nasleđe kralja trube” Vladimira Kajlovića i “Kombi-nacija” Jugoslava Nikolića.
– “Nasleđe kralja trube” je film o jedinstvenoj i neponovljivoj ličnosti sa naše muzičke scene, muzičaru koji nikoga nije ostavio ravnodušnim – izjavio je Vladimir Kajlović i dodao: – Zvuk njegove trube prodirao je i do najtvrdokornijih srca. Poslednji dani života Fejata Sejdića su ujedno i početak njegove filmske priče, koja je slavnog trubača pokušala da osvetli pre svega sa one ljudske strane.
Jugoslav Nikolić je o svom filmu rekao: – “Kombi-nacija” je road movie koji nas kroz vožnju restauriranim oldtajmer kombijem Zastava 850AK vraća u Jugoslaviju osamdesetih godina. Iz priče bivših radnika se može složiti mozaik kako je izgledao život u Jugoslaviji nekada, a za verodostojnu sliku sadašnjosti su se postarali snimci više kamera.
Na konferenciji se obratila medijima i psihološkinja i psihoterapeutkinja Dubravka Radusinović koja je jedna od koautorki Beldocs Teen programa i tim povodom izjavila je:
– Čast nam je i zadovoljstvo da u ovogodišnjem izdanju festivala ulazimo u sedmu godinu našeg Teen programa, koji je ove godine najraznovrsniji kako po selekciji filmova tako i po pratećem programu. Prate ga razgovori sa našom mladom publikom, edukativni program za nastavnike, q&a sa rediteljima i panel diskusije. Kao i svake godine nadamo se dobrom odzivu mlade publike, kvalitetnim razgovorima i njihovom aktivnom učešću u svim segmentima festival(od selekcije do žiriranja filmova). Radujemo se da zajednički razvijamo medijsku pismenost, kritičko mišljenje i empatiju. Najbolje učenje je anticipativno učenje.
Srećko Horvat/ Photo: Dalibor Danilović
Specijalni program Opstanak nije dovoljan predstavio je gost kustos Srećko Horvat, izjavivši: – U svijetu koji nestaje pred našim očima, možda ništa nije važnije nego dokumentirati stvarnost i otvoriti prostor za mogućnost drugačijih svjetova. Specijalni program Opstanak nije dovoljan donosi intrigantne filmove od kojih će neki zasigurno uznemiriti publiku, međutim, danas nemamo taj luksuz da ne budemo uznemireni.
Andrijana Sofranić Šućur predstavila je ovogodišnji Beldocs Industry program.
– Ove godine tokom dana organizujemo forum na kom će se predstaviti 20 projekata dokumentarnih filmova iz 14 zemalja Zapadnog Balkana i Južnog Kavkaza, Baltičkih država, kao i post – sovjetskih zemalja, pred velikim brojem stručnjaka (predstavnicima televizija, vod platformi, festivala, distributera). Paralelno će se održati dve radionice: XR akademija, kao i Balkan Young Talents u saradnji sa AJB DOC festivalom gde predstavljamo mlade nade dokumentaristike iz zemalja zapadnog Balkana koja je podržana od strane Centralno Evropske inicijative. Ove godine obeležavamo premijerno izdanje programa Play.Docs, nastao u saradnji sa SGA, koji je usmeren na mlade i indie stvaraoce narativnih video igara. Takođe pozivamo sve da posete panele koje organizujemo zajedno sa Udruženjem dokumentarista Evrope – DAE i Mrežom Kinoprikazivača Srbije i masterklasove autora poput predstavnika kolektiva Total Refusal i Ibrahima Nash’ata koji će se održavati u Jugoslovenskoj kinoteci i Novoj Iskri na Dorćolu. Svi programi Beldocs Industry dana imaju podršku programa Kreativna Evropa MEDIA.
Guitar Art koncert okupio je u nedelju hiljadu gitarista na Trgu Republike u Beogradu koji su muziciranjem u rokenrol slavlju sa poznatim muzičarima postavili nacionalni rekord u prisustvu instrumentalista koji sviraju gitaru i slične istrumente na jednom mestu u Srbiji.
Koncert “1000 gitara” privukao je u centar Beograda pre svega najmlađe gitariste i njihove profesore, ali svirale su zajedno i čitave porodice koje su sačinjavale tri generacije: deda, otac i sin… Bilo je majki sa ćerkama koje su “prašile” sa Beogradskim bluz kvartetom i specijalnim gostima koncerta među kojima su bili Dejan Cukić, Yu grupa, Kiki Lesendrić i Piloti, Srđan Gojković Gile, Bojana Stamenov, Nikola Čuturilo – Čutura.
– Ovo je konačno momenat u kojem makar na sat vremena menjamo silikone vitaminima na Trgu Republike. Ovo je sećanje na moju mladost i početke u rokenrolu. Srećan sam – kazao je Nikola Čuturilo Čutura.
Za nekoliko minuta na Trgu Republike okupilo se nekoliko hiljada znatiželjnika koji su uživali u prvorazrednom muzičkom događaju. Okupljeni su plesali, smejali se i uglavnom pitali odakle ovako nešto u centru Beograda.
– Ovaj koncert je je dobra vest za sve nas. Nisam mogao da pretpostavim da će 1.000 gitarista ispuniti Trg Republike. Pitam se, koliko ih je u Beogradu, ako su ovako lako ispunili centar grada -rekao je Žika Jelić iz YU grupe.
Gitaristi i gosti koncerta su svirali, a publika slušala: “Smoke on the Water” (Deep Purple), “Satisfaction” (The Rolling Stones), “Highway to Hell” (AC/DC) “Get back” (The Beatles), “Mornar” YU Grupa…
– Za mene je ovo izuzetan događaj. Nikada nisam video ovoliko gitarista na jednom mestu. Drago mi je da sam deo ovakvog koncerta – izjavio je Srđan Gojković Gile.
Organizator ovog koncerta bio je Gitar Art Festival, a održan je u okviru programa manifestacije “Beogradski dani porodice”.
Musicology Sessions je i ovog leta domaćin nezaboravnih muzičkih događaja. Jedan od njih je i koncert Ane Popović, žene koja je spojila fank i slajd tehniku sa čvrstim bluz gruvom i soulful glasom.
Ana Popović prvi put dolazi u Bitefartcafe 16. juna gde će pred domaćom publikom da predstavi najnoviji album “Power” koji je objavila u maju 2023. godine.
Ovaj album nije samo kolekcija pesama, već snažna i lična priča o preživljavanju kroz veru, odlučnost i upornost.
Ana Popović (Barutana)/ Photo: AleX
Šta publika može da očekuje od vašeg koncerta u Beogradu?
– Nastupam u proširenom sastavu. Bend je sjajan i nekolicina njih su muzičari sa mog novog projekta Fantastafunk koji ću, nadam se, uskoro dovesti, u punom sastavu, u Beorgad ili Srbiju ili na Balkan! Sviramo pesme sa novog albuma “Power” koji je jedan veliki miks gospela, soul-a, funk-a i bluesa – nov zvuk.
Možete li nam reći nešto više o Vašem najnovijem albumu “Power”? Šta Vam je bila inspiracija?
– Album “Power” je za mene mnogo više od samo muzike. Snimljen u teškom periodu mog života, postao je simbol inspiracije i snage i pored svih izazova. Krajem 2020. godine, suočila sam se sa dijagnozom raka dojke, što je bila vest koju je nemoguće opisati rečima. Međutim, samo nekoliko dana kasnije, tokom razgovora sa mojim prijateljem i basistom iz benda, Buthelom, shvatila sam da nema mesta za očajanje. Istog dana smo počeli da radimo na albumu i ja sam na sopstvenoj koži osetila koliko magije, koliko pozitivnog uticaja muzika ima na naše živote. Snimanje albuma odvijalo se između mojih hemioterapija, putovanja iz Amsterdama u Los Angeles, i rezervisanja studija gde god bismo uspeli da ih pronađemo, u vreme Covid pandemije, 2021. godine. Svaka teška misao, svaki trenutak brige pretvarali smo u fokus na pesme, planiranje snimanja i pisanje tekstova. Taj period, iako izazovan, prolazio je mnogo lakše i pozitivnije nego što sam prvobitno mislila. To me je inspirisalo da oformim veliki soul-funk sastav Fantastafunk, koji bi mogao da prenese esenciju albuma na najbolji način. Sniman u Los Angelesu, na Floridi, u Dallasu i Detroitu, “Power” je zaista bio moja moć da prođem kroz najteže trenutke.
Ana Popović (Barutana)/ Photo: AleX
Anin autorski rad i strast prema muzici su oblikovali njen identitet kao zaštitnice savremenog bluza.
Kroz decenije, ona je pokazala nepokolebljivu posvećenost svom umetničkom putu, putujući svetom, osvajajući nagrade i priznanja i inspirišući ljude širom sveta svojom autentičnošću i talentom.
Njena izvedba ne samo da zadovoljava muzičke apetite, već otvara vrata za introspekciju i emotivno povezivanje sa temama koje prepliću njen repertoar.
Ulaznice su dostupne na svim prodajnim mestima Tickets Vision, kao i na sajtu tickets.rs.
