Ovog meseca obeležena je 10. godišnjica smrti bivšeg gitariste grupa Skid Row, Thin Lizzy… i izuzetnog solo stvaraoca Gerija Mura. Provogue Records prekopao je Murovu arhivu kako bi sastavio album dosad neobjavljenih pjesama.
Kompilacija “How Blue Can You Get” biće objavljena 30. aprila i sadrži osam pesama. Prva od njih je Mureov original “In My Dreams”, balada u stilu “Parisienne Walkways”.
Inače na albumu su obrade Fredija Kinga “I’m Tore Down”, Memfis Slima “Steppin ‘Out”, Elmora Džejmsa “Done Somebody Wrong” i BB Kinga “How Blue Can You Get”.
Spisak pesama na albumu “How Blue Can You Get” #1 I’m Tore Down #2 Steppin’ Out #3 In My Dreams #4 How Blue Can You Get #5 Looking At Your Picture #6 Love Can Make A Fool Of You #7 Done Somebody Wrong #8 Living With The Blues
Budući da 67. Martovski festival zbog pandemije koronavirusa nije održan tokom 2020. godine, u skladu sa odlukom Odbora festivala naredno izdanje biće duplo: 67/68.
Martovski festival održaće se od 22. do 28. marta 2021. godine. Biće prikazane kompletne takmičarske selekcije iz 2020. i 2021. godine, a biće dodeljene festivalske nagrade i za 67. i za 68. izdanje festivala.
Podsećamo da je do 1. marta 2021. rok za podnošenje prijava za selekciju domaćeg takmičarskog programa (dokumentarnog do 50 minuta, dokumentarnog preko 50 minuta, TV dokumentarnog, kratkog igranog, animiranog, eksperimentalnog filma i video arta).
Prijava za festival vrši se isključivo preko sajta: www.martovski.rs.Konkurs je otvoren i za autore i produkcije iz inostranstva, za selekciju međunarodnog takmičarskog programa u kategoriji za kratki igrani film.
Konkurs važi za filmove proizvedene 2019. godine i kasnije. Producenti ili autori selektovanih filmova biće obavešteni najkasnije do 12. marta 2021.
Dnevnik od blata/ Photo: Promo (DOB)
Predstavljamo program filmova iz selekcije 67. Martovskog festivala, koji se takmiče u kategoriji animiranog filma.
“Dnevnik od blata” (produkcijska kuća: Studio Gojkorežija: Vuk Palibrk, produkcija: Miloš Gojković)
Kompilacija kratkih doživljaja i impresija inspirisanih autorovom svakodnevicom, pretočena u oblik nadrealnog animiranog dnevnika.
Hronika jednog putovanja/ Photo: Promo (DOB)
“Hronika jednog putovanja” (režija: Stevica Živkov i Miloš Živkov, produkcija: Miloš Živkov i Zoran Simjanović)
Odlazak iz neke sredine nije lak, bez obzira što naizgled postoji bezbroj mogućnosti. Izbor je problem. Kako se izboriti i kako pobediti? Ponekad se to dogodi, a često ne. I nevažno je da li su nas sprečile okolnosti ili smo sami pogrešili. Ova priča navodi na razmišljanje o tome da li smo ušli u pravi voz. To je naša tema.
“Lov” (produkcijska kuća: Fakultet primenjenih umetnosti, režija: Jovan Rakić, produkcija: Rastko Ćirić)
Obeležen magijskom šarom koju je na njemu iscrtao seoski šaman, mladić pun samopouzdanja kreće u lov. Kada šara delimično nestane mladić je stečenim iskustvom u borbi obnavlja, čime postaje pravi ratnik.
Niti/ Photo: Promo (DOB)
“Niti” (Produkcijska kuća: Fakultet primenjenih umetnosti, režija: Jelena Vučić)
Misteriozna žena obilazi napuštene gradove. Skuplja niti iz mrtvih tela. Od niti, koje predstavljaju suštinu čoveka, plete ogrtač koji će pokloniti deci skrivenoj od sunca.
Prelazak/ Photo: Promo (DOB)
“Prelazak” (produkcijska kuća: ARTRAKE, režija i produkcija: Igor Ćorić)
Glume: Hristina Popović, Teodora Ristovski, Nebojša Cile Ilić, Bojan Žirović, Miloš Vlalukin, Nikola Šurbanović, Stefan Bundalo, Danilo Arnautović, Dimitrije Zlatanović
Kad glavni junak, dečak – pripadnik plemena, posle sukoba bude ostavljen da umre, ostatak njegovih sunarodnika strada od neprijateljske vatre.
Obuzet osećanjem tuge i gubitka, dečak pravi totem od njihovih geometrijskih ostataka. Naoružan ovim simbolom, on ide u susret još jednom suočavanju, koje će imati neočekivani preokret.
Simbioza/ Photo: Promo (DOB)
“Simbioza” (produkcijska kuća: Fakultet primenjenih umetnosti, režija i produkcija: Katarina Milin)
Na dnu okeana usamljena morska sasa pokušava da se sprijatelji sa ribama, ali njena dugačka električna kosa je u tome sprečava.
Smrt majke Jugovića/ Photo: Promo (DOB)
“Smrt majke Jugovića” (Produkcijska kuća: Dom kulture Studentski grad – Akademski filmski centar, režija: Mihajlo Dragaš, produkcija: Milan Milosavljević)
Posle velikog boja, majka se susreće sa stravičnim prizorima smrti svojih devet sinova i njihovog oca… Inspirisano motivima istoimene narodne poeme.
“Svetlosti i senke” (produkcijska kuća: Sense Production, režija: Rastko Ćirić, produkcija: Milan Stojanović, Iva Ćirić)
Predstava pozorišta senki o čoveku koji je prodao svoju senku đavolu. Đavo nudi tri večne čovekove težnje: strast, vlast i znanje. Glavni junaci su dve ruke jednog čoveka. Ruka bez senke nije više čovek nego samo ruka, a senka bez ruke nije više od opsene.
Svetlosti i senke/ Photo: Promo (DOB)
Selekciona komisija takmičarskog programa 67. Martovskog festivala: Nikola Majdak, direktor fotografije (Srbija), Milan Nikodijević, profesor produkcije (Srbija) i Vladimir Šojat, autor, montažer (Srbija).
Stručni saradnik selekcione komisije: Dragan Nikolić, reditelj i urednik filmskog programa Doma omladine Beograda. Umetnički direktor Martovskog festivala: Dejan Dabić.
“The Collected Works of Jim Morrison”, odnosno sabrana dela Džima Morisona sadržavaće nesnimljene tekstove, isečke iz rukom napisanih beleški i još mnogo toga od pokojnog frontmena Doorsa.
U nekom trenutku pre svoje smrti u julu 1971. godine, Džim Morison napisao je dokument pod naslovom “Plan za knjigu”, u kome je izložio svoja razmišljanja o zbirci poezije, tekstova i drugih svojih dela. Sada, 50 godina posle njegove smrti i izdavanja njegovog poslednjeg albuma s Doorsima, taj nacrt ostvaruje se u onome što obećava da će biti najopsežnija zbirka njegovog stvaralaštva do danas.
“The Collected Works of Jim Morrison” će biti objavljena 8. juna od strane Harper Collinsa. Na gotovo 600 stranica, knjiga – sastavljena u saradnji s Jima Morrison Estate – okuplja većinu njegovih prethodno objavljenih dela, od tekstova pesama do poezije (“Horse Latitudes,” “The Celebration of the Lizard”), kao i u celosti posthumno objavljenih zbirki “Wilderness” i “The American Night”.
Novosadski sastav Nemi pesnik oformljen je 2018. godine. Bend čine: Milan Marković (vokal), Marko Aleksić (gitara), Nikola Borčić (bas gitara) i Saša Ignjatović (bubnjevi).
Zvuk grupe Nemi pesnik oslanja se na muziku bendova kao što su The Killers ili Arctick Monkeys a što se tiče domaće scene, možemo ih porediti sa sastavima poput Artan Lili i Buč Kesidi.
Za relativno kratko vreme bend je osvojio publiku i radio stanice singlovima: “Minimalac“, “Matematika“ i “Koliko si luda“.
Najuspešnija pesma do sada je singl “Koliko si luda“ koju su slušaoci “dvestadvojke” pre nekoliko nedelja izabrali za “Hit godine 2020“.
– Bend je dobio ime po stihu iz pesme “Saučesnik“, koja će zatvoriti debi album “Slobodna volja“. Svi smo mi pesnici – neki od nas pišu i pevaju, a nekima svakodnevni život stoji na putu. Nemi pesnik je običan čovek koji još nije progovorio, ali koji ima mnogo toga da kaže. Velika nam je čast što će nam prvi album objaviti jedna toliko velika kuća kao što je Mascom. Koristimo priliku da se zahvalimo upravo našoj izdavačkoj kući što pažljivo sluša Neme pesnike u svojoj okolini i što im daje priliku da dobiju glas – izjavili su članovi grupe Nemi pesnik.
Ekipa benda već neko vreme radi na realizaciji debitantskog albuma koji će biti objavljen u narednim mesecima uz još jedan novi singl.
Dom kulture Studentski grad pozvao je bivše i sadašnje stanare Studentskog grada svih generacija da doprinesu kreiranju kolekcije fotografija pod nazivom “Oni žive“ o životu studenata u Studenjaku.
Posle uspeha projekta i izložbe “Portret Studenjaka” (2016), DKSG je odlučio da u okviru međunarodnog projekta “Oni žive“ – studentski životi otkriveni kroz kontekstualne umetničke prakse, nastavi sa daljim prikupljanjem fotografija o životu studenata u Studenjaku u kontekstu svakodnevnog života, kulturnih navika i slobodnog vremena studenata, međuljudskih odnosa i odnosa među polovima, kao i društvenog i političkog angažovanja studenata od kraja Drugog svetskog rata do danas.
Pored fotografija, biće započeto i snimanje audio intervjua usmene istorije sa zainteresovanim sadašnjim i bivšim stanovnicima Studentskog grada.
Fotografije i audio intervjui o životu u Studentskom gradu biće arhivirani u okviru onlajn kolekcije pod nazivom “Oni žive“ (They: Live) na međunarodnoj kolaborativnoj digitalnoj platformi Topoteka i zvaničnom sajtu projekta paralelno sa kolekcijama o životu studenata u studentskim domovima u Madridu, Podgorici, Rijeci i Zagrebu.
Ustupljena fotografija Aleksa Vitorović
Poziv je otvoren za sve one koji u svojim albumima imaju fotografije Studentskog grada i života u njemu, bez obzira na deceniju u kojoj su nastale.
Fotografije se neće zadržavati već će, odmah posle skeniranja, biti vraćene vlasnicima. U obzir dolaze i već skenirane fotografije, kao i fotografije u digitalnom formatu koje se mogu poslati putem mejla.
Više informacija o načinu slanja, korišćenja materijala i jasnom regulativnom arhiviranju fotografija mogu se dobiti putem mejla belgrade@theylive.eu.
Fotografije će biti prikupljane u narednih sedam meseci, a krajnji rok za slanje i predaju je 1. septembar 2021. godine.
Projekat “Oni žive“ realizuje se od septembra 2020. do kraja februara 2023. godine, u okviru programa za kulturu i medije Evropske Unije “Kreativna Evropa“.
Pored Doma kulture Studentski grad iz Beograda koji je lider projekta, kao partneri na projektu učestvuju i Međunarodni centar za arhivska istraživanja “Ikarus Hrvatska” iz Zagreba, Institut za savremenu umjetnost iz Cetinja, Akademija primjenjenih umetnosti iz Rijeke, Fakultet za audiovizuelne komunikacije na Univerzitetu kralj Huan Karlos iz Madrida.
Pridruženi partneri na projektu su Institut za umetnost u kontekstu na Univerzitetu umetnosti iz Berlina i Centar za primenjenu istoriju iz Beograda.
Proslavljeni gitarista Pink Floyda, Dejvid Gilmur, s pravom je rock legenda. Njegov stil i tehnički talenat uvrstili su Pink Floyd u istorijske knjige i za nebrojene ljubitelje muzike oni su omiljeni bend, ili barem imaju omiljeni album i pesmu – ali koja je njegova najdraža pesma svih vremena?
Srećom, zahvaljujući BBC Radio 4, imamo odgovor i na ovo pitanje. Vrlo malo umetnika spremno je da otkrije svoje omiljene pesme, ali Gilmur nema tih problema. On je čak jedni pesmu naveo kao najomiljeniju.
– To je težak izbor, zar ne? – odgovario je Gilmur na pitanje kojih bi 8 pesama poneo sa sobom na pusto ostrvo. Na tom spisku bili su Bob Dilan, The Kinks, Leonard Koen, Nil Jang i drugi, ali kada je upitan da odabere samo jednu od njih, rekao je:
– Onda bih poneo “Dancing In The Street” koju izvode Marta Rivs & the Vandellas. Oni imaju ritam u svom srcu, a ja volim da plešem.
Poznati škotski kuvar Gordon Remzi (54) otkrio je da je izgubio 57 miliona funti (66 miliona evra), jer je bio primoran da zatvori restorane većim delom prošle godine.
Kuvar, koji poseduje 35 restorana i planira da otvori još pet u ovoj godini, priznao je da je bio “opustošen” zbog finansijskih posledica pandemije kovida, a samo u januaru je izgubio 11,5 miliona evra za rezervacije u tom mesecu zbog trećeg lockdowna, preneo je Daily Mail.
Gordon Remzi je otkrio da je bio primoran da otkaže 22.000 rezervacija za njegove restorane u decembru, jer je Engleska stavljena pod jake restriktivne mere.
– U decembru smo imali gubitak od 11,5 miliona evra rezervacija koje su nestale preko noći. Od 19. marta 2020. do 3. februara 2021. izgubili smo 66 miliona evra – rekao je poznati kuvar za list Sun.
Peticiju da se glumac Džoni Dep vrati u franšizu “Pirati sa Kariba”, to jest da u nastavcima reprizira ulogu kapetana Džeka Speroua, već je potpisalo pola miliona ljudi.
Budućnost Džonija Depa i njegova uloga kapetana Džeka Speroua u franšizi “Pirati sa Kariba” visila je u vazduhu već neko vreme, a konačna odluka da dobije otkaz je navodno doneta posle tužbi za zlostavljanje koje je protiv njega iznela bivša supruga Amber Herd, prenosi RTS.
Posle pet filmova snimljenih tokom petnaest godina, Džoni Dep je dobio otkaz samo četiri dana pošto je Vašington post objavio tekst koji je Amber napisala u decembru 2018. godine.
Dep i Herd upoznali su se na snimanju filma Dnevnik ruma 2011. godine, a venčali se u Los Anđelesu u februaru 2015. Već naredne godine Herdova je podnela zahtev za razvod braka i istovremeno zatražila zabranu prilaska suprugu kojeg je optužila za fizičko zlostavljanje.
U pomenutom tekstu u Vašington postu, Herdova nije pomenula Depovo ime, ali je napisala da saoseća sa ženama koje su žrtve porodičnog nasilja, napominjući kako je i sama trpela zlostavljača.
Ubrzo zatim Depovi advokati su podneli tužbu protiv Amber i zatražili odštetu od 50 miliona dolara za povredu ugleda, tvrdeći da su iznete tvrdnje laž koju je ona smislila kako bi sebi obezbedila napredovanje u karijeri. U istoj tužbi Herdova se optužuje da je zbog njenih izjava Džoni Dep izgubio dugogodišnju ulogu Džeka Speroua u “Piratima sa Kariba”.
Iz kompanije Disney niko se nije javno izjašnjavao o ovom slučaju, niti je ikada do tada potvrđeno da Dep neće dobiti ulogu u mogućem nastavku “Pirata sa Kariba 6” uprkos brojnim nagađanjima i neproverenim tvrdnjama da će njegov lik biti “ugašen”.
Peti nastavak, “Pirati sa Kariba: Mrtva usta ne govore”, plasiran je kao “Finalna avantura”, još pre objavljivanja 2017. godine, što sugeriše da su već postojali planovi da se na policu odloži lik Džeka Speroua iz originalne franšize.
U junu 2020. godine, pojavila se vest da će Margo Robi producirati i glumiti u novom projektu “Pirata sa Kariba” koju će predvoditi potpuno ženska postava.
Međutim, obožavaoci su na društvenim mrežama jasno stavili do znanja da žele da vide kapetana Džeka Speroua ponovo na bioskopskim platnima i peticija koja je pokrenuta ubrzo je dobila na hiljade potpisa. Trenutno, na njoj se nalazi pola miliona potpisa, a u njoj se kaže:
“Da li uopšte možete da zamislite da nema Džeka Speroua. Nema epskih scena, nema šaljivih dijaloga i najsrećnijeg i najbaksuznijeg momka svih vremena? Zar vam nije jasno da ćete bez Džonija Depa i Džeka Speroua potonuti, nikada nećete imati isto uživanje?
Čak i ako vam to ništa ne znači, ali molimo vas, potpišite ovu peticiju za one koji ZAISTA žele Džonija Depa kao svog kapetana Crnog bisera!
Moraju da ga vrate da ponovo vlada morima, OSIM AKO glumac sam ne odluči da se povuče iz uloge”.
Takođe se tvrdi da je ova peticija već imala neki efekat. Zapravo, kako je u januaru objavio Daily Ekpress, izgleda da u kompaniji Disney preispituju mogućnost da ožive originalnu franšizu.
“Damin gambit”, bestseler Voltera Tevisa napisan 1983. godine, decenijama oduševljava čitaoce širom sveta.
Delo veličanstvenog proznog zapisa i specifične britkosti nadahnulo je kreatore čuvene serije koja je knjigu približila mladim generacijama. Ovaj roman nemoguće je svrstati u uobičajene kategorije. To je priča o odrastanju, šahu, zavisnosti, prepuna obrta i jakih emocija. Ako vam se dopala serija, dovoljno je reći da je knjiga mnogo, mnogo bolja!
“Damin gambit” je priča o Bet Harmon, mladoj ženi koja je postala heroina svog vremena ostvarivši snove i rušeći barijere. Kada je sa osam godina završila u sirotištu, činilo se da je Bet Harmon predodređena za sivu i bezličnu sudbinu, poput odeće koju je nosila. Sve dok ne odigra prvu partiju šaha. Njen genijalni talenat odmah je očigledan – dok igra, čula joj se izoštravaju, jasnije razmišlja, i prvi put oseća da ima kontrolu nad svojim životom. Bet postaje sve bolja, a glamurozni i uzbudljivi turniri pružaju joj nadu da je čeka drugačija budućnost na tabli sa šezdeset četiri polja u crno-belom svetu. Ali taj svet zamršen je kao i njeni potezi, i iako deluje mirno i uglađeno, krije vulkane strasti i opasnosti, i u njemu su dozvoljene najpodmuklije spletke.
Damin gambit, cover
– Čisto uživanje. Ovu knjigu čitam svakih nekoliko godina, i ne mogu da se načudim s kakvom je veštinom napisana – izjavio je Majkl Ondači. Čuveni holivudski glumac Hit Ledžer je pre više od jedne decenije počeo da radi na adaptaciji ovog romana, planirao je da bude režiser i glavni glumac. Serija “Damin gambit” je proslavila mladu i talentovanu glumicu Anju Tejlor Džoj.
Da biste uživali u knjizi “Damin gambit”, nije potrebno da razumete šahovske poteze. Dovoljno je da proniknete u simboliku prvog poteza u igri života i da ste okrenuti ka romanima neiscrpne snage i jedinstvene estetike.
Nađa Tolokonnikova iz ruske muzičko aktivističke grupe Pussy Riot, snimila je singl “Toxic” nastao u saradnji s Dorijanom Elektrom. Pesma, koju je producirao Dilan Brejdi iz 100 gecs, dobila je svoj video spot ispunjen krvlju i čestim žestokim digitalnim intervencijama u samom spotu.
U izjavi povodom novog singla i spota Nađa je rekla da se ove godine navršava 10. godišnjica grupe Pussy Riot i stvaranja političke muzike i umetnosti i naglasila:
– ‘Toxic’ je politički, jer je lično – političko. Singl odražava važnost brige o sebi, negovanja svog mentalnog zdravlja i držanja podalje od veza koje vas truju.
Potom je objasnila i sam razlog snimanja ovakvog nasilnog i šokantnog spota:
– Pre nekoliko godina prošla sam kroz emocionalno nasilnu vezu koja je na kraju bila i fizički nasilna jer su me držali protiv moje volje u kući u kojoj smo živeli. Najbolji način za obradu traume za mene je stvaranje umetnosti, zato smo s Dorjanom i Dilanom napisali “Toxic”. Osim muzike, koristim i druge alate kako bih uverila druge da svoje mentalno zdravlje stavljaju na prvo mesto, osposobe se za prepoznavanje emocionalnog nasilja i što brže napuštanje nasilnih veza.
Američki kantautor/kantautorka nedefinisanog rodnog opredelenja Dorijan Elektra Fridkin Gomberg tim je povodom izjavio/izjavila:
– Velika mi je čast što sam učestvovao na ovoj pesmi. Nađa je jedna od mojih najdražih ljudi, prijatelja i saradnica i oduvek me toliko nadahnjivalo mešanje aktivizma i umetnosti Pussy Riota. Ova se pesma tako brzo spojila s Našom i Dilanom u studiju – znali smo da moramo istovremeno da napravimo nešto abrazivno i simpatično.
U januaru je u Rusiji uhapšeno više članova grupe Pussy Riot posle protesta zbog puštanja opozicionog lidera Alekseja Navaljnog. Nekoliko dana kasnije, sastav je objavio video za novu pesmu “Rage” koja je prošle godine producirana pošto su je ruske vlasti proglasile “gay propagandom”.
