U intervjuu za GQ Noel Galager je izjavio da je za njega Toni Bler bio poslednji političar čiji rad je imao smisla. Naime Noel je postao blizak sa Blerom upravo u vreme njegovog mandata kao premijera Velike Britanije koji se naziva i Cool Britannia. Takozvano vreme povećanog ponosa na kulturu Velike Britanije tokom druge polovine 1990-tih godina, a nadahnuto pop kulturom 60-tih i pokretom Swinging London. Vreme posebno istaknuto paralelno s opšim izborima u Velikoj Britaniji 1997. godine kada su Laburisti odneli pobedu, a Toni Bler postao premijer.
Gitarista grupe Oasis Noel Galager postao je prijatelj s Blerom posle prigodne zabave povodom pobede Laburista 1997. godine, a koja je održana u Downing streetu. Ta ista zabava postala je karakteristična slika razdoblja Cool Britannie, a nastala je nakon što je Noel Galager pohvalio Tonija Bler na dodeli nagrade Brit Awards rekavši da “Bler daje malo nade mladima u ovoj zemlji“.
Noel Galager objavio demo “izgubljene” pesme Oasisa “Don’t Stop…”
Iako se Blerova reputacija našla na meti mnogih zbog tadašnjeg učesvovanja Velike Britanije u ratu u Iraku, Noel Galager ga i dalje hvali. Tako je nedavno za magazin GQ izjavio:
– Budući da je tačerizam obeležio naš dotadašnji život, koji se nastavio i tokom mandata Džona Mejdžora, kad je Toni Bler postao premijer i kad sam čuo kako govori, pomislio sam, a i danas mislim da je bio sjajan. On je zadnja osoba iz politike koja je za mene imala bilo kakvo značenje. Njegov treći način ili centristička politika, bila je nova stvar i rekao sam sam sebi tada da je to jako pametno. Počeo sam da ga srećem na raznim svečanim dodelama nagrada. Džon Preskot (zamenik Blera) bio je pomalo kao lik iz crtanih filmova, ali mislio sam da su svi ostali bili u redu.
Noel Galager je stvarno ovo rekao: Voleo sam svoju majku, sve dok nije rodila Liama
U istom intervjuu Noel se osvrnuo i na period Cool Britannia opisujući ga kao sjajan period za muzičare.
– Voleo sam devedesete i puno toga sam proživeo. Sviđao mi se Demijan Hirst, a Kejt Mos mi je bila sjajna prijateljica. Bio je to sjajan period, sjajan trenutak u vremenu. Niko to nikada neće priznati i svaki put kad to kažem novinari pogrešno interpretiraju moje reči ali svi smo mi bili deca Margaret Tačer koja sve što su tada radila, radila su zbog sebe. Mislim na to da se sve to dogodilo usprkos tačerizmu. Svi smo bili svesni činjenice da ništa nećemo dobiti i da nam ništa neće biti dato samo od sebe već da moramo da se izborimo sami za sebe i uzmemo šta želimo.
Na kraju je dodao da su za njega devedesete bile godine sa puno intelektualaca iz radničke klase koji zapravo nisu bili povezani, a koji su se svi istovremeno povezali kroz politiku, muziku, modu, fotografiju, umetnost i sport.
HL/Izvor: nacional.hr
