U subotu, 19. marta u zemunskom klubu Fest prvi put će da nastupi bend Jorgovani, a specijalni gosti na koncertu biće Sara Dzesika Panker.
Jorgovani, beogradsko-ćićevački i najmirišljaviji boemski punk bend, poznat je po svojim energičnim live nastupima i “vrhunskim za*ebancijama” koje priređuje kako na bini tako i ispod nje.
Sara Džesika Panker (Wind Rock Up)/ Photo: AleX
Sara Džesika Panker je beogradski punk rock bend koji je pre samo nekoliko dana objavio novi video singl “3030”.
Direktni i energični, svakom novom pesmom šalju novu poruku koju publici prenose na sebi svojstven dinamičan i beskompromisan način.
Bend Sara Džesika Panker su: Lazar Dodig (vokal), Jovan Bogdanović (gitara), Aleksandar Dubonjac (gitara), Nemanja Miković (bas) i Nikola Vuksanović Vuksa (bubnjevi).
Ulaznice za koncert bendova Jorgovani i Sara Džesika Panker možete da kupite (pretprodaja) u Klubu Fest i Robert’s Pubu (svetozara Markovica 44 Slavija) po ceni od 800 dinara.
Na dan koncerta, na ulazu u klub, cena ulaznice će da iznosi 1000 dinara.
Mila Jovović/Photo/ printscreen instagram @millajovovich
Glumica Mila Jovović rođena je u Kijevu, u Ukrajini i još jedna je u nizu poznatih ličnosti koji nastavljaju da pružaju podršku i solidarnost ukrajinskom narodu.
“Srce mi je slomljeno i zapanjena pokušavam da obradim događaje ove nedelje u mom rodnom mestu u Ukrajini. Moja zemlja i narod su napadnuti. Porodica i prijatelji se kriju. Moja krv i koreni potiču i iz Rusije i iz Ukrajine. Rastrgnuta sam na dva dela dok gledam kakav se horor odvija, zemlja se uništava, porodice raseljavaju, ceo njihov život leži u ugljenisanim delovima oko njih. Sećam se rata u domovini mog oca, u bivšoj Jugoslaviji i priča moje porodice o traumi i teroru koji su doživeli. Rat. Uvek rat. Lideri koji ne mogu da donesu mir. I uvek, narod plaća krvoprolićem i suzama”, napisala je Mila.
Zvonimir Đukić Đule progovorio je o teškim periodima u životu, pandemiji korona virusa, ali i porocima, koji su se uvek vezivali za rokenrol.
Kako je frontmen benda Van Gog naveo, ni oni nisu ostali imuni na njih.
– Neumereni u svemu smo i mi, nismo ni mi cvećke, nevini u tome. Porok je svuda, ne za rokenrol, to je životni stil, stav i bunt. Seks, droga i rokenrol, posle svega ostane samo rokenrol. Gde god se okreneš je porok, ali teskoba koja se dešava civilizacijski, nežnog i ranjivog čoveka tera na ovu ili onu stranu. Sve češće uzme čašicu i pije na gajbi, ko je cirkao na gajbi kad smo bili klinci, taj je bio pijanac. To je pokazatelj da je kucnuo poslednji čas da izađemo svi da se družimo i da taj socijalni momenat ponovo vratimo u igru – rekao je Đule za Blic.
Pandemija korona virusa je mnogima bila jedan od najtežih životnih perioda, a Đule se osvrnuo na trenutke u kojima njemu nije bilo lako.
– Nikada nije bilo lako. Uvek su tu bili neki izazovi, benzin na kante, rat, černobiljska kiša, sankcije… U muziku smo ušli sa željom da pobegnemo od surove svakodnevice, nismo ostali nemi na sve to, ali pandemija nas je globalno sve dotukla. Najžalije mi je što smo izgubili dosta prijatelja, mnogo naših poštovanih kolega nije više sa nama, uvek ćemo ih nositi i poruka: “Gde god da si, anđele moj brate, neka nas tvoje oči čuvaju i prate” je negde kao svetlost sa zemlje upućena ka njima, učiniti te zvezde na nebu vidljivima, govori u prilog tome da ih nećemo zaboraviti i da će uvek biti tu za nas – poručio je Đule, a zatim dodao:
– Pandemija nas je utihnula, promenila nam je odnos prema životu. Iz svih tih loših situacije je došla neka vaspitna packa, da poštujemo jedni druge, budemo tolerantni, da znamo da priskočimo u pomoć ako nekome zatreba. Ako ne budemo jedni prema drugima takvi, bojim se da ova civilizacija sledeću platformu koju ima je aplikacija za sreću, onda je ljubav sto odsto zauvek na smeću.
Original Enigma Voices, Barcelona Gipsy balKan Orchestra, Antropoceno – projekat članova čuvenog sastava Gotan Project, japanski gitarista, kantautor i producent Miyavi i mnogi drugi predstavnici world music scene stižu u Novi Sad, gde će nastupiti u okviru multimedijalnog književnog paviljona “Seobe duša”, na Novosadskom sajmu, kao deo programa Evropske prestonice kulture.
Dobitnici više od 100 platinastih nagrada širom sveta, Original Enigma Voices prvi put stižu u Novi Sad, gde će nastupiti 13. marta i to uz gradski orkestar Camerata Novi Sad. Dobitnici nagrade za najpopularnijeg nemačkog izvođača, već nakon prvih izdanja početkom devedesetih godina, uticali su na postavljanje novog muzičkog pravca, koji se često naziva “enigmatična muzika”. Dan ranije, 12. marta, u Hali Novosadskog sajma, predstaviće se Antropoceno, projekat dvojice članova čuvenog sastava Gotan Project, Kristofera Milera i Eduarda Makarofa, pionira u umetnosti spajanja tradicionalnog tanga i modernog popa uz elektronsku muziku. Kroz projekat Antropoceno, Miler i Makarof, povezuju muziku i nauku, sa posebnim akcentom na klimatske promene.
Nedelju dana ranije, 6. marta, stižu pravi predstavnici onoga što podrazumeva bogatstvo različitosti. Članovi benda i sami potiču iz različitih krajeva sveta i spajaju džez, romsku, klezmer i druge muzičke žanrove. U pitanju je Barcelona Gipsy balKan Orchestra, sastav čija izvedba čuvene romske pesme “Đelem, đelem” ima više od 10 miliona pregleda na Jutjub platformi. Program „Seobe duša” će 3. marta otvoriti japanski gitarista, kantautor i producent, Miyavi, koji stiže uz podršku EU Japan Festa i Japan Committee. Prepoznatljiv po specifičnom stilu sviranja, Miyavi je inače od 2017. godine i ambasador dobre volje UNHCR-a.
Miyavi/Photo: promo
Pored pomenutih imena, u okviru programa “Seobe duša” nastupiće i Bilja Krstić i Bistrik orkestra, Bogdan Ranković i novosadski muzički sastav Etnoforija uz pratnju čuvene japanske plesačice i koreografkinje, Kaori Ito, marokanski bend Chalaban iz Budimpešte i drugi.
Ulaznice za sve koncerte, u okviru programske celine “Seobe duša”, već su u prodaji, a svi zainteresovani mogu ih kupiti na prodajnim mestima Gigstix-a ili onlajn, putem sajta gigstix.com. Karte će moći da se kupe i na Novosadskom sajmu, ali na dan koncerata.
Organizatori mole sve posetioce, radi očuvanja zdravlja, da nose maske i drže distancu, takođe, na ulazu će biti obezbeđene maske.
Detaljan program, programska knjiga i sve informacije u vezi sa događajima u godini titule Evropske prestonice kulture nalaze se na sajtu projekta novisad2022.rs.
Dodelom priznanja Beogradski pobednik glumcu Predragu Mikiju Manojloviću i reditelju Emiru Kusturici u Velikoj dvorani Kombank dvorane pod sloganom “Novi, hrabri svet” zvanično je počeo 50. FEST.
– 50. FEST je otvoren – izgovorili su u glas Kusturica i Manojlović, poznati umetnički dvojac za kojima su brojni zajednički filmovi.
Kao zahvalnicu na priznanju, Emir Kusturica uručio je Jugoslavu Panteliću, umetničkom direktoru FEST-a digitalnu kopiju svih svojih filmova koje poklanja Jugoslovenskoj kinoteci.
– Da nije svetskih i naših uzora Crnog talasa, da nije bilo Žike Pavlovića, Makavejeva, da nije bilo reditelja Aleksandra Đorđevića, da nije bilo naslednika Crnog talasa, takozvane Praške škole, ne bi ni mene večeras bilo ovde. Sa takozvanom Češkom školom, grupom ljudi koja nije bila vezana samo za film, već i za sve vrste umetnosti sam radio i sa njima sam stasavao – rekao je Manojlović primivši nagradu i naglasio da je najveći među njima Emir Kustirica, dobitnik još jednog specijalnog Beogradskog pobednika.
Miki Manojlovic_foto Dusan Milenkovic
– Kad mislim na film i na umetnost to je jedini način da se zaustavi vreme, jedino veliki dometi u umetnosti su oni koji čoveka lansiraju u visine i tu štoperica prestaje da radi. Moj odnos sa Mikijem je često podazumevao zaustavljanje te štoperice, jer što bi rekao pisac Peter Handke, “ushićenje je najveća ljudska moć” – rekao je reditelj Emir Kusturica primajući Beogradaskog pobednika od Mikija Manojlovića i dodao: – Prošli vek je bio vek filma, živeli smo u znaku FEST-a, i to je bila neka vrsta svetih dana u kojima smo gledajući filmove, onog trenutka kad se ugasi svetlo kroz to ushićenje zaustavljali vreme – rekao je Kusturica zahvaljujući se na priznanju.
Emir Kusturica_foto Dusan Milenkovic
Čestitajući publici FEST-a jubilej prvih 50 godina festivala Jugoslav Pantelić, umetnički direktor FEST-a, je podsetio da je ovogodišnju manifestaciju obeležilo 88 brižljivo odabranih ostvarenja.
– Bez obzira što je FEST nastao i doživeo najveći uspeh u vreme “Hladnog rata”, imao mnoge izazove, ratove u okruženju, dve godine smo apstinirali od festivalskog izdanja, međutim ne mogu da zamislim da su i Milutin Čolić i Petar Volk i Milan Vukos i Dušan Makavejev i svi ljudi koji su osnivali Fest, mogli da zamisle da ćemo 50. izdanje FEST-a otvarati u vreme kada je pravi rat u našem skoro bliskom okruženju. Nadam se da će pobediti mir i razum i da ćete uživati u filmovima 50. FEST-a, kao što ste to radili do sada i kao što ćete to raditi najmanje do njegovog stotog izdanja – rekao je umetnički direktor najavljujući festival.
Ivan Karl, Maja Gojkovic, Damir Handanovic_foto Belkisa Abdulovic
Jelena Gavrilovic_foto Belkisa Abdulovic
Jugoslav Pantelic_foto Belkisa Abdulovic
Milos Bikovic__foto Belkisa Abdulovic
Toni Gojanovic__foto Belkisa Abdulovic
Ceremonija otvanja jubilarnog festivala počela je najpoznatijim numerama iz čuvenog filma “Flešdens”, koji je daleke 1984. godine bio jedan od hitova FEST-a, a koji je od prošle godine mujzikl na daskama Pozorišta na Terazijama. Himnu Srbije i svečanu pesmu Beograda otpevao je dečiji hor “Čarolija”, a program je vodila glumica Jelena Gavrilović.
Predsednik žirija Glavnog programa FEST-a pozdravio je publiku u ime svih članova žirija festivala rekavši da za njega FEST ima poseban značaj:
– Sećam se kako smo se u vreme kada sam bio student na projekcije “ufuravali” na indeks, maštao sam o tome da će neki moj film biti prikazam na FEST-u, a sada imam evo tu čast da budem u žiriju – podsetio se Biković i dodao: – I evo već 50 godina FEST je oaza slobode i stvaralaštva i mesto na kome se postavljaju pitanja na koja možda čovečanstvo nije kadro da odgovori, ali sam pokušaj da na njih odgovorimo nas čini ljudima. I kako tada, tako i sada moj odos prema FEST-u se nije promenio. Želim da uživamo u filmu koji jedino u ovom nevremenu može da nam pomogne da sačuvamo razum i ne izgubimo srce – rekako je mladi glumac.
Festival je otvoren domaćom premijerom filma “Strahinja Banović” reditelja Stefana Arsenijevića čija se ekipa poklonila FEST-ovoj publici posle projekcije.
Ekipa filma poklon, foto dusan milenkovic
Film će na FEST-u reprizno biti prikazan u još pet termina – 26. februara u 10h u Kombank dvorani, od 17h i 21h u bioskopu Cineplexx Galerija Belgrade i u 19:30 u Dvorani Kulturnog centra Beograda, kao i 27. februara u 19 časova u Bioskopu Fontana.
Film “Strahinja Banović” će se prikazivati u nekoliko evropskih zemalja, SAD, Kanadi i u karipskim zemljama, a početak bioskopske distribucije u Srbiji najavljen je za septembar ove godine, nakon prikazivanja na letnjim filmskim festivalima.
“Strahinja Banović” je imao svetsku premijeru na 55. Međunarodnom filmskom festivalu u Karlovim Varima, gde je osvojio čak pet nagrada, uključujući i glavnu nagradu, Gran-pri Kristalni globus za najbolji film. Ovo je prvi put u ovom veku da je srpski film trijumfovao u glavnom takmičarskom programu na nekom od svetskih festivala najvažnije A kategorije.
Ekipa filma STRAHINJA BANOVIC_foto Dusan Milenkovic
Ibrahim Koma poklon poklon, foto dusan milenkovic
Jelena Stanković i Stefan Arsenijević foto Belkisa Abdulović
Nensi M.O poklon, foto dusan milenkovic
Nensi Mensa Ofei i Ibrahim Koma foto Belkisa Abdulović
Nensi Mensa Ofei i Ibrahim Koma foto dusan milenkovic 5337
Stefan Mladenović, foto Belkisa Abdulović
Tijana Višnjić i Miroslav Mogorović foto dusan milenkovic 5328
“Strahinja Banović” je do sada učestvovao i na još 20 filmskih festivala, među kojima su bili i prestižni festivali u Pinđau, Kairu, Sevilji, Monpeljeu, Solunu, Haifi, Trstu i drugim gradovima širom sveta.
Film „Strahinja Banović“ po scenariju Stefana Arsenijevića, Bojana Vuletića i Nikole Dikrea (Nicolas Ducray) je nastao u produkciji srpske filmske kompanije Art & Popcorn, odnosno Miroslava Mogorovića kao glavnog producenta. Koproducenti su Surprise Alley (Francuska), Les Films Fauves (Luksemburg), Artbox Production House (Litvanija) i Chouchkov brothers (Bugarska) i pridruženi koproducenti Cinnamon Films. Film međunarodno distribuira beogradska kompanija Soul Food Films and Distribution, a srpski distributer je MCF MegaCom Films.
Nigerijski muzičar Kezaja Džons planira za narednu godinu povratničko izdanje, pandemijske mesece je proveo usavršavajući sviranje gitaru, i najavljuje ponovo različite koncerte kada dođe 10. i 11. marta u beogradski klub “Bitefartkafe”.
– Kad god sam svirao u Srbiji koncerti su bili odlični. Ovde su ljudi sjajni, vole fank, kapiraju ga. Suština moje muzike je u živim nastupima gde smo svi zajedno, svi smo uključeni. A to se ovde dešava i zato je uvek dobar provod kad dođem u Beograd – rekao je Džons agenciji Tanjug.
Džons se pročuo neobičnom tehnikom perkusivnog sviranja gitare i mešanjem sirovog bluza i oštrog fanka u žanr koji je sam nazvao “blufank”, počev od simbolički nazvanog prvenca “Blufunk Is a Fact“ (1992) i hita “Rhythm Is Love”.
Gitarista rodom iz Nigerije nanizao je još nekoliko albuma, sa kojih su pesme poput “Beautiful Emilie”, “Million Miles From Home” i “My Kinda Girl”, a poslednje izdanje bilo mu je “Captain Rugged” iz davne 2013. godine..
– Prošlo je dosta vremena od prethodnog albuma jer je bilo nekih stvari sa diskografskom kućom. Muzika na kojoj sada radim je različita, polagano se sklapa i ide dobro. To je veliki projekat i trebalo bi da se pojavi sledeće godine – rekao je Džons.
Primetivši da je pandemija proteklih meseci globalno muzičare uskratila za uobičajene turneje, Džons je rekao da mnogima nije bilo preostalo ništa drugo nego da “sede i čekaju da se ponovo dese koncerti”.
Uostalom i prethodni njegov beogradski nastup bio je predviđen za prošli septembar, pa se sada održava 10. marta, uz dodatni nastup 11. marta u organizaciji Centra beogradskih festivala (CEBEF), u okviru muzičkog serijala ” Musicology Sessions”.
– Baš mi je drago što se vraćam u Beograd. Što se tiče repertoara – imam dosta albuma koje treba pokriti i pesama za izbor. Radim na novom materijalu pa bih mogao pokušati i to… Svaki koncet je drugačiji svaki put kad sviram – naglasio je muzičar.
Pandemijske mesece Džons je proveo u rodnom Lagosu u Nigeriji radeći i pretežno vežbajući gitaru tako da će i novi materijal biti “veoma gitarski usmeren”.
Prema njegovom mišljenju, pandemija je prisilila mnoge muzičare da konačno zastanu sa neprekidnim, vrlo intenzivnim turnejama na osnovu kojih funkcioniše svetska muzička industrija, tako da su konačno imali “dosta vremena da pišu pesme, što je bila pozitivna stvar”.
– Bilo je i dosta nemira u svetu, pobuna i demonstracija oko rase i sličnih pitanja, tako da su svi imali priliku da sagledaju šta se dešava oko njih. Mislim da je bilo dobro što su muzičari i čitava industrija zastali na tren da razmisle – ocenio je Džons.
Primetivši da se u poslednih nekoliko godina “svet menja na više nivoa”, Džons je istakao da je za muzičare sve to trebalo biti nadahnjujuće, pogotovo što su imali i “više vremena da porade na svom zanatu”.
– Mislim da će se u budućnosti bitno pitanje biti tehnologija. Nemamo uticaja u kom pravcu se razvija. Nismo pitani da glasamo želimo li određeni komad nove tehnologije ili ne. Mislim da će čovečanstvo morati da odgovori na to pitanje i da više upravlja tehnologijom – zaključio je muzičar.
Glumica Evan Rejčel Vud (34) tvrdi da ju je 53-godišnji muzičar Merilin Menson silovao na snimanju spota za njegovu pesmu “Heart-Shaped Glasses (When the Heart Guides the Hand)” koja je izašla 2007. godine. Sada je progovorila o tom traumatičnom iskustvu u najnovijem hbo dokumentarcu “Phoenix Rising” i poručila da je ona “glas preživelih”.
“Ovde sam kako bih govorila o Brajanu Vorneru, poznatijem kao Merilin Menson”, govori Evan Rejčel Vud u trejleru dokumentarca, koji sadrži intervju sa njenim rođacima, a njena majka Sara Lin Mur (63) rekla je da je Menson ‘proučavao kako da manipuliše ljudima’ i nazvala ga ‘predatorom’.
“Svi su gledali u Merilina Mensona, a nisu videli Brajana Vonera”, rekao je glumičin brat Ajra Vud (37). Zvezda serije ‘Westworld’ 2018. godine pojavila se ispred Kongresa u znak podrške nacionalnom sprovođenju Zakona o pravima žrtava seksualnog nasilja, te je iznela svoje svedočanstvo o seksualnom zlostavljanju koje je pretrpela u prošlosti, ali ne navodeći ime slavnog pevača.
“Brojne žene čule su moju priču i tačno su znale o kome govorim”, rekla je Rejčel Vud, koja je otkrila da je reč o Merilinu Mensonu 2021. na Instagramu.
“Postala sam aktivistkinja boreći se za žrtve porodičnog nasilja i seksualnog napastovanja. Ne samo da su ljudi čuli naše priče, već su rekli – da, čujemo te, nešto se mora promeniti. Moramo se pobrinuti da se to nikome drugome više ne dogodi”, rekla je glumica u trejleru dokumentarca.
Evan Rejčel Vud je takođe otkrila da je tek nakon susreta s drugim žrtvama shvatila koliki je bio odjek njenih reči.
“Shvatila sam da je ovo bio prvi put da niko nije sumnjao, nije me ispitivao ili posramljivao, ovo je bio prvi put da me neko stvarno slušao. Pomislila sam kakav je ovo osećaj jer mi se svideo taj osećaj da mi veruju”, ispričala je glumica.
Merilin Menson i Evan Rejčel Vud bili su u vezi od 2006. do 2011. godine, a opisala je i kako se dogodilo silovanje na snimanju spota.
“Nije bilo onako kako sam mislila da će biti. Radili smo stvari za koje mi ranije nisu rekli da ću morati da ih radim… Razgovarali smo o simuliranju scene seksa, ali kad su se kamere upalile, on je počeo stvarno da penetrira u mene. Na to nisam nikada pristala. Profesionalna sam glumica i bavim se ovim poslom ceo svoj život, ali nikada u životu nisam bila na tako neprofesionalnom setu”, rekla je Evan Rejčel Vud.
“Bilo je to potpuno haotično. Nisam se osećala sigurno. Niko nije pazio na mene. Bilo mi je to vrlo traumatično iskustvo. Nisam znala kako da se zauzmem za sebe ili kako da kažem ne jer sam bila istrenirana da se ne suprotstavljam već da samo odradim posao”, dodala je.
Gitarista, pevač, kompozitor i producent Džordž Harison rođen je 25. februara 1943. godine. Veliko ime svetske muzičke scene najširoj javnosti je poznat kao jedan od članova famoznih Beatlesa. Mada su Pol Makartni i Džon Lenon bile glavne i odgovorne osobe zadužene za pisanje pesama u grupi, većina njihovih albuma imala je na sebi bar jednu pesmu koju je napisao Harison. Neke od najpoznatijih su “While My Guitar Gently Weeps”, “Here Comes the Sun” i “Something”.
Džordž je u najvećoj mjeri doprineo specifičnom zvuku Beatlesa jer je bio izuzetno talentovan gitarista. Inspirisan Bobom Dilanom i njegovim stvaralaštvom, Džordž je grupu od 1965. godine počeo da usmerava prema folk – rock pravcu i klasičnoj indijskoj muzici kroz upotrebu sitara. Njegovim radom dominirala je ljubav prema indijskoj kulturi i misticizmu.
The Beatles/Photo: Facebook@thebeatles
Po raspadu Beatelsa, Harrson objavljuje trostruki album pod nazivom “Things must pass”. Kao solo izvođač imao je mnogo uspeha objavivši nekolicinu komercijalno uspešnih singlova i albuma. Čuveni magazin Rolling Stone ga je stavio na 11. poziciju najboljih gitarista svih vremena.
Ostaće zabeleženo da se Pol Makartni i Džordž Harison nisu podnosili pred kraj postojanja čuvenog benda, Svako je ,”gurao svoju politiku” bez pardona – Makartni kao perfekcionista, dok se Harison nije odricao opuštenijeg pristupa, pa i u muzici. Međutim, nisu im samo karakter i (ne)odgovornost bili glavni krivci za loš odnos.
Prema pisanju stranih medija, jednom prilikom nastalo je pismo koje ih je gotovo u potpunosti posvađalo i koje je možda bilo ključni činlac u raspadu grupe.
Naime, gitarista i veliki sarkastik redovno je odgovarao na poštu koju su im slali fanovi. Zahvaljujući se izvesnoj Suzan Hogton koja im je čestitala praznik i ujedno njegovoj majci polala cveće i čokoladice, ručno je ispisao instrukcije kako da upropasti Polov aautomobič. Veruje se ga je Harison ovo uradio iz šale, ali mnogi smatraju da je to tačno bila ona jedna kap koja je prelila čašu. Muzičari su tek godinama kasnije uspeli da pronađu zajednički jezik.
U pismu, od Suzan je zatražio ovu uslugu 1962. godine – da isprati sedam koraka, koje je sam osmislio, a onda joj se na kraju unapred zahvalio
Nije poznato da li je ova dama ispunila njegovu želju, ali pismo nije baš svima delovalo tako bezazleno. “Bitlmanija” je ipak tresla čitav svet, a ručno napisano pismo “moglo je daleko da se čuje”. Pol je u tom peridou, inače, vozio “ford klasik”, a Džordž joj je vrlo detaljno objasnio gde da ga nađe i šta da uradi s njim.
“Draga Suzan, nadam se da si lepo provela Božić. Hvala za poklon, u ime moje majke. I Lenon ti poručuje da si veoma draga… A sada, evo instrukcija kako da uništiš Polova kola. Uzmi dosta sapunice i vode, samo nek je topla. Očisti auto i ostavi ga da se osuši, oko 20 minuta. Možeš taman za to vreme da popiješ čaj. Uzmi od mame dve krpe, ispoliraj vozilo kružnim pokretima i ne zaboravi na točkove. Usisaj lepo i unutrašnjost, da izgleda kao da je nov. Zatim, očisti i prozore. Kad sve to budeš obavila, dobro pogledaj da nešto nisi propustila. Kad sve to završiš, idi do 20 Fortlin Rouda i prelij ravnomerno ceo auto sa oko 6 kanti vode, pomešane s blatom i mašću. Posle možeš kući, znajući da si učinila dobro delo. Ovo probaj da organizuješ do 8. januara. Hvala. S ljubavlju, Džordž”, pisalo je u “problematičnom” pismu.
Džordž Harison preminuo je 29. novambra 2001, u 58. godini, u Los Anđelesu. Imao je rak pluća. Kremiran je na holivudskom groblju, a sahrana je održana u Kaliforniji. Najbliži su, kasnije, rasuli njegov pepeo prema hinduističkoj tradiciji na privatnoj ceremoniji u Indiji.
Šon Pen se, bruje svetski mediji, pojavio na iznenađenje mnogih u četvrtak u Kijevu na konferenciji za novinare ukrajinske vlade. Ubrzo je potvrđeno kako se nalazi u Ukrajini zbog snimanja dokumentarnog filma o ruskoj invazijii na tu državu.
Slavni glumac poslednji put posetio je Ukrajinu u novembru 2021. godine u sklopu priprema za snimanje ovog dokumentarca. Pen je stigao u Kijev ove nedelje, već je posetio kancelariju predsednika i razgovarao s premijerkom Irinom Vereščuk, objavio je Newsweek. Iz kancelarije predsednika već je poslato saopštenje u kojem hvale potez Oskarom nagrađenog glumca.
Sean Penn is on the ground in Ukraine filming a documentary about Russia’s invasion, Vice Studios confirmed https://t.co/BFVztcRk8j
“Reditelj je došao u Kijev kako bi snimao sve događaje koji se trenutno zbivaju u Ukrajini i kako bi saopštio svetu istinu o ruskoj invaziji na našu zemlju. Šon Pen jedan je od onih koji podržavaju Ukrajinu i to u Ukrajini. Naša zemlja zahvalna mu je na iskazivanju hrabrosti i iskrenosti”, navodi se u saopštenju u kojem se ističe kako je “Šon Pen pokazao hrabrost koja mnogima nedostaje, naročito zapadnim političarima“ i kako će uz pomoć takvih ljudi koji podržajavu njihovu borbu za slobodu biti zaustavljena ruska invazija.
Pen je do sada bio u središtu mnogih antiratnih i humanitarnih operacija. Dokumentarac “Citizen Penn” iz 2020. godine prikazuje način na koji je osnovao neprofitnu organizaciju Community Organized Relief Effort, skraćeno CORE, kao reakciju na zemmljotres koji je 2010. pogodio Haiti. Članovi organizacije CORE bili su angažovani i na vakcinaciji protiv korone širom Amerike.
Krajem prošle godine Mizar je objavio singl “1903”, pesmu o slobodi, spevanu po tekstu poznatog makedonskog književnika Petre M. Andreevskog, napisanom pre gotovo 50 godina, ali kako iz Mizara poručuju, tema slobode je nažalost poprilično aktualna.
“Izgoren od ova sonce” (Burned by This Sun) nova je pesma kojom Mizar u ozbiljna muzička dela pretače ljudsku pojavnost na ovoj planeti, teška osećanja s kojima se bore mnogi među nama. Ovaj put manje mračnu i lakšu, jedinstvenu Mizarovu muziku potpisuje Gorazd Čapovski, a kao autor teksta pridružio mu se Zoran Tortevski, pevač posebnog, dubokog glasa. Specifičan vizual pesme “Izgoren od ova sonce”, u originalu je slika makedonskog umetnika Nikole Pijanmanova, čija su dela već krasila vizuale Mizarovih materijala.
Mizar/cover art by Nikola Pijanmanov
Kroz četiri decenije postojanja (koje su obeležili 2021.), Mizar je snažno uticao na stvaranje makendonske rock scene i stekao status najautentičnije pravoslavne punk grupe.
“Njihova pojava je u Makedoniji bila šamar nefunkcionalnom društvu, razbijanje stereotipa, isticanje pozitivnog nacionalizma i pre svega uspeli su kao niko pre njih da imputiraju u srce omladine kritičan stav prema sadašnjosti naspram sveopšte prihvaćenog stava konformizma u društvu i predodređenih poteza sistema. Mizar je bio autentični makedonski pravoslavni punk bend koje je poruke slao na malo suptilniji način nego ostali punk bendovi”, u nedavnom je intervjuu rekao Tošo Filipovski, makedonski književnik i muzički kritičar koji trenutno radi na biografiji Mizara, prvoj biografiji jednog makedonskog rock benda.
Početkom 2020. godine Mizar je objavom pesme “Galeb” najavio svoje šesto ukazanje (šesto albumsko izdanje), a među novim materijalima su i moćne kompozicije “Glasnici na padot /Messengers Of The Downfall”, “A Day Is Coming / Доаѓа Ден” i “Luzna / Scar”.
Ukazanje šesto dogodiće se u 2022., uz novu šestočlanu koncertnu postavu Mizara čije nastupe publika pišrom regiona željno iščekuje.
