Ukrajinska pevačica Bed Sasha, pravog imena Saša Polovinska, nedavno je objavila debi album “Hymns of Freedom”, a sada je jednu od pesama sa njega, pod “prigodnim” naslovom “Fu.k Yourself”, posvetila – ruskoj vladi. Razlog za to je, naravno, naravno oružani sukob Rusije i Ukrajine.
Bed Sasha, inače rođena Kijevljanka, u poslednjih nekoliko godina aktivno predstavlja svoj autorski rad, kao pevačica, producentkinja, autorka muzike i tekstova, a na svom novom izdanju blisko je sarađivala sa srpsko/nemačkim kreativnim tinom. koji čine Aleksandra Ninković, Pavlos Karmis i Filip Tančić.
Ansambl za drugu novu muziku/ Photo: Promo (Pop Depresija)
Ansambl za drugu novu muziku (ADNM) objavio je novi studijski album “ABC za ADNM”, na kojem se nalaze kompozicije bivših i sadašnjih članova – Miroslava Miše Savića (naslovna tema), Andreja Negića (“Tines”), Vladimira Tošića (“Altus”), Dragoljuba Ilića Ilketa (“Landscapes”), Milimira Draškovića (“Iz novog starog sveta”) i Miloša Raičkovića (“Water Tones”).
Svaka kompozicija na albumu ima svoju istoriju i genezu, od “nulte tačke” Raičkovićeve meditacije “Water Tones” (koja je nastala 1977), do “Tines” koju je Andrej komponovao kao porudžbinu za Ansambl 2019. godine. Dizajn omota za album delo je Čedomira Drče (Erorr).
ABC za ADNM, cover
Istorija ADNM počela je 7. decembra 1977. godine u Studentskom kulturnom centru u Beogradu.
Posle tridesetogodišnje pauze (Ansambl je redovno nastupao do 1987. godine) ovaj multi-klavijaturni ansambl ponovo je počeo sa radom 2017. kako bi obeležio 40 godina od prvog nastupa.
Koncert je odsviran, publika je odreagovala sjajno pa je bilo logično da se odmah posle toga, sa novim idejama i novim ljudima počne sa pripremama novog repertoara.
Pet godina kasnije ADNM je nikad aktivniji i raznovrsniji. Ansambl jeste u isto vreme škola, komuna, izvor entuzijazma i radost sviranja.
Ansambl za drugu novu muziku/ Photo: Promo (Pop Depresija)
Svoje koncerte najčešće izvode kombinovanjem akustičnih, električnih i elektronskih instrumenata. Ovaj način rada pruža mogućnost Ansamblu da održava koncerte i u onim prostorima koji nemaju akustični klavir i to tako što se kompletan program izmešta u svet električnih/elektronskih klavijaturnih instrumenata.
S tim u vezi Ansambl svoj program bira uzimajući u obzir ona dela koja je moguće jednako kvalitetno izvesti kako na akustičnim, tako i na električnim instrumentima.
– Na našem repertoaru su kompozicije koje imaju svoje korene u minimalističkoj muzici i pripadaju post-minimalizmu. Neke imaju elemente ambijentalne muzike, neke imaju ploveće muzičke strukture, neke izrazit ritmički puls. Sam muzički materijal nije strogo ograničen kao u minimalizmu i zato je zanimljiviji i komunicira podjednako dobro sa svim generacijama koje čine našu publiku – smatra Nada Kolundžija.
Danas Ansambl za drugu novu muziku spaja neke od prvih članova sa novim generacijama muzičara. Čine ga: Nada Kolundžija, Branka Parlić, Miroslav Savić, Dragoljub Ilić Ilke, Lidija Stanković, Nataša Penezić, Milena Petrović i Andrej Negić.
Album “ABC za ADNM” dostupan je na svim relevantnim digitalnim platformama, bandcampu i YouTube kanalu Ansambla, kao i u limitiranom tiražu na CD-u. Izdavanje diska pomogla je organizacija Sokoj iz Fonda za materijalna davanja.
Poznati regionalni bend Hladno pivo održaće dva koncerta u Barutani na Kalemegdanu, 2. i 3. juna u sklopu ovogodišnje turneje “35 za 35“.
Mile Kekin i ekipa će upravo toliko nastupa nanizati od proleća pa do oktobra, obeležavajući tri i po decenije rada benda. Turneju će pratiti novi singl i spot, čije se objavljivanje očekuje krajem marta.
Grupa koja je prešla put od ljutog panka i klupskih svirki, do široko prihvaćenog rok sastava i nastupa u halama i po stadionima, susrešće se sa beogradskom publikom ponovo, posle tek nešto više od devet meseci od njihovog najvećeg koncerta u prestonici do sada – 21. avgusta 2021. na Tašmajdanu.
Nastupima u Barutani, bend se vraća na njima već dobro poznati Kalemegdan, gde su imali sjajne festivalske svirke na prostoru Donjeg grada, kao i samostalan koncert na terenima košarkaškog kluba Partizan.
Hladno pivo (OK Fest 2021)/ Photo: AleX
Mile Kekin kaže da se “jako veseli svim nadolazećim svirkama posle još jednog korona odmora”, i dodaje: – Naročito me raduje što dolazimo opet u Beograd, posle nezaboravnog koncerta na Tašmajdanu. Ove dve svirke u Barutani će zahtevati klupski pristup, što znači da ne mislimo da sviramo samo najveće hitove, već možemo da šaramo po repertoaru, i pesmama koje nismo dugo izvodili u Beogradu.
Takođe, ističe da uživa u manjim koncertima: – Tu sve čujem i vidim, pa mogu malo da se zezam, i spontano najavim pesmu čiji sam tekst davno zaboravio, što zna da ispadne dosta smešno. Zato, cenjena publiko, ponovite i stare i nove, jer ko zna gde će nas veče odvesti.
Hladno pivo (OK Fest 2021)/ Photo: AleX
Zagrebački bend, osnovan davne 1987, za 35 godina objavio je osam studijskih albuma, počev od kultnog prvenca “Džinovski” (1993) do izdanja “Dani zatvorenih vrata” (2015).
Stilski se menjajući, na tim albumima su zabeležili sijaset koncertnih favorita kao što su: “Pjevajte nešto ljubavno”, “Ne volim te”, “Politika”, “Trening za umiranje”, “Pijan”, “Šamar”, “Samo za taj osjećaj”, “Soundtrack za život”, “Pitala si me”, “Nije sve tako sivo”, “Ezoterija”, “Firma”…
Kao najavu novog albuma, bend je prethodnih godina predstavio singlove “Kišna nedjelja” i “Carpe diem”, sa gošćom, Sanjom Doležal, a snimljena je i, pandemijom inspirisana, “I ovo će proći”, gde su se Hladnom pivu, kao gosti, priključili brojni regionalni muzičari.
Cena ulaznica (pretprodaja) za koncerte Hladnog piva u Barutani iznosi 1500 dinara, a mogu se nabaviti proputem servisa Tickets.rs.
– Ja sam na autopilotu – rekla je Željka Dimić, respektabilni fotograf i hroničar našeg kulturnog života, dok je publika polako i tiho popunjavala mesta velike sale beogradskog Ateljea 212. U jednoj rečenici ona je opisala naše osećanje… tu smo, ne želimo da smo tu tim povodom, ali jesmo… jer zaborav nije opcija, jer se živi kroz Muziku i – Show must go on.
Ali, pisati o Njemu, gorostastu, sili… u prošlom vremenu…. ma ne biva, ne biva… ali, kao da nas neko pita. I pokušaćemo da što manje koristimo prošlo vreme, da nekako Dragoljub zauvek bude – ovde i sada.
Većina ljudi koja je ukrstila svoj životni put sa njegovim itekako ima šta zanimljivo, intrigantno, neobično, duhovito, neverovatno, s dušom da ispriča. Neki (poput pisca ovih redova) i kroz nekoliko generacija. I to znači – ostaviti trag. Dragoljubova energija – jeste večna. A koliko je neuništiva mogli su itekako da osete oni koji su se februarske večeri našli u Ateljeu 212. Koncert u čast Dragoljuba Đuričića.
Ma, bio je to koncert SA Dragoljubom. U srcu, duši, mislima.
Pokretač, pouzdan saradnik, timski igrač, razuzdani dečak, kreativac, tutor, edukator, za***bant, borac protiv Sila Mraka, Vitez Pravde, čuvar Nasleđa… Roker… nastavite niz… Dragi nasmejani Dragoljub. Muzička gromada. Na to su nas još jednom podsetili oni kojima je “držao leđa“, sa kojima je muzički stasavao, te ostavljao trajni zapis i pečat u istoriji YU Pop Rock Scene.
Balkanska lavina/ Photo: AleX
Balkanska lavina/ Photo: AleX
Publika ostaje u mraku. Čini se kao da smo svi u istom trenutku zadržali dah. Iz tog mraka, kao da iz daleka dolaze, čujemo bat doboša i bubnjeva… steže se srce, po koja suza… polako se pale svetla, diže se teška crvena zavesa… Dragoljubova Armija. Balkanska lavina. Ponositi, jaki, silni. Svi kao jedan.
Besprekorni. Srđan Džoni Dunkić, Nebojša Neca Nedeljković, Stefan Kukolj, Aleksa Prljević, Dušan Petrović, Vukašin Đukanović, Nebojša Mitrović, Đurađ Đuričić, Selena Simić i Tamara Anastasijević.
Reči su malo. Malo za taj osećaj, za taj doživljaj, za tu i toliku razmenu nečeg neopisivog, vanvremenskog. Mislim da smo svi u trenutku imali svoje flashbackove dok smo slušali i gledali Dragoljubovu zaostavštinu. Bubnjari i bubnjarke – HVALA VAM. Čuvajte tu iskru. Prenosite je dalje. Potrebni ste nam.
Saznali smo od njegovih bubnjara da im je Dragoljub rekao da je izračunao da je u životu poznavao oko milion i dvestapedeset hiljada ljudi. Poznavao. Dakle – razmenio misli, prostore duše, prepoznavao pri ponovnim susretima. Kakva je privilegija za ovog života biti u tih milion i dvestapedeset. Znali smo to oduvek. I na koncertu u njegovu čast smo to ponovo potvrdili.
Gorica Popović/ Photo: AleX
Gorica Popović provela nas je kroz fragmente Dragoljubovog života… od 1975. kada je stigao u Beograd, te se ubrzo našao u epicentru, žili kucavici svega muzički (a i šire, kulturološki i sociološki) značajnog – čuvenom Šumatovcu. Rođen za bubnjeve – menjao je i kombinovao pravce, žanrove, stilove sa neopisivom lakoćom i veštinom – jer Muzika je jedna.
O tome koliko je poštovao svoje kolege, a taj rešpekt itekako bio uzvraćen, bilo je jasno kada su se na sceni pojavili: Lav Bratuša, Marko Kuzmanović, Srboljub Radivojević, Ivan Fece Firči…
Na scenu koja je bila na tri nivoa ubrzo su stupili muzičari predstavljeni kao “kućni bend“, a realno pred nama su se pojavili oni koji će ući u legendu i koji su anticipirali da prisustvujemo nečem retkom, nesvakidašnjem i značajnom, nečem što daleko nadilazi ono “bili smo na dobrom koncertu“: Duda Bezuha (gitara), Aleksandar Lokner (klavijature), Peđa Milanović (bas gitara), Džoni Dunkić (bubanj), Tamara Marković i Kristina Savić (prateći vokali). Dame i Gospodo – HVALA VAM. Uigrano, maestralno, snažno, srcem i dušom.
Dejan Cukić/ Photo: AleX
Na scenu je prvi izašao – Dejan Cukić, sa svojim Spori ritam bendom, uz Branka Isakovića, Dragana Mitrića, Saju Petrovca, Vladu Negovanovića… Proveli su nas kroz njihov i Dragoljubov muzički vremeplov pričom i nezaboravnim pesmama: “Dolazi tiho“, “Spori ritam“, “Ja bih da pevam“.
I mada na početku pomalo suzdržana publika, snagom, veštinom i sugestivnom svirkom ovih sjajnih, cenjenih muzičara počela je da se opušta i prepušta… ma baš onako kako bi to bilo i da je Dragoljub tu.
Sa video bima gledali smo Dragoljubov interjvu. Ponovo knedla u grlu. Govorio je da se Bubnjar poklopio sa njegovim Bićem i energijom. Jak aplauz kao da je poručio – tako je, jedan si u milion. A onda je na scenu izašao još jedan Čuvar Dragoljubove Iskre – Đurađ Đuričić.
Đurađ Đuričić/ Photo: AleX
Sećamo ga se kao vunderkinda u kojem je Dragoljub video svog naslednika. O toj sugestivnoj moći koju Đurađ poseduje itekako možemo iz iskustva govoriti. Još kao dete nastupao je sa Dragoljubom na edukativnim koncertima u organizaciji “Muzičke omladine Beograda“ posvećenim osnovcima i gimnazijalcima.
“Ukrotiti“ tinejdžere koji bi subotu radije provodili za telefonom ili sa drugarima, a ne na nekom koncertu – itekako je mogla Balkanska lavina. A kada bi se njihov vršnjak ili neko ko je još mlađi pojavio i zasvirao bubnjeve – u sali bi prvo nastupio muk uz nevericu, a onda vrisak odobravanja uz pitanja – “A kako mi to da naučimo?“ I to je samo jedan detalj Dragoljubove i Đurađeve sinergije.
Sinoć nam je Đurađ pokazao da nema sumnje da ćemo i dalje tu sinergiju osećati i da možemo da se radujemo svemu što nas od Silnog Đurađa u budućnosti očekuje.
Kerber/ Photo: AleX
Nikola Čuturilo, Lav i
Miloš Despotović/ Photo: AleX
Još jedan savršen muzički segment publici je priredio Kerber. Uz pratnju gorepomenutih muzičara i svog klavijaturiste Branislava Božinovića, Gale je pružio neverovatnu interpretaciju hitova “Seobe“,“Bolje da sam druge ljubio“,“Čovek od meda“. Vokal na kojem bi danas i Dejvid Koverdejl pozavideo. Snaga muzke u Dragoljubovom stilu.
Veče osmeha, dobre energije i još boljih vibracija – istakao je Nikola Čuturilo. Dodali bi – i prokleto dobre svirke! Medley-em pesama “Kišobran“, “Voli me“ i “Beograde“ (uz specijalne goste – dečake Lava i Miloša Despotovića na gitari i bubnjevima) Čutura je dobio ovacije publike.
Dragi Jelić/ Photo: AleX
Pogotovo kada su mu se na sceni pridružili Veliki Mudraci Rokenrola – Živorad i Dragi Jelić! Čuli smo tako i originalni duet i svi horski zapevali: “Noćas daleko negde ne spavam, u dane prošle vraćam se, misli ko strele prema tebi lete sve Beograde, Beograde“.
Teško je prepričati taj osećaj kada se Žika Jelić setno prisetio tih dana pre godinu dana… suze u očima, nevidljivi zagrljaj svih prisutnih – i pesma “Autobus za raj“.
Najveći i najači crpe snagu iz Muzike – YU grupa pravi je primer toga. Taj spoj emotivnosti i unutrašnje snage i suštinskog duha “vratila nas je u vinkl“ pesmama “Da si MM ili BB“ i “A banki je 7“ (ponovo sa Čuturom!). Bez teksta, uz duboki naklon Jelićima.
Vlatko Stefanovski/ Photo: AleX
I za kraj omaža – Vlatko Stefanovski. Bend Leb i Sol bila je krucijana tačka u mapiranju profesionalnog puta Dragoljuba Đuričića. Ključna tačka u istoriji popularne muzike regiona. Dva Titana. Bubnjar i Gitarista. I Muzika za sva vremena.
Virtuoznost Stefanovskog uvek nas iznova izmešta u neki paralelni Univerzum. Od emotivnih “Bistra voda“ i “Gypsy song“ do rokenrol fjužn himne “Uči me majko, karaj me“ – koja je, kako je Vlatko napomenuo, takođe “nešto nabolje i najkreativnije“ što je Dragoljub osmislio i odsvirao.
Koliko je trenutak izvođenja tih pesama bio ličan i značajan i za Vlatka – potvrđuje činjenica da se za bunjevima i ovog puta našao njegov sin – Jan Stefanovski sa kojim Vlatko i nastupa. Hvala Maestro!
Priču zaokružujemo Balkanskom lavinom. Lavinom osećanja i osećaja. Sećanja i pamćenja. Tuge i radosti. “Život je ništa drugo do jedna velika improvizacija“ rekao je Dragoljub Đuričić.
Njegovi bubnjari su se potrudii da mu prenesu da smo svi jasno i glasno čuli i razumeli tu poruku – deset minuta tresla se zemlja na antologijsi bubnjarski hit “DAGADAGADUM“! A onda su svi učesnici izašli na scenu, publika se podigla na noge i zajedno smo zagruvali “Please allow me to introduce myself I`m a man of wealth and tastel`ve been around for a long, long years….“ jer kako drugačije posati poruku Gromadi! Čuo nas je, sigurni smo!!!
I bio bi ponosan što su se skupile donacije za Dečju kliniku u Tiršovoj! Tako i treba! I nema stajanja! Dalje, jače i bolje! Hvala Lampshade Media.
I sada bi izveštaj trebalo da se završi onim ko je sve bio na koncertu u čast Dragoljuba Đuričića. E ovde neće. Da, bilo je poznatih, manje poznatih, nepoznatih…. familije, prijatelja, saradnika, poznanika, poštovaoca… i možda je Atelje 212 mali prostor za omaž takvom Čoveku i Muzičaru. Ali to je bilo njemu itekako značajno beogradsko mesto gde smo sinoć u režiji Milutina Petrovića svi prisutni bili privilegovani da budemo dotaknuti nebeskom iskrom koja je varničila na sve strane.
Blagosloveni smo Dragoljubom i njegovim tragovima u muzici naših najboljih…
Queen su bili veoma svestran bend. Iako su uglavnom zapamćeni po svom “operskom” shvatanju rok muzike, Fredi Merkjuri i njegova ekipa iz benda bili su željni da istraže što više različitih žanrova. Bilo je tu pravog popa na ‘You’re My Best Friend”, sinthpopa u “Radio Ga Ga”, psihodeličnog folka u “39” i suvog disco-funka u “Another One Bites the Dust”, da navedemo samo nekoliko primera.
Ali Queen su takođe bili jedan od najtežih rok bendova na svetu. Možda to iz ove perspektive izgleda čudno, ali Queenje svakako bio jedan od glavnih bendova u propagiranju heavy metal muzike. Njihova teatralna scenska prezentacija i visok umetnički senzibilitet bili su jedno, ali je njihov sam uticaj bio nešto sasvim drugo.
To je posebno važilo na početku njihove karijere. Na debi albumu benda, numere poput “Great King Rat” i “Son and Daughter” sadrže neke od najtežih i najbriljantnije praštećih gitarskih tonova koje ćete pre naći u pesmama Black Sabbatha. Bend je nastavio da menja i unapređuje svoj zvuk, ali je uvek bilo mesta za brzinu i čisti adrenalin. A tu dolazi “Stone Cold Crazy”.
Do njihovog trećeg albuma, “Sheer Heart Attack”, pesme poput “Killer Queen” i “Now I’m Here” gurale su Queen u njihov prepoznatljiv teatralni stil, ali “Stone Cold Crazy” je bila nešto sasvim drugo. Sa vrtoglavim tempom i nizom stihova koji se isporučuju tako brzo da je gotovo kvazi-rep, “Stone Cold Crazy” je besomučna i žestoka kao i gotovo svaka pesma objavljena 1974. Heavy metal bendovi su u tom momentu generalno išli u pravcu poigravanja gitarama i pesmama “za sahrane”, ali “Stone Cold Crazy” je iznedrio nešto mnogo brže, mnogo više hard i heavy.
Iako se na to obično ukazuje kada se govori o rođenju treš metala, verovatno zahvaljujući obradi pesme koju je Metallica uradila na B-strani singla “Enter Sandman”, “Stone Cold Crazy” se isto tako lako može pripisati zasluga za eksploziju pank roka koja se dogodila samo nekoliko meseci nakon što je “Sheer Heart Attack” objavljen. Grupe kao što su Ramones i The Damned htele su da unište bendove kao što je Queen, ali istina je bila da ih je Queen prosto oduvao na njihovom terenu.
Postoji poznata priča o tome da je Queen snimao “News of the World” dok ih je kolega iz izdavačke kuće EMI, član grupe Sex Pistols, neprestano prekidao dekoncentrisao zureći u njih. Njihove kolege iz etikete ismevali su Queen i upali u njihov studio, ali da su Pistolsi poželeli da pronađu odakle dolazi zvuk za koji su mislili da je jedinstven, otkrili bi da su njihovi predmeti ismevanja zapravo imali prilično veliku ulogu u stvaranju panka. I to sve zahvaljujući “Stone Cold Crazy”, koja i 50 godina kasnije zvuči kao – čistokrvni punk.
Gitarista grupe Guns N’ Roses Sol Hadson, poznatiji kao Sleš, dao je intervju za britanski Metro, u kome je odgovorio na nekoliko zanimljivih pitanja. Tokom razgovora, roker je otkrio i koliko gitara ima, kao i koja mu je od njih najdraža.
– Pretpostavljam da u kolekciji imam malo više od 400 gitara – rekao je Sleš, i naveo koja mu je bila prva gitara.
– Moja prva prava gitara je bila kopija Gibson Les Paul od 150 dolara. Ali pre toga, imao sam akustučnu gitaru sa najlonskim žicama koju sam našao u ormaru, i na njoj sam prvi put počeo da učim da sviram – prisetio je Sleš za guitarworld.com.
Zatim je globalni ambasador Gibsona, koji odnedavno ima i sopstvenu kolekciju, otkrio koja mu je najomiljenija gitara
– To je ona ista ona koju koristim od 1987, replika Gibson Les Paul iz 1959, godine, ručno rađena gitara od strane pokojnog, velikog Krisa Deriga, koji je pravio gitare. Snimio sam s tom gitarom album “Appetite For Destruction” i od tada sam skoro svaku ploču snimio sa njom. Ima jedinstven ton i karakter za to – rekao je Sleš.
Aleksandar Savić Savara/Photo: instagram@savaraclothing
Aleksandra Savića, poznatog Savaru, većina Novosađana povezuje sa sviranjem bubnjeva, ali manje je poznato da je on veliki ljubitelj životinja, posebno pasa.
Ovom diplomiranom ekonomisti je pre nekog vremena sinula sjajna ideja kako da pomogne napuštenim životinjama. Ovih dana je njegov projekat – bubnjarski brend humanitarnog karaktera Savaraclothing izašao u javnost i, kako kaže, za sada se sve odvija po planu, uz veliko interesovanje ljubitelja kvalitetne muzike i životinja.
Kako je naveo u objavi na Instagram nalogu brenda, kompletan profit od majica i dukseva koji su pušteni u prodaju, biće uplaćen na račune udruženja koja se bave zaštitom životinja. Tako je svu zaradu od prodaje prve kolekcije namenio Udruženju za zaštitu životinja Novi Sad – SPANS. Porudžbine za prvu kolekciju se skupljaju do kraja februara a, kako kaže popularni Savara, majice su skoro rasprodate.
– Celog života sam imao pse. Kada smo 2007. godine u Karavukovu naišli na našu mešanku Mazu i udomili je, shvatio sam koliko su napuštene životinje u teškoj situaciji i koliko su ljudi izgubili empatiju – i prema drugim ljudima i prema životinjama. A one su sa nama vekovima, i u dobru i u zlu – objašnjava Aleksandar i dodaje:
– U međuvremenu smo, pre nekoliko godina, udomili i našeg Điđija, inače “manekena” koji se nalazi na logou brenda. Điđi je, s bratom i sestrom, kao beba pronađen pored kontejnera u Futogu. Videli smo tu objavu na Fejsbuku i otišli da ih upoznamo i izaberemo jedno štene. On mi je tada prišao u naručje i to je bilo jedini put kada je bio miran. Od tada je kao “priključen na struju” (smeh) što je i prikazano na logou, koji je napravila Arijana Glavaški, a na kom Điđi skače u bubnju.
Da bi, kako kaže, “probudio” i osvestio ljude, namenio je ovaj brend, prvenstveno ljubiteljima kvalitetnog zvuka i životinja. Cilj je da preko muzike, navede svoje pratioce da pomognu nekoj životinji, udome psa ili mačku, a, ako nisu u mogućnosti, da kupovinom majice ili duksa, pomognu nekom od udruženja koja se bore za njihovu dobrobit.
Iz udruženja SPANS izražavaju veliku zahvalnost za ovaj divan gest i naglašavaju da su oduševljeni time što je Savara osmislio održiv način da donira i da svoju prepoznatljivost iskoristi za humanu svrhu. Ističu da je iza ovog brenda vidljiv ozbiljan rad – od dizajna do fotografisanja. Posebna vrednost je u tome što nije u pitanju jednokratna pomoć jednom udruženju već što će Savaraclothing pomoći mnogima.
Prestižnu nagradu “Meša Selimović” za knjigu godine koju 34. put dodeljuju “Večernje novosti” dobila je Vesna Kapor za roman “Nebo, tako duboko”, u izdanju Srpske književne zadruge.
U Velikom žiriju bio je 61 istaknuti književni kritičar, teoretičar i književni istoričar, čiji su izbori od po pet knjiga objavljeni prethodne dve nedelje na stranicama “Novosti”. Najviše glasova – 26 dobilo je delo Vesne Kapor. Na drugom mestu našla se pesnička knjiga “O sadašnjosti i sedativima” Petra Matovića – sa 15 glasova, na trećem studija “Agon i melanholija” Gorane Raičević (13 glasova). Četvrto mesto sa po 11 glasova dele romani “Deca” Milene Marković i “Banja” Jovice Aćina, dok je na petom mestu roman u stihovima “Modre žilice” Đorđa Sladoja.
Na današnjoj konferenciji za štampu u Vukovoj zadužbini podatke o glasanju žirija saopštio je novinar “Večernjih novosti” Dragan Bogutović koji je sa Ognjenom Lakićevićem osnivač ove nagrade. Na ovom događaju bila je prisutna i Vesna Kapor koja je govorila o svom nagrađenom romanu.
Nagrada “Meša Selimović”, koju čine skulptura sa likom velikog pisca, povelja i novčani iznos, biće svečano uručena u toku sledećeg meseca.
Pošto je ruski predsjednik Vladimir Putin u četiri sata ujutru objavio da ruska vojska počinje specijalnu operaciju u Ukrajini, ruski su tenkovi prošli granicu na istoku zemlje, a širem ukrajinskih gradova odjekuju eksplozije.
U Kijevu je zavladala opšta panika i mnogi pokušavaju da pobegnu iz grada. Panika je zavladala i u svetu koji je u strahu od Trećeg svetskog rata, a situaciju su na društvenim mrežama komentirišu i brojne poznate osobe.
“Ono što je većina nas naučila još kao deca na igralištu: ne stojite po strani dok veliko dete tuče malo dete”, napisao je Stiven King na Twitteru. “Možda ćete primiti udarac ili dva kako biste naterali veliko dijete da stane, ali to je prava stvar”.
What most of us learned as kids on the playground: You don’t stand by while a big kid beats up a little kid. You might take a punch or two making the big kid stop, but that’s the right thing to do.
“Sada kada su tenkovi, vojnici i ratna mašinerija na ulasku u Ukrajinu… šta sada? Pakao od kojeg nas ‘ratovanje’ oslobađa? Luđačko puštanje krvi… Drobljenje mesa i kostiju… Kolektivna trauma, patnja, bol, tuga, teskoba i očaj za nedužne muškarce, žene i decu? Kakvu cenu obični ljudi moraju da plate za ovo ludilo i brutalnost ‘invazije’ i ‘ratovanja’? Ili je ovo samo razrađena prevara? Taktika zastrašivanja? Pretnja? Izvinjavam se na ovom mračnom razmišljanju, ali imam privilegiju da živim u ‘mirnom’ okruženju otkako sam rođena – decenije posle završetka Drugog svetskog rata – ukupno 67 godina. Ne uzimam ovo ni na koji način zdravo za gotovo i samtram da je pojam ‘rata’ neprihvatljiv, odbojni varvarizam”, napisala je škotska muzičarka Eni Lenoks.
Pevačka diva Šer je napisala: “Zašto je Ukrajina važna SAD-u. Putin je despot i ako mu se pruži prilika, Putin će proždreti suverene zemlje, dok ne uskrsne SSSR. Ovo će ostaviti Evropu malu i nezaštićenu. Rusija, Kina i Saudijci žele da bace SAD na kolena i ovo im je savršena prilika. Mržnja, podele, slabost”.
Why Ukraine’s Important 2????????.Putin’s despot,trump Hero,& If Given Chance Putin Will Devour Sovereign Countries,Till He Resurrects USSR????????.This Will Leave Europe,Small & unprotected.Russia,China,Saudis Want 2 Bring????????2 Its Knees,& C Perfect opportunity.They C Hate,Division,Weakness.
Inače, organizacioni odbor Vidbira (ukrajinski nacionalni izborni proces za Euroviziju) odlučio je da će Kaluški orkestar predstavljati svoju naciju na Eurosongu u Torinu u maju.
Mark Lanegan, Edi Veder, Dejv Grol/Photo: YouTube printscreen
Vest o smrti Marka Lanegana nastavila je niz neprijatnih iznenađenja kad su u pitanju odlasci velikana grunge scene 1990-ih. Još od smrti Kurta Kobejna uvek je dolazio šok s prenaglim i neočekivanim odlaskom pevača iz Sijetla. Posle njega, jednako tako naglo su otišli Lejn Stejli, Skot Vejland, Kris Kornel pa sad i Mark Lanegan.
Njegovog kolegu Edija Vedera vest o smrti zatekla je na koncertu upravo u Sijetlu 22. februara. Frontmen Pearl Jama, koji je nastupao u dvorani Benaroy, pauzirao je svoj nastup kako bi odao počast Marku Laneganu.
– Došao sam oko četiri sata i odjednom mi je telo počelo malo da se trese -rekao je publici Veder i nastavio: – Počeo sam da se osećam užasno i mislim da je to bilo zato što sam imao alergijsku reakciju na tugu. Zato što smo izgubili… Postoji tip po imenu Mark Lanegan. Znate, ima puno stvarno sjajnih muzilara, neki ljudi poznaju Sijetl zbog muzilara koji su došli s velikog severozapada. Neki od tih momaka bili su jedinstveni pevači. Mark je to svakako bio i s tako snažnim glasom. Teško je pomiriti se, barem u ovom trenutku. Jako će mi nedostajati, a barem ćemo uvek imati njegov glas da slušamo i njegove reči i njegove knjige za čitanje. Napisao je dve neverovatne knjige u poslednjih nekoliko godina. Samo sam to želeo da kažem, da dam do znanja njegovoj ženi i voljenima da njegove kolege iz starih vremena i prostora razmišljaju o njemu i da ga volimo.
Dejv Grol, frontmen Foo Fightersa rekao je da je Lanegan bio “tako čist i tako stvaran” u svojoj umetnosti.
– Ako je pevao o bolu, vi ste verovali u to, a ako je pevao o ljubavi, verovali ste i u to – rekao je Grohl za The Independent o pokojnom kolegi.
– Ako znate nešto o njegovim pričama ili ste pročitali neku od njegovih knjiga, shvatićete zašto je pevao o svemu o čemu je pevao i zašto je to pevao na način na koji je pevao. Nije bilo nikoga poput njega. U Sijetlu je bio i ostao jako voljen – dodao je Grol.
Još nije otkriveno šta je bio uzrok Laneganove smrti.
