Rambo Amadeus, istaknuti autor, muzičar, izvođač i ekološki aktivista, putem zvanične Facebook stranice jutros je informisao javnost da je onemogućio javno gledanje svoje pesme i spota “Motel Černobil” na YouTube kanalu pošto je, kako je napisao, pročitao loše vesti.
Naravno, reč je o napadu Rusije na Ukrajinu, a Rambo Amadeus je u tekstu naveo da ga je na ovaj potez, između ostalog, motivisala činjenica da je broj pregleda na YouTubeu u poslednja tri dana počeo da raste.
Rambo Amadeus poruku publici počinje rečima – “Inter arma silent musae” iliti u slobodnom prevodu – “Dok topovi pucaju, muze ćute”.
“Jedino što mi je jutros palo na pamet da mogu da uradim sa svoje strane, nakon što sam pročitao loše vijesti, je da onemogućim javno gledanje svoje pjesme i spota ‘Motel Černobil’ na Jutjubu. Pjesma je nakon dvadeset godina, osim crnog humora kojim je odisala, dobila neizdrživu dozu morbidnosti. Broj gledanja je krenuo da raste u posljednja tri dana, što stvar čini još morbidnijom. Zato valjda i proizvodi pop kulture imaju kratak vijek trajanja. Obesmisli ih novi kontekst”, istakao je Rambo Amadeus.
“Inter arma silent musae”. Dok topovi pucaju, muze ćute. Jedino što mi je jutros palo na pamet da mogu da uradim sa…
Umetnik se prisjetio i situacije iz filma “Žrtva” Andreja Tarkovskog.
“U njemu rođendanski slavljenik (70), nakon što se probudio iz popodnevne dremke uznemiren vrlo ružnim snom, pali rođenu kuću uvjeren da će njegova žrtva spriječiti nuklearni rat. U stvarnosti, ja sam jutros svoju pjesmu prebacio sa ‘public’ na ‘private’. Neizdrživo bi mi bilo da gledam kako u ovom kontekstu broj gledanja rapidno raste”, zaključio je Rambo Amadeus.
Peti koncert pijaniste Aleksandra Madžara iz ciklusa “Betovenove sonate” biće održan 27. februara u 20:00 časova u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine.
Madžar će na koncertu u nedelju svirati opuse 22, 26 i 106.
Predstojeći koncert je nastavak ciklusa Betovenove sonate koje je čuveni pijanista počeo da svira na prošlogodišnjem Bemusu i do sada je održao četiri od ukupno osam koncerata.
Betovenove klavirske sonate predstavljaju grandiozni vrhunac razvoja ovog žanra u delima Bečkih klasičara (Hajdn, Mocart, Betoven).
Opus od 32 sonate pokriva spektar različitih tehničkih zahteva, od dela najjednostavnijih za izvođenje do velikih sonata (grande sonate) namenjenih koncertirajućim profesionalcima.
Zbog važnog mesta koje imaju u formiranju svakog pijaniste, nimalo nije preterano poređenje po kojem su Bahova klavirska dela Stari zavet, a Betovenove klavirske sonate Novi zavet pijanističke literature.
Aleksanadr Madžar se po završetku studija klavira na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu usavršavao kod najvećih svetskih pedagoga. Specijalizaciju je završio na Konzervatorijumu “Čajkovski” u Moskvi, a zatim i u Strazburu.
Pažnju svetske javnosti privukao je pobedama na takmičenjima u Lidsu, Ženevi, Bolcanu i Milanu. Madžar se bavi pedagoškim radom kao profesor na Flamanskom kraljevskom konzervatorijumu u Briselu i na Akademiji za muziku i pozorište u Bernu. Nastupa sa vodećim orkestrima i solistima širom sveta.
Glumica Dru Barimor (46) otkrila je da će proslaviti jubilej – 40 godina od filma “E. T. vanzemaljac”, sa svojim ćerkama Oliv (9) i Frenki (7) i krštenim kumom Stivenom Spilbergom, režiserom ovog voljenog naučnofantastičnog klasika iz 1982. godine.
Ona je imala samo sedam godina kada je igrala devojčicu Gerti u filmu o vanzemaljcu koji ostaje zarobljen na Zemlji i sklapa priateljstvo sa dečakom Eliotom, koji pokušava da mu pomogne da se vrati kući.
Film je odmah postao blokbaster. Sa zaradom od 978 miliona dolara nadmašio je “Ratove zvezda” i postao ostvarenje sa najvećom zaradom svih vremena.
Rekord je držao 11 godina, dok ga drugi Spilbergov blokbaster “Park iz doba jure” nije 1993. prestigao.
– Razgovarala sam sa Stivenom Spilbergom o planovima za proslavu četiri decenije filma – izjavila je Dru Barimor, dodavši:
– On je za mene velika očinska figura. Moje ćerke su otprilike istih godina kao ja kada sam igrala u filmu E.T., pa ne želim da propuste proslavu, jer obožavaju Stivena. Vole njegove filmove i vole što mi je toliko važan. On je uvek bio tu za mene i ima zaštitnički odnos prema mojim ćerkama, baš kao što je imao prema meni kada smo snimali film.
E.T. the extra-terrestrial/promo
Podsetimo, Spilberg je izabrao Dru za ulogu Gerti jer je osetio da je imala dovoljno mašte za svoju ulogu, nakon što ga je impresionirala pričom da je vodila pank-rok bend. Ona, inače, potiče iz slavne glumačke familije Barimor. Ćerka je glumaca Džona Drua i Džejde Barimor, nećaka glumice Dajane Barimor, unuka glumca Džona Barimora i Dolores Kostelo i praunuka zvezda nemog filma Morisa i Mej Kostelo.
Zahvaljujući filmu “E.T.” Barimorova je postala jedna od najvećih dečjih glumica tog doba. Iznenadna slava, kako je priznala, bila je recept za katastrofu. Detinjstvo joj je bilo problematično. Bila je redovni posetilac Studija 54, a na rehabilitaciju je otišla sa samo 13 godina i provela 18 meseci u ustanovi za mentalno obolele.
– Išla sam u klubove umesto u školu i krala mamin auto, bila sam totalno van kontrole – priznala je Dru.
– Mama me smestila u psihijatrijski deo bolnice. Tamo nije bilo mesta za šalu. Ako biste se tamo zezali, stavili bi vas u samicu ili bi vas vezali.
U 14. je pokušala da se ubije, posle čega je vraćena na rehabilitaciju, da bi se u 15. uselila u svoj stan. Taj period života opisala je u knjizi “Izgubljena devojčica” iz 1990. Spilberg joj je jednom prilikom poklonio jorgan za rođendan, sa natpisom “pokrij se”, uz koji je priložio magazin “Playboy” iz 1995. za koji je Dru pozirala gola, ali je režiserovo umetničko odeljenje promenilo stranicu tako da je izgledala potpuno obučeno. Najbolji savet koji joj je kum dao bio je:
– Ne glumi svoje likove. Budi svoj lik!
Film “E.T. vanzemaljac” smatra se jednim od najvećih filmova svih vremena. Imao je devet nominacija za Oskara, a osvojio je četiri – za najbolju originalnu muziku, vizuelne efekte, zvuk i montažu zvuka. Ostvarenje je 1994. dodato u američki Nacionalni filmski registar Kongresne biblioteke, zvog “kulturološkog, istorijskog i estetskog značaja”.
Vlatko Stefanovski (Beogradski jazz festival 2020)/ Photo: AleX
Jedan od najboljih gitarista koje je ovo podneblje ikada iznedrilo, Vlatko Stefanovski, nastupiće večeras na koncertu u Ateljeu 212 posvećenom svom prijatelju, preminulom bubnjaru Dragoljubu Đurićiću, sa kojim je nebrojeno puta delio scenu.
Samo nekoliko sati pre ovog koncerta, uspeli smo da sa Vlatkom popričamo, ponajviše o muzici, ali neizbežno su se nametnule još neke teme koje, sve i da smo hteli, nismo mogli da preskočimo.
Nedavno si objavio “Greatest Hits Collestion” za Croatia Records. Kako si iz tolikog opusa, iz mora sjajnih pesama, odabrao samo 17 bisera za taj album?
– Nisam baš ja sam birao, zapravo, oni su napravili neki širi izbor, pa smo se dogovarali oko svega. Ja nisam neko ko ima mega hitove, pa da onda bude lako odabrati. Uostalom, izbor je uvek takav – ako pogodiš centar, promašio si sve ostalo. Slažem se da je moglo biti više pesama, ali 17 i nije tako malo. Posebno kad se zna da tu nema pesama Leb i sol, kao ni onih koje sam radio s Miroslavom Tadićem, već samo sa mojih solo albuma. Da smo krenuli u tom pravcu, to bi u beskraj otišlo.
U poslednje vreme, čini se, vraćaš se izvornom rock zvuku 70-ih… šta te to vuče u ta vremena? I da li ćeš nastaviti tim putem, ili ponovo napraviti neki muzički zaokret…
– Sedamdesete su bile izvanredna dekada što se muzike tiče. Posle šezdesetih i raspada Beatlesa, odlaska Dženis Džoplin, Morisona… scenu su preuzeli bendovi kao što su Led Zeppelin, Mahavishnu Orchestra, tu je bio Čik Koria, fjužn je ušao na velika vrata, tu su bili Weather Report… a to se poklopilo sa nekim mojim mladalačkim zanosom, na kraju, tada je i Leb i sol osnovan. Ustvari, muzika je tada nešto značila. Danas je sve fabrički prozivod, bez previše razmišljanja i emocija. I da, volim taj period, ali ja stalno imam potrebu za istraživanjem novih pravaca,mislim da je došlo vreme za jedan “otkačeni” fjužn album. Imam ja to u sebi da nešto čeprkam stalno, možda i tamo gde mi nije mesto. Ja sam u isto vreme fan Boba Dilana i Džona Meklaflina. I nisu sve moje pesme genijalne, ali su – tačne. U produkciji, u stihovima, u aranžmanima… nisu genijalne, ali su tačne, prošle su kroz razna sita i rešeta, o svemu sam vodio računa, nema slučajnih stihova ni slučajnih melodija.
Ali zar nije upravo spontanost esencija rokenrola?
– Naravno da je dobra ta neformalnost i spontanost, ali meni idu na živce stvari koje su nedorečene, nisu završene, a nervira me i sviračka nekompetentnost. Mogu da oprostim pankerima možda, ali pamtim vremena kada se o preciznosti zaista vodilo računa. Pa, poslušajte Beatles i “Nowhere Man “, to slaganje glasova, sve se tačno zna. Tako su to radili svi genijalni bendovi pop i rok muzike. Neodgovornost može da zvuči šarmantno, ali ja sam odrastao na raznim vrstama muzike i smeta mi kad se nečemu ne posveti zaslužena pažnja.
Nemaš baš najbolje mišljenje o aktuelnoj muzičkoj sceni, ima li ipak nešto što ti se dopada?
– Naravno. Da. Od bendova, Foo Figters i Coldplay, jer su zaista muzikalni, i imaju šta da kažu, da ne pominjem talenat kakav ima, na primer, Adel… Dešavaju se i dobre stvari. Ima i novih bendova, ali nisu se nametnuli dovoljno. Heavy metal je postao patetičan, vrte se iste muzičke fraze, presvirane po stoti put… Muzika je sada svuda, ali da bi se došlo do nečeg dobrog mora da se kopa, da se traži. Ako očekujemo od mejnstrim medija da nam serviraju nešto… od toga nema ništa.
Često si govorio da su nam ove poslednje dve godine, vreme pandemije, možda i najteže u životu. Možemo li ikako da to prevaziđemo i ponovo živimo normalnim životima?
– Kako je svet počeo da srlja u nekom čudnom pravcu, ne znam da li više i postoji normalan život. Možda u nekoj šumi, na nekoj planini, u nekom selu. To što se dešava s akceleracijom informacija i svega što se dešava, svakog dana, 24 sata, postaje preveliki teret za naša tela i umove, ne možemo više da svarimo toliko količinu informacija. Nekad su ljudi imali lampu pored kreveta i knjigu, a sad imaju veliki TV ispred kreveta. Kako onda govoriti o normalnom životu? Ja sam možda sad u godinama kada sam zaslužio da malo budem i ciničan prema svetu koji me okružuje.
Na pragu nam je, možda, svetski rat. Kako misliti na muziku, kako stvarati muziku, ako oko tebe padaju bombe i bojiš se za svoj život?
– Ne znam. Možda nije bilo bolje ni u vreme Mocarta, ali ljudi su i tada stvarali. Stvaralaštvo je možda neki eskapizam, bekstvo od surove stvarnsoti. I možda će nas upravo to spasiti.
[infobox title=’Mislio sam da će Dragoljub živeti 100 godina’]
Dragoljub Đuričić/Photo: Tibor Arva
Sviraš večeras na koncertu za Dragoljuba, kakve su emocije, generalno, kad vidiš da izenada odlaze ljudi s kojima si bio tako blizak, sa kojima si svirao, družio se… – Prilično teško sam doživeo nejgov odlazak, kao i odlazak nekih drugijh kolega. Ali posebno mi je teško jer je Dragoljub izgledao kao čovek koji će da živi 100 godina. Pun energije, ljubavi, razumevanja, srdačnosti… Delili smo dobre i loše trenutke, večeras ćemo probati da ga se setimo i odamo mu počast, kao čoveku i kao muzičaru.[/infobox]
Često si na putu, daleko od kuće, spavaš i hraniš se po hotelima… da li si se umoriood tog nomadskog načina života?
– Ne, ne, nikako… Nomadski život volim. Volim da putujem i menjam sliku ispred sebe. Ja u apatiju upadam kada sam kod kuće, počnem da se vrtim u nekom lupu – kuhinja, šetnja, gledanje televizije, knjiga, pa opet kuhinja… to me baca u apatiju. Kada putujem, osećam se korisnim. Kao da imam neku akciju, neki plan. Možda sebe zavaravam s tom akcijom, ali je u životu interesantnije kada ti se neprestano menja slika ispred očiju.
Šta bi poručio mladom Vlatku s početka karijere, koji je to najbolji savet koji bi mu dao?
– Najbolji savet bi bio da se ne nerviram oko stvari koje ne mogu da promenim. Puno sam živaca potrošio na stvari koje nisam mogao da promenim. Ali, ne žalim se, i ovako je sve prošlo dobro. Ustvari, ja bih uradio obratno. Tražio bih savet od mladog Vlatka kako da se izborim s nekim stvarima i produžim dalje.
A imaš li savet za neke nove klince, koji žele da krenu tvojim putem.
– Da veruju sebi i da budu istrajni na putu koji su sebi zacrtali. Da imaju samopouzdanje i da veruju u sopstveni instinkt i impuls.
Konkretno, možemo li da očekujemo novo okupljanje grupe Leb i sol, makar za jedan koncert?
– O majko mila… Nema takvih planova i ambicija. Ne mogu to da potvrdim, ni da najavim…
Šta ćeš biti kad porasteš?
– Ne znam. Možda ću se uozbiljiti. A možda i ne (smeh).
Dugo očekivani album “Something Broken, Something Beautiful” konačno je tu… Najavnim singlom “Castaway” Radioactive Boy Scout dao nam je da naslutimo o kakvom je albumu reč. Ljubitelj gitarskih pojačala iz ’70-ih, old school načina snimanja i američkog muzičkog izraza donosi nam 10 pesama u kojima ukazuje da i nešto “slomljeno” može postati predivno.
– Izuzetno sam srećan i ponosan što je album objavljen. Na njemu će se pronaći za svakoga po nešto, od power balada, preko višeglasnih vokalnih deonica do brzih gitarskih rock himni. Bio bih jako zadovoljan da ga pustite glasno i uživate u svim muzičkim poslasticama koje nudi. Veliko hvala svima koji su mi pomogli u njegovom stvaranju!- rekao je Nikša.
Album je snimljen u Rattus Rattus studiju u Zagrebu pod budnim okom Anje Tkalec i Borne Maksana. Za mix su zaslužni Borna Maksan i Mark Mrakovčić dok je master završio Carl Saff u Sjedinjenim Američkim Državama.
Procesu snimanja albuma doprineli su Pavle Gulić (pipschips&videoclips, Malady Lane, Lika Kolorado, delapse) na bubnjevima, Ivica Antunović (ESC Life) na basu, Marko Kostić na gitari, a vokalne deonice uz Nikšu snimile su Dunja Ercegović (Bad Daughter, Lovely Quinces), Lucija Ćustić (Luce), Neja Markičević, Dora Trogrlić i Rea Matić.
Radioactive Boy Scout je umetnik koji deli svoje vreme između Zagreba i Londona, a njegovo ime je Nikša Lovrinić. Uz solo nastupe ponekad se krije iza velikog zida glasnih gitara. Njegova muzika se sastoji od velikih potencijalnih stadionskih himni do jakih rock balada koje vividno pričaju priču. Kombinacijom širokih akustičnih gitara, velikih dinamičkih skokova i aranžmanskih iznenađenja, Radioactive Boy Scout oslikava bogato platno rock’n’roll melodičnosti s indie rock elementima koji prenose osećaj melanholije, ljubavi i nade.
Album “Something Broken, Something Beautiful” dostupan je putem svih digitalnih muzičkih platformi.
Muzičar Elton Džon našao se u životnoj opasnosti kada se njegov privatni avion pokvario usred leta, te je pilot morao da izvede prinudno sletanje, a na aeodromu su se okupili vatrogasci i hitna pomoć.
Privatni avion kojim je Elton Džon putovao na nastup pokvario se tokom leta, na visini od 10.000 stopa, a uzrok nevolje je bio kvar na hidraulici. Avion vredan 66 miliona funti poleteo je sa aerodoroma u Engleskoj i krenuo u Njujork, jer je Elton Džon imao zakazan koncert u Americi. Posle samo sat vremena putovanja, odjednom su otkrili kvar na hidraulici, pa je pilot morao da se okrene i vrati ka obali južne Irske, koja je bila najbliže mesto za sletanje.
Pilot je javio kontroli vazdušnog saobraćaja da će izvršiti prinudno sletanje, ali je i tu bilo teškoća, budući da dva puta nisu uspeli da slete na aerodrom zbog vetra.
Ekipa hitne pomoći i vatrogasci sačekali su Eltona i njegovu ekipu na aerodromu Farnborou u Hempširu, a Filip Tomson koji se našao na licu mesta objasnio je kako je izgledala ova dramatična situacija.
– Avion je bio pod jakim udarima vetra i nije mogao da sleti. Spuštao se, ali je pilot odustao kada je shvatio da će udariti u pistu, pa se ponovo vinuo u vazduh. Vetar je ljuljao avion sa jedne na drugu stranu, a kada je iz trećeg puta uspeo da sleti, svi smo osetili olakšanje – rekao je očevidac, prenose strani mediji.
Iako je bio veoma potresen, Elton Džon je samo nekoliko sati kasnije seo u avion na komercijalanom letu za Njujork, kako ne bi zakasnio na koncert koji je zakazan u Medison Skver Gardenu.
Geri Bruker, pevač grupe Procol Harum, preminuo je u 76. godini života. Muzičar je bolovao od teške bolesti i preminuo je za vikend u svojoj kući, javljaju strani mediji.
Geri Bruker otpevao je pesmu “A Whiter Shade of Pale” iz 1967. godine, koja je jedan od najprepoznatljivijih evergrinova svih vremena.
“Geri pokazao je pokazao i razvio vrlo individualan talent. Njegov prvi singl s Procol Harumom, “A Whiter Shade of Pale” iz 1967. godine, naširoko se smatra definicjom “leta ljubavi”. Gerijev glas i klavir bili su konstanta koja definiše 50-godišnju međunarodnu koncertnu karijeru Procol Haruma. Bez ikakvih scenskih ludorija ili drugih trikova, on je uvek bio najgledaniji muzičar na nastupu”, navodi se u izjavi grupe Procol Harum, a prenosi Index.hr.
Tokom svoje karijere, Geri Bruker je sarađivao sa brojnim muzičkim zvezdama kao što su Erik Klepton, Ringo Star, Polom Makartnijem, Billom Vajmanom, Džordžom Harisonom, Alan Parsons Projectom i mnogim drugima.
Ivica Vdović Vd bio je po mnogima jedna od najtajanstvenijih figura domaće rokenrol scene, bez kojeg novi talas sigurno ne bi bio tako važno poglavlje u našoj muzičkoj istoriji.
Prva asocijacija na Vda mnogima je Šarlo akrobata, bend koji su činili Milan Mladenović, Dušan Kojić Koja i Vd. Međutim, Vd je muzičku karijeru počeo još kao gimnazijalac, na bubnjevima u bendu Limunovo drvo (prvi bend Milana Mladenovića). Kasnije je svirao i u Suncokretu (sa Borom Đorđevićem, Biljom Krstić, Goricom Popović…), ali samo kratko, da bi se 1980. priključio Šarlu.
Naslov kultnog albuma “Bistriji ili tuplji čovek biva kad…”, kojim je Šarlo akrobata po mnogima napravio revoluciju na beogradskoj rokenrol sceni, izabrao je upravo Vd, a reč je o citatu iz knjige Vase Pelagića.
Prema sećanjima savremenika, Vd, koji bi na današnji dan proslavio 61. rođendan, je i privatno bio fascinantan lik.
– Ličio je na Džonija Rotena iz Pistolsa, prvi je zamenio palice ritam mašinom i obeležio zvuk Šarla Akrobate. Sećam ga se kao najšarmantnijeg momka u društvu, pravog zezatora koji je uvek bio spreman da odvali dobru šalu. Bio je poznat i po nekim navikama koje ni za živu glavu nije menjao. Nigde nije išao bez svojih bubnjarskih palica i nikada se nikome nije javljao telefonom. Kada treba da izađemo, on lepo stane ispod prozora i zviždi. Bože, koliko se taj čovek nazviždao ispod mog prozora – prisetila se svojevremeno Dubravka Marković, voditeljka popularne muzičke emisije “Hit meseca”.
Šarlo akrobata se raspao posle samo godinu dana rada, a Vd je ostao s Mladenovićem u bendu Katarina II. Grupu je napustio 1985. posle preimenovanja u Ekatarina Velika.
Sonja Savić/Photo: YouTubeprintscreen
Iste godine je pozitivno testiran na HIV. Navodno, bio je prva zvanično registrovana HIV-pozitivna osoba u Jugoslaviji.
– Te 1985. godine taj isti Ivica otišao je da se testira na neku čudnu bolest koja se pojavila u Beogradu. Vratio se i celom gradu je rekao da je zaražen AIDS-om. Ovo je jedan ružan i mali grad – okrenuo mu je leđa. A on je vrlo ponosno, dostojanstveno i skromno u svom balon mantilu još godinu i po dana svirao bubnjeve – pričala je Sonja Savić.
Vd je preminuo 25. septembra 1992. Imao je 31 godinu.
Posle ažuriranja službene stranice, kao i najava na Instagramu da “nešto dolazi”, Florence + The Machine su isečak nove muzike objavili na društvenoj mreži TikTok.
Službena stranica Florence + The Machine sada prikazuje petnaest karata, od kojih je jedna karta ‘kralj’, koja je poslata obožavaocima. Preostalih 14 trenutno je okrenuto licem na dole. Kada kliknete na kartu kralja, poruka poziva fanove da se prijave na mailing listu benda.
Florens Velč je potom na Twitteru podelila kartu sa svojim likom uz poruku: “Nešto dolazi”. Jučer je nešto kasnije na Instagramu usledila još jedna objava u kojoj se kaže da se nova pesma očekuje “sutra”. To je propraćeno isečkom za koji se smatra da je iz novog spota pesme.
Konačno, kratak isečak nove muzike Florence + The Machine objavljen je na TikToku.
Konačno, pre samo nekoliko sati stigao je i kompletan, vrlo zanimljiv spot za pesmu “King”, koji možete da pogledate na dnu teksta.
Novi album benda bićei naslednik albuma “High As Hope” iz 2018. godine. 2020. podijeljena je nova pesma pod nazivom “Light Of Love”, a onda su prošle godine predstavili pesmu “Call Me Cruella” iz Disneyjevog filma “Cruella” iz 2021. godine.
Florence + The Machine će se ovog leta vratiti i nastupima uživo, svirajući niz evropskih festivala kao headlineri. Zasad će Florens i njen bend predvoditi norveški Øya, finski Flow i madridski Mad Cool.
U intervjuu za magazin The Sun Dejv Grol je prokomentarisao izjavu Krisa Martina iz grupe Coldplay koji je izjavio da će njegov bend snimiti još svega dva albuma, pa ispričao svoj plan za razlaz grupe Foo Fighters.
Grol je ispričao kako ima smešan plan za promovisanje jednog od njihovih budućih albuma na kojem bi svi članovi benda – uključujući Tejlora Hokinsa, Pata Smira, Nejta Mendela, Krisa Šifeta i Ramija Džafeja –napisali svoju knjigu u kojoj vređaju jedni druge.
– Pre nekoliko godina imao sam smešnu ideju da pre objavljivanja jednog od naših albuma napišemo biografiju u kojoj ćemo pisati o ostalim članovima benda. Svaka biografija bi izašla istog dana i onda bismo imali konferenciju za novinare na kojoj bismo rekli da smo posle čitanja knjiga zaključili da se svi međusobno mrzimo i da prekidamo s radom. I onda je ideja bila da nekoliko nedelja kasnije najavimo ‘The Reunion Tour’. Nismo to uradili, ali sam mislio da je to dosta smešan plan.
Grol je iizjavu Krisa Martina nazvao smešnom i sugerisao da nijedan jedini bend nikada ne bi smeo da objavi planove za kraj i objasnio:
– I posle 26 godina volim to što radim jednako kao i uvek. Neverovatno je da nikada nismo bili blizu odustajanja – ali imam jedan savet, lekciju za svaki bend na svetu: nemojte govoriti da ćete se rastati. Ako ćete se rastati, samo se rastanite. A ako se rastanete – ostanite rastavljeni.
Do kraja meseca filmsku premijeru će doživeti i igrana horor komedija grupe Foo Fighters “Studio 666” na koju se i Grol u intervjuu osvrnuo, ali i rekao da se posle filma vraćaju muzici, albumima i turnejama.
– Ovo je bio sjajan projekat i svidelo nam se, ali ploče i koncerti su ono što nas zanima.
