Jedna pesma grupe The Beatles iz 1964. godine gotovo slučajno je otvorila vrata zvuku koji će obeležiti rok muziku narednih decenija. Reč je o hitu “I Feel Fine”, numeri koja je postala istorijska zahvaljujući naizgled tehničkom problemu – gitarskom feedbacku koji se danas smatra jednim od standardnih elemenata rok zvuka.
Džon Lenon i ostatak The Beatles nisu planirali da revolucionarno promene muziku kada su krajem 1964. snimali pesmu u londonskom EMI studiju. Tokom snimanja dogodilo se nešto neočekivano: Lenonova gitara proizvela je snažan feedback ton pošto se instrument previše približio pojačalu. Umesto da taj zvuk uklone, Beatlesi i producent Džordž Martin odlučili su da ga ostave u finalnoj verziji pesme.
Prvi veliki feedback u istoriji roka
Danas je gitarski feedback jedan od najprepoznatljivijih elemenata rok muzike, ali početkom šezdesetih takav zvuk smatrao se greškom koju je trebalo izbegavati. Upravo zato uvodni ton pesme “I Feel Fine” mnogi muzički istoričari smatraju jednim od prvih svesno upotrebljenih feedback efekata u popularnoj muzici.
Taj trenutak imao je ogroman uticaj na čitavu generaciju muzičara, uključujući The Who i Džimija Hendriksa, koji će kasnije feedback pretvoriti u zaštitni znak psihodeličnog i hard rok zvuka.
Otkriveno kako će izgledati Beatlesi u filmovima Sema Mendesa
Pit Tauzend iz benda The Who kasnije je govorio da su Beatlesi “radili stvari koje niko drugi nije radio”, posebno kada je reč o eksperimentisanju sa gitarama i studijskom produkcijom.
Lenon je želeo “prljaviji” zvuk
Prema brojnim biografijama Beatlesa, Lenon je u tom periodu postajao sve zainteresovaniji za agresivniji i siroviji zvuk gitare. “I Feel Fine” nastala je u vreme kada su The Beatles počeli da se udaljavaju od klasičnog pop zvuka ranih godina Bitlmanije i polako ulaze u eksperimentalniju fazu koja će kasnije kulminirati albumima “Revolver” i “Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band”.
Pojavio se izgubljeni snimak… Ovako je Džimi Hendriks svirao legendarnu pesmu Beatlesa
Pesma je objavljena u novembru 1964. godine i odmah je postala veliki hit. Singl je završio na prvom mestu top-lista u Velikoj Britaniji, SAD, Kanadi i brojnim drugim državama.
Iako tada verovatno niko nije razmišljao o istorijskom značaju nekoliko sekundi feedbacka na početku pesme, upravo taj detalj kasnije će postati inspiracija brojnim gitaristima i producentima širom sveta.
Promenili “pravila” muzike
Mnogi muzički istoričari smatraju da je 1964. godina bila prelomna za razvoj moderne popularne muzike. The Beatles su tada praktično redefinisali način na koji se pristupa pisanju pesama, studijskoj produkciji i zvuku električne gitare.
Džek Vajt uzburkao duhove: Stonesi su kopirali sve što su Beatlesi radili nedelju dana ranije…
Njihov uticaj nije bio ograničen samo na rok muziku. Eksperimentisanje Beatlesa sa studijskim efektima, harmonijama i produkcijom otvorilo je vrata psihodeliji, progresivnom roku, hard roku i kasnije alternativnoj muzici.
Muzički analitičari ističu da je upravo “I Feel Fine” bio jedan od prvih znakova da The Beatles više nisu samo pop senzacija, već bend koji menja samu strukturu moderne muzike.
Kasnije će Hendriks, The Who, Led Zeppelin i brojni drugi izvođači koristiti feedback kao važan kreativni alat, ali mnogi i danas podsećaju da je sve počelo sasvim slučajno – jednim tonom koji je Džon Lenon odbio da izbaci iz pesme.
HL/Izvor: Nezavisne
