Kultni novosadski pank bend Pekinška patka nastupiće u SKCNS Fabrika u utorak, 17. maja, od 21 čas.
Bend obeležava godišnjicu prvog nastupa koji je bio 1979. godine na Omladinskom festivalu u Subotici. Patka je podmlađena sa tri nova člana, a od originalne postave tu su gitarista Sreten Kovačević Sreta i bubnjar Laslo Pihler Cila, osnivači Pekinške patke.
Ekscentrični i skandalozni nastupi koji su izazivali iznenađenje i šok publike, a zbunjenost i gađenje kod establišmenta i malograđana, doneli su im večnu slavu. Hitovi benda Pekinška patka “Bolje da nosim kratku kosu” i “Biti ružan, pametan i mlad” do danas su ostali poruke kojima se izražava bunt i generacijski jaz.
Na koncertu će svirati dobro poznate pesme sa prvog albuma “Plitka poezija”, koji je Jugoton objavio 1980. godine. Ulaznice su u pretprodaji i mogu da se kupe online, kao i na prodajnim mestima Gigstixa. Cena ulaznica u pretprodaji je 1.200 dinara.
Na dan koncerta cena će iznositi 1.500 dinara, a ulaznice će moći da se kupe na biletarnici Fabrike. Vrata Fabrike otvaraju se u 20 časova. Koncert će početi u 21 čas.
Legendari kantautor Ðorđe Balašević, koji je proglašen počasnim građaninom Pule, na dan njegovog rođenja (11. maj 1953.) u ovom gradu dobio je – klupicu, saopštila je Gradska uprava.
Neposredno posle smrti Ðorđa Balaševića u februaru prošle godine, građani Pule pokrenuli su više inicijativa radi trajnog obeležavanja povezanosti ovog grada i čuvenog kantautora.
Kao najbolje rešenje odabrana je izrada kamene klupe na čijem je pročelju ispisano ime Ðorđa Balaševića, a na sedištu reči iz njegove pesme “Oprosti mi, Katrin”: Na stanici u Puli….
– Ovo je samo jedan skroman doprinos omiljenom pevaču koji je opevao Pulu i koja mu je zaista bila važna. Rado joj se vraćao, uvek prepun emocija, razumevanja i dobre energije – saopštio je gradonačelnik Filip Zoričić, preneli su hrvatski mediji.
Kultna makedonska grupa Mizar, na oduševljenje brojnih obožavalaca, uskoro stiže u riječki Pogon kulture. Najbržih 50 fanova koji kupe ulaznicu na poklon dobija i ekskluzivni Mizar CD s 4 nove pesme i 4 ranije objavljene pesme.
Riječki koncert u petak 3. juna deo je Mizarove mini turneje koja startuje u Ljubljani 2. juna, a dan posle Rijeke ova cenjena makedonska grupa nastupiće u zagrebačkom Muzeju suvremene umetnosti, u sklopu događanja “Ljeto u MSU”(4.6.). Poslednji Mizarov nastup u Rijeci bio je davne 2005.
Mizar, makedonska gothic rock grupa, osnovana je 1981. godine u Skoplju i jedna je od pionira dark zvuka na ovim prostorima. Njihovo ime na arapskom jeziku znači zvezda vodilja koja kroz pustinju putnicima pomaže da se ne izgube.
Jedinstveni po pevanju na maternjem jeziku u svoj zvuk su na originalni način provukli prizvuke makedonskog etna i vizantijskih tradicija, upakovan u prilično mračnu atmosferu kojoj posebno doprinose duboki vokali zasnovani na crkvenom staroslavenskom pevanju. Zbog njihovog jedinstvenog avangardnog zvuka i imidža, privrženosti pravoslavnim hrišćanskim tradicijama i makedonske nezavisnosti, bivši socijalistički režim stavio ih je na crnu listu. Uprkos svemu, Mizar je dobio veliku medijsku pažnju na području bivše države, ali i van njenih granica.
Mizar/Photo; Stefan Samandov
Status kultnog benda postigli su najviše zahvljajujući istoimenom albumu prvencu iz 1988. godine. Na albumu je sad već nezaboravan hit “Devojka od bronza”, a uz autorske pesme objavili su i zapaženu pesmu “Zlatno sonce”, obradu makedonske narodne pesme “Zajdi zajdi”. Album je iste godine proglašen najboljim u bivšoj Jugoslaviji, a grupa Mizar je postala koncertna senzacija i odgovor na svetski gothic rock trend koji je u to vreme bio aktuelni muzički pravac.
Drugi studijski album “Svjat Dreams 1761 – 1991” objavili su 1991. Naslovna pesma interesantna je obrada hita grupe Eurythmics “Sweet Dreams”, vokalno interpretirana staroslovenskim crkvenim izratom, uz tradicionalnu slovensku muzičku podlogu. S albuma se izdvajaju i pesme “1762”, obrada narodne makedonske pesme “Dom” i pesma “Dumanje”.
Tokom 2000-ih, Mizar je objavio još tri albuma: 2004. – “Kobna ubavina”, 2007. – “Pogled kon cvetnata gradina” i 2010. – “Deteto i beloto more” u izvedbi Mizara i Harmosina – višečlanog vizantijskog crkvenog zbora.
Najnoviji, šesti studijski album najavljen je 2020. pesmom “Galeb”. To je bio i početak saradnje Mizara i Tihomira Jančovskog, cenjenog makedonskog pesnika i književnka. Jančovski potpisuje tekstove novih pesama koje je Mizar objavio tokom 2021.: “A Day Is Coming / Доаѓа Ден”, “Luzna / Scar”, “Messengers Of The Downfall’ (Glasnici na padot)” i “1903”, pesma o slobodi pevana po tekstu poznatog makedonskog književnika Petre M. Andreevskog napisanom pre gotovo 50 godina. “Izgoren od ova sonce” (Burned By This Sun) nova je pesma objavljena početkom 2022.
Od osnivanja grupe do danas jedina konstanta je kompozitor, gitarista i idejni vođa grupe Gorazd Čapovski, koji će na ovoj mini turneji, sa šestočlanom postavom Mizara, predstaviti njihov predstojeći šesti studijski album.
Da li će posle ove mini turneje Mizar zakazati još koncerata u regionu, još je nepoznato, ali nema sumnje da bi ih njihovi brojni fanovi rado videli na još nekim lokacijama.
Novosadski sastav Šinobusi objavio je novi album u izdanju Jugoton Croatia Recordsa. Šesti autorski album nosi naziv “Nismo nikud ni krenuli” i sadrži jedanaest novih pesama.
Novosadska promocija albuma održana je 9. aprila u London pabu, a urađen je i spot za pesmu “Kada padaš” u kojem su korišćeni snimci sa nastupa na prošlogodišnjem Nišville Jazz festivalu.
CD može da se nabavi u Jugotonovoj prodavnici u Nušićevoj 27. u Beogradu, a uskoro i u Novom Sadu u knjižari Bulevar Books i cd šopu Mungos. Album je takođe dostupan na svim digitalnim platformama.
Šinobusi – Nismo nikus ni krenuli/Đinobusi , cover
U recenziji albuma Miloš Zubac je napisao:
Da se sada kaže kako je ovo jedan izuzetan bend koji sve radi kako treba ali u pogrešno vreme – bilo bi već opšte mesto. Oni vreme možda nisu mogli da biraju ali i te kako mogu da biraju šta će s vremenom koje im je dato. Album “Nismo nikud ni krenuli” – izveden u sprezi iskustva, osećajnosti i inteligencije, s refrenima koji lako ostaju u uhu, sa univerzalnim životnim porukama i poukama koje svako može da razume – bio bi apsolutni klasik žanra da žanr kao takav objektivno postoji u Srbiji. Možda je zato u njihovoj odluci da stvaralački i koncertno nastave da traju bez ikakvih stimulansa muzičke industrije, ugovornih obaveza i očekivanja publike, bez uočljive koristi, učitan pun smisao njihovog trijumfa. Šinobusi decenijama sviraju zato što ih ljubav jednako vodi, zato što ona jednako diše i zato što prosto moraju to da čine, bez obzira na okolnosti. Ma i da nisu nikud ni krenuli, oni su zaista daleko, daleko stigli.
Ovogodišnja predstavnica Srbije na Evroviziji 2022, Ana Đurić Konstrakta, nastupila je treća po redu u drugoj polufinalnoj večeri Pesme Evrovizije u Torinu.
Ana je izašla na scenu u pratnji još pet članova naše zemlje, a sa njom je bio i neizostavni rekvizit – lavor.
Već na samom početku usledile su ovacije, dok je odmah posle prvih stihova usledilo tapšanje publike u ritmu pesme “In corpore sano”. Na kraju je zasluženo dobila ogroman aplauz, karakterisitičan “bit-bit” pokret rukama primio se i kod voditelja.
Ako ikad osetite potrebu da “otkažete” Liama Galagera, on vam poručuje da “samo probate”. Tokom nedavnog pojavljivanja u podcastu “The 2 Johnnies”, bivši frontmen Oasisa podelio je svoje poglede na koncept “kulture otkazivanja”, nazvavši one koji učestvuju u njoj “jebenim dosadnjakovićima”.
– Ko su ti ljudi koji te otkazuju, dovraga? – pita se Galager. – Odjebite… Osim ako ti ne dođu u kuću i kažu da si otkazan, i dalje ćeš raditi svoju jebenu stvar. Ne govore u ime svakoga, zar ne?
– Ljudi koji otkazuju samo govore u ime ljudi iz sveta otkazivanja. Jebeno ne govore u ime svakoga… Još uvek možete da nastavite i odraditi svoj nastup, postoje ljudi kojima će se svideti ono što imate da kažete. Dakle, samo probajte, jebeni dosadnjakovići!
Srećom po Galagera, dosad još niko nije izvršio uspešan pokušaj da ga “otkaže”. U nastavku razgovora pričao je o tome kako još uvek voli proces pisanja pesama i da bude rock ‘n’ roll zvezda:
– To je najbolja stvar na svetu – rekao je. – I nisam dobar ni u čemu drugom, pa to radim.
Galager je raspravljao i o tome kako se danas priprema za turneju, objavama na Twitteru, fudbalu i slično. Galagerov predstojeći solo album “c’mon you know” trebalo bi da bude objavljen 27. maja. Najavljen je singlovima “Better Days”, “Everything’s Electric” s Dejvom Grolom i naslovnom pesmom albuma.
Trevor Strnad, osnivač melodic death metal benda Black Dahlia Murder, preminuo je u 41. godini.
Strnadove kolege iz benda potvrdili su njegovu smrt u sredu na društvenim mrežama. Nije naveden uzrok smrti, ali su istovemeno podelili kontakt informacije za Nacionalnu liniju za prevenciju samoubistava.
– Sa dubokom tugom objavljujemo smrt Trevora Skota Strnada – navodi se u saopštenju Black Dahlia Murder.
– Voljeni sine, brate i Pastire dobrih vremena, voleli su te svi koji su te sreli. Hodajuća enciklopedija muzike. Bio je neko ko voli da grli, pisac i zaista jedan od najvećih svetskih zabavljača. Njegovi tekstovi pružili su svetu priče i čarolije, užas i hir. Želeo je da svojim životom zabavi druge.
It is with deep sadness that we announce the passing of Trevor Scott Strnad. Beloved son, brother, and Shepard of good…
Metal grupa sa sedištem u Mičigenu – nazvana po zloglasnom nerešenom ubistvu glumice Elizabet Smart iz 1947.- formirana je 2000. Nakon niza nezavisnih EP-a, grupa je potpisala ugovor sa svojom dugogodišnjom izdavačkom kućom Metal Blade Records, koja je objavila svih devet albuma Black Dahlia Murder.
Кako se vest o Strnadovoj smrti širila, brojne ličnosti u metal zajednici su na društvenim mrežama odale počast pevaču.
Bend Krilat i beo objavio je novi spot za singl pod nazivom “Moj grad”, a 20. maja održaće i koncertnu promociju u Jugošpedu.
Krilat i beo je beorgadski bend/projekat gitariste-pevača-tekstopisca Ilije Zipevskog.
Prve demo pesme pod ovim imenom nastaju 2014. godine kada je sastav činilo nekolicina prijatelja koje su svoje pesme izvodili po beogradskim podzemnim prolazima i neformalnim druženjima.
Bend u pravom smislu te reči počinje sa radom 2016. i narednih nekoliko godina provodi koncertno aktivno. Zvuk benda je bio zasnovan na akustičnoj svirci u duhu ulične svirke iz koje je prvobitna ideja benda nastala. U tom periodu bend snima tri spot singla za pesme: “Organska potreba”, “Budi veslela” i “Jesen”.
Krajem 2019. godine dolazi do preobraženja zvuka i postave benda. Akustičarski zvuk zamenjuje električni, tvrđi zvuk, koji bi se mogao svrstati pod kategorije pop rok, post rok, emo, pank rok. Pesme definišu atmosferična, melanholična gitarska razlaganja prošarana sa distorziranim, podižućim rifovima na koje naleže melodično pevanje, uzpo neku pratnju klavijatura i violina.
Krilat i beo/Photo: pšpress promo
Pesma “Moj grad” snimana je i miksovana od strane Uroša Milkića u Down There Studiju na Novom Beogradu. Na bas gitari je Aleksandar Šišić iz benda Herz, na bubnjevima Mladen Radovanović (Kristali, Moussaka..) a na klavijaturama Goran Antović (Anna & The Changes, Galija..). Prateći vokali su Bojana Tomašević i Tatjana Paunić. Autor muzike i teksta Ilija Zipevski svira gitare i peva.
Spot su radili Nikola Stojanović i Jelena Petković (režija, kamera, kolor korekcija) uz pomoć Ilije Zipevskog (montaža). Dečak koji se pojavljuje u spotu je David Nikolić.
U Jugošopedu (Sala Mala) 20. maja biće održana promotivna svirka, na kojoj će Ilija samostalno izvoditi pesme Krilat i beo na gitari.
Deset poglavlja besa koja čine “Opvs Contra Natvram” su napisana i snimljena tokom jedne veoma čudne godine za svet. Kao i na prethodnim studijskim izdanjima, “Opvs…” je producirao sam Behemoth, a miks je uradio studijska legenda Džoe Barrezi (Nine Incg Nails, Tool, Queens of the Stone Age, Alice in Chains…)
Poznat po svojoj pažnji prema detaljima i apsolutnoj kreativnoj kontroli sveta Behemotha, frontmen i vizionar benda Adam “Nergal” Darski uživao je u okruženju pod pritiskom koje je priuštila pandemija. To je značilo da skoro prvi put od osnivanja benda, pre više od 30 godina, nije postojao rok za poštovanje, što je omogućilo skoro nezabeležen nivo koncentracije na proces pisanja i snimanja.
Izvan bilo kakvih žanrovskih ograničenja, Behemoth je narastao i postao ništa manje nego oličenje pobune, individualnosti i nepokolebljivog samoizražavanja zasnovanog na pismenom pogledu na svet i svetovnjaštvu koji je rezultirao hvatanjem rogova sa svime, od mejnstrim štampe do poljskih katolika.
Pogledajte spot za prvi singl s novog albuma Behemotha:
Jahta El Caran koja je pripadala Dejvidu Bouviju/Photo: fraseryachts.com
Zadužbina Dejvida Bouvija prodala je endano, izdavačka prava za stotine miliona dolara, a od smrti legendarnog britanskog muzičara početkom 2016. godine, njegovi obožavaoci imali su nekoliko prilika da kupe mnoge od njegovih, kako je napisao Architecture Digest, “profinjeno dekadentnih stvari”. Naravno, oni s dubljim džepom.
Sada se prodaje još važan i luksuzan deo njegove ostavštine – motorna jahta El Caran rađena po narudžbini. Brod koji je muzičar naručio od italijanskog brodogradilišta Benetti 1974. godine, prodaje se za 4,85 miliona evra kako piše portal BoatInternational.
Jahta El Caran koja je pripadala Dejvidu Bouviju/Photo: fraseryachts.com
Isporučeno Bouviju 1977. godine, plovilo od 39 metara, kako kažu “klasičnog i bezvremenskog izgleda” tokom svog veka na sjetskim morima doživelo je mnoge obnove. Poslednja je bila 2020. godine, kada je brod dobio novi sloj boje i potpuno nove palube od tikovine. Jahtu koja sada nosi naziv El Caran, Bouvi je nazvao – Deneb Star C.
Ima šest kabina za goste, njih maksimalno 12, još pet kabina za posadu, unutrašnjost je cela obložena mahagonijem. Ima i prostranu vlasničku kabinu, a uređenje odražava stil bivšeg vlasnika – mešavinu klasičnih i savremenih umetničkih djela, egzotičnog drveta i neonskih boja, kao i najmoderniju audio-video tehnologiju. Brod ima unutrašnju i spoljnu trpezariju, nekoliko salona, palube nude hlad i mesta za sunčanje, po želji.
Jahta El Caran koja je pripadala Dejvidu Bouviju/Photo: fraseryachts.com
Inače, posle Bouvijeve smrti, na aukcijama su se nudila i prodala mnoga od dela iz njegove ogromne lične zbirke umetnina. Sotheby’s u New Yorku, na primer, ponudio je čak 400 umetnina, uključujući i dela Žan-Mišel Baskijata i i Etorea Sotsasa. Na aukciji je 2017. godine, za 6,5 miliona dolara, prodat i njujorški stan koji je neprežaljeni muzičar delio sa svojom suprugom, supermodelom Iman.
