Kultni jugoslovenski film “Ko to tamo peva” premijeru je imao 30. juna 1980. godine. Priču o tragikomičnim nezgodama putnika u jednom dotrajalom autobusu koji iz provincije vozi prema Beogradu pogledale su generacije mladih i starih. Ali, malo ljudi zna da je u početku bilo planirano da film do publike dođe u drugačijoj verziji.
Reditelju Slobodanu Šijanu je pripala čast da režira ovo ostvarenje tek pošto je Goran Paskaljević odustao, i to kako bi se posvetio filmu “Zemaljski dani teku”.
Ono što je još posebno zanimljivo je činjenica da su uloge Miška i šlager pevača bile namenjene drugim glumcima.
– Ulogu Miška Krstića sam namenio Bogdanu Dikliću, ali njegovo tadašnje matično pozorište nije ga pustilo na snimanje, pa je morao da odbije. Zbog toga sam ulogu vozača ponudio Aleksandru Berčeku koji je odmah prihvatio – prisetio se Šijan. – Ulogu pevača šlagera sam u prvoj podeli namijenio Ljubiši Samardžiću, ali je on, iz meni nepoznatog razloga, odbio. Dragan Nikolić je prihvatio u posljednjem trenutku i odlično mu je legla.
Čak se i on dvoumio oko uloge. Naime, njegova supruga Milena Dravić, nikada se nije mešala u izbor njegovih uloga, ali je ostalo upamćeno kao zanimljiv detalj da je uz njenu podršku prihvatio, ispostaviće se, svoju legendarnu ulogu u filmu “Ko to tamo peva”. Evo kako se ona prisetila te situacije:
– Ne znam tačno ni zašto ni kako, ali bio je nekako indisponiran u to vreme kad je dobio tekst pa ga je u prvom momentu odbio. Uzmem ja tekst, pa radi se o Dušku Kovačeviću… on ne omanjuje… I kad sam pročitala, kažem: “Dragane, javljaj se ekipi, uzmi ovu ulogu, vidjećeš, bi će ti važna“… A on je potom ubrzo na pravi način sagledao i svoju ulogu i kompletan scenario.
Podsetite se nekih od najboljih scena iz “Ko to tamo peva”:
Samo dve nedelje posle objavljivanja muzičkog videa za numeru “The Beginning”, LP Duo predstavlja još jednu audiovizuelnu poslasticu.
Reč je o videu za kompoziciju “Mayday! Mayday! Mayday!” koja je deo albuma “Dead Sea” – drugog studijskog izdanja koje je duo komponovao, izveo i producirao za klavire, hibride i sintisajzere. Kao i do sada, za režiju spota zaslužan je vizuelni umetnik, dizajner, filmski stvaralac i muzičar Laslo Antal.
– I naizgled mirna plovidba može postati oluja. Posle prve polovine kompozicije u kojoj dominira dijalog klavira, pojavljuje se zvuk sintisajzera koji nas vodi ka razrešenju. Kompozicija koja je imala više svojih života i drugačijih aranžmana, ovog puta pred vama u aranžmanu za dva klavira i sintisajzere – rekli su Sonja Lončar i Andrija Pavlović o izdanju.
LP Duo turneja na kojoj publika ima priliku da uživo čuje izvođenje kompozicija sa novog albuma je u punom jeku, a ovog meseca su na redu nastupi na umetničkim festivalima “Mermer i zvuci” u Aranđelovcu, “Arte Piano” u Italiji i “ARLEMM” u Arilju.
Deveto izdanje Bašta Festa, internacionalnog festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti, svečano je otvorio glumac Mladen Sovilj 30. juna na Open Airu Borići, nakon čega je započeo i takmičarski program festivala. Prisutnima su se obratili i osnivači festivala, glumci Maja Šuša i Jovan Jelisavčić, koji su istakli zadovoljstvo razvojem i sve većim značajem ove manifestacije.
– Neverovatno je da je ovo već deveta godina festivala. Ispunjava me velikom radošću i entuzijazmom, to što je sve više ljudi svake godine na festivalu, što je sve prepoznatljiviji. Uvek mi je velika radost i čast kada se mladi autori raduju što im je film izabran u program Bašta Festa. Ove godine imamo i dve premijere, i jako nam je bitno da reditelji imaju želju da njihov film bude premijerno prikazan pred domaćom publikom na Bašta Festu – rekla je Maja Šuša.
Jovan Jelisavčić zahvalio se sponzorima i pokroviteljima festivala, kao i prisutnoj publici.
– Naročito bih kao značajne istakao eko akcije koje smo imali pre festivala, a najavio bih i jednu veliku zajedničku akciju kako bismo sanirali što veći broj deponija – naglasio je Jelisavčić.
Tradicija festivala jeste da ga otvara jedan mladi glumac koji je obeležio proteklu godinu po mišljenju festivalskog tima. Ove godine to je bio Mladen Sovilj, koji je, između ostalog, rekao da je prednost Bašta Festa što je na malom terenu bolji pregled igre i kvalitetnija komunikacija.
– Ovo je festival koji neguje hrabrost i izvesnu dozu simpatičnog bezobrazluka, koji je samim tim u dobroj komunikaciji sa sobom i prirodom – zaključio je Sovilj.
U takmičarskom programu festivala je 25 kratkih igranih filmova iz 16 zemalja, od čega pet domaćih, koji čine uzbudljiv i raznovrstan takmičarski program. U četiri dana publika ima priliku priliku da vidi filmove iz: Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Austrije, Francuske, Kine, Kanade, Egipta, Belgije, Čilea, Rusije, Libana, Portugala, Poljske i Italije, a festivalski tim je posebno ponosan što je među njima 13 rediteljki i 10 filmova iz regiona. Glavni žiri čine Marta Bjelica, glumica iz Srbije, Dušan Kasalica, reditelj iz Crne Gore, i Lana Matić, producentkinja i selektorka Zagreb Film Festivala iz Hrvatske.
Muzički program devetog Bašta Festa, koji se održava od 30. juna do 3. jula u Bajinoj Bašti, predstavlja najoriginalnija imena domaće klupske scene, a na zatvaranju će nastupiti sve popularniji beogradski bend KOIKOI, čiji je član i glumac Marko Grabež. Muzički program se održava u parku “Borići”, počinje odmah nakon projekcija filmova, oko ponoći, svake noći u toku trajanja festivala.
Bašta Fest, u saradnji sa partnerima iz regionalnih zemalja, Drim Short Film Festival (Struga, Severna Makedonija) i Seanema Film Festival (Ulcinj, Crna Gora), osnovao je i BALKAN SHORT FILM NETWORK, Balkansku mrežu kratkog filma za edukaciju mladih filmskih autora, kao i promociju kratkog filma u regionu. Prvi i trenutno najveći projekat mreže je regionalno proširenje edukativnog programa Bašta Pitch, u okviru kojeg će se okupiti mladi filmski autori iz Srbije, Severne Makedonije i Crne Gore.
Metal se pojavio kao žanr različit od roka ranih 1970-ih, kada su umetnici “gurali” da stvaraju “težu” muziku.
Za neke, metal muzika, posebno njeni ekstremniji oblici kao što su death metal i grindcore, zvuči kao melodija koju je napisao ljuti pećinski čovek. To je kažnjavajuće, haotično, brutalno, agresivno, kakofonično. Ali kao i kod samog koncepta “pećinskog čoveka”, nedavna istraživanja su izgradila mnogo nijansiraniju sliku žanra. Naučnici i obožavaoci sada istražuju njegovu ulogu u emocionalnoj regulaciji – i njen potencijal da nam pomogne da preživimo predstojeću propast. Malo ambiciozno? Možda. Ali metal je uvek bio drzak.
Šta pesmu čini metalom?
Metal se pojavio kao žanr različit od roka ranih 1970-ih, kada su umetnici “gurali” da stvaraju težu muziku. Prema Zett-u, formalno školovanom muzičaru i gitaristi black/thrash benda Command, „Prvo i najvažnije, metal mora imati distorzirane gitare. Takođe obično ima rifove – ponavljanje ciklusa muzičkih ideja – i obično je „težak”, to jest, glasan ili hrskav.”
Osim toga, teško je odgovoriti rečima šta čini metal metalom. Posebna mešavina ritmova bubnja i basa, distorzije i preteranih vokalnih stilova — od režanja do visokih falseta — izdvaja ga od panka i drugih oštrih stilova. Ali čak ni ti kvaliteti ne dopiru do srži stvari, jer metal sadrži mnoštvo.
– Za bilo koju vrstu muzike koju volite, postoji metal bend koji će vam se verovatno svideti – kaže Kim Keli, novinarka koja je godinama pokrivala tu temu za publikacije kao što su Noisey i MetalSucks. „Ako neko voli eterične melodije i čisto pevanje i emotivne atmosferske vibracije, postoji metal bend za to. Ako ste zainteresovani za hip-hop, tu su i “crossoveri” i vezivno tkivo.”
Sabaton (Exit 2021)/ Photo: AleX
Metalci nisu ono što mislite da jesu
Baš kao što je žanr složeniji nego što mislite, tako su i njegovi bezbrojni obožavaoci. Oni su raznovrsniji – i manje ljuti – nego što bi stereotipi naveli da verujete. Za početak, oni su svuda: punih 145 nacija na svetu imalo je najmanje jedan aktivan metal bend 2021.
I suprotno popularnom verovanju, fanovi (metala) ne izgledaju kao krupni Vikinzi. Lajna Dejvs, etnomuzikolog i autor knjige “Šta radiš ovde? Život i oslobođenje crnkinje u hevi metalu”, to je videla dok istražuje zašto mladi tamnoputi Amerikanci teže ka intenzivnoj muzici. Njeni intervjui sa umetnicima i poklonicima tokom poslednjih nekoliko godina sugerišu da pank, moć nasilja, grindcore i drugi žanrovi za koje se zna da su eksplicitno politički mogu da ponude oblik katarze za mlade koji se suočavaju sa individualnim i sistemskim ugnjetavanjem.
Od 70-ih do ranih 90-ih, rep je zadovoljio tu potrebu, uparujući sirovu proizvodnju sa nepoštenim seciranjem policijskog nasilja i rasizma, siromaštva i života na ekonomskoj margini. “Rep je tada bio ekstremniji nego sada, i tu su mladi crnci izvlačili svoje “ya-yas” i bili u stanju da se pozabave tim internalizovanim besom”, kaže ona. Ali istraživanje Dejvsove sugeriše da moderne numere, sa svojim uglađenim audio inženjeringom i širim lirskim fokusom, ne nude isto izdanje. “Ovih dana bi hevi metal mogao biti bolji žanr za uključivanje”, dodaje ona.
Obscura/ Photo: AleX
OK, metal je intenzivan. Ali da li je to loše za vas?
Uprkos rastućim dokazima, stereotip o zamišljenim i nasilnim ljubiteljima metala prožima, što izaziva zabrinutost roditelja i vaspitača. Zbog toga su istraživači iz različitih disciplina posvetili dosta pažnje tome kako ova muzika može oblikovati umove. Posmatrali su osobine ličnosti metalaca, dovodili u pitanje njihovu sklonost samopovređivanju i nasilju, pa čak i navijali na rizike od povreda mozga povezanih sa “lupanjem” glave.
Metalci imaju zajedništva, samo ne one koje bi autsajderi mogli pomisliti. Prema studiji iz 2013. na Univerzitetu Vestminster i Univerzitetskom koledžu HELP u Kuala Lumpuru, Malezija, veća je verovatnoća da će brinuti o tome da budu viđeni kao „jedinstveni“ nego prosečna osoba; takođe su manje religiozni i imaju nešto niže samopoštovanje. Psiholozi sa Univerziteta Stenford i Kembridž su 2015. izvestili da će ljudi sa „sistemskim“ osobinama – koji su skloni analiziranju stvari i traženju obrazaca – verovatnije uživati u intenzivnoj muzici i odbaciti blage pevače. Godine 2010., psiholozi sa Univerziteta Heriot-Vat u Škotskoj otkrili su da su hedbangeri privučeni teatralnošću, što je preferencija koju su delili sa ljubiteljima klasične muzike. U stvari, jedina stvar koja je razdvajala grupe bile su godine: mlađi ljudi više vole Metaliku nego Mocarta. A istraživanje sa Univerziteta Mekvari u Australiji objavljeno 2018. godine pokazalo je da sklonost brutalnim melodijama ne čini serijskog ubicu; slušanje ne smanjuje osetljivost fanova na nasilje.
MaerA/ Photo: AleX
Ali to ne znači da metal ne utiče na nas. Studija iz 2015. anketirala je 377 ljudi koji su bili metalci 80-ih. Iako su se kao mladi često bavili rizičnim navikama “seks, droga i rokenrol”, takođe su bili znatno srećniji tokom tog vremena od svojih vršnjaka — i bolje prilagođeni kao odrasli. Može biti da to što ste na margini kulture može pomoći nekome da razvije snažan osećaj sebe, a možda čak i da pomogne u izgradnji prijateljstava.
Može li nam metal pomoći da spasimo svet?
Kada prihvatite da metal gradi zajednice (i često funkcioniše kao pročišćavajući prvobitni vrisak), sledi da bi nam “lupanje” glavom moglo pomoći da preživimo teška vremena — uključujući, tvrdi jedan naučnik, predstojeću klimatsku apokalipsu.
Izdrži nas ovde. Održavanje mentalne i emocionalne otpornosti – to jest, obrada teških osećanja – biće ključ i za preživljavanje prevrata i za izgradnju jače budućnosti. Zato je Dejvid Angeler, ekolog i istraživač složenih sistema, objavio rad u SpringerPlusu iz 2016. o potencijalu metala da nas održi na površini. Prema Angeleru, izgradnja otpornih društava zavisi od složenog skupa faktora koji utiču i na sisteme i na pojedince. Sve što pomaže ljudima da se nose sa sopstvenim emocijama, uključujući katarzu koju mnogi osećaju dok slušaju metal, takođe pomaže da njihova zajednica bude jaka.
Cornix/ Photo: AleX
Ali Angelerove ideje idu dalje od toga. Šta ako bi metalci mogli da sarađuju sa zajednicom održivosti? “Moramo se vratiti u eru romantizma, gde se različite oblasti, poput umetnosti i nauke, ne isključuju međusobno”, kaže on. Ako razmišljate o metalu i održivosti kao o složenim ekosistemima analognim onima koje vidimo u prirodi, lako je zamisliti kako bi to dvoje mogli da komuniciraju i stvore promene na sistemskom nivou za ljude.
Na neki način, to se već dešava. Sve veći broj bendova – posebno u blek metalu, trešu i grajndkoru – fokusira se u svojim tekstovima na teme kao što su klimatske promene, gubitak biodiverziteta i ekološki kolaps. Na kraju krajeva, ako je vaš brend mrak i propast i besni protiv mašina, postoji nekoliko tema koje više univerzalno zabrinjavaju. Dok dela govore o problemima sa kojima se svakodnevno susreću, oni pomažu da se drugi informišu o svojim iskustvima i daju do znanja ljudima da nisu sami u svojoj muci. Neki obožavaoci mogu čak i sami postati naučnici ili se kandidovati za funkciju. Stručnjaci za održivost, zauzvrat, mogli bi da slušaju izazove i brige u muzici i da svoje studije usmere na oblasti koje se bave tim problemima. Takve vrste veza i povratne sprege, kaže Angeler, mogu dovesti do „smanjene patnje, smanjenja troškova i veće tolerancije“. On dodaje da bi se bogate zvučne strukture metala – i stepen u kojem se razlikuju između podžanrova – mogli pokazati idealnim za stvaranje umetničkih reprezentacija složenih problema. Neko bi mogao da izazove harmonična i osnažujuća osećanja kroz simfonijski metal, na primer, dok prenosi haos sa matematikom ili očaj u “doom” numerama.
Da li druge vrste muzike takođe mogu pružiti ovu korist? Naravno. Ali dosledna spremnost metala da se pozabavi ružnim istinama, njegova sklonost transformaciji patnje u emocionalnu otpornost i sposobnost da stvori zajednicu širom sveta čine ga modelom za to kako umetnost može da nastavi da nam daje značenje i podršku, čak i kada je sve oko nas raspadati se. “Metal nikada nije dobio zasluge koje zaslužuje”, kaže Keli, muzički novinar.
Rebeka Druker, bivša menadžerka RikijaM artina, tvrdi da joj je pevač dužan nešto više od milion dolara, zbog čega je podnela tužbu.
U pravnim dokumentima je navela da je zastupala pevača od 2014. do 2018. godine te da ju je on ponovo angažovao nakon dve godine, kada su njegov “lični i profesionalni život bili u totalnom haosu”. Rebeka tvrdi da je ona zaslužna što su mu se život i karijera vratili u red.
Navodi da je ona rešavala pevačeve ugovore vezane za snimanja pesama, turneje i dogovarala sponzorstva te mu je pomogla da zaradi milione dolara na svojoj nedavnoj severnoameričkoj turneji s Enrikeom Iglesiasom.
Dodaje kako mu je 2020. godine angažovala advokate koji su mu pomogli kada mu je pretio prekid karijere, a za svoj trud je trebalo, tvrdi, da dobije proviziju u iznosu od tri miliona dolara, koje joj Martin nikad nije dao. Navodi da joj je pevač lagao i manipulisao njom.
Drukerova sada tuži pevača za tri miliona dolara i traži sudsku odštetu.
– Došlo je vreme da se oprostimo na način kojeg naš brend i band zaslužuju. Ove jeseni se, serijom koncerata u regionu, pod zajedničkim nazivom, VELIKI FINALE, opraštamo od svoje publike. Program koncerta izbor je pesama sa svih naših albuma. U 43 godine karijere benda objavili smo 13 studijskih albuma, 2 živa albuma i 4 kompilacije. Odsvirali smo preko 2000 koncerata. Od 1. 1. 2023 Lačni Franz odlazi u istoriju – rekao je lider benda Zoran Predin
Dakle, Lačni Franz odlazi u istoriju. Legendarni slovenački novotalasni bend pod vodstvom Zorana Predina posle 43 godine karijere prestaje sa radom. U njihovoj, isključivo autorskoj, muzici u prvom su se periodu karijere mogli čuti uticaji lokalnog folk-nasleđa, jazza, elementi kabarea, bluesa i bogatog iskustva angloameričkog art rocka i post punka.
Zoran Predin/ Photo: youtuve.com printscreen
Domaća kritika je njihovu muziku najčešće etiketirala kao ‘kabare rock’, dok im se danas pripisuje međunarodna etiketa – ‘hard indie’. U bezvremenskim tekstovima pesama Lačnog Franza, lirika Zorana Predina provoicira ironijom i sarkazmom, nestašno prepliće erotiku sa politikom i društvene tabue sa crnim humorom. Većina tekstova je gotovo uvek dvosmislena, što im daje i prepoznatljivost i alibi.
– Lačni Franz su, u ono razbarušeno vreme novog talasa, bili grupa koju su voleli zahtevniji. Njihove pesme su tražile izgrađen stav i uključen mozak. Zoran Predin je i od kritike i od kolega bio prepoznat kao jedan od najznačajnijih jugoslovenskih rock pesnika. Neka vrsta novotalasnog Arsena Dedića. Zbog tih pesama su pravi fanovi Lačnog Franza savladavali prepereku slovenačkog jezika. Jer vredelo je saznati šta se dešava unutar tema “Ne mi dihat za ovratnik”, “Naj ti poljub nariše ustnice”, “Jebiveter”, “Čakaj me”, “Na svoji strani” i večnog “Praslovana” – napisao je o njima rok novinar Petar Janjatović.
Od 2014. godine Lačni Franz nastupa u pomlađenoj postavi. Anej Kočevar (bas), Luka Čadež (bubanj), Boštjan Artiček (klavijature) i Tine Čas (gitara), sveža su krv, koja svira stare i nove pesme energijom Lačnog Franza iz osamdesetih, i njome puni žile najmlađe publike, kao i skeptičnih starih fanova.
Prvi datumi koncerata turneje “Veliki finale” već su objavljeni. Lačni Franz možete slušati 1. 7. na 27. Festivalu Bled, 6. 7. u Kopru i 9. 7. u Mostu na Soči, a od do sada potvrđenih koncerata u regionu najavljeni su 17. 9. Novi Sad, 29. 9. Ruma, 30. 9. Smederevo i 1.10. Beograd.
Barbara Brokoli, producent filmova o Džejmsu Bondu, rekla je da novi film o agentu 007 neće biti skoro. Ona je objasnila da se ne žure i da će naredno ostvarenje početi da se snima “za najmanje dve godine”.
Brokolijeva, koja kreira Bond franšizu sa svojim polubratom Majklom Dži Vilsonom, rekla je da još uvek pokušavaju da izaberu naslednika Danijela Krejga (koji je do sada glumio Džejmsa Bonda) i da ne žure da to urade.
Barbara je takođe nagovestila neke velike promene, kada je reč o likovima u novom filmu o Bondu, i navela da je moguće da uvrste u naredni deo i agenta MI6.
Usred glasina o tome ko će postati sedmi glumac koji će igrati Bonda, Barbara je insistirala da trenutno nemaju nikoga u trci za ovu ulogu.
Takođe je rekla da ona i Majkl nisu počeli da pišu scenario za predstojeći film o agentu 007 jer prvo žele da donesu odluke o kastingu i kako će pristupiti sledećem delu, piše Daily Mail.
Mrak i hladnoća Severa često utiču da se stvori iskonska, mračna snaga u muzici i bendovima koji dolaze iz nordijskih zemalja. HIM je obeležio čitave generacije slušalaca i mnogoobožavani Vile Valo je došao na Main Stage 2006. Iste godine su metalci iz iste zemlje, Lordi, osvojili, sasvim neočekivano, Pesmu Evrovizije u svojim “čudovišnim kostimima”.
Kada su se Blind Channel pojavili na istoj manifestaciji 2021, masa Evropljana (i Australijanaca) ih je instantno upoznala i zaplesala uz pevljivi hit “Dark Side”. Završili su šesti, opravdavajući epitet Finaca kao neobičnih i hrabrih učesnika ove šarene fešte. A ove godine Blind Channel dolaze na EXIT, da nastave tamo gde su Sabaton prošle, i Phil Anselmo 2019. godine stali.
Uoči ovog nastupa, ekipa Headlinera imala je prilku da razgovara sa ovim živopisnim bendom i otkrije šta nas to zapravo čeka 8. jula na Tvrđavi.
Na Exit dolazite s novim albumom “Lifestyles of the Sick & Dangerous” i… kakav je Lifestyles of the Sick & Dangerous
– Naziv albuma potiče od legendarnog imena albuma Good Charlotte ”Lifestyles Of The Rich & Famous”. Kada smo napisali “Dark Side”, naš najveći hit do sada, nedostajao nam je jedna stih za pesmu i onda je neko rekao ime albuma Good Charlotte, ali tada je Niko rekao “čekaj… ne bogat i poznat, ali bolestan i opasan!”. Bilo je nečeg ludog u toj rečenici pa smo odlučili da je izaberemo uz naziv našeg predstojećeg albuma. I mi volimo Good Charlotte!
Novi album objavili ste prvi put za veliku izdavačku kuću, da li ste sada spremni da osvojite svet?
– Ovo je naš prvi album koji izlazi od strane velike izdavačke kuće Century Media/Sony Music i tako nam je drago što imamo najbolji tim ikada iza ovog albuma i više smo nego spremni da osvojimo ceo svet.
U vašoj muzici ima elemenata rocka, nu-metala, simpho rocka, hip-hopa, pop muzike… kako biste najjednostavnije definisali ono što radite?
– Blind Channel je sigurno rok bend. Bilo bi tako dosadno reći da sviramo alternativni rok ili nešto tako, pa smo 2013. godine, kada smo počeli kao tinejdžeri, već tada odlučili da opišemo našu muziku kao “Violent Pop”. I dalje je više kao brend nego žanr.
Koja je najvažnija poruka koju šaljete svojom muzikom?
– Možda je najvažnija poruka iza naših pesama da život može biti surov i loš, ali se uz muziku možete podići sa dna. Takođe postoji velika moć u grupi i ako želite da ostvarite svoje snove, sve je na vama, i to možete učiniti ako tako odlučite. Pišemo o ličnim osećanjima kao što su bes, izdaja, tuga, neuspele ljubavne priče i sam život. To je naša priča od dečaka iz malog grada iz severne Finske do velikog sveta.
Kažete u pesmi “We Are No Saints”.. da li ste i u stvarnom životu tako “loši momci”?
– We Are No Saints je takođe ironična pesma. Ideja je bila da ljudi pokušaju da nam kažu da “ne možete da pijete alkohol ili ne možete da koristite psovke jer ste odgovorni za svoje mlađe fanove”, ali na kraju krajeva mi smo muzičari, mi smo rok bend. Osnovali smo ovaj bend da možemo da budemo svoji i da svoju priču podelimo sa celim svetom. Nismo mi nekakvi učitelji. Mi smo muzičari. Mi smo ljudska bića. Nismo sveci. Ali mi smo fini momci!
Neke informacije kažu da vas je u bendu prvo bilo 4, pa 5, pa 6… dokle tako? 😉
– Osnovali smo ovaj bend 2013. i tada nas je bilo 5 i nikada nismo menjali našu postavu. Mi smo kao porodica. Mi smo braća. Aleksija (najnovijeg člana) smo upoznali pre mnogo godina, kad je već trajala njegova DJ karijera. Počeli smo da se družimo i pišemo muziku, a onda smo čak napravili nekoliko zajedničkih nastupa. Na kraju smo mu rekli “sve vreme visiš sa nama i radiš stvari za Blind Channel. Trebalo bi da budeš član benda!”. Bilo ej to vreme kada je Covid počeo i istovremeno smo imali neke promene u našem menadžmentu. Bilo je to kao novi početak sa novim timom i novim članom. Ubrzo nakon toga počele su da nam se dešavaju velike stvari!
Prvi put dolazite u Srbiju, šta vi očekujete, a šta publika može da očekuje od vas?
– Čuli smo da su fanovi u Srbiji glasni, a čuli smo i da Exit festival ume da se zabavlja pa će publika imati ogromnu rok žurku sa Blind Channela! 😉
Iz Finske dolazi puno sjajnih metal bendova, zašto je to tako?
– Finska je mračno i hladno mesto gde je prirodno raditi tešku muziku sa nordijskom melanholijom. Finska je takođe najsrećnija zemlja na svetu, pa su možda ove dve stvari razlozi zašto Blind Channel postoji i zašto smo mi “čudan kamen” na rock sceni!
Takođe, Finska je prva pomešala metal i Eurosong, da li to dobar spoj?
– Mislimo da je dobar kontrast kombinovati rok i pop muziku, ali zapravo to uopšte nije tako lako. U najgorem slučaju možete da oterate i svoje fanove roka i popa… Ali kada nađete zlatnu sredinu u svemu, onda vam ide prilično dobro!
Koji je vaš savet bendovima koji danas počinju u garaži, kao vi pre skoro 10 godina, koje zamke mogu da izbegnu?
– Budite strpljivi. Učite i radite mnogo stvari sami, a takođe pokušajte da radite i upoznate se sa različitim vrstama ljudi. I najviše od svega radite naporno i odlučite da će ovo biti vaša budućnost i vaša sudbina. Dakle – ne budi seronja, ali znaj svoju vrednost!
Kojom rečenicom biste publiku pozvali na svoj nastup na Exitu?
– Exit festival – hajde da započnemo ovu žurku i vidimo se uskoro!
A.S.I. za HL
[infobox title=’Ono što još (možda) niste znali o njima’]
Blind Channel neki nazivaju nu-metal bendom, poredeći ih sa Linking Parkom, dok drugi, “pravoverniji”, kažu da su oni post-hardcore. Oni sami nazivaju svoj pravac “nasilni pop” (violent pop), a nastali su u gradu Ouluu, na samoj granici Polarnog kruga, gde snega ne manjka.
Bend su prvobitno osnovali sredinom 2013. godine kolege iz razreda Joel Hokka i Joonas Porko koji su u to vreme bili u, kako ih opisuju, “rivalskim bendovima” i odlučili da udruže snage.
Niko Moilanen je predložio ime Blind Channel kao ironiju na MTV, budući sa su svi oni kao klinci gledali upravo MTV i sanjali da postanu muzičari, a zatim je MTV prestao da pušta muziku i počeo sa realityjima, čime je postao “slepi kanal” na TV-u.
Bend je objavio svoj debitantski singl “Save Me” (i prateći muzički video) u oktobru 2013. Svoj prvi nastup uživo izveli su u malom rok klubu u Ouluu, krajem 2013, pre nego što su 21. marta 2014. objavili EP “Antipode”, sa singlovima “Naysayers” i “Calling Out”. Ubrzo objavljuju EP “Foreshadow” oktobra 2014, a njihov debi studijski album “„Revolutions” kasnije je objavljen septembra 2016. i uključuje singlove “Unforgiving”, “Don’t”, “Darker Than Black”, “Deja FU” i “Enemy for Me”.
Njihov najuspešniji i najličniji album je izašao 6. marta 2020. pod nazivom “Violent Pop”, kako će kasnije definisati svu svoju muziku. Jasno je da je tajming najnesretniji mogući. Svega desetak dana kasnije, ceo svet se zatvorio, a sa njim i Finska. Promotivna turneja im je otkazana, a krenuli sa sa strim-koncertima, dok su u kratkotrajnom zatišju tokom toga leta objavili obradi Anastacijinog hita “Left Outside Alone” u power-pop stilu. Pardon, violent pop stilu. Nu-metal pesmom “Dark Side2 izašli su pred stotine miliona gledalacau Roterdamu u maju 2021. i osvojili njihova srca – bili su 4. po glasocima publike. To im je donelo i pozive na mnogobrojne festivale, pa i EXIT 2022.
Smatraju ih pravim i pravovernim “finskim naslednicima” Nightwisha i HIM, a njihov četvrti album “Lifestyles of the Sick & Dangerous” izaći će baš 8. jula, u vreme Exita.[/infobox]
Klasik Rage Against the Machinea jedina je pesma koja je svirala sa ove redaio staice u sredu
Posle otpuštanja nekoliko istaknutih DJ-eva, radio stanica u Vankuveru puštala je pesmu Rage Against the Machine “Killing in the Name” od srede u 6:00 ujutro prema lokalnom vremenu do sutradan u isto vreme.
Prema Vancouver Sunu, “Killing in the Name” je jedina pesma koja se od tada čula na KiSS radiju. DJ-evi su u raznim trenucima pauzirali pesmu kako bi primalimuzičke želje. Kada je jedan slušalac zatražio da se pusti druga pesma, DJ je to ignorisao i nastavio da pušta “Killing in the Name”. Drugi slušaoci su se javljali i tražili da se pusti baš ta pesma RATM; a DJ je odgovorio jednom sugovorniku rekavši: “Ostanite s nama – ne znam kada ćemo je moći da pje putimo, ali pustićemo je”.
Predstavnici radija KiSS odbili su komentarišuplaylistu u eteru od srede, ali taj potez je usledio pošto je stanica otpustila svoje jutarnje i poslepodnevne radio voditelje. Čini se da KiSS Radio, koji tradicionalno pušta savremeni pop i soft rock, koristi praksu u kojoj se stalno pušta različita vrsta muzike pre promene formata. Na primer, 2014., latino stanica iz San Francisca puštala je Nellyjevu pesmu “Hot in Herre” 72 sata pre nego što je prešla na R&B.
Portparol KiSS radija rekao je za Vancouver Sun da ćemo “imati više detalja koje ćemo podeliti s vama u četvrtak o planovima za 104,9 FM u Vancouveru”.
Mini Rage maraton KiSS radija dolazi samo nekoliko dana pre nego što bend konačno započne svoju dugo očekivanu turneju “Public Service Announcement” koja počinje 9. jula i traje do sredine sledeće godine. Koncert u zagrebačkoj Areni najavljen je za 17. septembar.
Grupa BRAVOmomci iz Beograda objavila je svoj prvi singl pod nazivom “Moja zemljo”.
BRAVOmomci su ortaci iz Beograda – Gojko, Staša, Demir i Bojan koji su posle godina zajedničkog džemovanja odlučili da otvore svoje karte. Ovi, kako sebe nazivaju, borci za bolje sutra, povodom pesme “Moja zemljo” kažu:
– Pesma nosi vrlo važnu, opštejugoslovensku poruku, tj. tiče se svih naših ljudi, što je dobro u cilju opšteg osvešćenja svih naroda Balkana.
Kako to tačno misle, pogledajte u spotu za numeru “Moja Zemljo”:
