Oproštajna turneja grupe KISS koja je u toku ne pokazuje znake prekida. Zapravo, bend planira da joj doda još sto gradova!
Džin Simons objavio je tu vest u nedavnom intervjuu za Chaoszine. Na pitanje kada će bend završiti turneju i otići u penziju, Simons nije mogao da pruži definitivan odgovor — tek da to neće biti u skorije vreme.
– Ne znamo – rekao je. – Nikad ranije nismo išli u penziju. Ovo nam je prvi put. To je kao da slikate sliku ili pišete knjigu. Kad neko pita kada će biti gotovo, vi ste usred toga; ne znate.
Kiss je izvorno planirao da poslednji koncert održi 17. jula 2021. ali te planove je poremetila pandemija. Pošto je njihov plan puta promenjen, Pol Stenli je rekao da će oproštajna turneja verovatno trajati do početka 2023. godine. Ali s dodavanjem još 100 gradova, ne zna se kada će turneja stvarno i biti završena.
– Ekipa je srećna. Svi su srećni – rekao je Simons. – Zato smo odlučili da dodamo još 100 gradova pre nego što prestanemo. Ne znam koliko će to trajati.
Može li da bude još datuma osim dodatnih 100? Simons je rekao “verovatno ne”, ali je ostavio pitanje otvorenim.
– Već sam rekao ‘verovatno ne’ – dodao je.
Turneja “End of the Road” trenutno se kreće Evropom, a koncert u Zagrebu zakazan je za 9. jul.
Neizvesnost da saznamo sudbinu bivših i sadašnjih stanovnika Hokinsa je okončana, jer je konačno dostupan drugi deo četvrte sezone serije “Stranger Things”. Nimalo neočekivano, samo nekoliko minuta posle premijere Netflix se srušio.
Dugo iščekivani završetak četvrte sezone serije “Stranger Things” juče je osvanuo na Netflicu, ali samo nekoliko minuta pošto su stigle poslednje epizode, streaming servis se srušio uz poruku korisnicima: “Molimo pokušajte ponovo kasnije”. Tehničke poteškoće dokaz su koliko su obožavaoci uzbuđeni da saznaju šta će biti s njihovim omiljenim junacima, a pad streaming servisa naveo je mnoge uznemirene korisnike da odu na Twitter i podijele vesti o svojim problemima.
“Prošlo je pet minuta, kako smo već srušili Netflix?”,napisao je jedan korisnik, dok je drugi dodao: “Nisam upravo odbrojavao sekunde kao da je Nova godina da bi se Netflix srušio”.
Stranica DownDetector potvrdila je više od 700 izveštaja o tehničkim problemima korisnika Netflixa oko 9 ujutru, a čini se da su u većini slučajeva oni u međuvremenu otklonjeni.
“Stranger Things” drži Netflix rekord u odgledanim minutima. Samo tri dana posle objave četvrte sezone serija je dostigla ogromnih 287 miliona sati gledanja, dok je “Bridgerton” dotad držao rekord od 193 miliona sati.
“Nešto što sam odmah shvatio kada sam počeo da radim na Veb-Viveru je da on ne može – i ne treba – da predstavlja SVE gej muškarce”, objavio je Foks. “Nijedan lik ne može. Njegov neustrašivi ženstven identitet je ključan za to ko je on, ali to nije PRIČA… koju možete sami da iskusite u septembru!”.
Web-Weaver my design for the brand new Spider, debuting in Edge of Spider-verse 5 pic.twitter.com/vl2qVUtGVq
Izložba “Klikeri” umetnika Vladana Sibinovića biće otvorena u ponedeljak, 4. jula, u 20 časova u izložbenom prostoru KvArt BW na drugom spratu Galerije. Posetioci će imati priliku da vide slike, printove i zidnu instalaciju inspirisanu pitanjima o dosezanju sreće.
“Klikeri” su četvrta po redu izložba kustoskog projekta “Perspektiva 22” koji predstavlja selekciju istoričarke umetnosti Ane Kršljanin i deo je godišnjeg izložbenog programa Galerije Štab.
– Fenomen sreće i traganje za njom kroz fizičko i duhovno putovanje ključna je okosnica koja objedinjuje najnoviju seriju radova “Klikeri”. Svaki rad predstavlja intimnu belešku proživljenog duhovnog iskustva koje je doprinelo spiritualnom razvoju autora i oplemenilo ga iskustveno. Usko povezan sa fenomenom sreće, prisutan je repetitivni motiv igre koja je na većini radova simbolično predstavljena klikerima. Oni su simbol sreće i bezbrižnosti kakvu smo osećali u detinjstvu – ističe Ana Kršljanin.
Izlođba Klikeri, vizual
Vladan Sibinović je vizuelni umetnik čiji se kreativni opus manifestuje u sferama slikarstva i fotografije. Rođen je u Beogradu gde završava master studije na Fakultetu likovnih umetnosti, na kom je bio najbolji diplomirani student 2011. Imao je pet samostalnih i učestvovao je u velikom broju grupnih izložbi širom Evrope i SAD. Trenutno živi i radi kao nezavisni umetnik na relaciji Beograd –Njujork.
Izložbu “Klikeri” organizuju Galerija Štab i umetnička inicijativa KvArt BW. Izložba će biti otvorena do 16. jula 2022. godine, a radno vreme galerije KvArt BW je svakog dana od 11 do 19 časova. Ulaz na izložbu je slobodan.
Dejvid Koverdejl, lider benda Whitesnake čijem smo se nastupu koji je bio zakazan za 6. jul na Tašu toliko radovali, na zvaničnoj stranici podelio je loše vesti.
“Sa najdubljom tugom moram da objavim da zbog stalnih zdravstvenih izazova, naredbi lekara i naše brige za zdravlje i bezbednost svih, Whitesnake nije u mogućnosti da nastavi svoju evropsku oproštajnu turneju.
Iskreno se izvinjavam svim neverovatnim obožavaocima Whitesnakea koji su se radovali preostalim zakazanim nastupima ove turneje, svim našim neverovatnim, fantastičnim “zmijama” i osoblju turneje koji su toliko naporno radili da ovi koncerti budu oržani, svim promoterima i drugim profesionalcima koji su pomogli u organizaciji turneje…
Cenim i volim vas sve!!!
Dejvid Koverdejl”
Whitesnake facebook
I dalje nije poznato da li je turneja potpuno otkazana ili samo prekinuta na neko vreme.
Svi fanovi koji su kupili ulaznice za beogradski koncert moći će da izvrše povrat novca na svim prodajnim mestima Ticket Visiona i Gigstixa, od ponedeljka 11. jula 2022.
Avalon produkcija se izvinjava svim fanovima i zahvaljuje im na podršci u ovim teškim trenucima u kojima smo apsolutno nemoćni jer je zdravlje Dejvida Koverdejla i članova benda na prvom mestu.
Ostaje samo da se nadamo da nije propala i poslednja prilika da Koverdejla i ekipu čujemo u Srbiji,
Doctor Strange in the Multiverse of Madness screenshot
Pored Elizabet Olsen, Rejčel Makadams, Džona Krasinskog i Benedikta Kamberbača, u filmu “Doctor Strange in the Multiverse of Madness” jedna žena privukla je svu pažnju na sebe pojavljivanjem u samo jednoj sceni.
Gotovo na početku novog filma gledaoci su uočili ženu, čiji identitet još nije potvrđen, kako sedi iza Stivena Strejndža (Benedikt Kamberbač) na venčanju Kristin Palmer (Rejčel Makadams).
Dok Strejndž ćaska sa Nikom Vestom (Majkl Stalbarg), mnogima je pažnju privukla statistkinja koja je bila u tom kadru. Naime, ona se pretvarala da razgovara s nekim van opsega kamere, a zatim je gledala svuda oko sebe i pravila grimase. Svim snagama se trudila da ne pogleda u kameru.
Ovaj isečak iz filma ubrzo je postao viralan na društvenim mrežama i mnogi se pitaju ko je žena koja je, kako pišu, “imala performans svog života”.
Twitter je pun šaljivih komentara o “novoj zvezdi”.
“Agent joj je rekao da je ovo uloga njenog života i ona se potrudila”, “Ona je zvezda”, “Dajte joj Oskara, zaslužila ga je”, “Ona je zapravo glavni lik”, “Njoj treba sopstveni Disney+ show”, samo su neki od komentara.
Stigao je novi spot beogradskih agro metalaca Seljačka Buna (feat. Petar Štrok), a i ovoga puta bave se teškim temama kao što su odliv mozgova, nedostatak mogućnosti za normalnog čoveka u ovim teškim vremenima, kao i nekromansija kojoj se moramo okrenuti ako želimo da budemo konkurentni u današnjoj ekonomiji.
– Vi se naravno sada pitate ŠKK?!? I u pravu ste, tako se pesma i zove. Režijom i scenariom (hahaha, “scenario”) bavio se Gazda Vuja, dok kameru, montažu i specijalne efekte potpisuje majstor Paja – kažu iz Seljačke bune.
Kompanija Mattel, koja proizvodi lutke Barbie, objavila je da je nova Barbie lutka inspirisana Dejvidom Bouvijem kako bi se obeležila nedavna 50. godišnjica četvrtog studijskog albuma “Hunky Dory”.
Američki proizvođač igračaka prvi je put odao počast Bouviju 2019. lutkom koja odražava pevačevu eru iz vremena albuma “Space Oddity”. Kao što je i najavljeno, fanovi sada mogu da dobiju drugu kolekcionarsku lutku za 50 dolara.
Mattel Barbie-as-Bowie promo
Najnovija Barbie-as-Bowie lutka nosi skrojeno “puder plavo” odelo koje je Bouvi nosio u muzičkom spotu “Life On Mars?”, upotpunjeno košuljom s prugama s otisnutom folijom, upečatljivom kravatom i cipelama s platformom. U opisu nove Barbie lutke piše: “Njena odvažno plava senka i frizura inspirisana Bouvijevom glam erom iz 70-ih oživljavaju ovaj izgled”.
Ako se pitate koji su poznati bendovi iz Škotske, samo će vam se kazati da su tu nastali velikani poput Franz Ferdinand ili The Jesus and Mary Chain. Republika Irska i Engleska su rasadnici bezbrojnih talenata koje ne vredi ni nabrajati. A šta ako u kvizu postave pitanje: koji je najslavniji bend iz… Severne Irske?
Jedno od mogućih rešenja je The Undertones. I za one koji slušaju sve od “Silvane do Nirvane” ili savremenije rečeno, “od Senidah do Nika Kejva”, pesma “Teenage Kicks” je nešto što će instantno prepoznati, jer se ta pesma nađe na svakoj new wave kompilaciji koja drži do sebe. Samo neće znati ko je peva i odakle dolazi bend. A dolazi iz grada Londonderija u Severnoj Irskoj. Pardon, iz Derija. Zavisi s kim pričate, protestantima ili katolicima, moraćete da obratite pažnju na verziju imena grada.
The Undertones su počeli da se bave muzikom još 1974, kada nisu imali baš najčistijeg pojma o tome šta će svirati, ali voleli su The Beatles i modse Small Faces. Prosto, u Severnoj Irskoj su tada bili Nemiri, atentati IRA-e i alsterskih protestanata su se nizali kao osvete, policije i vojske je bilo svuda, a sve se zatvaralo dosta rano zbog policijskog časa. I šta da radi omladina nego da napravi svoj bend. Već 1976. oni postaju “obuzeti” novim punk zvukom, koji kasnije prelazi u troakordni punk pop, a najveći idoli su im The Ramones i Buzzcocks.
U martu 1978. godine The Undertones su snimili demo kasetu na Univerzitetu Magee u (London)Deriju i poslali kopije kasete raznim diskografskim kućama u nadi da će obezbediti ugovor za snimanje, ali su dobili samo zvanična pisma odbijanja. Ali, poslali su i legendardnom Džonu Pilu na BBC1, kočoperno “zahtevajući da pusti pesme u svom radijskom programu”. Pil je odgovorio bendu tako što je ponudio da plati sesiju snimanja u Belfastu. 15. juna 1978. bend je snimio svoj debitantski EP sa četiri pesme “Teenage Kicks” sa budžetom od samo 200 funti. I istorija je počela.
Pil je singl besomično puštao na Radio BBC 1 i Sire Records se zainteresovao za izdavanje albuma “The Undertones”, koji je snimljen 1979, i doživeo sjajne kritike, a Firgal Šarki je postao ikona new wavea. Sledio je album “Hypnotised” 1980. sa koga je skinut 6. singl benda, čuveni “My Perfect Cousin”, koji ih je zacementirao u vrhu pop rock imena UK. U recenziji magazina Sounds iste godine, Undertones su opisani kao: “možda najbolja pop grupa na engleskom govornom području”. Wow!
Nije daleko bio ni ugovor sa najvećima. Treći album, “Positive Touch” – za EMI. Željno iščekivani album “najboljeg benda na engleskom” dolazi 1981. godine, kada se paradigma snažno menja od gitarskog new wave mods stila u electro i synth novi romantizam jednih Spandau Ballet i Duran Duran, te album sadrži i klavire, saksofone i duvače – ali, pažnja je otišla mlađim bendovima i novom synth popu. Poslednji album pre raspada, 1983. pod nazivom “The Sin of Pride” je opet predstavio nagli zaokret u muzičkom stilu, kako je to bio običaj tih godina, pa je soul bio dominantna inspiracija, kao i izvođači Motowna.
Godine 1999. se ponovo okupljaju, osim pevača Šarkoja. Krenuli su sa turnejama. Pozvani su na Glastonbury 2005. i svirali na Celtic Parku 2009. pre meča Celtic-Liverpool. Objavili su i dva nova albuma, “Get What You Need” 2003, i “Dig Yourself Deep” 2007, inspirisani time što je indie rock revival iz prve decenije 21. veka bio inspirisan – baš njima i bendovima “njihovim vršnjacima”.
Zanimljivo, da iako su bend koji je došao “iz ratnog stanja”, dakle iz jednog od gradova najviše pogođenih nemirima, skoro nikada nisu pevali o ratu i terorizmu (ukupno svega tri pesme), već o tinejdžerskim i mladalačkim dilemama. Za razliku od U2, koji su iz mirnog Dablina stalno pevali o ratu. Jedini momenat kada su se The Undertones pomalo politizovali je kada su se slikali pored “Free Derry”, katoličkog murala IRA u rodnom gradu. Kao pravoverni katolici u tihom prostestu protiv nasilja. Ali, to ste već znali iz činjenice da ih je Celtic zvao da sviraju na svom stadionu…
Legendarne The Undertones na Exitu slušaćemo u subotu, 9. jula na glasnoj Explosive bini.
Pravi početak festivalske sezone u Srbiji uvek je, već više od deceniju, u Kragujevcu, poslednjeg vikenda u junu. I svake godine kada treba da se krene na Arsenal fest, komentarišemo kako taj festival, iz mnogo razloga, uvek dočekamo sa osmehom. Naročito mi koji od festivala očekujemo više gitara, a manje ploča i strobova.
I ovog puta je bilo tako, i ovog smo puta spremni doputovali u grad koji kiša zaobilazi, spremni na sate i sate dobrog festivalskog uživanja.
U najavama se provlačilo da se ove godine očekuje rekordna poseta. Iako je četvrtak, već je prvog dana festivala delovalo kao da su organizatori bili u pravu. I bez želje da se osvrćemo na prethodne godine i period čije se ime ne spominje, nismo mogli a da ne primetimo da smo ovog leta otišli korak dalje ka normalnom festivalskom životu na kakav smo navikli. “Kao da se ništa nije dešavalo”. Svi sveži i odmorni i spremni za koncerte koji će se tih sat dva voleti, a nakon toga pamtiti.
I svako će pamtiti ono što mu najviše prija, a bilo je, već prve večeri na prostoru Kneževog Arsenala, za svakoga po nešto.
Za one mlađe i “modernije”, potpuno je bilo ok i cool da Main stage otvori jedan od najpopularnjih mladih bendova u regionu, Buč Kesidi. Ovaj pančevački duo dočekan je ovacijama, a Luka i Zoran su nas već navikli da iz nastupa u nastup uspevaju da dokažu zašto su tu, i zašto ovacije… Nastup su počeli uz “Euforiju”, i nastavili uz “Subota uveče”, “Nedelja ujutru”, “Tiho”…
Arsenal 2022 Buc Kesidi/Photo: AleX
Headlineri prve večeri, bar što se tiče glavne bine, bili su Stefan Milenković i Nele Karajlić. Posle izuzetno uspešnog koncerta koji su Rock el Classico imali nedavno na Tašu, ovaj zanimljiv koncept predstavljen je festivalnskoj, kragujevačkoj publici. Spojen je Šostakovič sa “Devil in the Business Class”, Brams sa “Vukotom”, zasijala je “Zvezda nad Balkanom”, “Fikreta”… pesme koje volimo, likovi koje znamo i volimo, fantastičan, pažljivo sklopljen orkestar… sve na svom mestu, a opet, nekako i ne…
Uprkos ideji i grandioznosti projekta koji na zanimljiv način u jedno sklapa klasiku i rokenrol… delovalo je kao da ova publika nije sasvim razumela i prihvatila celu priču. Ali, većina je ipak uživala i imala je zbog čega.
Arsenal fest 2022. – Nele Karajlic i Stefan Milenkovic
Veče na mejnu zatvorio je Negative, uz “Bez promene”, “Ja bih te sanjala”, “Ti me ne voliš”, “Kad se svetla ugase”… i uvek ludački dobar, najbolji glas Ivane Peters.
Nekima od nas ipak se nekako učinilo kao da je glavna akcija juče bila na Garden stageu. Čak deset bendova bilo je na spisku, prvi u 19.30, poslednji u 3.20… nije da nismo pomislili da će bili haos, i da “nema šanse sve da izdržimo i ispratimo”. Ali nekako, kao da smo morali, jer je line up bio sjajan…
Veče je otvorio sjajni Kontra komitet, zatim je na binu izašao još bolji Sanitarium koji nekako, uvek, na bini pokaže zbog čega su pokupili tolike pobede na različitim festivalima… usledili su Zyrion, Centurion.. a onda… ono zbog čega se te večeri kampovalo na Gardenu…
Arsenal 2022 Sanitarium /Photo: AleX
Četiri decenije već nema rokera na Balkanu koji ne zna za Električni orgazam i koji ne zna minimum pet hitova koje su stvorili… a mnoge od njih čula je i brojna publika koja je uživala i đuskala uz “Igra rokenrol cela Jugoslavija”, “Kapetan Esid”, “Spojimo se sad”, “Debela devojka”, “Ja sam težak kao konj”…
Potpuno drugačija (dobra) energija desila se odmah potom, kada je na binu izašao bend čijih smo fanova juče najviše izbrojali u tom delu Kneževog Arsenala… bar ako je sudeći po majicama… Ritam nereda važi za jedan od najboljih bendova na ovim prostorima, ako pitate nas koji pratimo tu vrstu tvrđeg zvuka. Jer kod njih nema greške, nema kompromisa… kada oni izađu na stage, sve se i svi se stope u jednu ludački dobru, sirovu, glasnu energetsku masu koja diše kao jedno. Baklje su zasijale već na prvim pesmama… i opet su se pevale u glas “Ne”, “10 godina” “Hiljade”, “Tuđe zastave”, “Put beznađa”…
Drugačiji, ali oduvek i zauvek sjajni DLM razmrdali su ekipu i ispred ali i iza bine na svoj način. Ekipa, kao što znamo, skoro potpuno drugačija od one koju smo gledali i slušali kao klinci, ali to su te pesme, to je taj fazon… a svirački… pa, tu nema baš mesta za propuste. “Ljubav” je otvorila nastup, ljubav smo za njih imali sve vreme.
Stizao nas je sve umor dok smo u sitne sate slušali Zvoncekovu bilježnicu, ali trebalo je dočekati jedan od najboljih live bendova u Srbiji iako smo shvatili da ćemo maltene dočekati zoru uz binu. I, iznenađujuće ili ne, sasvim dobar broj ljudi ostao je tu zbog njih… Sunshine… “Da li sam”, “Žaklina traži sponzora”, “Priđi mi ti”… ne znamo ko je više skakao, oni na bini ili mi ispred nje…
