Glumac Džordž Kluni, grupa U2, sedmostruka osvajačica Gremija muzičarka Gledis Najt, kompozitorka Tania Leon i pevačica Ejmi Grant dobitnici su ovogodišnje nagrade “Kenedi centra”, najprestižnije nagrade iz oblasti kulture u SAD, objavio je britanski Guardian.
Predsednik “Kenedi centra” Dejvid M. Rubenštajn rekao je da je Kluni “jedinstven brend iskrene harizme i potpuno otelotvorenje lika koji nas je naveo da navijamo za njega svaki put”.
Ovom nagradom sastav U2 se pridružio Šonu Koneriju, grupi The Who, Polu Makartniju, kao relativno retkim neameričkim dobitnicima ove počasti.
Rubenštajn je rekao da je irski bend “davno osvojio Ameriku i svet svojim kultnim himnama, moćnim tekstovima i porukama u pravcu dostizanja socijalne pravde i gradansgog društva na globalnom nivou”.
Soul legenda Gledis Najt, nagradena je, po obrazloženju “Kenedi centra”, za “neograničen vokalni domet i duhovnost koja je izdržala test vremena”.
Šestostruka dobitnica Gremija, Ejmi Grant, jedan je od najznačajnijih izvođača hrišćanske pop muzike u SAD, koji je postao mejnstrim sredinom osamdesetih godina prošlog veka.
Što se tiče kompozitorke klasične muzike Tanie Leon (79), ona se u Njujork doselila kasnih 1960-ih i ostavila nam ono što je Rubenštajn nazvao “zapanjujuće originalnim kompozicijama” koje obuhvataju dela za orkestar, operu i balet, uz prestižnu dirigentsku karijeru.
Ovogodišnje nagrade biće uručene u nedelju 4. decembra.
Nagrade “Kenedi centra” dodeljuju se od 1978. godine.
Engleski pevač i tekstopisac Džulijan Lenon, sin legendarnog člana Bitlsa Džona Lenona, rekao je da je promenio ime 2020. godine jer je imao problema kada god bi morao da pokaže lična dokumenta, piše britanski list Independent.
On je, naime, promenio ime iz Džon Čarls Džulijan Lenon u Džulijan Čarls Džon Lenon, a mnogima je ova promena zvučala čudno, jer se radi samo o promeni redosleda imena u punom imenu.
Gostujući u jednom podkastu, Džulijan je istakao probleme sa kojima se susretao zbog poistovećivanja svog imena sa imenom svog slavnog oca.
– Kad god sam morao da se predstavim, posebno na čekiranju karata za ukrcavanje u avion… znate da oni ne koriste vaše ime u potpunosti, u mom slučaju je to uvek bilo Džon Lenon, tako da je dolazilo do mnogih nejasnoća – rekao je Džulijan.
Pevač je naveo da mu je čitava situacija stvarala mnoge neprijatnosti jer se “nije osećao kao Džulijan”, ali da nije želeo drastično da menja svoje ime.
– Sve što sam uradio je da sam zamenio Džon i Džulijan, tako da sam Džulijan Čarls Džon Lenon. To je tako jednostavno, ali za mene je to sasvim drugi svet. Nije da se stidim ili ne poštujem oca – rekao je Lenon.
Džulijan je obradio čuvenu pesmu svog oca “Imagine” početkom ove godine i to u cilju pomoći narodu Ukrajine.
Četrnaesto izdanje tradicionalnog, Ex Yu Rock Festa biće održano 29. i 30. jula na Trgu Neolita u Starčevu, pored Pančeva, uz učešće velikih imena rokenrola sa ovih prostora.
Davorin Bogović, bivši pevač Prljavog kazališta je zvezda prve večeri, u petak 29. jula, od 22:00 časa, a prethodiće mu kragujevački bend Tribe (21.00), koji izvodi rok hitove sa prostora bivše Jugoslavije.
U subotu, 30. jula, veče otvara pančevački sastav Jutarnji program (21.00), a zatim, od 22:30, sledi nastup našeg najdugovečnijeg novotalasnog benda, Električnog orgazma.
Photo: Promo
Tradicija Ex Yu Rok Festa datira od 2009, kada su nezaboravnu atmosferu stvorili Partibrejkers, Zabranjeno pušenje, KUD Idijoti, Ateist rep i Zbogom Brus Li.
U narednim godinama, Starčevom su odjekivali hitovi Riblje čorbe, Bajage i Instruktora, Atomskog skloništa, Hladnog piva, Psihomodo popa, Valentina, Van Goga, Jure Stublića i Filma, Nena Belana, Dejana Cukića, Kerbera, YU grupe, Alena Islamovića… Pre godinu dana, udarno ime festivala je bio Darko Rundek, sa svojom Ekipom.
Organizator Ex Yu Rock Festa, predsednik MZ Starčevo Petar Andrejić, naglašava: – Naša koncepcija je takva da je preostalo još samo nekoliko velikih izvođača iz perioda Jugoslavije koji nisu nastupali na festivalu. Imamo tradiciju koja je u Starčevu započela, praktično, još 1997, kada je Nele Karajlić sa svojim Zabranjenim pušenjem upravo kod nas održao prvi koncert u Srbiji posle raspada Jugoslavije. Na Ex Yu Rock Festu priliku pružamo i mladim, neafirmisanim bendovima. Ove godine, to je Jutarnji program.
Srđan Gojković Gile/ Photo: AleX
Srđan Gojković Gile, frontmen Električnog orgazma, raduje se nastupu u Starčevu gde, kako kaže, jako dugo nisu bili.
– Nekad je to bilo uobičajeno rok mesto, gde se često sviralo. Bend je celo leto na turneji, u super formi smo. Publika može da očekuje presek naše karijere, od “Paket aranžmana”, sa naglaskom na album “Lišće prekriva Lisabon”, koji će, povodom 40 godina od izlaska, biti reizdat za Croatia Records. Braćo i sestre, vidimo se u Starčevu 30. jula.
Svečanom ceremonijom dodele nagrade “Aleksandar Lifka“ u kategoriji inostranih stvaralaca, festivalskih priznanja najboljim evropskim ostvarenjima, kao i prikazivanjem filmova “Rez“ Mišela Azanavisijusa i “Pamfir“ Dmitra Suholitkija-Sobčuka, u petak 22. jula na Letnjoj pozornici zatvoren je 29. Festival evropskog filma Palić.
Nagradu “Aleksandar Lifka“ reditelju Mišelu Azanavisijusu uručio je programski direktor festivala Miroslav Mogorović, koji je istakao da mu je velika čast da uruči nagradu za doprinos evropskoj kinematografiji jednom od najvećih autora današnjice.
Mišel Azanavisijus, Festival evropskog filma Palić/ Photo: Damir Vujković
Mišel Azanavisijus se na nagradi zahvalio rečima: – Jako sam dirnut i zahvalan. Ovo je nagrada za celokupno stvaralaštvo i jako mi znači. Zahvaljujem se organizatorima ovog festivala, ne samo zbog nagrade već i zbog toga što su organizovali ovakvu manifestaciju. Hvala i publici koja dolazi da gleda filmove. Ovakva vrsta manifestacija je jako važna za kinematografiju.
Specijalno priznanje Međunarodnog žirija kritike dodeljeno je filmu “Budale“ Tomaša Vasilevskog, koji se video izjavom zahvalio festivalu i žiriju na ovoj nagradi. “Volim vas i već mi nedostajete“, zaključio je Vasilevski.
Tomaš Vasilevski, Festival evropskog filma Palić/ Photo: Damir Vujković
Međunarodni žiri kritike za najbolji film u takmičarskom programu Paralele i Sudari odabrao je ostvarenje “Vizija leptira“ Maksima Nakonečnija, koji je putem video snimka poručio: – Hvala vam, ne samo na ovoj nagradi koja je sjajna, već i na davanju prostora i drugim ukrajinskim filmovima. U vremenima kada su naša kultura, identitet i gola egzistencija pod pretnjom eliminacije, to je pitanje opstanka. Hvala vam na ovoj solidarnosti.
Posebno priznanje žirija FIPRESCI dodeljeno je filmu “Pamfir“ Dmitra Suholitkija-Sobčuka.
Ekipa filma Rimini, Festival evropskog filma Palić/ Photo: Damir Vujković
Ekipa filma Rimini, Festival evropskog filma Palić/ Photo: Damir Vujković
Nagradu FIPRESCI za najbolji film Glavnog takmičarskog programa dobio je film “Rimini“ Ulriha Zajdla, a priznanje je primila glumačka ekipa filma – Mihael Thomas, Inge Mau i Tesa Getliher.
– Jako mi je drago i počastvovan sam što sam ovde na Paliću. Ovo je moj treći put da dolazim. Prošle noći sam poslao molbu prema univerzumu i evo, dobio sam nagradu. Ulrih Zajdl takođe šalje svoje pozdrave. Volim Palić i drago mi je što sam ovde – rekao je Mihael Tomas.
Žiri Glavnog takmičarskog programa dodelio je specijalno priznanje filmu “Nežno“ Ane Nemeš i Lasla Čuja.
U ime ekipe filma, nagradu je primio glavni glumac u filmu Đerđ Turoš, koji se publici obratio rečima: – Ovo je savršen festival i ljudi su veoma ljubazni. Najveća radost za mene bila je da su i publika i žiri zajedno uživali u filmu. Hvala vam na nagradi i ljubavi koju ste nam pružili.
Đerđ Turoš, Festival evropskog filma Palić/ Photo: Damir Vujković
Reditelj Dmitro Suholitki-Sobčuk dobitnik je i nagrade Palićki toranj za najbolju režiju, za film “Pamfir“. U njegovo ime nagradu je primila glumica Jelena Kohlatkina, a reditelj se publici obratio video porukom: – Veoma cenim ovu nagradu, kao i mogućnost da podelim dobre vesti sa mojim sugrađanima u Ukrajini, jer trenutno nema toliko mnogo razloga za radost. Nadam se da će ova mala kap dobrote dobro doći ukrajinskim građanima, koji zaista veruju u bolju budućnost.
Jelena Kohlatkina, Festival evropskog filma Palić/ Photo: Damir Vujković
Dobitnik Zlatnog tornja za najbolji film u Glavnom takmičarskom programu festivala je ostvarenje “Magnetna rezonanca“ Kristijana Munđua. Reditelj nagrađenog ostvarenja zahvalio se pisanom porukom: – Želim da se zahvalim festivalu što je pomogao film da se predstavi međunarodnoj publici. Izuzetno mi je drago da je žiri nagradio naše napore. Verujem da će nagrada dovesti publiku na projekcije filmova u bioskopima. Verujem u filmsku priču o običnim ljudima ispričanu sa strašću. “Magnetna rezonanca” je priča o svetu današnjice.
Publici se na kraju svečane ceremonije zatvaranja obratio Radoslav Zelenović, direktor Festivala evropskog Filma Palić, koji se zahvalio prisutnima na pomoći da festival opstane, te najavio predstojeće festivalsko izdanje: – Uz vašu pomoć, došli smo do broja 30. Šta će biti i kako će izgledati taj festival, čuće se. Želim da vam zakažem sastanak od 15. do 21. jula 2023. godine na ovom i svim festivalskim mestima. Dobrodošli!
Ovogodišnje, 29. izdanje Festivala evropskog filma Palić, održano je od 16. do 22. jula na Paliću i u Subotici, u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica. Festival je ove godine održan na više lokacija, među kojima su jedinstvena Letnja pozornica na Paliću, kao i bioskopi Eurocinema, Abazija i Lifka.
Radoslav Zelenović, Festival evropskog filma Palić/ Photo: Damir Vujković
Tokom predfestivalskog programa i centralnog dela manifestacije publici je predstavljeno više od 130 filmova iz svih krajeva Evrope, u 15 različitih selekcija i programskih celina.
Pored bogatog filmskog programa, publika je mogla da uživa u brojnim dinamičnim pratećim sadržajima – koncertima, izložbama, promocijama, radionicama i stručnim predavanjima.
Festival evropskog filma Palić podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Grad Subotica, Evropska unija kroz program Kreativna evropa MEDIA, kao i mnogobrojni partneri i medijski partneri.
Kreatoru serije “Mućke” Džonu Salivenu toliko se nije dopao božićni specijal hit serije da je zabranio da se emituje gotovo dve decenije.
Prateći živote braće iz jugoistočnog Londona Del Boja Trotera (ser Dejvid Džejson) i Rodnija (Nikolas Lindherst), sitkom “Mućke” je postao veliki hit kod gledalaca praktično čim je debitovao na BBC-ju.
Ali dok serija oslikava dopadljiv portret Del Boja, Saliven, koji je umro 2011. godine, osećao je da epizoda “Royal Flush” nije verno prikazala njegov harizmatični lik.
Saliven je, navodno, osećao da Del Boj u epizodi iz 1986. izgleda kao snishodljivi nasilnik, pa je doneo odluku da se epizoda više nikada ne emituje.
U epizodi “Royal Flush”, Rodni i Del Boj odsedaju u raskošnoj kući ledi Viktorije u Berkširu, koja je kraljičina druga rođaka, nakon što je Rodni sklopio prijateljstvo sa aristokratom.
Posle uživanja u operi i odlaska na gađanje glinenih golubova, Del Boj se napije tokom večere i počinje da se šali na Rodnijev račun.
Govoreći u dokumentarcu Kanala 5 “Secrets and Scandals of Only Fools and Horses”, urednik Kris Vodsvort je rekao:
– To je prilično okrutna, mračna epizoda. Sam Džon je rekao da to nije dobra epizoda. Nekih 20 godina kasnije, pitao je: ‘Možemo li bilo šta da učinimo da učinimo Dela manje odvratnim?”.
– Epizoda je prikazana publici da bi se smejala, ali mislim da nismo u potpunosti uspeli u tome – priznaje Vodsvort.
TV producent Ričard Lato takođe kaže kreatorima programa da je epizoda bila “okrutna za gledanje”.
Iako je “Royal Flush” objavljen na DVD-u 2005. godine, to se navodno desilo tek nakon ozbiljnih intervencija u video-montaži po Salivenovom naređenju, sa oko 18 minuta isečenog snimka i zvuka.
“Mućke” su doživele sedam sezona od 1981. do 1991. godine, sa više od 12 božićnih specijala koji su emitovani do 2003. godine.
Ser Dejvid Džejson je nedavno rekao da bi voleo da ponovi ulogu Del Boja, rekavši za Sun u januaru:
– Uvek sam voleo Del Boja, koji je tako divan gubitnik. Voleo bih da ga ponovo posetim, treba mi neko da mi napiše scenario. Veoma je važno da je ne zaboravimo kao seriju, ima ogroman broj pratilaca, ispunjava tu potrebu za strašno mnogo ljudi.
Muse imaju novi album pod nazivom “Will of the People” koji izlazi sledećeg meseca, a uoči njegovog izlaska podelili su singl “Kill Or Be Killed”.
– Ovaj album više se oslanja na hard rock zvuk, a sa “Kill Or Be Killed” pronašli smo moderan metal zvuk koji uključuje dvostruku pedalu na bas bubnju, pa čak i death growl. Tekst je nastao pod uticajem moje omiljene pesme Pola Makartnija “Live And Let Die”, mračnog pogleda na to kako životne nedaće ponekad mogu da izvuku na videlo najgore ljudske instinkte za preživljavanje po svaku cenu – izjavio je frontmen Met Belami.
Nevladina organizacija Mladi Romi iz Herceg Novog najoštrije je protestovala, osudila i poručila da su zabrinuti negativnom kampanjom Crnogorske kulturne mreže (CKM) pod nazivom “Bez podela”, za koju kažu da najteža uvreda i poniženje za romsku populaciju.
Na fotografijama i bilbordima ove kampanje Romi su jedini predstavljeni u komunalnim uniformama, dok su ostali narodi u Crnoj Gori predstavljeni u narodnim nošnjama.
Oni su pozvali sve društvene aktere koji se i bave unapređenjem položaja romske zajednice da ih suštinski uključe, iskažu i promovišu solidarnost, odgovornost, kvalitetno i dobro upravljanje kako ovakvih primera ne bi bilo.
Kampanja CKM Bez podela/screenshot
Iz NVO Mladi Romi pitaju kako je Crna Gora kao društvo došlo u situaciju da se podržavaju projekti koji više škode nego što koriste romskoj zajednici, kako je nedostatak senzibiliteta prema romskoj zajednici ovoliko visoko izražen, potom kako pored svih dosadašnjih uloženih napora, realizovanih projekata, značajno uloženih sredstava od različitih aktera i dalje postoje visok stepen izraženih predrasuda i stereotipa prema romskoj zajednici.
“Smatramo ovu situaciju poražavajućom za kompletno crnogorsko društvo i zahtevamo od Crnogorske kulturne mreže, koja ima zvučno ime, da se pod hitno prekine sa ovom kampanjom koja će ostati zabeležena u istoriji Crne Gore kao najteža uvreda i ponižavanje romskog naroda koji ima bogatu kulturu, istoriju, običaje, muziku a posebno upečatljivu narodnu nošnju”, poručili su iz NVO Mladi Romi.
Kampanja CKM Bez podela/screenshot
Kampanja koja je pokrenuta pre dva dana a koja se nalazi na internet portalima, pa čak i na bilbordima, naišla je na brojne negativne reakcije pre svega pripadnika romske zajednice, romskih NVO, određenih političkih partija, medija i mnogih drugih društvenih aktera.
“Posebno smatramo važnim da reči podrške i osuđujuće reakcije na ovu kampanju velikog broja građana Crne Gore. Navedene fotografije koje se koriste za kampanju pre svega su veoma diskriminatorne te povlače sa sobom niz drugih pitanja, kao što su stepen ozbiljnosti i stručnosti rada nevladinih organizacija koje se očigledno vrlo površno bave romskom zajednicom, kao i nedostatak volje za suštinsko uključivanje i konsultovanje Roma”, stoji u saopštenju, preneo je portal RTCG.
Iz CKM-a su na društvenim mrežama u formi reagovanja saopštili da nisu uspeli da obezbede romske narodne nošnje, ali da narodna poslovica kaže “odelo ne čini čoveka” i da je važnije da su se Romi i Egipćani ravnopravno kao ljudi pojavili u kampanji, nego kako su obučeni. Kažu i da nije postojala namera da diskriminišu.
U međuvremenu, sporni plakat je zamenjen novim, na kojem su devojka i muškarac Romi, u belom. Malo kasno.
Kampanja CKM Bez podela/sCrnogorska-kulturna-mreza
Svečano otvaranje prodajne izložbe umetnika Nikole Zaklana održaće se u ponedjeljak, 25. jula u 20:00 časova u Galeriji Sreten Stojanović u Prijedoru.
Ko je taj čovek koji je od prvog dana na ŠA Festu, na bini ravnopravno sa svim izvođačima? Ko je taj čovek koji na ŠA Festu, potpuno neupadljivo, ali ipak primećeno beleži svaki nastup i pravi posebnu umetničku hronologiju, baš kako i priliči ovom festivalu?
TBF, Nikola Zaklan/ Photo: Promo
Ko je taj čovek koji se samo pojavi na ulazu Ljetne bašte u Prijedoru na dan ŠA Festa i kaže “Ja sam došao, mogu li na stejdž”?
Ko je taj čovek koji sa svojim blokom i kredom samo traži neku malu stolicu na kojoj će sediti na stejdžu i bieležiti naše posebne trenutke?
Ko je taj čovek koji svojim osmehom popravi svaki težak trenutak organizatora?
Ko je taj čovek koji je svoju hronologiju ŠA Festa u crtežima i autentičnim autogramima izvođača odlučio kroz prodajnu izložbu da pokloni Fondu Dalibor Popović Mikša?
Nikola Zaklan/ Photo: Promo
On je Nikola Zaklan, prijatelj ŠA Festa koji na sebi svojstven način beleži trenutke Festivala i svoje radove ostavlja kao svojevrsnu arhivu za sve što se dešavalo.
On je neizostavni deo svakog ŠA Festa. On je prijatelj. On je skroman i neupadljiv, ali itekako vidljiv.
Nikola ove godine ima čast da otvori ŠA Fest svojom prodajnom izložbom u Galeriji Sreten Stojanović u Prijedoru, 25. jula.
Prihod od prodatih radova usmeriće u Fond Dalibor Popović Mikša. Zato dođite u prijedorsku Galeriju, a ako i ne kupite crtež ili serigrafiju, vi podržite umetnost, podržite prijateljstvo i ŠA Fest.
Ulaznice za turneju legendarnog američkog muzičara Brusa Springstina koštaju u ovom trenutku između 4.000 i 5.000 dolara, prema specijalizovanom softveru za procenu vrednosti ulaznica, što je izazvalo bes kod njegovih fanova, prenose američki mediji.
Naime, američka kompanija za prodaju i distribuciju karata Ticketmaster objavila je ponudu karata za koncerte predstojeće turneje The Bossa prema kojoj se po tim cenama može kupiti srednji nivo u dvoranama.
Sistem Ticketmastera napravljen je da bi se sprečila preprodaja ulaznica, a funkcioniše po principu “dinamičnog određivanja cena” , odnosno – to koliko će koštati ulaznice direktno zavisi od potražnje za njima.
To se ostvaruje time što sistem odgovara na potražnju, povećavajući ili snižavajući cene u skladu sa zainteresovanosti kupaca.
Ovaj sistem je napravljen kako ekstraprofit od ulaznica ne bi odlazio u džepove tapkaroša, koji u SAD uglavnom preko interneta preprodaju svoje karte, već da bi se povećala zarada izvođača i organizatora raznih manifestacija, a pravim ljubiteljima obezbedilo da ulaznice nabavljaju po realnoj ceni.
Međutim, u slučaju koncerata Brusa Springstina, sve je otišlo u negativnu suprotnost, pa su cene ulaznica od po nekoliko hiljada dolara razbesnele dobar deo ljubitelja muzike čuvenog rokera.
Nova HBO serija “House of the Dragon” imaće premijeru 22. avgusta na streaming platformi HBO Max i HBO kanalu, a tim povodom objavljen je i službeni trejler.
Radnja serije od 10 epizoda, zasnovane na knjizi “Vatra i krv” Džordža R.R. Martina, odvija se 200 godina pre događaja iz “Game of Thrones” i donosi priču o Kući Targarjen.
Džordž R.R. Martin je jedan od tvoraca i izvršnih producenta uz Rajana Kondala, ujedno i scenarista, kao i Migela Sapočnika, koji takođe potpisuje i režiju. Izvršni producenti su Sara Hes, Joselin Dijaz, Vins Gerardis i Ron Šmit.
