Žail Tataj – Žak objavio je novi singl “Hologram”, četvrtu pesmu sa predstojećeg solo albuma pod nazivom “Al Fine…”, koji izlazi krajem godine za diskografsku kuću One Records iz Beograda.
Pesma govori o našem viđenju sveta i poimanju društva u kojem živimo, isključivo kroz našu ličnu percepciju. Muziku je napisao Žanil Tataj – Žak, a odličan tekst mlada i perspektivna autorka iz Rijeke Silvija Starčević. Produkciju i ovaj put potpisuje Studio Piknik Novi Sad.
Video je sniman na tri različite lokacije u dve države, Sloveniji i Hrvatskoj i njime su autori pokušali da dočaraju upravo to individualno gledanje stvarnosti iz lične perspektive. Iz tog razloga pronalaženje svog sopstvenog prostora za snimanje u kojem bi mogli da dočaraju priču koju pesma “Hologram” priča, odabir lokacija prepušten je muzičarima Nejcu Vidmaru (gitara), Klemenu Markelju (bubnjevi) i Žaku.
Da bi ta video avantura na kraju bila uspešno “upakovana i aranžirana” u jednu nespecifičnu celinu, zaslužan je multitalentoavani Dejan Đurković – Englez (iz kanadske grupe Srčani udar, ujedno i autor sledećeg singla koji će Žak objaviti krajem jnauara naredne godine.
Svedoci smo da se svakodnevno domaća pop kultura koju volimo i znamo napamet dobija svoje novo ruho i nove medije. Pa tako veštačka inteligencija daje svoju futurističku viziju starih domaćih filmova, razni umetnici nove crteže raznih heroja, a kultni naslovi postaju i video igre.
Na platoformi Behance, koju mladi dizajneri koriste da bi stvorili neku vrstu svojih portfolia u kojima predlažu svoje velike i male ideje, postoji jedna oja je pre svega zabavna ali može i da bude sjajna ako se razvije.
Mladi umetnik Dino Brničanin, student grafičkog dizajna na Fakultetu savremenih umetnosti, na svom Behance nalogu je prezentovao nekoliko sjajnih ideja za igrice, ali mi izdvajamo onu u kojoj je predstavio svoju verziju video igre “Povratak otpisanih” u stilu retro akcije arkadnih igara.
U igrici koja možda najviše izgleda kao kultni “Metal slug”, saznajemo da je 1944. godina, i da na početku nam Drug Milan kog je u seriji i filmu odglumio Rade Marković, saopštava da nam je dodeljen veoma ozbiljan zadatak i da treba da se probijemo kroz neprijateljski obruč i da uđemo u Beograd, a tamo kad stignemo da pripazimo na Gašparovu grupu. Znači, tehnički, zaplet “Povratka otpisanih”.
Ipak za razliku od serije i filma gde imamo celu grupu, ovde nam se nudi da izaberemo samo jednog lika, Prleta, Tihog i Jocu.
Ovakva retro zabava možda samo na prvu loptu može da izgleda nekome potrošeno, ali verujte, upravo ovakve igrice mogu da bude mnogo više zabavnije, jer podsećaju na neka lakša i lepša vremena.
Dina Brničanina možete pronaći i na Instagram profilu @art.xv na kom se stalno osvrće kako na aktuelne teme tako i na život današnjice uopšte.
Veliki sajam antikviteta održaće se u SKCNS Fabrici, 29. decembra, od 09:00 do 17:00 časova.
Posetioci će biti u prilici da se upoznaju s ponudom slika, satova, starih predmeta, monografija, knjiga, kao i ostalih predmeta i objekata koji su zaokupili pažnju kolekcionara i ljubitelja antikviteta.
Ideja je da se ova manifestacija organizuje tokom cele godine, svakog poslednjeg četvrtka u mesecu.
U okviru manifestacije Beogradska zima, Grad Beograd i Dom omladine Beograda 30. decembra svim ljubiteljima rok i pop muzike poklanjaju besplatan koncertni program na platou ispred Muzeja savremene umetnosti, na Novom Beogradu.
Od 20:00 časova nastupiće neki od najpoznatijih bendova i izvođača iz zemlje i regiona: Kanda kodža i Nebojša, Nikola Pejaković Kolja, Vlatko Stefanovski i Kerber.
Kanda kodža i Nebojša (OK Fest 2021)/ Photo: AleX
Kanda kodža i Nebojša su jedan od najboljih beogradskih sastava iz devedesetih, grupa čije poetska vizija gradskom života greje srca već generacijama.
Nikola Pejaković Kolja jedinstvena je pojava na sceni, a publika ga je zavolela zbog ličnog stava i specifičnog humora kojim opisuje stvarnost oko nas.
Vlatko Stefanovski je legenda, gitarista koji spada u najbolje svih vremena sa ovih prostora, sa uspešnom karijerom od skoro 50 godina.
Kerber je sastav koji je svojevremeno stvarao hard-rok zvuk u našoj zemlji, a u njihovom brzom ritmu uz glasne električne gitare ćemo završiti ovo koncertno veče.
Kerber (Beer Fest)/ Photo: AleX
Svako od pomenutih imena garantuje dobar provod svojom dugogodišnjom karijerom i velikom pesmaricom sastavljenom od hitova koje znaju generacije.
To je više nego dovoljan razlog da 30. decembra dođete ispred Muzeja savremene umetnosti, na najbolju prednovogodišnju žurku u gradu.
Mnogi Drugi bili su zaista specifična grupa na muzičkij sceni regiona. “Bili”, jer s novim studijskim albumom zatvaraju svoju muzičku knjigu do daljnjeg, onu koju su pisali poslednjih 10 godina.
Netipična postava pop rock benda u kojoj se osim vokala, gitare, basa i bubnjeva može čuti i duvačka sekcija, ali i pokoja mandolina ili ukulele, pronašla je svoje mesto na glazbenoj sceni zbog čega će itekako nedostajati. Za to su “krive” njihove pesme koje na pozornici postaju još impresivnije. Poslednjih nekoliko godina imali smo prilike da čujemo hitove poput “Galileo” feat. Valentino Bošković, “Zrak” i “Dinosaur”, a koji se među ostalima nalaze na novom i posljednjem albumu Mnogih Drugih. To je njihov drugi album, a nazvali su ga – “Treći”.
Zabaviti se pre svega, to je bio njihov skriveni moto, a onda je sve ostalo dolazilo na red. Bili su Drugi s velikim D, bili su “Šlag” na torti, kao što kaže njihova jedna pesma na albumu, odnosno da parafraziramo i nazive još nekih pesama – davali su poseban “Zrak” na muzičkoj sceni, osvjetljavali su svaki “Mrak”, bilo da ste “Galileo” ili “Siromah”. Uvek ozbiljni u svojoj neozbiljnosti, Mnogi Drugi kažu da je za sada dosta.
“Mnogi Drugi zahvaljuju ekipi iz Croatia Recordsa na ukazanom povjerenju, Aniti Nadj, osmom putniku Mnogih Drugih, na svakoj fotografiji, spotu i snimci – bez tebe ne bi bili ovdje gdje jesmo; Mladenu Popoviću na snimanju i lošim forama; Tei Anzulović i Niki Starčević na vječnim osmjesima i predanom angažmanu na aranžmanima; svima koji su pratili naš rad i marljivo izvještavali o istom; našim obiteljima na nesebičnoj podršci i razumijevanju za svo vrijeme koje smo uložili u bend; svim našim prijateljima, fanovima i vama koji čitate ovu zahvalu dok slušate naš zadnji album”,stoji u belešci uz izdanje koje krasi i poruka – “Bi je dobar posal”.
Godine 1997. Elvis Kostelo je pitao Prinsa da li može da snimi njegov hit iz 1985. “Pop Life” za svoju predstojeću kompilaciju “Extreme Honey: The Very Best of the Warner Bros. Years”. Kostelo i njegov sastav Attractions već su uživo izvodili ovu numeru “u stilu ‘Instant Karme’ Džona Lenona”, kako je rekao za Chicago Tribune 1999. godine. Kostelo je nameravao da pesmu snimi “sa malo vedrijim osećajem” u studiju.
Prins je odlučno odbio, ali njegov odgovor verovatno nije imao nikakve veze sa Kostelom. Pop zvezda je u to vreme raskinula ugovor sa kompanijom Warner Bros. i imao je reputaciju umetnika koji ne dozvoljava da se njegove pesme obrađuju. Ali nije jasno da li je Prins uopšte bio svestan da bi se Kostelova obrada pojavila na ploči koju izdaje Warner Bros.
– Ne smeta mi da fanovi pevaju moje pesme. Imam problem kada industrija “obrađuje” muziku – rekao je Prins u emisiji “Lopez Tonight” 2011. godine.
– Vidite, obrada pesme znači da vaša verzija više ne postoji. Često se dešava da prilikom izvođenja Šinejd O’Konor ili Čake Kan ljudi pomisle da su u pitanju obrade, a te pesme sam ja napisao. U redu je kada moji prijatelji to urade, ali postoji nešto što se zove zakon o obaveznoj licenci, koji dozvoljava umetnicima, preko diskografskih kuća, da uzimaju vašu muziku kako im se prohte, bez vaše dozvole. A to ne postoji ni u jednoj drugoj umetnosti, bilo da su u pitanju knjige ili filmovi. Postoji samo jedna verzija “Law & Order”, ali zato imamo nekoliko verzija pesama “Kiss” i “Purple Rain” – rekao je Prins.
Kostelo se verovatno nije uklapao u kategoriju “prijatelja” u to vreme, ali je brzo smislio alternativni plan.
– Napisao sam drugu pesmu sa istim ritmom – rekao je 1999. misleći na “The Bridge I Burned” – koja mi se više dopala od “Pop Life”, jer znate šta – ja sam bolji kompozitor od njega. Znam da je neskromno tako nešto reći, ali mislim da je to istina. A onda sam pomislio da ću mu učiniti čast citirajući njegove stihove u svojoj pesmi, a on kao da nije prihvatio kompliment.
Kostelo je na stvari gledao olako za razliku od Prinsa.
– Mislio sam da bi moja pesma mogla da mu bude simpatična, posebno činjenica da sam želeo da citiram stihove iz “Pop Life”. Da li je ikada čuo pesmu, ne znam, ali sam ubrzo dobio neka veoma preteća pisma advokata. Onda sam uradio ono što uvek radite u takvoj situaciji: uzviknuo sam neku renesansu filozofiju preko megafona umesto tih stihova i objavio ploču – priznao je Kostelo.
Ipak, neke drske refernce ostale su u Kostelovoj pesmi i on ju je objavio na albumu “Extreme Honey: The Very Best of the Warner Bros. Years” 1997. godine. U to vreme dvojica autora se nikada nisu srela, ali Kostelo je 2013. otkrio da su se na kraju videli na svečanosti za Barbru Strajsend, “iako smo komunicirali samo znakovnim jezikom”, rekao je Kostelo za Guardian.
Iste godine, Kostelo je nastupio na koncertu u čast Prinsa u Karnegi holu, gde je otpevao neobjavljenu Prinsovu pesmu “Moonbeam Levels”. Takođe je u nekoliko navrata izveo “Purple Rain”.
Entoni Hopkins obradovao je fanove širom sveta božićnom čestitkom i novim video snimkom na kojem pleše uz čuvenu pesmu Lenarda Koena “Dance Me to the End of Love”.
“Rodi se slobodan. Budi slobodan. Srećni praznici”, napisao je Hopkins uz video koji je podelio na Twitteru:
Svake godine slavni oskarovac u novogodišnjoj noći objavljuje video na Twitteru u kojem sumira prethodnu godinu i proslavlja svoj rođendan. Prošle godine obradovao je pratioce širom sveta porukom:
“Znam jako malo o lekcijama za dug život, ali ono što sam naučio dosad je da život nije generalna proba, već premijera, lepo je biti živ, samo to – biti živ! Želim vam svima srećnu Novu godinu i ako je moguće da se što više trudimo da ne osuđujemo, da naučimo mlađe generacije da prihvataju nesavršenosti i da se što manje žale, a što više žive. I ja sam u životu mnogo grešio, ali ostavimo sve to i potrudimo se da živimo lep i srećan život”, poručio je tada Hopkins.
Udovica Džoa Stramera, Lusinda Tejt, otkrila je da se pokojna pank legenda nadala da će reformisati The Clash za nastup 2003. godine, samo nekoliko meseci pre njegove neočekivane smrti.
Neposredno pre nego što je Stramer umro od srčanog udara u decembru 2002. godine, The Clash su najavljeni za prijem u klasu Rokenrol kuće slavnih 2003. godine.
Pre potencijalnog okupljanja, Stramer i njegov kolega iz The Clash Mik Džons su nastupili na dobrotvornom koncertu u Londonu
– Džo je definitivno želeo da The Clash svira u Rokenrol kući slavnih – rekla je Lusinda Tejt za Consequence.
Ona je, međutim, priznala da nikakvi planovi nisu bili formalizovani u okviru samog benda, pri čemu je Stramer očigledno jasno stavio do znanja Tejt da postoji želja za ponovno okupljanje The Clash.
– Ali u isto vreme, bio je veoma ponosan na (svoj tadašnji bend) The Mescaleros. I zaista je bio na putu sa svojim pisanjem i svojom kreativnošću sa The Mescalerosima. I ne mislim da mu je nužno bilo na umu da The Clash ponovo okupi (dugoročno), ako znate na šta mislim. Znam da je to definitivno želeo da uradi za Kuću slavnih. Bio je tako počastvovan. To mu je značilo ceo svet – navela je Lusinda Tejt, prenosi NME.
“Don’t f#ck with my funk” je prva pesma koja je nastala kao rezultat projekta “kolaboracije” koji je Alternativni centar Šapat realizovao sa muzičarima iz regiona.
Ideja je da Šapat bude “centar povezivanja” muzičara iz celog regiona koji bi radili na stvaranju autorskih pesama različitih žanrova.
– Uputili smo javni poziv svim zainteresovanim učesnicima koji imaju mogućnost da na najjednostavniji način usnime svoj instrument. Svima smo im slali samo harmonizovani info vokal uz pratnju metronoma i svako je odsvirao svoj deo. Zanimljivo je to što do objavljivanja pesme niko od učesnika nije mogao da zna sa kim je radio na pesmi – ističu iz Šapata i dodaju:
– Planiramo još ovakvih projekata. Muzička takmičenja nisu jedini način da se pokažu nečiji kvaliteti i nečije sposobnosti. Na društvenim mrežama ćemo kroz ankete birati žanrove za neke buduće kolaboracije, mi ćemo i dalje biti centar povezivanja svih tih ljudi, montiraćemo sadržaj koji budemo prikupljali i svi ćemo zajedno raditi nešto kreativno.
Jovana Vejnović, autorka prve pesme koja nosi naziv “Don’t f#ck with my funk”, koja je ujedno i vokalni solista u numeri, o projektu kaže:
– Ono šta je mene privuklo da se prijavim za projekat jeste žanr koji je izabran za prvu pesmu. Fank je žanr u kom se lepo snalazim i za koji sam se ohrabrila da napišem muziku i tekst. Kolaboracije su jedan zanimljiv projekat koji daje autorima odrešene ruke a ujedno i pruža tu neku neizvesnost do samog kraja u smislu pravca u kom će ta pesma da ode. Svakako bih preporučila ostalim kolegama da se prijave, da budu hrabri i da se dobro zabave.
Svi učesnici su usnimili i propratni video dok sviraju svoje deonice od kog je kasnije nastao i svojevrsni muzički spot za ovu numeru. Da bi aranžman bio što smisleniji selekcija pristiglog materijala je morala biti obavljena od strana ekipe Šapata.
Numeru možete čuti na YouTube kanalu Alternativni centar Šapat.
Bendovi Larska i Plastic Sunday nastupiće u petak, 30. decembra u Zappa Bazi, sa početkom u 20:00 časova.
Larska je kragujevački trio koji kombinuje različite uticaje (stoner/ grunge/ psych/ shoegaze/ hard core/ desert rock) u neobičnoj postavci – bubnjevi i dve bas gitare, što ih, prema recenziji Serbian Metal portala “već u startu čini egzotičnom pojavom, barem na našim prostorima”.
Njihov masivni zid zvuka uz pregršt upotrebe efekata u osnovi podseća na dobro poznate sastave iz 70ih i 90ih. Ali, Larska uspeva da dokazanim formulama doda lični pečat uz svež i drugačiji pristup.
Larska je već svojim debi albumom “Can’t Steal it” (2019) pokazala da ima zreo i izgrađen stil, a pohvale su stizale sa svih strana uključujući i brojne strane i domaće recenzije.
Treba napomenuti i to da je ovaj album okačen i na jednoj od najvećih YouTube platformi koja promoviše stoner/doom muziku – “Stoned Meadow of Doom”.
Posle objavljivanja, album je doživeo i radijsku premijeru. Emitovan je na radio talasima u regionu, ali i u Poljskoj, Mađarskoj, Nemačkoj, Ukrajni, Holandiji i više od nedelju dana bio na samom vrhu top liste radija – Houston (Texas US).
Nakon nekoliko zapaženih nastupa sa The Re-Stoned i Stoned Jesus, kao i dva nastupa na Hali Gali showcaseu i promociji u Drugstoru, bend je nastavio sa koncertima kako bi zaokružio promociju “Can’t Steal it”, koji je dostupan i u fizičkom izdanju (CD i kaseta), a ujedno i najavili novi ‒ još uvek neobjavljeni drugi album koji će predstaviti publici uživo na predstojećim nastupima.
U Zappa Bazi će uz ovaj kragujevački trio, nastupiti i grupa Plastic Sunday iz Niša.
Pomenuti bend je nastao 2010. godine, a njihov muzički izraz prostire se od garažnog rokenrola preko psihodelije i indie zvuka sa uticajima noisea i shoegazea. Web magazin Popboks ih je proglasio najboljim debitantima 2010. godine.
Plastic Sunday je do sada objavio tri online izdanja: “Razum Traži Razloge”, “Komunikacija” i “Svetlost U Tebi”.
Veliki broj singlova sa ovih albuma našao se u samom vrhu mnogih tadašnjih relevantnih top lista u zemlji (Diskomer, Jelen Top 10, Popboksova lista domaćih singlova, Pop Mašina radija B92).
Bend je za sve ove godine imao oko stotinu koncerata širom zemlje i regiona (Beograd, Niš, Novi Sad, Zagreb, Sisak, Subotica, Zaječar, Maribor, Skoplje, Kumanovo, Kruševac, Podgorica, Graz, Kragujevac) kao i nastupe na brojnim festivalima (Exit, Scena Uživo, Bedem Fest, Nisomnia, Balkan Streets Festival, nastup na Ušću pre benda Depeche Mode, Psy Fair Fest, Garage Fire Campus Festu, Cicvara Fest u Neumu, Overload, PozitivNi).
Beogradski koncert Larske sa bendom Plastic Sunday, za Urban Muse ‒ Live Scenes organizaciju predstavlja i svojevrsnu ekstenziju ovogodišnjeg, dvodnevnog Urban Muse Festivala 2022 održanog početkom decembra u Domu omladine Beograda.
‒ Naime, kako je pomenuto izdanje ugostilo 15 izvođača koji stvaraju u specifičnim žanrovskim okvirima (grunge, stoner, alternativni rock, sludge, alternativni metal i srodnim) ‒ kazala je Simona Kanjevac, organizatorka muzičkih događaja i dodala: ‒ Ovim dugo iščekivanim koncertom u Zappa Bazi simbolično će se zatvoriti 2022. muzička godina koju su ovi jedinstveni zvuci obeležili.
