Ringo Star je otkrio zašto je odbio da napiše memoare, iako su mu to mnogo puta tražili.
Bubnjar je rekao da mu je ta ideja dosadila jer se od njega očekivalo da se fokusira na događaje koji počinju 1962. kada se pridružio Beatlesima.
– To je sve što žele da znaju – rekao je Star za USA Todai u nedavnom intervjuu. – Zato mi se smučilo. Ponudili su mi mnogo novca tokom poslednjih godina, a ja sam rekao: ‘Neću da radim knjigu jer bi trebalo da bude tri toma pre nego što dođem do te godine”. Ne želim da opisujem Ringa kao bubnjara, jer smo svi mi malo više od toga”.
Ali Star se rado osvrnuo na neke od svojih najranijih avantura u grupi, prisećajući se vremena kada su Beatles svirali kao predgrupa engleskoj pevačici Helen Šapiro.
– Imala je veliki bend iza sebe – rekao je. – Pitao sam jednog momka iz tog benda koliko ima godina, a on je rekao 40. A ja sam rekao, ’40 – siđi, i još uvek to radiš?’ Pa, tako se osećaš kada si mlađi.
Nastavio je da se priseća poslednjeg nastupa Bieatlesa na krovu njihovog sedišta Apple Corpsa u Londonu 1969.
– Volim ’Get Back’“ – rekao je za jednu od pesama koje su svirali. – Nikada nisam svirao celu pesmu [u studiju]. U svakom slučaju, svi delovi koje smo pisali, to je bio običan rok. Tamo gore na krovu, to je blio nešto sasvim drugo. Pomislio sam: “Zašto sam došao do toga? Kako sam došao do toga?”,
Sta je takođe razgovarao o proslavi svojih muzičkih dostignuća sa svojim All Starr bendom, koji je trenutno na turneji po Severnoj Americi sa novim datumima na jesen. Napominjući da je imao sreće što je uspeo da regrutuje članove za grupu, dodao je:
– Pa, ne mogu samo da radim pesme sam sa sobom i mojim bubnjevima.
Legendarni gitarista Led Zeppelina Džimi Pejdž objavio je na društvenim mrežama fotografiju na kojoj sluša jednu od svojih omiljenih ploiča i još jednom pozvao sve muizičke fanove da muziku slušaju na pravi način – na gramofomu.
– Nikada nisam prestao da slušam vinil. Bio sam veoma razočaran kada su CD-ovi izašli jer mi se nije dopao način na koji zvuče. Toliko je izgubljeno sa CD-ovima, a zatim i MP3 formatom oduzeli su veliki deo dubine, sav panoramski kvalitet u trodimenzionalnom, ili čak petodimenzionalnom audio doživljaju. Tako je lepo videti oživljavanje vinila. Osim zvuka, tu je iskustvo dodira, umetnost, beleške koje možete da čitate bez upotrebe lupe, i sam čin postavljanja albuma na gramofon – napisao je Pejdž i dodao:
– To je divan mali ritual od kojeg se nikad ne umorim.
Platforma Srbija stvara muziku / Serbia creates music poziva sve mlade muzičare, autorske bendove i izvođače iz Srbije da se prijave na nacionalni konkurs SERBIA CREATES: The Spotlight i osiguraju svoj nastup na nekom od najpoznatijih domaćih i regionalnih muzičkih festivala u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Sloveniji.
Bendovi, disk džokeji i svi muzičari iz pravaca definisanih konkursom (pop, rok, džez, hip hop i popularna urbana muzika, elektronska muzika), već od danas mogu da se prijave putem aplikacije na sajtu serbiacreates.rs. Konkurs će trajati do 4. juna do ponoći, kada je poslednji dan za popunjavanje prijave, a pravo učešća imaju samo mladi muzičari koji su državljani Republike Srbije. Detaljni uslovi za aplikaciju, pojedinačno za svaki muzički pravac, mogu se pronaći na LINKU.
Eminentni žiri, od čak 19 članova, čine priznati akteri muzičke i festivalske industrije, među kojima su Dragan Ambrozić, Konstrakta, MC Sajsi, Milena Milutinović (Repetitor), Vladan Rajović (KKN), DJ Space Motion, Vojislav Pantić, Dejan Ilić (Eyot), DJ Dejan Milićević, Relja Milanković (Bassivity), Nikola Jovanović (Universal & Virgin Music), Timbe (Bad Copy), DJ Lag, Zdravko Vulin (EXIT), Milovan Bošković (Zemlja Gruva), Marko Radojković (Kišobran & Hali Gali), Milica Ševarlić (DOB), ali i predstavnici medija: Radio Beograd 1, jazzin.rs, onlyclubbing.com i balkanrock.com. Oni će, svako u svom segmentu predstaviti finalnu selekciju od maksimum 5 kandidata za svaki žanr, najkasnije do 15. juna, a pravo odabira muzičara koji će nastupiti na festivalima zadržavaju programske selekcije festivala. Realizacija konkursa predviđena je do kraja 2023. godine.
Srbija stvara muziku / Serbia creates
Jedinstvenost ovog projekta leži u činjenici da platforma Srbija stvara muziku / Serbia creates music, kao deo nacionalne platforme Srbija stvara, konkurs realizuje u saradnji sa akterima celokupne muzičke scene – brojnim afirmisanim muzičarima, kritičarima, kulturnim centrima, medijima, izdavačkim kućama, menadzerima i ključnim igračima festivalske industrije, koji prepoznaju važnost podrške i ulaganja u mlade talente.
– Srbija je svetski prepoznata kao epicentar kvalitetne muzičke ponude, autentičnih pevača, energičnih bendova, svetski poznatih didžejeva, i najboljeg evropskog festivala. Međutim, imamo i veliki broj mladih umetnika koji se teško probijaju i dolaze do svog „spotlighta“ i upravo njima želimo da damo vetar u leđa. Danas je više nego ikada važno da podržimo mlade talente, da kreiramo kvalitetan sistem vrednosti i prave uzore za mlade generacije. Upravo zato, koristeći dobre odnose sa organizatorima festivala, promoterima, izdavačkim kućama, medijima, producentima – Serbia creates music otvara dodatni i novi prostor za mlade talente iz sveta muzike, i daje im priliku da uče od najboljih. Uključivanjem svih činioca muzičke industrije i regrutacijom mladih talenata u jednu ovakvu akciju, dajemo ogromnu podršku mladima ali i ukupnoj domaćoj sceni i muzičkom stvaralaštvu. To je zapravo i naša misija“ – kaže Zorica Tepić ispred platforme Srbija stvara muziku / Serbia creates music.
Tepić ističe da je dugoročni cilj konkursa istovremeno i pronalazak novih mladih imena domaće muzičke scene koji će se u saradnji sa platformom i svim pomenutim akterima, u narednim godinama predstaviti i na međunarodnom tržištu.
Festivali i organizacije koji su obezbedili dodatne „slotove“ za nastupe mladih izvođača i priliku da se predstave regionalnoj i internacionalnoj publici za 2023. godinu su: višestruko nagrađivani festival EXIT festival sa svojim festivalima Sea Dance (CG), NoSleep (RS); Arsenal Fest (RS), Lovefest (RS), Belgrade Beer Fest (RS), Belgrade Music Week (RS), Belgrade Jazz Festival (RS), ARLEMM (RS), MMF (RS), Jazz In The Garden (RS), SKC NS Fabrika (RS), SKC Kragujevac (RS), OK Fest (BIH, Jazz Festival Trebinje (BIH), PIN konferencija (MK), Taksirat (MK), D Festival (MK), Forestland Festival (HR), We Love Sound (HR), Jazzinity Festival (SLO), Lent Festival (SLO), Jazz Festival Novi Sad (RS).
Za sva dodatna pitanja i informacije u vezi sa konkursom, posetite stranicu za više informacija ili nam se obratite putem mejla music@serbiacreates.rs.
Majli Sajrus postigla je novi veliki uspeh novim albumom “Endless Summer Vacation” i globalnim hitom “Flowers”, ali bivša Disneyjeva zvezda neće tako skoro taj uspeh obeležiti turnejom.
Majli je ranije rekla da voli da nastupa pred prijateljima i u intimnom okruženju dodavši:
– Pevanje pred stotinama hiljada ljudi nije stvar koju volim. Nema povezanosti. Nema sigurnosti i nije prirodno. Osećaj je izolujući, jer ste pred 100.000 ljudi, a sami ste.
Pre gotovo deset godina, 2014., Sajrus je imala “Bangerz” turneju koja se sastojala od 78 nastupa između februara i oktobra širom diljem Kanade, Sjedinjenih Država, Evrope, Latinske Amerike, Australije i Novog Zelanda.
Od tada je Sajrus smanjila broj nastupa. Godine 2015. održala je osam koncerata između SAD i Kanade na “Milky Milk Milk” turneji kako bi promovisala svoj peti studijski album “Miley Cyrus and Her Dead Petz”. 2019. krenula je na turneju od sedam nastupa pod nazivom “Festival Tour” na kojoj je pokrivala gradove u Evropi. Prošle godine održala je “Attention Tour” sa svega pet koncerata, jedan u L.A., a ostatak u južnoameričkim gradovima.
Prošlog utorka, pevačica je objavila video spot za “Jaded”, treći singl s njenog osmog studijskog albuma objavljenog u martu, a koji je debitovao na 3. mestu Billboard 200 liste. “Flowers” je osam nedelja bila na vrhu Billboard Hot 100, i to je postala pesma koja je najbrže u istoriji Spotifyja dosegla 1 milijardu streamova.
Foo Fighters su u nedavnom livestreamu objavili da će im se na turneji kao bubnjar pridružiti Džoš Friz, ali zanimljiva je informacija koja je stigla od Preparing Music for Concerts, a to je da je bubnjeve na novom albumu “But Here We Are” svirao – Dejv Grol.
Pre livestreama su objavljene dve pesme, ali informacije o tome ko je šta svirao na pesmama nisu bile otkrivene. Iako je bilo nekih nagađanja da je Grol, koji je snimio svu muziku za debitantski album Foo Fightersa pre nego što je okupio kompletan bend, ponovno preuzeo bubnjeve, ništa nije potvrđeno.
Tokom nastupa iz studija 606, Dejv Grol i Friz razgovarali su o bubnjevima na pesmi “Nothing at All”. Friz je rekao Grolu:
– Kada si govorio o ritmu na albumu rekao si, ‘Mislim da sam to svirao jednom rukom’, a ja na neki način radim istu stvar. Dobar je osećaj i zvuči kul.
– Bilo je nenamerno – odgovorio je Grol. – Na usranom setu u mojoj kući, zvučalo je nekako bolje. Ne udaraš u hi-hat i snare u isto vreme, tako da na neki način ima više prostora.
Inače, Dejv Grol je svirao bubnjeve na debi albumu benda kao i na sledećem albumu “The Colour and the Shape” iz 1997. godine. Hokins se pridružio Foo Fightersima odmah posle snimanja tog albuma, i to kao zamena za otpuštenog Vilijama Goldsmita. Grol je takođe svirao bubnjeve na pesmi “Next Year”. Poslednje bubnjeve je svirao na Hokinsovoj pesmi “Cold Day in the Sun” s albuma “In Your Honor” iz 2005.
Dokumentarni film “Gru tu je” autora Bojana Vinulovića i Renea Miskolcija upečatljivo je svedočenje više od 50 ljudi koji su poznavali Dalibora Andonova Grua, kroz koje gledaoci stiču uvid u njegov profesionalni put, te trag koji je ostavio kako svojim radom, tako i svojom ličnošću.
Ne morate biti predani obožavalac lika i dela čoveka koji je, prema “prvostepenim” svedočenjima, rodonačelnik rep muzike na našem prostoru, da bi ste kroz skoro dva sata priče o njemu – stekli poštovanje. Jer, u ovom dokumentarnom filmu, slika je daleko šira. Kroz omaž jednom izvrsnom čoveku, autori nas vraćaju kroz vreme i podsećaju na sve izazove doba devedesetih, jer priča o Gruu je priča o jednoj epohi, o urbanoj kulturi, o društvu u nemilom i izazovnom vremenu, o zajedništvu, podršci, veri u život punim plućima, uprkos svim izazovima.
“Istrajnost na pravom putu – donosi nagradu”. Iz svega rečenog o Daliboru, istrajnost je nešto što provejava u svim segmentima njegovog života. Muzika je bila njegova bit. Sport je bio njegovo utočište. Ekipa je bila njegova energija. Porodica je bila njegova ljubav i snaga.
Na samo početku gledaoci prolaze kroz svojevrsni vremeplov uz reminiscenciju na jedno društveno-politički-kulturalno izazovno, ali estetski i kreativno osvešćujuće vreme. Zaostavšitna Dalibora Andonova Grua prevazilazi okvire muzike i prodire dublje u urbanu kulturu jednog grada, kroz opis građenja identiteta jednog stvaralačkog perfekcioniste, ali pre svega – istinskog gradskog momka.
Bege Fank nas teleportuje na početak devedesetih godina prošlog veka i prvo pojavljivanje Grua na muzičko-vizuelnom projektu grupe Eine Schwitziger, u pesmi “Twin Peaks rep”, dok se Žix Mix Trick priseća atmosfere autentičnog hood bubble-a – novog naselja na beogradskom Vidikovcu gde se okupljala ekipa iz kraja, koja će radikalno tektonski uzdrmati domaću muzičku elektronsku, ali i rep, hip hop i rnb scenu.
Kako je istakao Galeb Nikačević, Gru je bio novi glas generacije koja je stasavala u teškim vremenima. U prilog tome govori i Daliborovo svedočenje o atmosferi u kojoj je nastajao njegov prvi album, o dobu ekspanzije kriminala. Marko Cya, još jedan stožer rep scene s kraja prošlog i početka ovog milenijuma, ističe kao svedok i muzički hroničar tog doba da je zaista bila reč o vrlo mračnim vremenima (a nikakvim “veselim” 90-im, prim. aut). Rep muzika postaje opšti identitet generacije – pored lirike i muzike, uz način odevanja, specifičnu koreografiju, grafitti art, te naposletku i način razmišljanja – tada nov muzički žanr na našem prostoru delovao je kao utočište.
Mišljenje mnogih muzičara (Who is the best, Rythm Attack, Robin Hood…) koji su u vreme kada se Gru pojavio na domaćoj rep sceni bili njegovi savremenici jednoglasno je – umrežavanje, podrška, razumevanje, saradnja, drugarstvo bili su apsolutni imperativ.
Iako je gradio sopstveni put, od samog početka Gru je insistirao i na podršci onima koji su na samom početku, o njegovom davanju šanse i zajedničkim nastupima govorili su mnogi, među kojima i Marko Janković iz benda 187. Pored okupljanja ekipe na sceni, važno je napomenuti, kao što je istakao Ajs Nigrutin, da je Gru bio prvi koji je nastupao – solo.
ITS A MOTHER FUCKIN’ GRU!
Dalibor Andonov Gru bio je revolucionaran u dosta detalja – prvi je izgovarao svoje ime na traci, što je svakako bila značajna promocija iz prvog lica, u antologijskom hitu “Pravo u raj” prvi put je skraćivao reči, no dobio onaj tako neophodni reperski flow, bio je organizator prvih nastupa hip hop muzičara, te kako ističe Kiza Robin Hood – uvek tačno, nepogrešivao znao kada i šta treba raditi!
Kada je reč o njegovom muzičkom stilu, Gru je bio u tom kontekstu itekako “načitan i naslušan” i vrlo vešt u hodanju po žici između sirovog, underground i melodičnog, komercijalnog zvuka. Njegov prvi album, po mišljenju saradnika predstavljao je originalni pristup hip hop muzici, potpuno prilagođen domaćoj publici, kako bi što bolje i brže razumela i prihvatila taj žanr.
Njegova fokus grupa postali su svi – obožavali su ga klinci, osnovnoškolci, bio je uzor adolescentima i mladima, podržavala ga je njegova generacija kao autentičnog muzičkog glasnogovornika.
Uprkos vremenu u kojem nije bilo interneta, tek poneko je imao pejdžer, a mobilni telefoni bili su aksesoar kriminalaca i više “kaste”, sve što je Gru stvarao, kako ističe Ivan Božinović (DJ IKE) išlo je u korak sa svetom, produkcijski, interpretativno – bio je to aposlutni aktuelni svetski trend. Kreirajući besprekorne trake, albume, tekstove, spotove, nastupe…Gru je postao idol jedne cele generacije (DJ Prema), dok se njegov uticaj osetio u mnogim drugim muzičkim žanrovima u to vreme (Struka).
Njegovi bliski saradnici, među kojima i menadžer Saša Dragić skreću pažnju da je Gru kreirao vanvremenske stihove, opisujući jedno doba, atmosferu, energiju, da je bio vrhunski pesnik, emotivac koji je imao šta da kaže i znao kako to da uradi. Bio je iskren, srdačan, pošten i pravdoljubiv, uporan i vredan.
Ikac (VIP), Shorty, Marko Louis, Gazda Paja, Niggor, Smoke Mardeljano, THC…neki su od sagovornika koji jasno ističu neosporan uticaj Dalibora Andonova, ne samo u smislu muzičke kreacije, već i produkcije u širem kontekstu, pozicioniranja u karijeri, komunikacije, odnosa prema publici, medijima…
Sarađujući sa najtalentovanijim dizajnerima (Slavimir Stojanović Futro), fotografima (Aleksandar Kujučev), producentskim kućama (Cyber film), muzičkim producentima (Srđan Babović) Gru je svoj underground muzički identitet podigao na nivo komercijalnog mejnstrim-a. Bio je rodonačelenik jedne inovativne kulture u nastajanju, kako napominje Dragan Ambrozić.
I mada su mnoge obrve bile podignute uz komentare da je omkešao i postao isuvše mejnstrim, Gruova upornost, snaga, sugestivnost i perfekcionizam bili su dominantiji od komentara. I kako je u dokumentarcu rekao Relja Milanković – adaptacija je važna veština, a kunst je bio kreirati muziku koja je atraktivna i interesantna i onima koji nisu zagriženi hip hop fanovi.
SKC 1995.
Kultno beogradsko mesto, epicentar urbane kulture, do aprila 1995. godine bio je žanrovski rock, punk gnezdo. Sećanjem na dinamični nastup Grua i njegovih gostiju, uz prepun prostor SKC-a trajno je utisnut prelomni trenutak u kojem je domaći hip hop „verifikovan“ kao dominatan, neposoran, utemeljen.
U godinama koje su usledile Gru aktivno prati puls publike, dešavanja u zemlji, atmosferu i u skladu sa tim pravi i svoju muziku, te i muzičke spotove. Posebno biranje lokacija, ideje, studioznost, spontanost, smisao za kadriranje i storytelling ono su što ističu sagovornici u filmu “Gru tu je”. Promišljen i mudar, imao je osećaj za muzički biznis i u tom kontekstu okupio istomišljenike kako bi njihov muzički uticaj bio jači na javnost. Projekat “Stara škola – nova škola” bio je njegov jedinstveni stejtment o tome koliko je važan spoj afirmisanih i demo repera – svih na istom zadatku, na licu mesta spontano “baciti rime”. Jedan za sve, svi za jednog.
SPORT
Gruov paralelni univerzum bio je sport. Adrenalinski sport. Kao i u muzici, i u ovom delu svog bića konstantno je pomerao granice i težio da bude što bolji, najbolji. Bilo da je reč o košarci, snow boardingu, kitesurfingu, motorima…brojni prijatelji iz ove sfere Grua determinišu kao energičnost, fokusiranog, analitičnog, strastvenog, pedantnog, borbenog. Fer plej kod njega nije imao alternativu. Kroz sport bio je definicija srećnog čoveka (Dimitrije Kitesurfer) – bilo je to njegovo utočište i strast.
U skladu sa svojim talentom za prilagođavanje vremenu i okolnostima, te nemirnom duhom koji je uvek tražio nove izazove i načine izražavanja Gru se posvećuje intenzivno i DJ-ingu. Ono što je zanimljivo, da su respektabilni DJ-evi itekako prihvatili njegovo angažovanje i posvećenost. Dj Prema ističe kako nije bilo neočekivano da Gru zameni binu DJ pultom – imao je lični staž u klabingu, bio je i reper, autor i producent – imao je sve početne premise.
SASVIM LIČNO
Poslednji minuti upečatljivog dokumentarca “Gru tu je” posvećeni su dvema damama koje su bile stožer i vetar u leđa Daliboru Andonovu Gruu. Njegov najbolji prijatelj i podrška Dragana Bugarčić, koja ga je pratila na svakom životnom koraku, predstavlja nam Grua iz posebnog ugla, vrlo ličnog. Suštinski, to je bio čovek koji je širio samo dobre vibracije, predano popularisao rep muziku, harizmom privlačio ljude, delovao na kulturu i definisao trend jednog doba. Gaga je bila tu i kada je Dalibor ugledao Danicu. Svoju sjajnu zvezdu vodilju. Njih dvoje definicija su jednog funkcionalnog, fer odnosa, punog razumevanja, poštovanja, ljubavi, dobrote. Živeli su zajedno punim plućima, Gru je bio neko ko je umeo da vodi kroz život, da uči, bude nesebičan, pun podrške. U amanet je ostavio suprugu i dvojcu sinova, dobre ljude, kao svoje najveće lično postignuće.
Kao uzor, pozitivni duh, motivator, čovek koji je bio hodajuća pozitiva (Marko Cya), Dalibor Andnovog Gru zaslužuje da mu se ime i delo pamti generacijama. Dokumentarni film “Gru tu je” iz vizure autora, poštovaoca Grua, jeste emotivni podsetnik na život i delo jednog jedinstvenog adrenalinskog asa, jer kako se film završava – “Da znaju mlade generacije da se ne lože na zon IDE GAS, nego da znaju ko je pravi vidikovački AS“. (Mister Hillfinger)
Iz svega ovde navedenog jasan je značaj kreiranja ovakvog dokumentarnog filma. Vidljiv je vrlo ličan pristup autora koji su nedvosmisleno bili poznavaoci i poštovaoci Grua. Segmenti posvećeni muzici, sportu, dj-ingu, ličnom životu jesu dobro zamišljeni, sa adekvatnim sagovornicima, ali se tok povremeno remeti vraćanjem na priču iz prethodnog konteksta, te je to nešto što može na trenutak omesti pažnju gledaoca i poremetiti tako neophodan flow.
Sa akcentom na njegovu profesionalnu karijeru, ono što prosečnom gledaocu koji se prvi put susreće sa ovom temom može nedostajati jeste jasnija hronologija životnih i profesionalnih tačaka. Ipak, neka ovaj domaći dokumentarni film bude prvi i jedan od mnogih koji će se baviti istom ili sličnom tematikom – omažima muzičarima koji su ostavili trag.
Ukoliko ste ikada gledali seriju “Bounty Law” ili filmove “The 14 Fists of McClusky” i “Operazione Dyn-O-Mite!” – znate da je Rik Dalton holivudska legenda. Samo, postoji jedan problem – on nije stvaran.
Reč je zapravo o liku iz filma “Bilo jednom u Holivudu” Kventina Tarantina, ali njegovog tvorca to nije sprečilo da mu osmisli celu karijeru i život do detalja, što se vidi pogotovo u istoimenom romanu i o čemu će biti više detalja u novoj knjizi “The films of Rick Dalton”.
Kventin Tarantino je sa naloga The Video Archives Podcast, podkasta koji vodi sa prijateljem Rodžerom Ejverijem, objavio kako je Rik Dalton – preminuo.
“Tužni smo zbog vesti o smrti glumca Rika Daltona, najpoznatijeg po ulogama u seri Bounty Law i filmskoj trilogiji The Fireman. Rik je mirno umro u svom domu na Havajima i nasleđuje ga supruga Frančeska”.
We are saddened by the news of the passing of actor Rick Dalton, best known for his roles in the hit TV series Bounty Law and The Fireman trilogy.
Rick passed away peacefully in his home in Hawaii and is survived by his wife Francesca.
— The Video Archives Podcast (@VideoArchives) May 19, 2023
Prema informacijama koje su dostupne, Dalton je živeo 90 godina i snimao je filmove do kasnih 80-ih, a jedna posebna epizoda podkasta The Video Archives Podcast biće posvećena baš ovom liku.
“Zbog njegove smrti, odlažemo epizodu o filmu Rollerball. Umesto toga, u utorak ćemo imati memorijalnu epizodu koju je osmislio Kventin i koja obuhvata neke od Rikovih najboljih uloga”.
– Iz svima poznatih razloga u maju nećemo imati nijedan nastup. A razloga je mnogo… U junu sviramo u Elektropioniru u Beogradu, u Tivtu, u Rumi i u Kragujevcu. Nama je izuzetno važno da sviramo i ne pravimo velike pauze između nastupa, jer je muzika koju stvaramo i izvodimo ono što nam pomaže da se koliko toliko osećamo kao obični ljudi, koji trezveno razmišljaju sopstvenim glavama u ovim odvratnim ružičastim vremenima smrti i bahatosti. Vidimo se na koncertu u Beogradu – kazao je kratko Nikola pred junski koncert u Beogradu.
Ulaznice po ceni od 1500 dinara dostupne su u Anti Shopu (Cetinjska 15, Beograd).
Malo koji svetski bend se kontinuirano suočava s pitanjem “Zašto vas toliko mrze?”, ali za Nickelback to je standard u intervjuima i nešto s čime bend već godinama opstaje.
Iako su zapravo vrlo uspešni, iz ovog ili onog razloga, takođe su i jedan od najomraženijih bendova u modernoj istoriji.
Ipak, frontmen Čad Kriger misli da je “mržnja omekšala” u poslednjih nekoliko godina. Tokom Zoom intervjua za radio stanicu KFMA iz Arizone, Kroier je rekao:
– To je nekada bila stvarnost i definitivno je trajala dugo vremena. I mislim da je došlo do slabljenja – stvarno jeste, na sreću – rekao je i nastavio:
– Nisam siguran da li je to zato što nas vole na TikToku ili šta god dođavola jeste, ali iz bilo kog razloga, stvarno je lepo, stvarno je lepo ne biti neprijatelj broj jedan.
Što se tiče izvora te “mržnje”, Kriger je rekao kako veruje da je to zato što su se Nickelbackove pesme neprestano puštale na radiju.
– Kada idete tako daleko i kada vam je opseg tako širok, teško je pobeći od benda čak i ako ga ne volite. I ako pokušate da promenite radio stanicu tri puta, a na rock stanici je njihova rock pesma, njihova pop pesma na pop stanici, a čak ne možete da odete ni na country stanocu i pobegnete od nas, onda je jasno zašto toliki hejt.
On je dodao da mržnja, ipak, nije nikakvo rešenje:
– Ja ne mogu da podnesem nekoliko bendova, ali ne idem na internet i pretvaram se u online ratnika. Jednostavno promienim kanal ili stavim nešto što želim da slušam.
Pre tri meseca, Čad je za radio emisiju Whiplash rekao da je sav negativan hajp oko Nickelbacka zapravo doprineo dugovečnosti benda.
– Ja to govorim godinama. Svi klevetnici, svi mrzitelji, svi heroji na tastaturiti, nemaju pojma koliko nas drže u medijskom krugu. To je urnebesno. Ti ljudi koji bi voleli da nas vide kako odlazimo, ako su stvarno hteli da vide da odlazimo, samo bi zaćutali. Svi ti bendovi koji su se pojavili u isto vreme s nama su nestali, jer niko ništa nije rekao o njima. Svi su jednostavno nestali. Ali mi smo stvarno nekako zavrteli celu ovu negativu u pozitivnu stvar. I evo nas.
Voleli ih ili mrzeli, Nickelback i dalje ne misle da stanu. Upravo pripremaju letnju turneju na kojoj će promovisati novi album “Get Rollin’”, uoči čije objave je Kriger rekao da je bend spreman “da ga svet ponovo mrzi”.
