The Righteous Brothers, Simon & Garfunkel, Hall & Oates, Pet Shop Boys, Daft Punk, The Black Keys… istorija savremene popularne muzike itekako beleži muški duo kao intrigantnu formaciju koja kroz žanrove (a sada već i vekove) obogaćuje svetsku muzičku scenu.
No, kao što se iz priloženog niza može primetiti, reč je uglavnom o zapadno-evropskom/američkom “izvozu” i ma koliko domaća (regionalna tj ex-Yu) scena decenijama unazad pratila svetske tokove i trendove – istaknutih muških duo bendova nije bilo. Bar ne u formaciji dvojce muzičara koji sami stoje na sceni – i njome samouvereno vladaju.
Electro indie pop rock fuzija žanrova uz upečatljivo muzičko pripovedanje (storytelling) odlike su nekih od najvećih bendova, poput Pet Shop Boys, The Killers, Arctic Monkeys, Imagine Dragons (nastavite niz)… no, ovi pravci traže ne samo specifičnost kreacije, već i besprekornu interpretaciju, te još bolju muzičku i scensku produkciju. Iz perspektive našeg malog univerzuma, za mnoge – nedostižno. No ne i za dva fina momka iz Pančeva.
Da, čudan je to gradić. Večito u problemu sa zagađenjem vazduha, no sa takvim duhom i energijom koja se retko gde oseti. I rasadnik muzičkih, organizacionih, producentskih i menadžerskih talenata…onih sa vizijom, onih koji pomeraju granice, tiho i nenametljivo, ali suštinski.
Pre desetak godina, dva drugara pančevca gledali su zajedno vestern film i – smislili naziv benda. Luka Racić i Zoran Zarubica tako su postali danas poznati i priznati Buč Kesidi.
Oni su upečatljivi hroničari jednog vremena, jednog doba i jedne generacije. Govore jezikom svima razumljivim, no od slušaoca traže angažovano slušanje ostavljajući prostor da svako na svoj način protumači njihove ni malo naivne stihove.
Perfekcionisti od starta, svoju sviračku interpretaciju podigli su kroz deset godina na visok nivo. Vokalno, ima prostora za dalje usavršavanje tehnike, no ponekad to jednostavno – i nije bitno. Jer oni imaju ono najvažnije – “statement”.
Nekolicina muzičkih znalaca i profesionalaca je u ovim momcima od samog početka prepoznala potencijal za velika dela.
Od prvih ozbiljnijih muzičkih koraka, krajem srednje škole, te autorske muzike za mjuzikl “Crvenkapa” u dramskom studiju Jasmine Venčanski u KC Pančevo, preko saradnje i konstultacija sa Branislavom Radovanovićem (Kontrabanda, Vibrator u rikvcerc), te poznanstvom sa Nikolom Jovanovićem (Kontra Rights, Universal music) koji ih do danas vešto i profesionalno usmerava, uz još pančevačkih bliskih saradnika kao što su muzički producent Milan Bjelica, ekipa iz studija Krokodil, reditelj Aljoša Dakić i dr.
Buč Kesidi su kontinuirano širili svoj krug saradnika, da bi danas i muzički i vizuelno bili – potencijalna domaća velesila. I zahvaljujući njima, desila se ona tako dugo očekivana smena generacija – i neki novi klinci zavladali su velikim koncertnim prostorima, širom regiona.
Ono po čemu je specifična ta nova generacija muzičkih zvezda, među kojima su i Buč Kesidi, ali i: Ljubičice, Iva Lorens, Pocket Palma, Funk Shui, Džipsi, Luka Rajić, Nika Turković… jeste – umrežavanje i podrška.
Oni brišu granice između žanrova, oni se međusobno poštuju, bez obzira iz kojeg dela regiona dolazili, oni sarađuju. I ne, to nije princip – sve prolazi, već su to mladi ljudi koje publika prihvata i razume – jer su oni glas nove generacije.
Generalno o putu i muzici Buč Kesidija moglo bi se dosta toga napisati. No, ovde je u fokusu – euforični spektakl koji se desio 16. septembra 2023. godine na Stadionu Tašmajdan, kultnom koncertnom prostoru (bukvalno – svih muzičkih žanrova!).
Pitali smo se čemu tolika euforija, najava spektakla, još jednog u nizu aktuelnih preterivanja… no, valjda mora tako, savremena publika, izgleda, reaguje samo na ultimativne nadražaje.
Ipak, jedno je sigurno i to ne posle koncerta na Tašmajdanu, već posmatrajući njihov put, njihove nagrade i priznanja, rasprodate regonalne nastupe poslednjih godina – ovim momcima nije trebala spektakularna najava.
Jer oni su kao pristojni, vredni, posvećeni, inventivni, kreativni, lucidni, intrigantni… spektakl sam po sebi. Iza njih je ozbiljna kilometraža, a samo istrajnost na pravom putu donosi nagradu. I oni su apsolutno svojim nepokolebljivim muzičkim izrazom, scenom pojavom, stajlingom, produkcijom – zaslužili svaki vrisak i emociju kojima je varničio stadion.
No, krenimo od samog početka. Napomenuto je da je umrežvanje i saradnja ključni lajt motiv današnje generacije mladih muzičara. Kako sami kažu – “vođeni muzikom” na velike koncerte Buč Kesidi rado poziva svoje kolege.
Beogradska publika sinoć je imala prilike da čuje i vidi tri eklektična nastupa – sve popularnijeg Džipsija, synthwave duo Pocket Palma i džepnu muzičku heroinu (lepše zvuči od “madrinu”) Bojanu Vunturišević.
Albumom “Zapisi iz podzemlja”, objavljenom pod etiketom Red Pill oktobra 2022. godine, prema mišljenju mnogih Džipsi je izazvao tektonski poremećaj na muzičkoj sceni.
Svojom pojavom, zanimljivim stilom, vokalom i savremenom produkcijom visokih standarda – skrenuo je pažnju ne samo digitalne Zed generacije, već i tradicionalnih masovnih medija.
Ono što se očekuje od njega u budućnosti, uz muziku koju izvodi, jesu i upečatljivija scensko-vizuelna rešenja koja bi njegov lik i delo podigli na još viši nivo.
Kada je reč o interpretaciji, vokalna tehnika (i precizna intonacija) je nešto što bi trebalo da usavršava i razvija i verujemo, uz kontinuirani rad i predanost (koje mu ne manjka) da će biti sve bolji i bolji, te i značajniji za domaću muzičku scenu.
Njegov potencijal prepoznali su i Buč Kesidi i podržali ga pozivom da nastupi na Tašmajdanu. Prisutna publika mogla je da čuje numere: “Finibrid”, “Elektra”, “Ponekad”, “Java”, “Stella” i “Greh”.
Drugi poziv usledio je zagrebačkom bendu Pocket Palma. Savremeni Denis & Denis oni, kao i svoji prethodnici, svojom muzikom jasno i glasno govore o univerzalnim temama našeg društva i svoje generacije.
Anja Papa i Luka Vidović dve su jake muzičke individue, čija muzika ima omamljujuće i opijajuće dejstvo na slušaoce.
Posebnu pažnju treba obratiti i na njihovu arty videografiju, a nastupom na Tašmajdanu podsetili su da imaju šta da pokažu i prikaži, te i za njih važi i očekujemo – da najbolje tek dolazi.
I poslednji nastup pred zvezde večeri bio je namenjen Peđi, Bambiju, Milici, Mini, Andrijani i – Bojani.
Kada uz sebe imate – jednog od naših najboljih bubnjara današnjice, jednog od najboljih muzičkih producenata, tri moćna vokala (Collegium Musicum hor), pesme koje su su up-to-date, te publiku koja svaki tekst zna u reč – onda možete i da nazdravite životu.
Baš to je učinila i Bojana Vunturišević tokom svog nastupa u kojem je publiku itekako angažovala i pokrenula.
Hitovima “Gde si sad”, “Money”, “Madrina”, “Daljine”, “Noćni program”, “Jebena ramba”, “E70”, “Care”, “Promašaj”, “Kese etikete”, “Svemirska ljubav”… Bojana je na trenutak ukrala šou drugarima i sugestivnom interpretacijom pokazala kako koncept, poruka, izraz itekako nalaze put do publike. Intonacija – besprekorna, “bravo djevojke”!
I stižemo do heroja večeri. Dok je publika na nogama i željno isčekuje svoje miljenike, stadionom se širi energetski talas koji odiše jedinstvom, finoćom, urbanim vajbom, ljudskom toplinom i – srećom. “Mi smo bend Buč Kesidi iz PANČEVA”. Da, to su ti momci. Da, to je taj grad. Euforija ipak jeste prava reč, pravi osećaj.
I zaslužen je. Već po prvim hit singlovima “Euforija” i “Laž” jasno je koliko su Luka i Zoran napredovali, koliko su proputovali, dokle su stigli i – koji imaju potencijal za dalje.
“Kafe aparat”, “Trebaš mi”, “Draga”, “Čekam te” – šaltaju publiku na početak i aktuelnu trasu njihovog muzičkog puta.
Komunikacija sa publikom bila je bliska, iskrena, neposredna, pesme su najavljivane spontano i u kontekstu set liste (“Subota”!).
Uz podsećanje da su na regionalnoj turneji od aprila, te da je Beograd velika završnica pred ulazak u studio i rad na trećem albumu usledio je hit singl “Skupi snagu” što je bio i naziv uspešno okončane turneje.
Prva specijalna gošća koncerta Buč Kesidija bila je Sara Šekularac Zoi. Uz hitove “Jasno mi je” i “Đavoli” mlađa publika je uglas pevala, očigledno zadovoljna odabirom gošće. Uprkos neospornoj popularnosti Zoi, te nedvosmislenoj kolegijalnoj muzičkoj podršci – kod nastupa uživo (a kada je reč o ovom žanru) jako je važno obratiti pažnju na dikciju, koja je uglavnom bila vrlo nejasna. No, onima koji znaju njene pesme to svakako nije smetalo. Ostali, guglujte.
Buč Kesidi nastavlja da niže svoje muzičke hitove, sa prvenca Posesivno-Ospulsivni Hospul publika odlično reaguje na singlove “Stani!!! Stani!!!” i “Pola pet”.
A onda – scenski spektakl prelazi na viši nivo, uz specijalne pirotehničke efekte na mega hit “Tiho”.
Publika osvetljava stadion mobilnim telefonima i koncert dostiže svoj prvi pik – u kojem se sjedinjuju audio-vizuelna produkcija, interpretacija, Lukin i Zoranov scenski izgled (savršena odela od crvenih šljokica) – razumemo svaku reč, čujemo svaki ton, osećamo svaki bit.
Stadion vibrira dobrom energijom i razmenom emocija – “Uragan”, “Curimo po asfaltu”, te “najskuplje” – “Nema ljubavi u klubu” i “Nedelja ujutro” izazivaju skandiranje te vrtoglavicu dok Buč Kesidi iskreno, spontano i punog srca zahvaljuju publici koja ih voli, podržava i sluša njihovu muziku.
Prema onome što smo čuli i videli, publika ih ne voli. Ona ih obožava.
Veliko finale koncerta na Stadionu Tašmajdan otvara pesma “Idemo do hodnika” koja se nadovezuje na jedan zaista svima dobro poznati hit, te jednog od najpopularnijih muzičara današnjice – kojeg zaista niko nije očekivao na sceni sinoć.
Uz dobro poznatu melodiju hita “Lažljiva” i frenetični vrisak i reakciju na sceni je bio – Vlado Georgiev. Stajući rame uz rame sa Buč Kesidijem on jasno ukazuje na to da su ovi momci “verifikovani” i kao – mejnstrim.
– Omladina mora da misli i da ne gleda medije i ne sluša gluposti – poručuje Vlado! Potpisujemo!
“Nebitna (ne mogu da)” i “Kad đuskanje ne pomaže” zaokružuju preko 4 sata astralne projekcije u paralelni univerzum u kojem sve ima smisla. “Mi smo bili Buč Kesidi” zaključuju momci, odlaze sve bliže i bliže publici, šalju iskrenu zahvalnost…da bi se na kraju i zagrlili sa fanovima u prvim redovima. Biti neposredan, biti perfektan, biti dostupan, biti pristojan, biti jednostavan u svojoj kompleksnosti – sve to su Buč Kesidi.
Radujemo se svemu što nam od njih tek sledi… bravo Pančevci!
Posebne čestitke organizaciji, menadžmentu, PR timu na vrhunski odrađenom koncertu. Budite ponosni!
Marija M. Karan za Headliner.rs
