Danas je u Beogradu, nakon duge i hrabre borbe sa bolešću, preminuo Srđan Koljević (1966), scenarista, režiser i akademski profesor.
Osim što potpisuje scenario na 15 dugometražnih igranih filmova, dva dugometražna dokumentarna filma, i dve TV serije, po svojim scenarijima sam je i režirao tri igrana filma, i jednu TV seriju.
Ostvarenja koja potpisuje bila su gledana u bioskopima ali i nagrađivana u svetu i regionu, na najvećim smotrama filma kao što su Berlinski filmski festival i Sandens Film Festival. Kao scenarista debitovao je 1993. godine filmom “Kaži zašto me ostavi” Olega Novkovića a kao reditelj debitovao je filmom “Sivi kamion crvene boje” 2004. godine, koji je snimio po sopstvenom scenariju a koji je prikazan na 40 međunarodnih festivala i nagrađen sa 11 nagrada.
Zajedno sa Đorđem Milosavljevićem napisao je scenario za film “Nebeska udica” (2000) u režiji Ljubiše Samardžića koji je prikazan na Berlinskom Filmskom Festivalu kao i na festivalu u Palm Springsu gde je i nagrađen nagradom publike. Sa Melinom Koljević je bio ko-scenarista filma “Klopka”, u režiji Srdana Golubovića, koji je prvi srpski kandidat za nagradu Oskar koji je ušao u uži izbor od 8 filmova.
Srdjan Koljevic/Photo: screenshot YouTube
U istoj saradnji sa Srdanom Golubovićem kao rediteljem i Melinom Koljević potpisuje i film “Krugovi” (2013) koji je prvi srpski film prikazan a i nagrađen na festivalu Sandens.
Do samog kraja života, osim što je neumorno radio kao autor, bio je i posvećeni profesor na Fakultetu Dramskih Umetnosti u Beogradu gde je predavao filmski scenario na katedri za dramaturgiju, na kojoj je i sam diplomirao.
Radio je i kao mentor na različitim evropskim radionicama gde je predano pomagao razvoj mladih filmskih autora. Za sobom je ostavio dve ćerke, veliku porodicu i život posvećen filmu i akademskom radu.
Datum, mesto i vreme sahrane i komemoracije će biti naknadno objavljeni.
Dejvid Gilmur nije nikada sumnjao u uspeh albuma “The Dark Side of the Moon”. U vreme kada je počeo da radi na albumu, bio je član benda gotovo pola decenije.
Primetio je kako Pink Floyd pokušava da pronađe svoj identitet, odvojen od svog originalnog tekstopisca i vođe benda, Sida Bereta.
Ništa se do tada zaista nije ukorenilo sve dok se Voters nije dublje zagledao u ljudsko stanje sa pesmom “Echoes”, završnom pesmom albuma “Meddle”. Od tog trenutka, temelji za “Dark Side” su bili postavljeni.
– Čim je Rodžer doneo ideju o centralnim temama albuma, kako pritisci savremenog života mogu uticati na tvoje mentalno zdravlje, sve je počelo da dobija oblik – rekao je Gilmuur Glenu Poveju, a kasnije je to bilo objavljeno u izdanju časopisa Guitar Player iz jula 2023. godine u čast 50. godišnjice albuma “Dark Side”.
– Ali osećaj da smo otkrili nešto zaista magično došao je malo kasnije, mislim – dodaje on.
Iako je osećao da bend ide zanimljivim putem, niko nije mogao da predvii uticaj koji će “The Dark Side of the Moon”imati na popularnu muziku. Sa više od 45 miliona prodatih kopija širom sveta, on je još uvek jedan od najprodavanijih albuma ikada. Sa gotovo 1.000 neuzastopnih nedelja na Bilbordovoj listi albuma, “Dark Side” je ostao središte popularne kulture već pet decenija. Gilmuru je takav scenario bio nezamisliv 1973. godine.
– Dugovečnost u pop muzici, barem za mene koji sam tada imao dvadesetak godina – imao sam 27 godina kada smo snimili ‘Dark Side of the Moon’ – merila se možda pet, možda 10 godina – tvrdi Gilmur.
Dejvid Gilmur, Rodžer Voters/Photo: screenshot
Nije ni slutio da će uspeh “Dark Side” biti toliki da čak ni množenje tog procenta sa pet ne bi bilo dovoljno.
Uprkos svemu, Gilmur nije potpuno zadovoljan reputacijom i pohvalama koje su pratile album. Gitarista ima jednu specifičnu primedbu koja se odnosi na ceo album, nešto što će postati glavni uzrok njegovog trajnog sukoba s kolegom iz benda, Rodžerom Votersom.
– Moja zamerka ‘Dark Side’ – i to sam već rekao, i verovatno ću to ponoviti – bila je što sam smatrao da se Voters kao odličan tekstopisac tako izdvojio na tom albumu da je u nekim trenucima nadmašio muziku – kaže gitarista.
– Bilo je trenutaka kada se nismo dovoljno fokusirali na muzičku stranu, što sam izneo svim članovima benda nakon snimanja ‘Dark Side’ – dodaje Gilmur.
– To je preneseno u napor da se uravnoteži odnos između muzike i tekstova na albumu ‘Wish You Were Here’ – zaključuje on.
Poslednjih godina se sve češće na sahranama, da li po poslednjoj volji pokojnika ili po želji porodice, izvode određene pesme koje su oni za života najviše voleli da slušaju.
Jedna od najizvođenijih pesama svih vremena kada su u pitanju poslednji ispraćaji je čuveni hit Frenka Sinatre “My Way”, koja je ubedljivo prvo mesto držala čak 21 godinu.
Prvo mesto je na ovogodišnjoj listi najtraženijih numera za sahrane sada zauzela pesma “Time to Say Goodbye” koju izvode Andrea Bočeli i Sara Brajtman.
Treće mesto na listi zauzima Ed Širanova “Supermarket Flowers”, dok se numera “Abide With Me” od Odri Asad vratila u top deset.
Smatra se da je poslednji ispraćaj kraljice Elizabete podstakao povratak nekih tradicionalnijih numera za sahrane sa horskom muzikom u pozadin prvi put posle sedam godina.
Na opšte iznenađenje među pesmama koje su tražene za ovakav tip ceremonije, nalaze se i hit poznatog repera 50 Cent “Candy Shop”, kao i Bijonsin hit “Break My Soul” i pesma Šanaje Tvejn “Man I Feel Like A Woman”.
Drugi dan EXIT Festivala obeležila je kombnacija tri, reklo bi se žanra sa raznih strana univerzuma – metala, elektromike i repa.
Explosive binu otvorio je mladi bend Affliction, koji je nastupao i na našem Mobil Music Festu, a posle njih binom je izdominirala Larska. Ova kragujevačka trojka čije se stvaralaštvo vezuje za stoner i garaž metal zagrejala je publiku za veče ispunjeno jakom energijom.
Kao jedan od najzanimljivijih, izdvojio se sastav Nervo Chaos, poreklom iz Brazila. Njihova muzika mogla bi da se svrsta u kategoriju melodičnog death metala. Svojom pojavom i muzikom su veoma brzo “kupili” publiku u kojoj se našao i solidan broj ljudi koji je znao tekstove, iz čega se može zaključiti da su ovi Brazilci veoma popularni i kod nas.
Exit – Nervo Chaos/Photo: Jelena Ilić
Na Gorki List Glavnoj Bini nije bilo ništa manje “tvrdo”. Drugi dan je otvorio nastup grupe War Engine, čiji frontmen je posle žestoke svirke, najavio sledeći nastup sa – “drugarice iz Jennera”.
“Bravo devojke!” orilo se iz publike, koja je zanesena samopouzdanjem kojim su odisale njih tri na bini, lako “upala” u dobro raspoloženje. Prvog dana Exita devojke su vladale MTS Dance Arenom, dok je taj princip sledećeg dana nastavljen na glavnoj bini. Bend Jenner je najavio novi album izvedbom jedne od pesama koje će se naći na njemu.
Exit – Jenner/Photo: Jelena Ilić
Veliki broj ljudi okupio se da čuje Epicu, koja je nastupala u našoj zemlji po prvi put. Sinhronizovani, ali u isto vreme i dovoljno spontani pokreti svih članova benda izazivali su odličnu reakciju publike.
Simon Simons, pevačica, izrazila je zahvalnost za to što je bend konačno nastupio u Srbiji i složila se sa ovogodišnjim EXIT sloganom koji glasi “Music belongs to everyone”, a na kraju koncerta obratila se publici sa molbom da formiraju takozvani “zid smrti”, što je, naravno, odmah bilo učinjeno.
Exit, Epica/Photo: Exit promo
Ovaj holandski sastav je svojom muzikom, pojavom i “epskim” zvukom instrumenata (posebno klavijatura) potpuno opravdao svoje ime.
Kao predah od tvrdog zvuka, sledeći je na scenu stupio Skrillex. Ako je prve večeri The Prodigy “zapalio binu” samo u prenesenom značenju, Skrillex je to uradio bukvalno. Njegov nastup je otvorila pesma “Zvižduk u 8”, izvođač se poklonio publici pre početka, a zatim su usledili pirotehnika i laseri.
Iskusno, ovaj američki DJ se igrao pesmama tokom nastupa, najavljivanjem sledeće pesme kroz prethodnu i unošenjem promena u pesme kako bi se one dosta razlikovale od studijske verzije.
Exit – Skrillex Photo: Exit promo
Pretežno mlada publika jednako je uživala i ispratila i stare i nove pesme, stvarajući utisak plemenske zajednice, što se u potpunosti slaže sa muzikom.
Pored sjajnih metal izvođača, drugo veče obeležili su i neki od nastupa sa Gang Beats bine, među kojima se izdvaja nastup mladog repera Rouzija koji je privukao najviše publike, nešto kasnije nastup autorke Tam, dok su posle nje nestupali Kene Beri i Spejs Noksi.
Drugi dan Exita imao je da ponudi svakome po nešto, u zavisnosti od ličnog senzibiliteta. Jedno je sigurno – nikom nije bilo dosadno.
Grupa Čvrge objavila je novi video singl pod nazivom “Selfie” (Akord Records) kojim na zanimljiv način analizirala fenomen društvenih mreža s naglaskom na Instagram.
Čvrge kritički ističu činjenicu da je pojavom društvenih mreža većina ljudi svoj stvarni život i interese zamenila virtualnim svetom popularnosti, pratioca i lajkova.
U ovoj pesmi su funky i ska groove-ovi sa jakim refrenom na vrlo zanimljiv i popularan način uklopljeni u dopadljiv muzički proizvod.
Album “Erotske i neke druge priče” objavljen je 2. juna izdanju Akord Recordsa.
Posle albuma prvenca “Ska Vulgarismo”, i nekoliko maxi singlova momci iz benda ponovo su se odlučili za formu izdanja od tri numere i uvodnog šaljivog intra.
Na novom izdanju napale se numere “Komšinica”, “Selfie” i prepev pesme “Mojih 5 minuta” sa njihovog debi albuma na španski jezik (Mis cinco minutos).
“Erotske i neke druge priče” potvrđuje da pored bazičnog ska zvuka ovaj bend uveliko koketira i sa drugim žanrovima kao što su punk, rock, ali i funky, reggae…
Postavu benda čine: Danijel Zveky Panić (vokal, trombon), Nikola Lončar (saksofon), Marko Živković (bas gitara), Dušan Radovanović (gitara), Stefan Milenković (gitara), Stojan Arsić (perkusije) i Miloš Kostić (bubnjevi).
Predstava “Milenijum u Beogradu”, prema istoimenom romanu višestruko nagrađivanog pisca Vladimira Pištala, u dramatizaciji Katarine Todorović i režiji Marka Čelebića, premijerno je izvedena 6. jula na Sceni Raša Plaović, u okviru 31. Beogradskog letnjeg festivala BELEF.
Predstava Milenijum u Beogradu/Photo: Nebojša Babić
Bila je to, ujedno, prva pozorišna postavka ovog mozaički napisanog romana, prvi put objavljenog 2009. godine, u kojem priznati savremeni srpski pisac gradi portret grada, isto koliko i jedne generacije u njemu. To je roman prožet nadrealizmom u kojem autor koristi sve registre da svome delu udahne duh grandiozne epopeje.
Predstava Milenijum u Beogradu/Photo: Nebojša Babić
– Služeći se formom fragmentarne dramaturgije i poetskim slikama koje se pretapaju prateći linerni razvoj likova, “Milenijum u Beogradu” kao glavni fokus dramske radnje postavlja priču o obračunu petoro prijatelja sa istorijom jednog grada, kontekstualizovanu u periodu prelaska iz komunizma u socijalizam, odnosno tokom raspada Jugoslavije – rekla je utorka dramatizacije Katarina Todorović.
Predstava Milenijum u Beogradu/Photo: Nebojša Babić
Prema njenim rečima, svaka kultura započinje podelom sveta na unutrašnji (svoj) i spoljašnji (njihov) prostor, a samim tim, naš “dom” lako može da postane “antidom”.
– U jednom takvom podeljenom svetu, koji je pritom bez stubova i oslonca, žitelji Milenijumskog Beograda sanjaju o gradu koji će ih zaštititi od urlajuće divljine, od spoljašnjeg, tuđeg, neprijateljskog prostora. Da bi konačno izgradili svoj nedosanjani grad, možda je samo potrebno da se probude i preuzmu odgovornost za sopstveni san – ističe Katarina Todorović sa kojom su u umetničkom timu predstave i Marija Kalabić (scenograf), Marija Marković Milojev (kostimograf), Mirko Knežević (scenski pokret).
Predstava Milenijum u Beogradu/Photo: Nebojša Babić
Vladimir Pištalo podseća da je određeno vreme jedna od tema kojom se ovde bavio:
– Priča o vremenu koje smo donekle zaboravili, ili skrajnuli u uglove sećanja, o vremenu u kojem nas politika nagoni na pregrupisavanje, odnosno opredeljivanje između siromašnih kategorija, između malobrojnih izbora od kojih nijedan nije onaj pravi. Takođe, ovo je roman o jednom gradu. Nije samo roman o jednoj generaciji, nego i o Beogradu koji je stalno u pozadini i on je jedan od likova – kaže Pištalo.
Predstava Milenijum u Beogradu/Photo: Nebojša Babić
Reditelj Čelebić, koji je prvi put režirao u Narodnom pozorištu u Beogradu, smatra da je “Milenijum u Beogradu” svojevrsna “hronika jednog vremena ispričana očima grada, čudesnog, prosanjanog i prokletog, dok generaciju mladih koja ga predstavlja i liči na njega, pratimo kroz grupu petoro najboljih prijatelja”.
– Tokom društvenih promena u periodu prelaska iz komunizma u socijalizam i raspada Jugoslavije, njihovi stubovi sveta se urušavaju, a ideali počinju da blede. Sa novim milenijumom, unutrašnja i spoljašnja destrukcija Beograda dovodi mlade koji su grad sanjali, osećali i živeli, do toga da ga odbace, prezru, a neki i napuste. Uprkos čestoj bespomoćnosti njegovih žitelja, grad ostaje magičan i zauvek otvoren za sve one koji su spremni da nastave da ga sanjaju, jer grad su ljudi, a ljudi tom gradu nikada neće prestati da daju nove oči – ističe Marko Čelebić
Predstava Milenijum u Beogradu/Photo: Nebojša Babić
U podeli su: Aleksandar Vučković (Milan Đorđević), Nikola Vujović (Bane Janović), Bojan Krivokapić (Boris Petrović), Vaja Dujović (Zora Stefanović), Zorana Bećić (Irina Bojović), Daniela Kuzmanović Pavlović (Olga), Nebojša Kundačina (Andrija Đorđević), Zoran Ćosić (Čedomir Bojović) i Vasilije Vujović (Bojan).
Predstava Milenijum u Beogradu/Photo: Nebojša Babić
U predstavi učestvuju i potpisuju autorsku muziku, renomirani muzičari, članovi poznatih grupa: Vladan Rajović (Kanda, Kodža i Nebojša), Boško Mijušković (Turbo Trans Turisti, Straight Mickey and the Boyz) i Damjan Babić (Crvi, Kriške).
Zanimljivo je da, pored autorske muzike i još nekoliko tema iz poznatih pesama, predstavu zaokružuje poslednja numera, “Beograd spava” Zorana Vulovića Vuleta, koju je snimila kultna grupa U škripcu, i koja simbolizuje Beograd i čitavu priču koja se odigrava na sceni.
Posle dva premijerna izvođenja u Narodnom pozorištu, 6. i 7. jula, predstava “Milenijum u Beogradu” će svoj pozorišni život na sceni Raša Plaović nastaviti na jesen,.
Spot potpisan sa – Marčelo, Nensi, Šljuka i Billain – obiluje snimcima protesta u Beogradu, a za režiju/kreativnu direkciju bili su zaduženi sam Marčelo i Nemanja Maraš čiji su doprinos i kamera, fotografije, i montaža.
Za “Reset” je tekst napisao Marčelo, a muziku Adis Kutkut Billain, a aranžmane su radili Billain, Nevena Glibetić Nensi i Aleksandar Jovanović Šljuka
Pogledajte spot za “Reset”:
Inače, ove jeseni, Marčelo slavi dvadesetogodišnjicu od objavljivanja svog prvog studijskog albuma.
Letnje zagrevanje za proslavu je koncertno: Marko i bend u punom sastavu sviraju u Beogradu, u botaničkoj bašti Jevremovac 20. jula, a dan kasnije u Nišu, na festivalu Dođi na Amfi; u avgustu slede festivali u Sarajevu i Tuzli, potom u Italiji i Portugaliji. Kako će izgledati ono što potom sledi:
Marčelo koncert mts dvorana decembar 2022/Foto: AleX
– U redovima svačije publike ima onih koji više vole staro i onih koji su više za novije radove. Smislili smo da ovoga puta, u okviru proslave, ponudimo oba: 5. oktobra u Zappa bazi sviraćemo samo pesme s prvih pet albuma, hronološkim redom, a 5. decembra u Mts Dvorani imaćemo koncert posvećen poslednjem albumu (mada će tu biti i ponešto starih pesama). Naravno, mi sa svoje strane pozivamo publiku na oba – kaže Marčelo, a u to vreme stižu i ploče: “Nojeva varka” na duplom vinilu u izdanju Lampshade Medije, te odabrane stare pesme na dve zasebne ploče u izdanju Multimedia Musica.
– Da, pređeni put treba slaviti, odati počast svim divnim ljudima koji su se tu našli, izdavačima, publici, autorima s kojima smo sarađivali – a onda pogledati unapred, ka novom, šta god to bilo, i jurnuti onamo iz sve snage – rekao je Marčelo.
“I Inside the Old Year Dying” prvi je album PJ Harvey posle ploče “The Hope Six Demolition Project” 2016. koja je bila nominovana za Grammy. Objavljen je za Partisan Records, a ovo dugo iščekivano izdanje producirali su njeni dugogodišnji saradnici Flood i Džon Pariš.
Harvey pleni pažnju od početka svoje karijere i jedina je muzičarka koja je više puta dobila britansku nagradu Mercury Music Prize, prvu 2001. za “Stories From The City, Stories From The Sea” i ponovo 2011. za “Let England Shake”.
Uspešna pesnikinja i vizualna umetnica, kao i muzičarka i tekstopisac, njen rad zadivljujuje svojom originalnošću: živopisan je, upijajući i poseban. Od izdavanja “The Hope Six Demolition Project” koji je dosegao prvo mesto u njenoj rodnoj Velikoj Britaniji, doprinela je kompozicijama za pozornicu i ekran; nedavno za hvaljenu mini-seriju “Bad Sisters” Šeron Horgan.
Ona je najavila “I Inside the Old Year Dying” objavljivanjem prvog singla “A Child’s Question, August” krajem aprila. Priča o albumu seže šest godina unatrag, do kraja turneje njenog poslednjeg albuma 2017. kad je osećala da je negde u beskrajnom ciklusu albuma i turneja izgubila vezu sa samom muzikom, a ta spoznaja je bila neopisivo zabrinjavajuća.
Nove pesme, kaže Harvey, “sve su izašle iz mene za otprilike tri nedelje”. Ali to je bio tek početak. Ključ onoga što će se sledeće dogoditi – u Battery Studios, u severozapadnom Londonu – ležao je u trostranoj kreativnoj vezi koja sada seže u prošlost gotovo trideset godina, između Harvey, njenog trajnog saradnika i kreativnog partnera Džoša Paripa i Flooda: nominalno producenta, iako mu ta reč baš i ne odgovara.
– Studio je bio pripremljen za svirku uživo i to je sve što smo radili – kaže ona. – Važnost ovoga teško je preceniti: ako je “I Inside the Old Year Dying” vrlo taktilna, ljudska ploča, to je delom zato što je skoro sve na njemu ukorenjeno u improvizaciji: spontane izvedbe i ideje su snimljene u trenutku njihovog stvaranja.
Tom Kruz ima 61 godinu, ali u sedmom delu franšize “Nemoguća misija: Odmazda – prvi deo” pokazuje da su godine stvarno samo broj.
Prema onome što je rekao na nedavnoj australijskoj promociji filma, očigledno je da ne namerava tek tako da ostavit ulogu Itana Hanta po strani, kao ni celu franšizu.
– Harison Ford je legenda. Imam 20 godina vremena da i ja to dosegnem. Nadam se da ću nastaviti da snimam “Nemoguću misiju” dok ne dođem u njegove godine – rekao je Kruz za The Sydney Morning Herald. Harison Ford ima 80 godina, što ga nije sprečilo da glumi u petom delu franšize o Indijani Džonsu nazvanom “Indijana Džons i artefakt sudbine”.
“Nemoguća misija: Odmazda – prvi deo” uspeo je da prebrodi seriju problema tokom produkcije. Prvo je moralo da se obustavi snimanje zbog pandemije, a produkcija je zatim prešla s Warner Bros. studija na Longcross Film Studios.
Kruz je rekao da je predstojeće izdanje filma na kraju postalo “prelep trenutak” koji može da podijeli sa svojim kolegama i filmskom ekipom.
– Ne uzimam ništa zdravo za gotovo kada snimam ove filmove, posebno u tom vremenskom periodu, jako sam ponosan na ono što smo svi zajedno radili – rekao je na premijeri filma u Londonu.
U Likovnoj galeriji Kolarčeve zadužbine u utorak, 11. jula u 19:00 časova biće otvorena Godišnja izložba.
Godišnja izložba Galerije Kolarčeve zadužbine u izdanju “Refleksije 23” predstavlja osvrt na izložbenu aktivnost Galerije u periodu od septembra 2022. do jula 2023. godine.
Izložba obuhvata radove 14 umetnika koji su u Likovnoj galeriji Kolarčeve zadužbine realizovali samostalne izložbe tokom navedene izlagačke sezone, u okviru redovnog programa koji utvrđuje Savet Galerije.
Galerija Kolarca/ Photo: Promo
Postavku čini 40 radova u različitim likovnim medijima i tehnikama – slici (11), crtežu (10), grafici (11), fotografiji (6) i skulpturi (2).
Definišući tematski okvir, izložba u sagledavanju jednogodišnjeg rada Galerije odabirom i načinom prezentacije umetničkih ostvarenja postavlja zadatak iznalaženja drugačijih pogleda i ključeva njihovog iščitavanja koji po sebi otvara smeštanje u novi izložbeni kontekst.
– U međusobnoj komunikaciji i sadejstvu različitih autorskih koncepata, poetika i likovnih rukopisa, “Refleksije 23” pozivaju na traganje za novim značenjskim slojevima u kome prostori, unutrašnji i spoljašnji, predstavljaju tek potencijalno polazište – kazala je Tijana Duka, istoričarka umetnosti.
