Zemlja nije njegov dom, ali to i jeste glavni dragulj njegove krune. Kroz svoje slike, stihove i pesme, Kralj Čačka vodi nas na razne planete.
Mešanjem džeza, bluza, rokenrola i šansona kreirao je autentični izraz, koji je iz zadimljenih lokalnih kafanica vrlo brzo stigao do respektabilnih koncertnih dvorana.
– Opasnom magistralom – preko raskrsnica i pored stranputica – sa gitarom preko ramena, kao junak starih dobrih filmova, Kralj je stigao na rok scenu. Sa sobom je doneo mudre, lepe i gorke pesme, u kojima se iskrenost i autentičnost oštro suprotstavljaju izopačenostima ovog vremena – opisao ga je muzički kritičar Žikica Simić.
Kralj Čačka/ Photo: AleX (BBF)
Svakim novim delom sve više intrigira publiku, ali i druge umetnike, koji su nedavno o Nenadu Mariću, Kralju Čačka, snimili dokumentarni film.
“Zemlja nije moj dom” je i naziv filma koji je javni servis upravo premijerno prikazao, a u kojem se priča o opstajanju suptilne estetike na rubu velikog, mutnog talasa u kome se valjaju grabež i bezobzirnost, nemoral i neestetika, prljavi novac i ukus gorčine.
A zapravo je sanjalačko putovanje kroz vreme, priča o odrastanju i sazrevanju. Portret umetnika iznutra i spolja.
Svi reflektori su upereni u njega. Biće i oni u Dorćol Platzu 11. novembra kada će Kralj Čačka ponovo izaći pred svoju publiku.
Ulaznice po promotivnoj ceni od 1.700 dinara dostupne su na Ticket Vision prodajnim mestima i na tickets.rs. Redovna cena iznosiće 2.000 dinara.
Entoni Hopkins i Metju Gud igraju važne ličnosti 20. veka u najnovijem filmskom ostvarenju.
Kompanija Sony Pictures Classics objavila je prvi trejler za najnoviji film 85-godišnjeg Hopkinsa, “Freud’s Last Session”, u kojem dvostruki dobitnik Oskara tumači čuvenog neurologa 20. veka, Sigmunda Frojda.
Nasuprot Hopkinsu je Metju Gud (The Imitation Game), koji tumači lik pisca “Hronika Narnije” K. S. Luisa. Radnja filma predstavlja izmišljen susret ova dva čoveka neposredno pred izbijanje Drugog svetskog rata u Evropi, kako bi razgovarali o svojim ličnim uverenjima o postojanju Boga.
Zvaničan sinopsis filma opisuje da se Frojd, ateista, i Luis, poznati hrišćanski autor i naučnik, “susreću u stavovima tokom sukoba oko postojanja Boga”.
“Freud’s Last Session” je delo inspirisano publicističkom knjigom iz 2002. “The Question of God: C.S. Lewis and Sigmund Freud Debate God, Love, Sex, and the Meaning of Life” autora Armana Nikolija, PBS mini serijom, i istoimenom predstavom iz 2010. godine autora Marka Sent Žermena.
Frojd je proveo poslednje godine života u Ujedinjenom Kraljevstvu posle bekstva od nacista iz Austrije, i nije poznato da se ikada sreo sa Luisom, koji je radio na Magdalen koledžu Univerziteta u Oksfordu tokom perioda prikazanog u filmu.
Sent Žermen se vratio kako bi napisao scenario za film kao adaptaciju svoje predstave. Film je režirao Met Braun, čiji prethodni rediteljski rad uključuje film “The Man Who Knew Infinity” (2015).
“Freud’s Last Session” počinje da se prikazuje 22. decembra.
Ovo je Hopkinsov drugi film u 2023. godini. Takođe je igrao u predstojećem biografskom filmu “One Life”, još jednoj drami koja se delimično odvija u periodu pred Drugi svetski rat.
On u filmu tumači Engleza koji je zaslužan za dovođenje stotine dece iz tada okupirane Čehoslovačke u Englesku, mesecima pre nego što je rat počeo.
U petak, 27. oktobra, tačno u 12:00, počinje prodaja prvog kontigenta kompleta ulaznica za Arsenal fest 2024.
Četrnaesto izdanje Arsenal festa u prostoru Kneževog arsenala u Kragujevcu trajaće tri dana, od 27. do 29. juna 2024, a komplet ulaznica za sve tri festivalske večeri koštaće 3.500 dinara u promotivnom periodu.
U pitanju je prvi kontigent ulaznica, po povlašćenoj ceni, za najvernije fanove Arsenal festa koje se mogu nabaviti na prodajnim mestima i na sajtu Tickets.rs.
Photo: Promo
Arsenal fest će narednog juna biti održan u punom kapacitetu festivalskog prostora jer će biti završeno renoviranje čuvenog tornja koji krasi Knežev Arsenal od 19. veka.
Podsetimo, ove godine je prestižnu manifestaciju posetilo više od 40.000 ljudi koji su uživali u nastupima oko 60 umetnika iz 16 zemalja sveta.
Arsenal fest će 2024. biti u znaku dobre muzike, ali i svetla. Biće obeleženo 140 godina otkad je, 1884, u Vojno-tehničkom zavodu u Kragujevcu, zasijala prva sijalica na Balkanu.
Gibonni, Arsenal Fest 2023/ Photo: AleX
Gibonni, Arsenal Fest 2023/ Photo: AleX
Dubioza kolektiv, Arsenal fest 2023/ Photo: AleX
Dubioza kolektiv (Arsenal fest 2021)/Photo: AleX
Clutch, Arsenal fest 2023/ Photo: AleX
Clutch, Arsenal fest 2023/ Photo: AleX
The Cult, Arsenal Fest 2023/ Photo: AleX
Parov Stelar, Arsenal Fest 2023/ Photo: AleX
Parni valjak, Arsenal Fest 2023/ Photo: AleX
Joker Out, Arsenal Fest 2023/ Photo: AleX
Buč Kesidi, Arsenal Fest 2023/ Photo: AleX
Buč Kesidi, Arsenal Fest 2023/ Photo: AleX
Let 3, Arsenal Fest 2023/ Photo: AleX
Arsenal Fest 2021/ Photo: AleX
Izvesno je da će izvođači naredne godine na Main, Garden i Explosive DJ stageu nastupiti u posebnom, do sada neviđenom ambijentu, pa je realno da Arsenal 2024. ponovo podigne standarde na još viši nivo i donese nove rekorde po broju posetilaca.
Budite među prvima koji će obezbediti svoje mesto na sledećem Arsenal festu i spremite se za vrhunsko uživanje u muzici u srcu Šumadije!
U četvrtak, 26. oktobra, na svim digitalnim platformama objavljen je “Ursa Major” (Sekvoja), četvrti album poznatog džez sastava Schime.
Sastav benda čine najznačajnija imena savremene domaće džez scene: saksofonista Luka Ignjatović, pijanista Sava Miletić, basista Boris Šainović i bubnjar Peđa Milutinović.
Album je nastao u toku 2022. godine i na njemu se nalazi sedam novih autorskih kompozicija, od kojih šest kao autor potpisuje Sava Miletić, a jednu Luka Ignjatović, dok aranžmane potpisuje čitav bend.
– Posle skoro deset godina postojanja, bend je na ovom albumu pokazao zrelost koja je bila neophodna kako bi delikatne i konceptualno zahtevne kompozicije, koje ovaj album sačinjavaju, dostigle svoj pun potencijal. Bend je uspeo da stavi svoje članove u potpunosti u službi muzike čemu oduvek i težimo – istakao je saksofonista Luka Ignjatović.
Luka Ignjatović, Schime i Muzikon (BJF 2022)/ Photo: AleX
Posle prošlogodišnjeg izdanja “Melange” snimljenog sa Kamernim orkestrom Muzikon, sastav Schime se ove godine vraća osnovnoj formaciji kvarteta, nastavljajući da istražuje i pomera granice vlastite kreativnosti.
Ovoga puta, prateći autorsku viziju Save Miletića, četvorica uigranih muzičara predstavljaju nešto kamerniju, liričnu stranu svog izraza.
Stasali i sazrevali na zvucima uzavrele njujorške post-bap scene 21. veka, a potom evoluirali kroz slobodan i avanturistički pristup kombinovanju džeza i klasične muzike na tragu legendarnog Vejna Šortera, na albumu “Ursa Major” dodaju i delikatnu notu savremenog evropskog pijanističkog džeza.
Podjednako se oslanjajući na svetlu tradiciju žanra i savremene tendencije, na vanvremenske i prepoznatljive žanrovske koordinate ali i iskorake u nepoznato, Schime danas predstavljaju jedan od najzrelijih autorskih projekata i pokretačku snagu džez scene u Srbiji.
Sava Miletić/ Photo: Vladimir Veličković
Sastav je osnovan 2015. godine u Beogradu, a svoj prvi album “Do You Really Wanna Play?“ objavili su 2016. godine za Metropolis Music.
Nastupi benda privukli su veliku pažnju domaćih i stranih kritičara, od kojih treba izdvojiti sjajne kritike dva najpoznatija džez medija – magazina Downbeat i sajta All About Jazz.
Bend je drugi album “Visualisation“ izdao za švajcarsku izdavačku kuću UNIT Records maja 2018. godine.
Od 2020. godine Schime sarađuje sa kamernim ansamblom Muzikon. Članovi benda su za ovaj nesvakidašnji kombinovani sastav (džez kvartet i devetnaetočlani gudački orkestar) komponovali originalnu muziku koja je javnosti bila predstavljena online nastupom na Agelast Youtube kanalu uživo iz Kolarčeve zadužbine.
Nastup je privukao veliku pažnju publike i kritičara pa je usledio poziv sa Moers festivala u Nemačkoj na kojem je ovaj projekat predstavljen evropskoj publici putem čuvene televizije Arte.
Usledili su nastupi u Srbiji i Crnoj Gori kao i otvaranje Beogradskog džez festivala 2022 godine.
Generacija Z želi manje seksa i više prijateljstva na malim i velikim ekranima, pokazalo je istraživanje Univerziteta u Kaliforniji.
Prema godišnjem istraživanju pod nazivom “Tinejdžeri i ekrani”, današnji adolescenti u Americi žele manje seksa i traume prikazanih u serijama kao što su “Euforija” i “Idol”.
Umesto toga, žele da više više priča koje odslikavaju iskustvo “poput njihovog”, odnosno više platonskih veza i manji fokus na romanse.
Psihološka katedra sprovela je istraživanje na 1.500 adolescenata od 10 do 24 godine starosti, a većina (51,5%) želi da vidi više sadržaja na temu platonskih veza i prijateljstava.
Skoro polovina (47,5%) rekla je da seks uopšte nije potreban za razvijanje radnje u većini serija i filmova, dok 44,3% kaže da ima previše romanse na ekranu.
Nemali je broj onih (skoro 39%) koji su izjavili da žele da vide više aromantičnih i aseksualnih likova.
Generacija Z/Photo: shutterstock
Adolescenti su takođe izrazili nezadovoljstvo raznim klišeima, poput onog da muško-žensko prijateljstvo uvek mora da preraste u zaljubljenost.
Seksualni odnosi među Generacijom Z se takođe smanjuju
Ovi zaključci u skladu su sa nekoliko istraživanja koja su pokazala da se broj seksualnih odnosa među pripadnicima generacije Z smanjuje.
Razlog za to je, između ostalog, to što je pandemija i izolacija uzrokovala veću potrebu za priajteljstvima, jer se sve više ljudi osećalo usamljeno.
Još jedna stvar koju je novo istraživanje otkrilo je da tinejdžeri ne vole puno sadržaj koji u pozitivnom kontekstu prikazuje bogatstvo i slavu, što je privuklo samo 10,5%.
Više od polovine ispitanika više voli originalni sadržaj umesto franšiza, novih verzija postojećih dela ili adaptacija.
Ovog vikenda u Klubu studenata Banjaluka biće održana dva koncerta benda Zoster: u petak, 27. i subotu, 28. oktobra.
Zoster je trenutno jedan od najpopularnijih bendova u regionu, objavili su i novi album, a sudeći po reakcijama publike, poredsinglova koji su prethodili albumu, sve pesme sa poslednjeg izdanja “Najgori“ postale su hitovi, koje publika na nastupima benda, pjeva u glas.
U novim, ali i starim hitovima Zostera ovog vikenda uživaće i banjaučka publika u Klubu studenata.
Dokumentarac traje skoro 13 minuta i osvrnuće se na rane dane Hendriksove karijere i njegov put do uspeha. Film se bavi i čuvenim live albumom iz 1967. godine, kada je Džimi nastupao u Hollywood Bowlu.
Dokumentarac sadrži intervjue sa muzičarima Mikijom Dolencom i Česom Čendlerom, kao i sa Džimijevim kolegama iz Experience benda Noelom Redingom i Mičom Mičelom, piše NME.
Dugo očekivana nova i istovremeno poslednja pesma Beatlsea “Now and Then” koju su snimila sva četiri člana biće objavljena sledeće sedmice zahvaljujući istoj tehnologiji veštačke inteligencije (AI) koja je korišćena za poboljšanje zvuka u dokumentarnom filmu Pitera Džeksona “Get Back”.
– Evo ga, Džonov glas, kristalno jasan – rekao je Pol Makartni, navodeći da je uzbudljivo i u 2023. godini i dalje raditi na muzici Beatlesa i uskoro objaviti novu pesmu koju javnost nije čula, objavio je Guardian.
“Now and Then” je napisao i otpevao Džon Lenon kasnih 1970-ih u svom domu u Njujorku.
Lenonova udovica Joko Ono dala je 1994. godine demo snimak Polu Makartniju na kaseti sa napisom “Za Pola”, koja je takođe uključivala Lenonove demo snimke za “Free As a Bird” i “Real Love”.
Poslednje dve pesme završili su Makartni, Ringo Star i Džordž Harison i objavljene su kao singlovi u okviru projekta Beatles Anthology, dok je zbog tehnoloških ograničenja objavljivanje pesme “Now and Then” bilo odloženo.
Više od četvrt veka kasnije, Džekson je koristio softver uz pomoć veštačke inteligencije da demiksuje originalni audio snimak sa snimka Bitlsa iz 1970. godine, kada je grupa snimila svoj poslednji album “Let It Be” da bi se izolovali instrumenti i vokali za dokumentarnu seriju “Get Back”.
Makartni je rekao da je tehnologija veštačke inteligencije korišćena da se “izvuče” glas Džona Lenona iz starog demo snimka da bi mogla da se dovrši pesma.
Beatlesi su se ponovo okupili 1995. godine i snimili Lenonove pesme “Free As A Bird” i “Real Love”, što su bili prvi novi snimci grupe posle 25 godina.
Tada su pokušali da snime i pesmu “Now and Then”, ali su odustali.
Nova tehnologija sada je to omogućila, a kako se navodi, ideja je došla iz dokumentarca o Bitlsima “Get Back” u kome je autor filma Piter Džekson koristio veštačku inteligenciju.
Ovogodišnje 22. izdanje Međunarodnog festivala harfe svečano je otvoreno 25. oktobra koncertom nemačko-austrijske umetnice Mirjam Šreder na sceni Kolarčeve zadužbine.
Pored Beograda, program je održan i na pozornici Kulturnog centra Pančevo.
Festival će ove godine biti održan prema posebnom konceptu i zamisli, u nekoncertnim prostorima kao što su PTT muzej, “Miljenko Dereta”, Muzej nauke i tehnike, ali i u velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine.
Kako su naveli organizatori, već 22 godine ovaj festival je jedna od najznačajnijih tačaka na kulturnoj mapi Beograda. Publika će na tematski raznovrsnim koncertima prisustvovati nastupima vrhunskih harfista iz celog sveta.
Mirjam Šreder/ Photo: Promo
Mirjam Šreder iz Austrije, afirmisana harfistkinja, debitovala je sa 15 godina na velikoj sceni izvođenjem dvostrukog koncerta za harfu i flautu Volfganga Amadeusa Mocarta.
Pored koncerta na otvaranju festivala, Šreder će održi i master časove našim studentima sa Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu.
– Za mene koncert predstavlja jedan od najintimnijih trenutaka medju ljudima. Muzičar svojoj publici otvara puteve u svoju dušu, darežljivo deleći slušaocima radost, tugu, napetost i mir, ali posebno emocije koje prevazilaze granice našeg jezika i mogu se izraziti samo kroz muziku – naglasila je Mirjam Šreder.
Šreder je publici predstavila program koncerta kroz dela četiri kompozitora: Johana Sebastijana Baha – “Partita br. 6 u e-molu BWV 830” (sa četiri stava – “Tokata”, “Alemanda”, “Sarabanda”, “Kuranta”), J. P. Mitmana – “Sa srebrnim trnjem”, M. Turnijea – “Dinarima opus 30” i Gabrijela Forea – “Gospodarica zamka u svojoj kuli, op. 110”.
Inače, Mirjam Šreder je profesorka harfe na Univerzitetu za muziku i scenske umetnosti u Beču, a pored solističkih koncerata, fokus njenog rada je izvođenje nove i kamerne muzike.
Mirjam Šreder/ Photo: Promo (Harfa fest)
Pored koncerta na Kolarcu, sinoć u Kulturnom centru Pančeva održan je nesvakidašnji audio-vizuelni projekat. Harfistkinja Emilija Đorđević i likovna umetnica Gorana Aća nastupile su na multimedijalnom koncertu “Predeli harmonije – muzika za solo harfu i likovnu umetnost“.
Šest kompozicija iz epoha baroka, klasicizma, romantizma i 20. veka su praćene pejzažima – digitalnim slikama. Uz svaku kompoziciju osmišljena je slika koja prikazuje isti predeo, ali tokom različitog doba dana. Šest numera obuhvataju period od jednog dana, od svitanja do kasne noći, čime se muzici daje i koncept vremena.
Harfa/ Photo: pixabay.com
Na 22. Međunarodnom festivalu harfe publici će se predstaviti (i doneti duh Turske kroz muziciranje na harfi) tematskim koncertom “Turska harfa“ umetnice Širin Pandžaroglu.
Koncert će biti održan u Konaku Knjeginje Ljubice, u petak, 27. oktobra od 19:30 časova.
Ugledni američki list “Vašington Post“ opisao je tursku umetnicu kao “veliki talenat međunarodnog renomea“, a Pandžaroglu se trudi otkrivanju različitih muzičkih identiteta harfe.
Širin Pandžaroglu nastupala je širom sveta, solistički, uz pratnju svetskih orkestra i kao kamerna muzičarka. Održavala je majstorske kurseve u Japanu, Srbiji, Sloveniji i u svojoj rodnoj Turskoj.
Pandžaroglu je i spisateljica o tehnikama vežbanja za harfiste, oblasti interesovanja o kojoj je predavala na 9. Svetskom kongresu harfi u Dablinu (Irska).
Širin Pandžaroglu/ Photo: Promo (Harfa fest)
Vrhunac 22. Međunarodnog festivala harfebiće održan u subotu, 28. oktobra u 20:00 časova u Velikoj sali Kolarca.
U prvom delu koncerta na programu će biti dela srpskih kompozitora. Narudžbinu ovogodišnjeg Festivala harfe, kompoziciju “Pesme o slobodi“ Svetlane Savić premijerno će izvesti akademski hor “Collegium Musicum“ i ansambl harfi (Irina Pejoska, Jelena Tutić, Jana Čubrilović, Una Dejanović, Olga Marković i Korana Čiča Potkonjak) uz dirigenta Dragane Jovanović.
Na programu će biti i kompozicija za dve harfe – “Zagonetna arabeska“ Dušana Radića u izvođenju Ljiljane Nestorovske i Milene Stanišić i još jedna svetska premijera – kompozicija “Mon petit village imaginaire“ Miloša Raičkovića i izvođenju harfistkinje Ivane Pejoske, oboiste Bojana Pešića, horniste Fjodora Rogina, violiniste Vojina Aleksića i violončeliste Pavla Popovića.
Kao specijalni gost Festivala, u drugom delu koncerta nastupiće poznati harfista iz Izraela – Sivan Magen, laureat nagrada na najvećim svetskim takmičenjima harfista.
Photo: unsplash.com
Muzej nauke i tehnike biće domaćin 29. oktobra od 19:00 časova gde će se publici predstaviti pobednici takmičenja “Memorijal Milica Barić“, učenici i studenti harfe iz Srbije.
Podsetimo, profesorka Milica Barić kojoj je takmičenje i posvećeno, kao umetnik i pedagog ostavila neizbrisiv trag na muzičkoj sceni Srbije i regiona.
Bila je počasna predsednica Udruženja harfista i prijatelja harfe Srbije, članica Udruženja muzičara Srbije (UMUS), dugogodišnja članica Beogradske filharmonije, inicijatorka Međunarodnog festivala harfe u Srbiji.
U utorak 31. oktobra u PTT muzeju solistički koncert će održati harfistkinja Katarina Rakić. Osnovne i master akademske studije harfe ona je završila na Fakultetu muzičke umetnosti (FMU) u Beogradu, a 2018. master studije na Akademiji muzičke umetnosti u Pragu.
Posle pesama “Ti i ja”, “Uhode” i “Ena”, Darko Rundek i Jazz Orkestar HRT-a, objavili su četvrti, ujedno i posljednji, singl sa Porinom nagrađenog albuma “Za vašu posljepodnevnu razonodu“.
Radi se o pesmi “Šejn”, ovog puta u aranžmanu Mirona Hausera, a u izvođenju Jazz Orkestra HRT-a i pod dirigentskom palicom Mirona Hausera.
– Šejn ovaj put pobedonosno jaše sa velikom bandom iskusnih profesionalaca na strani pravde. Posoljena aranžmanom, pesma je dobila dodatni ukus i sjaj. Oh yeah! Uživajte u slušanju – rekao je Darko Rundek.
Darko Rundek i Ekipa (OK Fest 2021)/ Photo: AleX
Na albumu “Za vašu poslijepodnevnu razonodu“ nalazi se dvanaest Rundekovih pesama snimljenih s Jazz Orkestrom HRT-a, u aranžmanima Mirona Hausera, Luke Žužića i Maka Murtića.
Jedan od najprodavanijih vinilnih izdanja Darka Rundeka povod je za njegova dva nova koncerta najavljena za početak naredne godine u MTS dvorani.
Naime, 8 . i 9. februara 2024. godine Darko Rundek će jazz verzije svojih pesama izvesti uživo u pratnji RTS-ovog orkestra Big Bend, koji proslavljaju 75 godina postojanja.
