Velika berza ploča, važan kulturni događaj za sve ljubitelje muzike, biće održana u nedelju 16. jula od 10 do 14 časova u Domu omladine Beograda, u Holu Amerikane.
– Sa tradicijom dužom od trideset godina popularna “Berza ploča” menjala je mesto okupljanja, ali je baza kolekcionara svoje iskustvo prenosila s generacije na generaciju. Jedna od tih lokacija bila je tokom osamdesetih i Dom omladine Beograda, koji je skoro 60 godina kultno mestu u srcu prestonice – ukazano je u najavi događaja.
Prema rečima organizatora, posetioci i izlagači imaće priliku da u prijatnom i klimatizovanom prostoru razmenjuju i prodaju polovna, kao i dobro očuvana originalna izdanja na pločama i diskovima (CD, DVD i Blurej).
Oni napominju da je strogo je zabranjena prodaja kompjuterskih programa, igrica, kompjuterske opreme, legalnih i nelegalnih filmova kao i praznih medija.
Berza ploča se, da podsetimo, održava svakog meseca.
Američka Akademija televizijske umetnosti i nauka objavila je danas nominacije za 75. dodelu Emmy nagrada, a najviše nominacija, 27, ima serija “Succession”.
Među nominovanima za najbolju dramsku seriju našli su se “Andor”,”Better Call Saul”, “The Crown”, “House of the Dragon”, “Succession”, “The White Lotus” i “Yellowjackets”, prenosi N1.
U kategoriji najbolje humorističke serije nominovani su “Abbott Elementary”, “Barry”, “The Bear”, “Jury Duty”, “The Marvelous Mrs. Maisel”, “Only Murders in the Building”. “Ted Laso” i “Wednesday”.
Nominovani za nagradu u kategoriji najbolje mini-serije su “Beef”, “Dahmer – Monster: The Jeffrey Dahmer Story”, “Daisy Jones & the Six”, “Fleishman Is in Trouble” i “Obi-Wan Kenobi”.
Za najboljeg glavnog glumca u dramskim serijama nadmeću se Džef Bridžis, (“The Old Man”), Brajan Koks (“Succession”), Kiran Kalkin, (“Succession”), Bob Odenkirk, (“Better Call Saul”), Pedro Paskal (“The Last of Us”) i Džeremi Strong (“Succession”).
Za najbolje glavne glumice u dramskim serijama nominovane su Šeron Horgan, (“Bad Sisters”), Melani Linski, (“Yellowjackets”), Elizabet Mos, (“The Handmaid’s Tale”), Bela Remsi, (“The Last of Us”), Keri Rasel, (“The Diplomat”) i Sara Snuk (“Succession”).
Za nagradu za najboljeg glavnog glumca u humorističkim serijama nominovani su Bil Hader (“Barry”), Martin Šort (“Only Murders in the Building”), Džejson Sigel (“Shrinking”), Džejson Sudejkis (“Ted Laso”) i Džeremi Alan Vajt (“The Bear”).
Za nagradu za najbolju glavnu glumicu u humorističkim serijama nominovane su Kristina Apelgejt (“Dead to Me”), Rejčel Brosnan (“The Marvelous Mrs. Maisel”), Kinta Branson (“Abbott Elementary”), Nataša Lione (“Poker Face”) i Džena Ortega (“Wednesday”).
U svoje vreme, Pink Floyd je ostvario umetnička dostignuća koja su legendarna. Bilo da je reč o osmišljavanju neke od najluđih psihodelija 1960-ih tokom perioda sa Sidom Baretom ili savladavanju konceptualnog albuma sa poput “The Dark Side of the Moon” iz 1973. oni su bend koji je svoje mesto zacementirao u istoriji muzike.
Po mnogima, oni su verovatno drugi najveći bend svih vremena posle Beatlesa. Shodno tome, postoji mnogo uzbudljivih “skokova” u njihovom opusu.
Gurajući sebe, studijski rad i nastupe uživo do krajnjih granica, tajno oružje Pink Floyda uvek je bila njihova želja da nastave da se napreduju i podižu lestvicu. To je jedan od glavnih razloga zbog koga su u tren oka mogli da pređu od zastrašujućih psihodelija Baretove ere do prefinjenosti u režiji Rodžera Votersa. Između vrhunaca oba perioda, svako izdanje je ojačalo i ponudilo robusniji prikaz grupe i njihove moći da konstantno napreduju i eksperimentišu.
Naravno, debata o njihovom najboljem albumu traje decenijama, jer skoro je nemoguće izabrati najbolji od klasika kao što su: “The Piper”, “The Dark Side of the Moon”, Wish You Were Here” i “The Wall”.
Bez obzira na to, pravi pokazatelj toga koliko je Pink Floyd legendaran je da imaju toliko zapaženih momenata van svojih najpoznatijih. Široko uticajan bend, koji mnogi umetnici kao što su Radiohead, The Smashing Pumpkins, Dejvid Bouvi i Queen navode kao idole i uzore, deluje neverovatno da im je samo jedna pesma bila na prvom mestu top lista.
Nije iznenađujuće da “Another Brick in the Wall, Pt. 2” drži to priznanje. Bezvremenska gitarska linija, fanki bas i zarazan refren, su samo neki od sastojka koji su ovu pesmu stavili na vrh top lista singlova u četrnaest zemalja, uključujući SAD i UK. Do danas je prodata u više od četiri miliona primeraka širom sveta.
Pokazatelj toga kako je bend uvek držao prst na pulsu publike – što ih je dovelo do toga da budu prisutni duže od mnogih svojih kolega iz 1960-ih – producent Bob Ezrin je predložio da flertuju sa elementima diska u pesmi, koji je bio popularan žanr za to vreme. Bend je verovao njegovoj proceni i odlučio da ga posluša, što se ispostavilo kao prava odluka.
Gilmor se prisetio kako je to izgledalo:
– Ezrin mi je rekao, “Idi po klubovima i dobro poslušaj šta se dešava sa disko muzikom.” Naterao sam se da izađem i samo sam čuo glasne repetitivne bas bubnjeve koji su se samo vrteli bez bilo koje promene – rekao je i dodao:
– Iskreno, bilo mi je odvratno, ali sam shvatio zašto ljudi to vole. Vratio sam se u studio i sa bendom pokušao da pretvorimo jedan od delova naše pesme u nešto slično disku kako bi ljudima više ulazilo u uši – objasnio je legendarni gitarista.
Festival ARLEMM u Arilju će i ove godine, 14. put zaredom, privući najpoznatija imena kvalitetne umetničke muzike
U subotu 15. jula će u Arilju, koncertom Nemanje Radulovića i Double Sens orkestra, zvanično biti otvorena 14. po redu manifestacija ARLEMM.
Tokom proteklih 14 godina, Arilje je postalo kulturni svetionik i prestonica muzičkih dešavanja tokom letnjeg perioda – ističu organizatori. Okupljajući vrhunske predavače, izvođače iz zemlje i inostranstva, ARLEMM je izgradio prepoznatljiv i atraktivan ambijent za svu talentovanu decu koja su željna da uživaju u umetnosti i prirodi na jedan poseban način.
Arlemm festival Arilje, plakat
Deca i mladi pohađaju časove klavira, violine, violončela, viole, gitare, flaute, kontrabasa, kamerne muzike, solo pevanja i duhovnog pevanja, a od ove godine, po prvi put i nastavu harmonike.
Od samog početka, ideja festivala je zasnovana na pružanju mogućnosti najmlađima da se upoznaju sa klasičnom, duhovnom, tradicionalnom i džez muzikom; da kroz rad sa sjajnim predavačima načine svoje prve korake, da osete da su deo jednog novog muzičkog sveta.
ARLEMM u sebi sadrži lepezu umetničkih i muzičkih pravaca, te osim klasične, duhovne, tradicionalne i džez muzike, tu je i mnoštvo radionica o zaštiti i čuvanju životne sredine, predavanja o lepoj pisanoj reči, slikarske i plesne večeri, radionice o improvizaciji u muzici.
– Trudimo se da budemo prepoznati po raznolikosti uz visoke standarde kvaliteta – istakao je direktor manifestacije Dragutin Mladenović i pozvao publiku da poseti Arilje
ARLEMM je za poslednjih 14 godina ugostio sjajne izvođače među kojima su Divna Ljubojević, Stefan Milenković, Jovan Kolundžija, Robi Lakatoš, kao i kamerne orkestre, Sveti Đorđe, Metamorfozis, Muzikon, Orkestar Škole za muzičke talente iz Ćuprije, Kamerata Akademika…
Crkva Svetog Ahilija, Arilje/ Photo: Arlemm promo
Ove godine će ARLEMM svečano otvoriti Nemanja Radulović i Dabl sens orkestra.
– Pored klasične muzike, naš festival je otvoren i za druge umetničke pravce, pre svega umetnike koji neguju kvalitetan muzički izraz. Već 10 godina, na ARLEMM-u uspešno funkcioniše Studio za duhovnu muziku Divne Ljubojević, a u porti Crkve svetog Ahilija iz 13.veka imamo priliku da slušamo duhovna predavanja i najbolje horove iz regiona – rekao je Mladenović i dodao:
– Jedan od najvećih uspeha ARLEMM-a kao festivala umetnosti je u objedinjavanju institucija, fondacija, donatora i ljudi koji su prepoznali energiju, entuzijazam, kvalitet i vrednosti koje ostavljamo iza nas.
Između ostalih, u Arilju će do 30. jula nastupati i Nikola Pejaković Kolja, EJO, Patribrejkers, JimI Hendrix tribute band… a biće održano i mnoštvo umetničkih i edukativnih radionica, projekcija filmova, pozorišnih predstava, promocija knjiga…
ARLEMM uspešno funkcioniše pre svega zahvaljujući podršci koja stiže iz: Grada Beograda, Ministarstva kulture i informisanja,a, Biblioteke Dobrilo Nenadić i Opštine Arilje, Goethe Instituta, Austrijskog kulturnog foruma, brendova Extreme Intimo, Samsung i Positive line, i drugih društveno odgovornih kompanija i pojedinaca.
Na kraju, organizatori ARLEMM-a pozivaju: Posetite Arilje od 15. do 30. jula i podržite umetnost!
Reklo bi se da najpoznatiji muzičari nemaju zbog čega da žale, posebno kada se uzmu u obzir hitovi broj jedan, najprodavaniji albumi i slava koju su stekli u pop kulturi.
Zaista, ljudi poput Boba Dilana, Elvisa Prislija, Dejvida Bouvija, Debi Hari i Eltona Džona pokupili su toliko priznanja u različitim industrijama zabave, uzimajući Gremije, Oskare, Emije i još mnogo toga.
Debi Hari, najpoznatija kao pevačica sastava Blondie, imala je takav uspeh sa albumom “Parallel Lines” iz 1978. koji je prodat u preko 20 miliona primeraka, a nekoliko pesama našlo se na vrhovima top lista u brojnim zemljama.
Ali, iako je postigla uspeh sa singlovima kao što su “Call Me”, “One Way or Another” i “Heart of Glass”, Debi je takođe igrala u brojnim filmovima poznatih reditelja.
Pojavljujući se u “Videodromu” Dejvida Kronenberga, “Hairspray” Džona Votersa, “New York Stories” Martina Skorsezea i “Cop Land” Džejmsa Mangolda, Debi Hari je postala kultna filmska zvezda. Međutim, postoji jedan projekat za koji je gorko zažalila što ga je odbila.
Njeno angažovanje u flimskoj industriji uglavnom je došlo početkom 1980-ih, u periodu kada je pevačica morala da brine o Krisu Stajnu, svom kolegi iz benda i partneru, nakon što se srušio na bini krajem 1982.
– Ljudi su napravili dramu od činjenice da sam se brinula o Krisu kada je bio bolestan, ali radila sam ono što bi svako učinio za osobu koju voli. Generalno, bilo je to teško vreme, a ja sam donela nekoliko loših odluka – rekla je pevačica za The Mail on Sunday.
Govoreći zbog čega se kaje tokom svoje karijere na filmu, ona je objasnila:
– Najviše sam zažalila što sam odbila ulogu androida po imenu Pirs u “Blade Runneru” Ridlija Skota. Uloga je na kraju pripala Deril Hani. Moja diskografska kuća nije želela da odvojim vreme za snimanje filma. Nije trebalo da ih slušam.
“Blade Runner” je postao jedan od najpoznatijih naučno-fantastičnih filmova svih vremena i jedan od najomiljenijih filmova 1980-ih, a bio je nominovan i za dva Oskara.
Film sa Harisonom Fordom u glavnoj ulozi govori o futurističkom policajcu koji progoni grupu androida odgovornih za krađu svemirskog broda prilikom očajničke potrage za svojim tvorcem.
Kao što je Hari istakla, Deril Hana je na kraju dobila ulogu, a lik koji je igrala postao je uticajan u naučno-fantastičnoj pop kulturi. Bila je to tek treća Hanina uloga u dugometražnom ostvarenju, a glumica je nastavila filmsku karijeru, pojavivši se između ostalih sa Tomom Henksom u filmu “Splash” iz 1984. godine, “Wall Street” Olivera Stouna i akcionim filmovima Kventina Tarantina “Kill Bill: Vol 1 & 2”.
U subotu 15. jula 2023. godine.,na starom mestu ispred starog mlina, članovi Udruženja muzičara Suvača demo fest iz Kikinde sa brojnim gostima od 18 do 03h “samleće” mnoge poznate note i mnoge koje će se čuti prvi put.
Među brojnim učesnicima sedmog Suvača demo festa su neki od sjajnih autorskih bendova koji dolaze iz više gradova: Nepalac (Zrenjanin), Arhetipovi (Novi Sad), Les Filles (Bečej), Faust (Subotica), Uroš i Nejaki (Zrenjanin), kao i ovogodišnji hedlajneri Suvača Demo Festa – Direct Drive iz južnobanatskih rock sela, pobednici Zaječarske gitarijade 2022. godine
Legendarni basista Red Hot Chili Peppersa rođen je kao Majkl Piter Balzari, ali je profesionalno poznat kao Flea, još od najranijih dana Red Hot Chili Peppersa.
Štaviše, kada pogledamo još ranije u njegovu karijeru možemo da vidimo da je njegovo umetničko ime oduvek imalo Flea u sebi. Njegov prvi “zvaničan” nadimak na sceni je bio Mike B. the Flea, pre nego što su Red Hot Chilli Pepersi uopšte formirani.
Dakle, zaista – zašto se zove Flea? I da li znate kako je Flea uopšte stekao svoje sada već svetski poznato umetničko ime?
Kao i kod svake velike rokenrol priče, nekoliko različitih (ali često vrlo sličnih) odgovora na ovo pitanje isplivalo je na površinu tokom godina.
Počnimo sa najverovatnijeg, priče koju je i Flea sam potvrdio.
Flea u seriji “Obi-Wan Kenobi”
Kako je objavio The Guardian 2019. i prema njegovoj autobiografiji iz iste godine, “Acid for the Children”, Flea (Buva) je ovaj nadimak dobio još kao dete. Prema tom izvoru, ime ima svoju osnovu u Flea-ovoj nemirnoj prirodi i malom rastu u njegovoj mladosti.
Činilo se da se basista Red Hot Chili Peppersa slaže sa ovim objašnjenjem imena jer je u intervjuu sa Larijem Kingom 2014 rekao:
– Uvek sam bio nekako nemiran, energetičan, divlji tip mladića i zbog toga sam dobio taj nadimak.
To bi mogao da bude ceo ili makar deo odgovora zašto se kultni basista tako naziva. Na kraju, samo on sam zna sigurno, ali postoje i druge teorije.
A druge teorije i ideje o tome šta znači Flea i kako je to basisti postalo umetničko ime, dobile su pažnju tokom godina. Jedna od njih je da je, kada je bio mlad, basista RHCP prodavao sitnice i nakit na buvljaku. Međutim, ta priča, iako interesantna je najverovatnije netačna.
Jednu od najpoznatijih teorija izneo je Radio X, koji je objavio da je nadimak Flea smislio kolega iz Peppersa Entoni Kidis, dok je bend bio na skijanju. Naravno, to niko osim članova benda ne zna i ne može da potvrdi.
Kako god da je dobio ime, Flea je nesumnjivo jedan od najprepoznatljivijih i najomiljenih muzičara u istoriji ne samo rokenrola, nego i muzike u celini. Opet, prvo objašnjenje koje se odnosi na njegovo mladalačko energično ponašanje je najšire prihvaćeno i najčešće povezano sa imenom Flea (Buva), ali šta god da je zapravo tačno, ono što znamo sigurno je da je Majkl Piter Balzari, isto kao i njegov nadimak, unikatan i interesantan.
Studio Warner Bros. objavio je prvi trejler za film “Vonka”. Reč je o filmskoj priči o Viliju Vonki, liku iz romana “Čarli i fabrika čokolade” Roalda Dala. Naslovnog junaka igra – Timoti Šalame.
Za razliku od drugih adaptacija poznate knjige za decu, predstojeći film reditelja Pola Kinga u svom fokusu ima mladog Vilija Vonku i njegove avanture pre nego što je otvorio svoju svetski poznatu fabriku čokolade. U filmu će biti prikazan i trenutak kada se on prvi put susreo sa Umpa Lumpama, patuljcima koji će kasnije raditi u njegovoj fabrici.
Filmske adaptacije uključuju “Willy Wonka and the Chocolate Factory” iz 1971. sa Džinom Vajdlerom u ulozi Vonke i film Tima Bartona iz 2005. sa Džonijem Depom u legendarnoj ulozi.
“Vonka” je filmski mjuzikl, a Timoti Šalame, zvezda ovog ostvarenja, svoj talenat za pevanje i ples pokazaće u sedam numera.
Osim njega, u filmu igraju i Olivija Kolman, Kigan Majkl Kej, Rouan Atkinson, Seli Hokins i Hju Grant. “Vonka” je snimljen s budžetom od 125 miliona dolara.
Šalame je ranije ove godine rekao za magazin Vogue da ga je privukla uloga Vilija Vonke jer je želeo da snimi film za mlađu, optimističniju grupu gledalaca.
– Radovalo me je što ću raditi na nečemu za neciničnu mladu publiku. U vremenu i klimi intezivne političke retorike, kada stalno imate toliko loših vesti, nadamo se da će ovo biti parče čokolade – izjavio je Šalame.
Premijera filma zakazana je 15. decembar. Pogledajte prvi trejler.
Češki pisac Milan Kundera je preminuo u 95. godini, javila je danas češka nacionalna televizija. Najpoznatija dela su mu romani “Nepodnošljiva lakoća postojanja” i “Šala”.
Rođen je 1929. godine u Brnu, a napustio komunističku Čehoslovačku i u Francuskoj živi od 1975. godine, gde je i objavio neka od najčuvenijih dela, među kojima su i “Knjiga smeha i zaborava”, “Umetnost romana” i “Besmrtnost”.
Jedan od trenutno najtraženijih mladih bendova u regionu, slovenačka shagadelic rock`n`roll atrakcija, bend Joker Out najavio je svoj prvi samostalni koncert u Beogradu, koji će biti održan 3. novembra u Domu omladine.
Nakon što su, za samo nekoliko dana, rasprodali dva samostalna koncerta u Novom Sadu, mladi slovenački bend zakazao je druženje i sa beogradskom publikom.
Njihov festivalski nastup na ovogodišnjem Belgrade Beer Festu je bio jedan od najposećenijih, a publika je pokazala da želi ponovo da ih vidi i na samostalnom koncertu. Fanovi iz Srbije nepogrešivo horski pevaju njihove pesme na slovenačkom, a prošle jeseni su objavili i singl na srpskom jeziku “Demoni” i time pokazali koliko im je stalo do srpske publike, koja je u međuvremenu odlično prihvatila i njihovu drugu pesmu na srpskom “Ona”.
Gde god da se pojave svojom moćnom muzikom, neverovatnom energijom i šarmom osvajaju srca, posebno devojaka. Već su rasprodali 12.000 karata za svoj najveći koncert 6. oktobra u ljubljanskoj Areni, a i dva koncerta u zagrebačkoj Tvornici, koji će biti održani u novembru posle beogradskog koncerta, su već rasprodati.
Lista nastupa u ovoj godini vrtoglavo raste, pa su zakazane Irska, Britanska, Poljska, Španska i Nordijska turneja. Moć njihove muzike pokazuju i višemilionska slušanja njihovih pesama na streaming servisima, a evrovizijskih hit i generacijska himna “Carpe Diem”na Spotify-u broji više od 15 miliona slušanja, te se našao i na listi Top 10 Spotify Global Viral Chart.
Svoj muzički opus su započeli 2016. godine i razvili muzički pravac koji se naziva šagadelički rok (shagadelic rock`n`roll), a do sada su objavili dva albuma – “Umazane misli” i “Demoni”.
Njihov internacionalni potencijal prepoznaju i međunarodni mediji, pa BBC ističe saradnju sa Costellom, a The Mirror ih poredi sa Harijem Stajlsom.
Bend trenutno radi i na svom prvom albumu na engleskom, koji bi trebalo da bude objavljen početkom sledeće godine.
Prodaja ulaznica za prvi samostalni koncert benda Joker Out u Beogradu, 3. novembra u Domu omladine, počinje u četvrtak 13. jula u 11 časova, a ulaznice po ceni od 2.500 dinara mogu se kupiti online i na prodajnim mestima efinity.rs.
