Željko Bebek u subotu će proslaviti 50 godina karijere na koncertu u zagrebačkoj Areni. Tim povodom, Bebek je nedavno gostovao u emisiji kod voditelja Dalibora Petka.
Sa njim je bila i koleginica Alka Vuica, koja se prisetila kako je kao tinejdžerka imala priliku da dobije autogram Bebeka.
– Sa petnaest godina, posle koncerta Bijelog dugmeta u Umagu, čekala sam u redu kako bih dobila potpis Željka Bebeka. Napisao mi je – “Alki iz sve snage” – otkrila je Alka, a autogram još čuva.
Nije to jedina anegdota iz prošlosti. Jednom prilikom su i sarađivali, a Alka je želela da ostavi jak utisak. Dok se spremala za prvi sastanak sa Bebekom, u njenom stanu je, ko zna zbog čega, bio i Džuli Štulić.
– Zašto se za njega tako sređuješ. Za mene se nikad tako ne uređuješ – otkrila je Alka da joj je kazao Džoni.
Da li je zaista bilo tako, ili možda nekako drugačije, otkrićemo uskoro, kad se oglasi Džoni…
Vozači naoružani plejlistama hitova slavne kanadske pevačice Selin Dion mesecima muče stanovnike malog novozelandskog grada Porirua glasnim kasnonoćnim “bitkama zvučnika”, a neispavani stanovnici zvali su nadležne u pomoć, a sve više ih se iseljava.
“Bitke zvučnicima” počele su pre najmanje sedam godina širom Novog Zelanda i izbile su u Porirui u novembru 2022. nakon što su navijači slavili mesto Samoe u finalu Svetskog prvenstva u ragbiju.
Kako prenose lokalni mediji, vozači automobila, od kojih su većina potomci pacifičkih nacija, koriste ogromne zvučnike, poput sirena, i stavljaju ih na svoja vozila, pa čak i bicikle kako bi se takmičili jedni sa drugima, odnosno “davili” jedni druge isključivo hitovima Selin Dion.
Uz muziku koja trešti, “takmičarima” stalno rade motori automobila, a buka je nepodnošljiva. Pozivi policiji nisu urodili plodom jer učesnici ovih nesvakidašnjih događaja beže čim čuju policijske sirene.
Svađaju se i tuku, love divlje svinje, kupuju trulu ribu i razbijaju Rimljane. Svi znamo hrabre Gale čije selo jedino odoleva rimskoj imperiji.
Julije Cezar stalno pokušava da pokori galsko selo, ali mu na putu stoji čarobni napitak koji Galima daje nadljudsku snagu. Sada Cezar opet pokušava perfidno da u selo ubaci tipove koji je će rovariti iznutra.
U ranijim sveskama kultnog stripa o Asteriksu i Obeliksu su svi Cezarovi ljudi propadali. Sada šalje Medikusa Visusversusa – a njegov plan je da – uljuljka Gale ljubavlju, zdravom hranom i pozitivnom energijom.
Medikus Visuversus je, reklo bi se, neka vrsta gurua ili lajfkouča kojima je danas svet preplavljen.
Šta može novi autor?
Stripovi o Asteriksu su uvek hod po tankoj žici. Treba da budu u kontaktu s vremenom u kojem izlaze, ali da likovi ostanu autentični. Nije lako preko šest decenija uspevati u tome.
Ljubitelji nisu bili oduševljeni poslednjim sveskama. Kad je autor Rene Gošini umro 1977, njegov ortak, crtač Albert Uderco preuzeo je i pisanje dijaloga. To mu nije baš išlo, nikad nije imao suptilni Gošinijev vic.
Pre deset godina je seriju o Asteriksu preuzeo potpuno novi tim autora, Didije Konrad crta, a Žan-Iv Feri piše scenario. Konrad odlično skida crtački stil Uderza, a Feri piše dijaloge umešno. Njihova prva sveska, “Asteriks među Piktima”, povratila je dobar deo čitalaca.
Tokom pet nastavaka su omiljeni Gali putovali Škotskom, Italijom i daleko na istok. Ali, vremenom kao da su protagonisti opet počeli da gube na oštrini.
Povratak među Gale
Nakon Gošinija, Uderca i Ferija, sada Fabris Karo, poznatiji kao Fabkaro, postaje četvrti autor koji će stavljati reči u usta junacima stripa. Može li taj novajlija da pogodi originalni ton ili priče o Asteriksu definitivno idu nekim drugim pravcem?
Ali, bez brige. Najpre, autori ovoga puta ne šalju junake na daleki put, već ih drže mahom u svom selu. Opet se srećemo s omiljenim likovima poput barda i ostalih meštana.
Asterix: Asterix and the White Iris: Album 40
Obeliks nemoćno pokušava da vozi neku vrstu trotineta. To je aluzija kakvih su sveske o Asteriksu pune – izokola se “pominju” električni trotineti današnjice, klimatski protesti, ksenofobija… I naravno: lajfkoučevi. To je oduvek bila jaka strana Asteriksa, još otkako je 1959. počeo da izlazi.
Dijalozima ne nedostaje humor. Kad Visusversus kaže: “Dobar dan želim, Asterikse! Bližiš se kao nežni jutarnji povetarac!”, ovaj odgovara: “Za tebe sam oluja!”.
Album “Beli iris” je oprezno, jubilarno izdanje sa idejom da vrati stare obožavaoce, ne otera postojeće, a možda čak osvoji i nove. Bili bi to unuci generacije koja je prva uživala u Asteriksovim dogodovštinama.
“Beli iris” je širom sveta u prodaji od ovog četvrtka (26. oktobar).
Slavni vođa, pevač i gitarista grupe Foo Fighters i nekadašnji bubnjar grupe Nirvana, ispričao je tokom jednog intervjua kako je živeo u malom, prljavom stanu s Kurtom Kobejnom dok nisu objavili album “Nevermind” 1991. godine.
Grol se kao bubnjar pridružio bendu Nirvana kada su radili na nastavku svog debitantskog albuma “Bleach” iz 1989., a delio je mali stan s frontmenom Kurtom Kobejnom koji je bio zatrpan smećem i opušcima cigareta, ali sve se promenilo kada su objavili album ‘Nevermind’ 1991. godine koji ih je katapultirao među globalne zvezde.
Tokom gostovanja u podkastu Konana O’Bajena. Dejv Grol je ispričao kako je izgledao njegov život pre uspeha Nirvane:
– Bili smo klinci a kada govorite o vremena koje je od tada proteklo, za mene to nije toliko o godinama. Radi se o iskustva koja su na neki način vodila, jedno za drugim, od troje klinaca koja su zapravo živela ili išla na turneju u svom kombiju da bi jednog dana postali veliki bend. Pre nego što smo snimili ploču “Nevermind”, živeli smo prilično siromašno i u bedi. Živeo sam s Kurtom u jednom malom stanu i svuda su bili samo kukuruzni štapići i cigarete. Bilo je jeb… odvratno. Na sve sam tada bio spreman samo da imam svoj stan i da mogu da živim odmuzike koju stvaram. – ispričao je Grol i nastavio sa svojim uspomenama:
Svejedno, Grol je naglasio da promena nije tako dramatična kao što mnogi misle jer nisu postali milioneri preko noći, i objasnio:
– Znam da se prelaz dogodio jako brzo, ali nisam sledeći dan završio s milion dolara u poštanskom sandučiću. Kada sam znao da imam 15 dolara dnevno znao sam da mogu da kupim dve kutije cigareta. I onda je odjednom sve krenulo: Odseli smo u jednom motelu i delio sam sobu s Kurtom.
Ispričao je i da se nije osećao loše što je odjednom imao novca za trošenje, i ispričao:
– Zaista se nisam osećao da sam u nekom sukobu ili da imam bilo kakav osećaj krivice ili srama što sam otplatio majčinu kuću ili što sam majci kupio auto ili sada mogu debi priuštim kuppvinu novog para cipela. Mi kao bend nismo napravili ništa posebno da bi smo to postigli. Samo smo učinili ono što smo učinili i bio sam stvarno srećan što sam konačno mogao da se izdržavan kao muzičar.
Darkside, dvojac iz Njujorka, povodom desetogodišnjice od prvog albuma predstavio je proširenu verziju istog – “Psychic (Expanded)”.
Darkside, projekt iza kojeg stoje Nicolas Jar i gitarista Dejv Harington, početkom oktobra ove godine obeležili su desetu godišnjicu objavljivanja debitantskog albuma “Psychic“, koje je sada dobilo posebno, samo digitalno, prošireno izdanje “Psychic (Expanded)”.
Izdanje sadrži dve pesme s B-strane originalnog albuma – “Gone Too Soon” i “What They Say” i live verziju “Paper Trails” (Live in Paris, June 05, 2023) snimljenu tokom ovogodišnje evropske turneje. godine.
Psychic (Expanded), album cover
Duo Darkside su u Providensu, 2011. godine osnovali čileanski muzičar elektronske muzike Nicolas Jar i američki multiinstrumentalista Dejv Harington, a njihov prvenac, odmah po objavi, dobio je pohvale mnogih kritičara.
Album je bio odskočna daska za upečatljive i improvizatorske nastupe ovog dvojca, koji su bili na turnejama po celom svetu sve do pauze 2014. godine.
Šest godina kasnije, Darkside su nastavili sa radom, objavivši drugi album pod nazivom “Spiral“.
Na novom EP-u Natali Dizdar “Blues po kišnim plažama”, uz hit “Kad mislim na to” i novi singl “Krug” nalaze i tri jesme – “Padamo”, “Ja znam da me voliš” i “Toliko toga”, a sve one su rezultat rada s njenim dugogodišnjim saradnikom, gitaristom i koautorom Vladimirom Mirčetom o čemu kaže:
– Na EP-u se nalazi pet pesama od kojih je pesma “Kad mislim na to” bila prvi i jedini singl do sada. Album je ‘mekan’ za slušanje, atmosferičan i s primesama bluesa, kao i zvukom pianina koji sve povezuje u celinu.
Pesma “Krug” simbolički je i zaokružila ceo EP, a prati je i video spot koji potpisuje dobitnik nagrade Porin, Benjamin Strike:
– Cilj je kroz spot bilo prikazati momente jednog dana, ispričane kroz prizme nekoliko ljudi/parova (četiri priče, za četiri minuta spota). Želja nam je bila da prikažemo prolaznost života, ali i osećaj kad kao začaran i bez pomaka ostaješ u nekom trenutku, bio on dobar ili loš. Tekst pesme sam doživeo kao sanjiv i “slikovit” te se radnja spota praktički ispisala sama od sebe. Spot smo snimali tri dana, na raznim lokacijama, od Moslavine preko Zagreba.
Šesnaesto izdanje To Be Punk.Festivala, u organizaciji SKCNS Novi Sad, održaće se u Fabrici u petak i subotu, 17. i 18. novembra.
U petak, 17. novembra, nastupiće italijanski hardcore bend Raw Power, hardcore sastav Bait iz Barselone, zagrebački HC/punk/hip hop bend Heihaizi, beogradski hardcore bend Neven, hardcore/punk bend iz Beča Kettenhund i skatecore bend iz Budimpešte Crippled Fox.
U subotu, 18. novembra, nastupiće francuski Oi!/punk bend Cran, punk bend iz Hrvatske Kriva Istina, berlinski punk bend Gulag Beach, punk bend The Chisel iz Londona, punk bend Mižerija iz Zadra i novosadski hc/punk bend Kalo.
Cran/ Photo: Promo
Proteklih godina francuska Oi!/punk scena suvereno važi za vodeću na planeti. Tome su doprineli bendovi poput Syndrome 81 i Litovsk koji su odavno znani u internacionalnim punk krugovima, a Craniz Pariza više nego uspešno ide utabanom stazom na kojoj se sirovost Oi! zvuka susreće sa melanholičnim melodijama. Uz to, imaju jak adut u vidu energičnog ženskog vokala.
Njihov debi album iz ove godine “Natë”, dobio je pozitivne recenzije u fanzinima širom sveta.
Bait/ Photo: Promo
Prošlogodišnji Monteparadiso bio je u toku kada je Kruno (Smrt razuma) poslao poruku: “Obavezno obrati pažnju na bend Bait”. Zatim su se javili i momci iz Kpaxa ne skrivajući oduševljenje, jer su sa njima svirali u Grčkoj.
Vrlo brzo preko Hardcorner Shopa u Srbiju stiže debi album ovog hardcore sastava iz Barselone o kojem svi pričaju. Sa pevačem Vilom čitali ste intervju objavljen u 14. broju fanzina Out Of The Darkness, a sada ćete imati prilike da Bait vidite i čujete uživo u Novom Sadu.
Kriva Istina/ Photo: Promo
Kriva Istina trenutno je jedan od najrespektabilnijih punk bendova na prostoru bivše jugoslavije.
Bend je osnovan pre dve decenije u Slavonskom Brodu, a tokom ovog perioda imali su faze intenzivnog i manje intenzivnog rada.
Od 2018. kada su posle višegodišnje pauze objavili album “Manifest pobune”, značajno raste broj onih koji ih slušaju i poštuju. U pitanju je bend koji novosadska publika voli, i koji u Novom Sadu uvek ima prednost domaćeg terena.
Pre tri godine bilo je dogovoreno da nastupe na To Be Punk festivalu koji se nije desio zbog kovida. Prošle godine morali su da otkažu dolazak u poslednji čas iz zdravstvenih razloga. Neka ovaj put bude treća sreća.
Gulag Beach/ Photo: Promo
Gulag Beach postoji deset godina, i važi za jednu od glavnih uzdanica aktuelne berlinske punk scene.
Iako dolaze iz nemačke prestonice, muzički su najviše inspirisani bendovima rane kalifornijske scene, kao što su Adolescents i Channel 3, dok njihovi gitarski rifovi odišu garažnim šmekom iz 1977. godine i prve punk eksplozije.
I pored toga što su inspirisani zvucima iz prošlih vremena, Gulag Beach zvuče poletno i sveže.
Neven je jedan od najaktivnijih mladih beogradskih bendova, koji uz Nabod i Majak drži konce igre u svojim rukama i koji je uveliko zreo za samostalno izdanje.
Njihovi live nastupi su energični i nabijeni pozitivnom energijom, a u Novom Sadu, u kojem su svirali nekoliko puta, imaju ozbiljnu bazu fanova. Neko je jednom prilikom rekao: “HC/punk scena ne treba da brine za budućnost kada ima ovakvu omladinu”.
Crippled Fox/ Photo: Promo
Spletom okolnosti Crippled Foxnije do sada svirao u Novom Sadu iako je pre nekoliko godina trebalo da nastupi na TBP-u. Ovaj bend sačinjen je od veterana budimpeštanske underground scene, možda ne po godinama samih članova, ali svakako po stažu, aktivnostima i sviranju u pregršt drugih bendova.
Samo bubnjar Mark u svom CV-ju ima na desetine grindcore bendova i sličnih derivata u kojima je svirao. Spojite takvog jednog bubnjara koji melje sa gitaristom i basistom koji imaju više crossover/thrash tendencije i dobijate Crippled Fox.
Bend je obišao svaki kutak Evrope, a i šire. Konačno, furiozni skatecore majstori stižu i kod nas.
Majstore iz Zagreba, Heihaizi, još niste gledali? Evo ih, stižu u Fabriku, tako da nema izgovora nego u prve redove.
Bend koji je početkom godine objavio debi LP na kojem se nalazi 13 haotičnih HC/punk/hip hop pesama u trajanju od svega 18 minuta trenutno se nalazi na evropskoj turneji na kojoj će odsvirati više od 40 koncerata.
Kettenhund je bend iz Beča oformljen pre osam godina koji je do sada objavio kasetu sa demo snimcima i dve 7″ ploče.
Sviraju hardcore/punk srednjeg tempa za značajnom dozom post punka i sirovim moćnim vokalom koji stvara mračnu atmosferu i ukupnoj slici daje još više na težini.
Mižerija je pank ekipa nastala u mračnim ćoškovima Nigdjezemske, autonomnog prostora koji se nalazi u Zadru, na obali Jadranskog mora. Njihov zvuk karakterišu zarazne melanholične vibracije i pop senzibilitet.
Na prvo slušanje, bend podseća na rane demo snimke Boya, ali nabijene snažnim pank stavom, kroz koji provejava moderni mračni pop/post punk. Ako volite melanholičnu stranu britanskog anarho panka i ex-Yu post-pank/novi talas, nikako ne propustite da poslušate Mižeriju.
Njihove pesme nose jaku antiautoritarnu vibraciju sa daškom ekologije i romantizma, a u nekim aspektima njihova muzika zvuči kao logičan nastavak Bosonog Djetinjstva, prethodnog benda Mižerijinog gitariste.
Kalo je grupa koja je nastala u januaru 2009. usled nedostatka hc/punk zvuka u Novom Sadu. Njihovi tekstovi donose kritiku nepotrebnih/pogrešnih pojava u društvu, tj. kritiku “društvenog kala”.
Sirov zvuk kratke minutaže (u velikom broju pesama se vreme trajanja izražava u sekundama) savršen je za plasiranje njihovih ideja, a ujedno pokazuje i uticaje pod kojim je nastao (ex-YU hc/punk osamdesetih, skandinavski hc/punk, britanski hc/punk…)
Raw Power/ Photo: Promo
Svako ko je upoznat sa italijanskom hardcore scenom sigurno zna za kultni sastav Raw Power. Bend sa dugom karijerom u okviru koje je izgradio i zadržao sopstveni identitet.
Album “Screams From the Gutter” ih je lansirao u svetske okvire underground muzike. Predvođeni pevačem Maurom, najistrajnijim članom benda, ekskluzivno dolaze u Novi Sad na To Be Punk. Festival.
The Chisel/ Photo: Promo
The Chisel je bend koji je u Londonu, pred kovid karantin, formirala ekipa koja već dve decenije igra bitnu ulogu na underground sceni.
Grupa je veoma brzo stekla reputaciju eksplozivnog i ubedljivog live benda. Oni cepaju punk koji sjajno oslikava presek dešavanja na sceni od 1982, jer se u njihovom zvuku mogu čuti uticaji kako UK82 punka tako i Oi!-a, anarho punka kao i hardcore zvuka osamdesetih godina prošlog veka.
Album “Retaliation” jedna je od najboljih ploča koja se pojavila u Engleskoj u poslednjih deset godina, a dok spremaju novo izdanje ova sjajna petorka prvi put dolazi na prostore Balkana.
Dvodnevni paket ulaznica za festival može da se kupi preko prodajne mreže Gigstix, kao i online po ceni od 1.500 dinara.
Dnevne ulaznice biće dostupne samo na vratima Fabrike na sam dan festivala po ceni od 1.000 dinara po večeri.
– Jedini način da bend pruži najbolje je staviti ekipu u sobu, svirati i gledati se u oči – započeo je, prisećajući se kako su on, Džeger i Vud počeli da rade na novom albumu “Hackney Diamonds”.
– Nemojte da me terate da pričamo o modernoj muzici. Bubnjevi su na dugme i sve je sintetizirano. Digitalno snimanje je jednosmerni toalet – rekao je Kit Ričards.
Reč je o poznatom neumoljivom stavu gitariste Stonesa koji je izrekao i prošlog meseca za Telegraph. Tada je kazao kako je pop muzika oduvek bila smeće.
– Uvek je bila smeće. Mislim, to je srž svega. Naprave je što je moguće jeftinijom i lakšom i stoga uvek zvuči isto; ima vrlo malo osećaja. Volim da čujem muziku u kojoj ljudi sviraju instrumente. Odnosno, ne volim da čuje plastičnu sintetičku muziku, kako se to nekada zvalo, što se čuje u liftovima, a što je sada standard.
I o hip-hopu se takođe nedavno nije izrazio pohvalno rekavši kako od te muzike ima osećaj kao da ljudi viču na njega.
Američki pevač jermenskih korena najavio je svoje memoare koje je opisao kao priču imigranta, buđenje aktiviste i duhovno putovanje iz tame prema svetlu.
Serž Tankian je otkrio da uskoro izlaze njegovi memoari objavom na društvenim mrežama gde je napisao: “Bum! – Napisao sam novu knjigu. Uživao sam radeći na ovim slučajno nastalim filozofskim memoarima jer su mi pružili jedinstvenu priliku da duboko zaronim u porodičnu istoriju, sopstvene motivacije iz mladosti i lekcije za koje nisam znao da sam ih naučio”.
Memoari bi trebalo da bidi objavljeni 14. maja sledeće godine preko Hachette Booksa, a na web stranica izdavača piše da će Tankianovi memoari biti daleko više od obične rock ‘n’ roll bajke, i da je u pitanju knjiga koja sadrži priču imigranta, buđenje aktiviste i duhovno putovanje iz tame prema svetlu.
U avgustu ove godine Tankian je pozvao američki rock bend Imagine Dragons da otkaže svoj septembarski koncert u Bakuu u Azerbajdžanu putem društvenih medija kada je istakao da je azerbajdžanski petrooligarhijski diktatorski režim izgladnjivao 120.000 ljudi u Nagorno-Karabahu, dodajući da je bivši tužilac Međunarodnog krivičnog suda opisao situaciju na tom području kao genocid.
Tankian je tom prilikom napisao da je poslao privatnu molbu bendu, ali je bio ignorisan. “Kako se humanitarna kriza pogoršava u Nagorno-Karabahu s već zabeleženim gladovanjem, prisiljen sam da objavim ovo pismo i njihovo zanemarivanje ove humanitarne katastrofe. Možda su smatrali da imaju zakonsku obvezu da održe koncert, a možda ih jednostavno nije briga”, napisao je tom prilikom.
Rambo Amadeus , kultni balkanski autor i performer, pretvara svoje koncerte u muzički standup koji definiše kao “Tribute samom sebi” i pojašnjava:
– Tribute samom sebi omogućuje da se malo poigram sa samim sobom i svojim opusom, da pokušam da uspostavim neku relaksiranu distancu u odnosu na ono što sam radio do sada, i otvorim put za novo, oslobodjen teškog bremena ambicije i suvišnih očekivanja, u nadi da ću manje brinuti, a više se zabavljati u interakciji s muzičarima i publikom.
