Još dve nedelje ostalo je do početka Mountain Music Festa, koji se od 11. do 13. avgusta održava na Divčibarama.
Prvog dana, na bini u podnožju ski staze Divčibare Ski Resorta nastupiće Dolores, Bjesovi, Darko Rundek i DJ MKDSL, dok će u subotu na glavnoj bini pevati KKN, Zoster, Goblini, Rambo Amadeus i hip hop dvojac Prti Bee Gee.
Zoster OK fest/Photo: Alex
Za atmosferu na šumskom Vinyl stejdžu biće zaduženi White City Soul, Dirty Hairy, DJ Chivare, Đorđije Stajkić.
Najmlađa bina – Breza stage, 12. avgusta ugostiće Milovana i prijatelje, Funkier Project, Nevenu Jeremić i Lutona & Šćepine vragolije, dok će poslednjeg dana festivala posetioci opuštati uz jugoslovenske hitove i Peđu Radovića.
KKN OK fest 23/Foto: AleX
Darko Rundek OK fest/Photo: Alex
Goblini, Arsenal fest 2022/ Photo: AleX
Svim posetiocima Mountain Music Festa su, kao i svake godine, dostupni brojni sadržaji – avanturistički, sportski, kreativni, naučni.
Kreativne radionice, poput crtanja, slikanja, pravljenja aviončića, kao i edukativne radionice o ekologiji i biodiverzitetu Divčibara, namenjene su najmlađima (i onima koji se osećaju tako).
Za nešto starije, organizatori su spremili radionice plesa i holističkog vežbanja, a tradicionalno će svi ljubitelji planine moći da uživaju u panoramskoj vožnji žičarom.
MMF Kamp/ Photo: Promo
Dodatno, za sve ljubitelje planine i prirode, organizatori su obezbedili i besplatan kamp, koji se nalazi u blizini festivalskih kapija.
Ulaznice su prodaji na sajtu i svim prodajnim mestima tickets.rs, a mogu se kupiti i na ulazu na festival. Kao i svih prethodnih godina, ulaz za decu do 10 godina je besplatan.
MMF Čudesna šuma/ Photo: Promo
Sve dodatne informacije o Mountain Music Festu možete naći na društvenim mrežama, kao i na zvaničnom sajtu festivala.
Barbenheimer – naziv je za globalnu histeriju koja je vrhunac dostigla 21. jula ove godine, kada su u isto vreme premijerno prikazana dva najiščekivanija filma godine – “Barbie” i “Oppenheimer”.
Šta se dešava nekoliko dana kasnije?
Svet mesecima nije prestajao da priča o slučajnosti podudaranja premijera ova dva sasvim različita filma. Domaća publika nije zaostajala za ostatkom sveta, tako da je i u našim bioskopima trend ispraćen jednakim intezitetom.
Film rediteljke Grete Gervig, imao je prilično moćnu i uticajnu marketinšku kampanju, koja je zahvatila sve starosne grupe. Odlazak na premijeru izgledao je kao poseta nekom drugom svetu, uz adekvatnu adaptaciju bioskopskih sala. Potpuna dominacija roze boje u dekoracijama, od balona, disko kugli na plafonu, mesta za fotografisanje, promocije različitih brendova i njihovih proizvoda u specifičnoj nijansi, do besplatnih šminkanja, farbanja kose i nagradnih igara dovela je do potpunog zasićenja čula svih prisutnih.
Na prvu pomisao, ovaj film bi izgledao kao dečiji, ali publika na premijeri dokazala je suprotno. “Barbie” je film koji, manje ili više uspešno, dokazuje da devojke mogu baš sve. Iako ta poruka nije uvek jasno sprovedena, ili iskazana na pravi način, ideja koja se krije iza svega je jasna, a određeni sloj autoironije koji se provlači kroz ceo film ne dozvoljava nijedan negativan komentar.
Već u prvim kadrovima postaje jasno kako i zašto je snimanje ovog ostvarenja dovelo do globalne nestašice roze boje. Jarke neonske boje koje privlače pažnju ne dozvoljavaju skretanje pogleda sa filmskog platna, direktor fotografije Rodrigo Pieto uradio je zaista odličan posao, koji ne bi bio potpun bez saradnje sa scenografima. Napadni kadrovi i odlična glumačka podela, na čelu sa Margo Robi su osnova i ono što nosi ceo film ka njegovom vrtoglavom uspehu, a glavnu glumicu do poistovećivanja sa lutkom koju tumači.
Ko je uspeo da orjentiše svoju pažnju i na zvuk, mogao je da uživa u sondtracku koji, baš kao i reklamna kampanja, zadovoljava široke ciljne grupe. “Barbie: The Album” sadrži sedamnaest numera i okuplja neke od trenutno najpopularnijih izvođača različitih žanrova.
Iako bi se na prvu loptu mogao svrstati u koš lakih filmova kratkog veka, odnosno u trenutnu zabavu, ovo je do sada najkompleksniji i producentski najzahtevniji film ove mlade rediteljke koja iza sebe već ima nekoliko veoma uspešnih i ozbiljnih filmova. Svakim novim ostvarenjem postavlja sebi novi standard i dokazuje svoju veštinu.
Pokušaj da se prenese što više poruka u različitim temama dovodi nekoliko nedovoljno razvijenih mesta u scenariju, ili do nekih scena ubačenih, čini se, niotkuda. U svakom slučaju, ovaj bioskopski spektakl ne može se sagledati samo kao 114 minuta njegovog trajanja od početka do kraja, već kao kompletno iskustvo koje traje nekoliko meseci.
I dok je marketinški tim “Barbie” mislio na sve i spremao (a i ostvario) veliki komercijalni uspeh, filmu “Oppenheimer” nije trebala nikakva posebna kampanja, pored činjenice da ima svoju premijeru na isti dan. Svet je automatski čuo i za njega, gde god je pomenut “Barbie”.
Kristofer Nolan je još jednom dokazao da se odlično snalazi u svakom žanru, uspevši da svoj prepoznatljivi stil pripovedanja prilagodi istorijskoj drami.
Iako smo od samog početka, potkrepljeni istorijskim činjenicama, znali šta će biti krajnji ishod filma, zahvaljujući upotrebi objektiva koji stvaraju posebnu percepciju prostora i dodavanjem sitnih simbola koji su povezivali sve celine priče u jednu, tenzija je bila prisutna sva tri sata, koliko film i traje.
Prstenasta kompozicija i prepleteni vremenski tokovi nisu dozvoljavali publici da skrene pažnju na bilo šta drugo. Nesvakidašnji, a prema mnogima i neočekivan dizajn zvuka doneo je totalno novu dimenziju, te je tišina prisutna u trenucima od kojih se očekivala buka, ostavila prostora da svako izgradi svoj doživljaj i podigne sveprisutnu tenziju na vrhunac.
Tišina je vladala i po završetku premijere, delovao je tako na publiku da je rasprodata sala ostala bez reči, ali se o “Openhajmeru” priča danima kasnije.
Kritičari imaju pune ruke posla, oba ostvarenja beleže rekordne uspehe i visoke ocene, vlada određeni vid rivalstva, mišljenja su podeljena, a ono uzbuđenje koje je vladalo mesecima unazad polako išcezava.
Visoka očekivanja su ispunjena sa obe strane, ali nije pogrešno reći da ne bi bila postignuta ovolika gledanost da nije bilo čitave drame. Još uvek je prerano za donošenje zaključaka, ali će vreme uskoro pokazati da li su ovi filmovi prerasli svoje marketinške kampanje i svoj uspeh ostvarili zahvaljujući kvalitetu, ili su ipak ostali u senci fenomena – Barbenheimer.
Jelena Ilić autorka teksta je student produkcije na FDU
Na svečanoj ceremoniji, Stevo Pendarovski, predsednik Republike Severne Makedonije, odlikovao je članove grupe Leb i sol Ordenom zasluga za Severnu Makedoniju.
Pendarovski je orden uručio Bodanu Arsovskom, Kokanu Dimuševskom, Vlatku Stefanovskom i Garabetu Tavitjanu u predsedničkoj rezidenciji Vila vodno za „izvanredno, autohtono i jedinstveno muzičko stvaralaštvo“.
Napomenuo je da je skopska četvorka “proslavila zemlju visoko na svetskoj mapi umetničkih dostignuća” i da njihova muzika “predstavlja kulturno nasleđe sa kojim su se identifikovale i rasle generacije i još rastu i žive generacije Makedonaca”.
Spomenuo je da su od njihovog prvog albuma, objavljenog 1978, članovi grupe Leb i sol definisani kao “neprikosnoveni instrumentalni virtuozi i pioniri u onome što su kritičari nazvali world music fusion – kombinujući rok, jazz i tradicionalne makedonske ritmove, stvarajući muziku koja daleko prevazilazi granice vremena”.
Istakao je i da su se oni tokom skoro pola veka postojanja “nametnuli kao nacionalni ponos i kategorija, status koji su bez muke održavali godinama, sve do danas”.
Ovogodišnji format donosi dva dana dobre muzike, pa će publika moći da isprati ovaj događaj u petak, 28. i subotu 29. jula na glavnoj plaži u Morinju.
Prvo veče nastupiće Kud Idioti tribute bend – Lutke na koncu. Početak je u 22 sata. Druge noći nastupiće DST (kojima je ovo četvrti nastup na Morinjskoj gitarijadi), Dža ili Bu i Vizant.
Početak programa druge noći festivala je u 21 sat.
Izložbeni projekat “Oproštaj i opraštanje“ predstavlja razmišljanja, preispitivanja i sagledavanja događaja iz prošlosti – kako su ona sačuvana u sećanju, kakve slike ih definišu i koje asocijacije podstiču sećanja na njih.
Kako je priroda sećanja u velikoj meri vizuelna, svaki trenutak prošlosti stvara određenu sliku zauvek utisnutu u podsvest.
Kroz stvaralački proces vrši se istraživanje u polju sećanja na doživljena iskustva koja su nesvesno potisnuta, kao i opraštanje od njih.
U osnovi istraživanja događaja iz prošlosti prepliću se životne spoznaje koje kroz rad želim da odgonetnem, emotivno prihvatim i materijalno uobličim.
Radovi predstavljaju pokušaj materijalizacije osećaja, impresija, svega nematerijalnog; to su prikazi pokreta zarobljenog u trenutku, ideje vremena kao pojave koja je neuhvatljiva, i iskustava koja se brišu iz sećanja, a opet se neočekivano u nekoj pročišćenoj formi pojavljuju i naziru u svakom radu.
U procesu obnavljanja sećanja kroz opipljive forme, pojavljuju se i drugi aspekti, teme koje se razvijaju uporedo sa stvaranjem dela. To je, prvenstveno, saznanje da je sve podložno promeni.
Osećaji, emocije i iskustvo, ma koliko u trenutku nastajanja bili jaki i dramatični, vremenom dobijaju neke druge dimenzije i intenzitet, menjaju oblik i drugačije se sagledavaju.
Zato temporalnost, prolaznost, brzina nastajanja i nestajanja postaju neki od ključnih pojmova koje istražujem u svom radu.
Untitled/ Autor: Irena Simić
Irena Simić rođena je 1995. godine u Beogradu. Završila je osnovne i master studije na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Mrđana Bajića i Radoša Antonijevića.
Izlagala je na više grupnih izložbi: “Biti prisutan” – Izložba crteža studenata Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, Umetnički paviljon “Cvijeta Zuzorić”, 2021; 50. Izložba crteža i skulptura malog formata studenata Fakulteta likovnih umetnosti, Dom omladine Beograda, 2022; Lichtfelder – The end of language – Wittgenstein reimagined / Selected Artist, 2022; Skulptura 22 – Izložba vajara i vajarki Srbije, Umetnicki paviljon “Cvijeta Zuzorić’, 2022; Inter/Akcija 2022, Banja Luka; Inter/Akcija 2022, Galerija Kuće legata, Beograd; Izložba “Skulptura”, Galerija Dimenzija, Beograd, 2023; Izložba 5 autora, Galerija Dimenzija, Beograd, 2023.
Izložba “Oproštaj i opraštanje” u Galeriji Doma omladine Beograda je njena prva samostalna izložba.
Koncerti na Zidiću, koje Dom omladine Beogradaod 2013. godine organizuje na Platou Milana Mladenovića, postali su jedan od omiljenih letnjih kulturnih programa za sve Beograđane i goste glavnog grada.
U jedanaestoj sezoni, na otvorenoj sceni otkrivaćemo nove bendove i slušaćemo neke stare muzičke znance.
U petak, 28. jula od 20:00 časova, na Platou Milana Mladenovića nastupiće novi duo, projekat Cangle, dvojice izuzetnih muzičara – Petera Zirbsa i Ivana Radivojevića.
Photo: Promo
Cangle su oruđe iz arsenala mogućnosti da se različitim sredstvima utiče na ljudsku percepciju, čula i osećanja – baš kao što to, na primer, može zvučna podloga filma.
Cangle live performans fokusira se na trenutak: iako je mnogo toga improvizovano, ipak postoji okvir kompozicije, kao potka muzike koja nastaje pred publikom.
Za slušanje Cangle nije potrebno nikakvo predznanje: najbolje je samo zaroniti u zvučne svetove koji nastaju spontano, u granične oblasti elektronike, džeza i minimalizma.
Peter Zirbs/ Photo: Tim Cavadini (Fabrique Records)
– Izuzetno sam srećan što mogu premijerno pred beogradskom publikom da predstavim novi projekat Cangle, koji realizujem zajedno sa izuzetnim trubačem Ivanom Radivojevićem. Slušao sam Ivana kako svira uživo nekoliko puta i uvek bih pomislio kako je baš on pravi muzičar za ovaj zvučni eksperiment. Verujem da će koncert na Zidiću biti zabavan i za nas dvojicu i za posetioce! – istakao je Peter Zirbs, kompozitor i muzički producent koji živi na relaciji Beč – Beograd, i dodao: – Prošle godine sam već imao priliku da na istom mestu, zajedno sa sjajnim saksofonistom Dušanom Petrovićem, otvorim prvo poglavlje ovog muzičkog eksperimenta u projektu Šrfciger. Sada sledi poglavlje broj dva: Cangle, a uskoro ćemo oba dela i snimiti u studiju.
Peter Zirbs, multinstrumentalista, kompozitor i muzički producent, jedan je od ključnih autora na čuvenoj rejv i tehno sceni Beča, još od 90-ih prošlog veka. Producirao je albume za brojne kolege i komponovao je muziku za nekoliko umetničkih filmova.
Posle dve decenije aktivnog prisustva na sceni, 2018. objavio je solo album “What if we don’t exist?“ (Fabrique Records). Kritičari (Forestpunk / SAD) su ga uporedili sa legendarnim Bouvijevim albumom “Low“, zbog majstorskog kombinovanja futurističkog sint-popa, graciozne ambijentalnosti i muzičkog minimalizma.
Posle debi albuma objavio je još dva EP-ja za Fabrique Records: vokalno-instrumentalni “On A Beautiful Day“ (2020) i instrumentalni “Splinters“ (2021), kao i nekoliko singlova: “Belgrade“, “Ideal“ (feat. Christelle Constantin) i “All You Ever Wanted“ (feat. Loretta Who)…
Trenutno privodi kraju rad na svom drugom autorskom albumu, koji najvećim delom producira u Beogradu, a koji će do kraja ove godine objaviti za izdavačku kuću Fabrique Records.
Ivan Radivojević / Photo: Marijana Lacalandra
Trubač, fliglhornista i kompozitor Ivan Radivojević (1991, Beograd) osnovne studije džez trube završio je na Univerzitetu Anton Brukner u Lincu (Austrija), a zvanje mastera stekao na džez odseku FMU u Beogradu.
Od 2015. godine predaje trubu, male ansamble i big bend na džez odseku MŠ „Stanković“, nastupa i snima sa raznim džez sastavima sa beogradske džez scene, a bio je i stalni član pop bendova Irie FM i Zemlja Gruva.
Zemlja Gruva/ Photo: AleX
U jesen 2019. godine bio je srpski predstavnik u Euroradio Jazz Orchestra, big bendu mladih muzičara pod pokroviteljstvom Evropske radiodifuzne unije.
Prvi autorski album “In Plain View“ objavio je sa svojim kvartetom 2022. godine za italijansku izdavačku kuću, A.MA Records.
Imao je priliku da autorske kompozicije izvodi na raznim festivalima i klubovima u Srbiji i Evropi.
U poruci objavljenoj na društvenim mrežama, Ričards je snimljen kako svira kratku melodiju na klaviru, pre nego što je uputio čestitku.
– Mogli bosmo još dugo da govorimo ovo jedno drugome, srećan rođendan, Mik, nek ti ovo bude još jedna dobra (godina), pozovi me i javi mi kako je”, rekao je Ričards u videu.
Kratku izjavu završio je tako što se zahvalio osoblju u zgradi suda, obezbeđenju kao i svom advokatskom timu. Rekao je da je to sve što je hteo da istakne i nije odgovarao na pitanja novinara.
Glumac se ranije izjasnio da nije kriv po pitanju optužbi iznetih protiv njega
Spejsi je zaplakao nakon čitanja presude, a zatim je zagrlio svoj pravni tim i menadžera. Zahvalio je osoblju u sudnici i otišao je da razgovara sa svojim advokatom Patrikom Gibsonom. Ubrzo nakon izricanja presuda napustio je sudnicu.
Ranije je obećao da će skinuti ljagu sa svog imena, a neki su primetili da je na suđenje došao sa ogromnim srebrnim prstenom i sa natpisom na hebrejskom jeziku: “I ovo će proći”.
Podsetimo, suđenje je trajalo četiri nedelje. Presuda je doneta na važan dan, na rođendan slavnog glumca.
Alis Kuper je objavio novi singl “White Line Frankenstein”, sa njegovog predstojećeg albuma “Road”, koji bi trebalo da bude objavljen 25. avgusta za earMUSIC.
“White Line Frankenstein” prethodi nedavno objavljena numera ”I’m Alice”, a na gitari se pojavljuje Tom Morelo iz Rage Against The Machine.
Vođena žestokim rifom i teatralnim tekstovima o slobodnom životu na putu, pesma kasnije prelazi u Morelov moćan solo na gitari.
Govoreći o novom izdanju, Kuper je rekao:
– “White Line Frankenstein” je čudovište koje smo stvorili. To je vozač kamiona koji je na putu već previše dugo. On je kralj puta. On ne živi u kući. Živi u tom kamionu.
– U pesmi, ovaj nadrealni čvrst momak vozi po belim linijama ceo svoj život. Dakle, “White Line Frankenstein” bi bio njegov kamiondžiski nadimak. To je monstruozna i definitivno scenska pesma.
– Viđam ih samo kada smo na putu. Dakle, želeo sam da budu tako čvrsti kao što su za nastupe, ali ovaj put u studiju. Kada imate ovako dobar bend, verujem da treba da ih pokažete i pohvalite pred ljudima, a ovo je moj način da to uradim.
“Road” će biti dostupan u velikom broju formata i ograničenim bojama vinila. Uz izdanje stiže i bonus DVD/Blu-ray na kom se nalazi ceo nastup Alisa Kupera uživo na Hellfestu 2022.
Šinejd O’Konor doživela je veliku tragediju 7. janura 2022. godine kada je njen sin Šejn pronađen mrtav nekoliko dana pošto je prijavljen njegov nestanak. Njegovo telo pronađeno je nakon što je pobegao iz bolnice, gde je trebalo da bude na posmatranju uz pojačane mere bezbednosti, zbog opasnosti od samoubistva.
Šejn je imao samo 17 godina kada je tragično oduzeo sebi život. Šinejd je tada na Tviteru objavila da oseća da “Šejnova smrt nije bila ničija krivica osim moje”, dok je svojim pratiocima rekla da je u bolnici nakon što je takođe razmišljala da okonča svoj život.
– Odlučila sam da pratim svog sina. Nema svrhe živeti bez njega. Sve što dotaknem, uništim. Ostala sam zbog njega , a on je sada otišao. Uništila sam svoju porodicu. Moja deca ne žele da me znaju. Ja sam s*anje osoba. A vi mislite da sam dobra jer mogu da pevam, a nisam – napisala je Šinejd tada.
Posle dva sata je objavila drugi tvit: – Žao mi je. Nisam to trebala da kažem. Sada sam sa policajcima na putu za bolnicu. Žao mi je što sam uznemirila sve. Izgubljena sam bez svog deteta i mrzim sebe. Bolnica će pomoći neko vreme. Ali ja ću pronaći Šejna. Ovo je samo odlaganje.
Šinejd je ranije podelila i informaciju da je Šejn planirao svoju sahranu mesec dana pre nego što se ubio.
Ona je napala institucije koje se bave mentalnim zdravljem u Irskoj i koje su čuvale njenog sina, da bi se zatim izvinila i povukla sve komentare. Izjavila je da je njen sin oduzeo sebi život posle narušenog mentalnog zdravlja i borbe.
Sama Šinejd je tokom godina imala mnogo ispada u javnosti, a jedan je i taj da je promenila ime u Šuada Davit i prešla u islam.
