Sinoć je Beograd imao priliku da, u Dorćol Platzu, pleše uz melanholinu muziku beloruskog benda Nürnberg.
Šansu da nastupi kao podrška beloruskom post pank dvojcu i time predstavi svoj rad adekvatnoj publici dobio je Zagovor – solo projekat Kirila Ovčinkova.
Ovaj moskovski kantautor koji živi i radi u Beogradu odlično je zagrejao prisutne za ono što sledi. Na bini mu se prirdužio basista Igor Šumov, dok je Kiril preuzeo mikrofon.
Uz matrice, mnoštvo efekata i istaknute deonice na bas gitari napravilisu odličnu atmosferu praćenu crvenim neonskim svetlima.
Pred kraj nastupa, Kiril je ostao sam na bini, pa tada i sam zasvirao bas gitaru.
Publika je cele večeri bila “šarena’” u svakom smislu. Neočekivano, nisu preovladale crne odevne kombinacije, već je bilo dosta šarenih košulja i asesoara, više u skladu sa godišnjim dobom i lokacijom nego sa žanrom.
Takođe, bilo je fanova svih uzrasta, od tinejdžera do onih znatno starijih. Prirodno, bilo je dosta stranaca, čak i nekoliko njih koji su ponosno sa sobom nosili zastavu Belorusije – države odakle dolazi Nürnberg.
Suptilan preokret u atmosferi se desio kada se ovaj duo izašao na scenu. Svetla su od pretežno crvenih postala uglavnom ljubičasta, a muzika nešto veselija.
Iako je njihov stil inspirisan egzistencijalizmom, umorom, društvenim problemima, prepun reverba i melanholičan, u sebi nose i energičnu stranu koja je navela publiku na ples.
Prostor Dorćol Platza bivao je sve puniji kako je veče odmicalo, a dobra energija se nezaustavljivo prenosila i širika.
Iako su na samom početku delovali pomalo nesigurno, Juri (pevač i basista) i Aleh (gitarista) oslobodili su se posle nekoliko odsviranih pesma i pozitivnih reakcija publike i pokazali odličnu komunikaciju na bini.
Pred beogradskom publikom odsvirali su i nekoliko neobjavljenih pesama, koje će biti dostupne na predstojećem izdanju planiranom za 3. novembar ove godine.
Bez obzira na nacionalnost i maternji jezik, tekstove najpoznatijih pesama znali su skoro svi, što je izazvalo vidno oduševljenje kod muzičara.
Poslednja numera koju su odsvirali bila je “Valasy”, za čije izvođenje su uradili sličan potez kao predgrupa, odnosno zamenili su instrumente.
Iako je publika bila dovoljno glasna i tražila bis, bend im nije ispunio želju, pa je posle nekoliko trenutaka tišine pod tamno plavim reflektorima usledilo paljenje žutih, toplih i ni malo “post pank” svetala.
Glavno pitanje koje sebi postavljamo gotovo posle svakog koncerta je neizbežno – da li bismo došli ponovo. Kad je o Nürnbergo reč, odgovor je- o, da!
