Tvrdnje da savremena pop muzika postaje sve jednostavnija, i muzički i tekstualno, poslednjih godina redovno se pojavljuju u naučnim radovima i medijima.
Međutim, kako objašnjava muzički profesor i autor teksta za Music RadarItan Hajn, problem nije samo u rezultatima – već u tome šta se tačno meri.
Jedna nedavna studija, objavljena u časopisu Scientific Reports, analizirala je više od 350.000 tekstova pesama iz perioda 1970–2020. i zaključila da su stihovi postali jednostavniji, repetitivniji i lakši za razumevanje, posebno u rap muzici. Ipak, autori sami priznaju da uzorak ne predstavlja celokupnu populaciju, već pre svega ukus mlađih muških slušalaca iz nekoliko zapadnih zemalja.
Još važnije: “jednostavno” je definisano kroz metrike poput dužine reči, broja slogova i ponavljanja stihova – alate prvobitno namenjene analizi proze, a ne pesama. Kako Hajn ističe, repetitivnost sama po sebi ne znači manjak kvaliteta: od Džejmsa Brauna i Fele Kutija, do Kraftwerka i Beatelsa, ponavljanje je često suštinski deo muzičkog izraza.
Druga studija, koja je izazvala veliku pažnju na društvenim mrežama, tvrdi da i sama muzika postaje manje kompleksna. Problem? Analiza se zasniva na MIDI fajlovima – digitalnoj notaciji koja ne obuhvata zvuk, produkciju, boju glasa ni “flow”. Drugim rečima, meri se struktura zapisanih nota, a ne muzika kakvu zaista doživljavamo kod izvođača kao što su Džimi Hendriks ili Kendrik Lamar.
Zaključak autora teksta nije da je naučna analiza muzike besmislena – naprotiv. Ali kada se iz uskih i tehničkih merenja izvlače velike tvrdnje o “kulturnom propadanju”, treba biti oprezan. Muzika se ne sastoji samo od nota i slogova, već i od zvuka, emocije, konteksta i vremena u kojem nastaje – a to su stvari koje se i dalje teško svode na formule.
Čuvena hrvatska pevačica Josipa Lisac govorila je za nedeljnik NIN o svojoj novoj pesmi “Zamisli” kroz prizmu vrednosti i aktuelnih dešavanja u svetu.
– “Zamisli” nosi jako lepe poruke. Setim se vremena kada smo živeli gotovo od vazduga, ništa nam nije trebalo. Ta pesma govori o suštinskim vrednostima, o dobroti koja može pobediti zlo – rekla je Josipa i dodala:
– Danas nam se često čini da je zlo jače, jer smo okruženi tim haosom u celom svetu i stalno o tome razgovaramo. Ali “Zamisli” podseća da dobro uvek ima snagu. To je pesma koja vraća nadu i podseća nas na hrabrost, snove i ljubav, da i u ovakvom svetu sačuvamo ono što je suštinsko u čoveku – rekla je ona.
“House of Kultur” predstavlja novi korak u višedecenijskoj karijeri Kultur Shocka – benda koji je postao sinonim za jedinstvenu fuziju balkanskog punk, rock, metal i folk zvuka.
Album je zvanično objavljen 17. decembra 2025. godine i dostupan je za strimovanje i digitalno preuzimanje putem njihove Bandcamp stranice.
Na izdanju se nalazi sedam pesama koje potvrđuju prepoznatljiv zvuk i buntovnu energiju benda: “Bosna In Time”, “Tomorrow Is Better Day”, “Snijeg”, “Nostalgia”, “Get Off My Lawn”, “Illuzie” i “What I Saw”.
Album je objavljen nezavisno, direktno preko Bandcamp platforme, što fanovima širom sveta omogućava slušanje i preuzimanje u visokom audio kvalitetu.
Kultur Shock je tokom svoje karijere, započete 1996. godine, izgradio reputaciju jednog od najinovativnijih i najautentičnijih balkanskih punk bendova na međunarodnoj sceni, kombinujući tradicionalne uticaje sa žestokim gitarama, brass sekcijama i društveno angažovanim tekstovima.
Novi album “House of Kultur” ujedno je i najava šireg projekta koji bend planira kao deo dvostrukog izdanja “House of Kultur, House of Shock”, a dolazi uoči najavljenih turneja i koncerata tokom 2026. godine.
U izdanju Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, u ediciji “Kulturni kod” pojavila se studija Vladimira Đurića Đure pod nazivom “Vrli novi Tehnosvet”.
Ova studija nastavak je njegovih knjiga “Mitologije Tehnosveta”, “Katalog Novog sveta” i “Okultura” u kojima je bilo reči o sajberkulturi, opasnostima društvenih mreža, pionirima novog digitalnog informacionog doba.
Vrli novi Tehnosvet, cover
Kako ističe odgovorni urednik Vladan Cerović u pitanju je “izvesno promišljanje o sudbini savremene civilizacije koja je potpuno uronila u tehnološku stvarnost”.
Autor razmilja o budućnosti civilizacije, mladim ljudima iz takozvane generacije Zed koje naziva Generacijom Ž, žrtvovanih, jer su zapravo rodjeni u Vrlom novom Tehnosvetu, te su njihove vrednosne i karakterne osobine drugačije od onih koje su krasile generacije pre godine 2000.
Poslednje poglavlje govori o složenim geostrateškim odnosima velikih sila i budućim ratovima koji će se voditi za fundamentalne resurse, naftu, minerale, vodu, hranu i lekove.
Centar za razvoj fotografije saopštio je su dodeljene nagrade 27. izdanja nacionalnog konkursa Press Photo Srbija, koji već više od 25 godina kontinuirano afirmiše autorsku, dokumentarnu i medijsku fotografiju, uz poseban fokus na profesionalne i etičke standarde u vizuelnom izveštavanju.
Stručni žiri je, nakon detaljnog uvida u više od 500 pristiglih radova, doneo odluku o dobitnicima nagrada u više kategorija, ocenjujući fotografije na osnovu autorskog pristupa, dokumentarne vrednosti, etičnosti i društvene relevantnosti.
Glavna nagrada Press Photo Srbija 2025
Glavna nagrada PPS25 Andrej Hložan – Kobre
Glavna nagrada Press Photo Srbija 2025 jednoglasnom odlukom žirija dodeljena je Andreju Hložanu za fotografiju “Kobre”.
Fotografija je nastala u Novom Sadu tokom javnog protesta, u noći između 13. i 14. avgusta 2025. godine, i prikazuje pripadnike Odreda vojne policije specijalne namene “Kobre” u trenutku sukoba sa demonstrantima. Zbog autentičnosti, profesionalne hrabrosti, etičke doslednosti i sposobnosti da u jednom kadru sažme složen društveni trenutak, žiri je fotografiju Andreja Hložana prepoznao kao najznačajniji rad na konkursu Press Photo Srbija 2025.
Dobitnici nagrada po kategorijama
Nagrade po kategorijama dodeljene su sledećim autorima: Anđela Stevanović Živković (Vest) za fotografiju “Sazvežđe”, Armin Durgut (Vest reportaža) za reportažu “Studentski protesti”, Nenad Mihajlović (Blic reportaža) za reportažu “Blokada suda u Novom Sadu”, Uroš Arsić (Ljudi reportaža) za reportažu “Na korak do pravde”, Irfan Ličina (Život) za fotografiju “Studenti Sava iz Ćuprije i Nadija iz Novog Pazara”, Peđa Milosavljević (Sport), Konstantin Novaković (Sport reportaža) za reportažu “Buzkaši, nacionalni sport Avganistana” i Mina Delić (Umetnost reportaža) za reportažu “La Beata”.
Nagrada u kategoriji Život Irfan Ličina – Studenti Sava iz Ćuprije i Nadija iz Novog Pazara
Nagrada u kategoriji Vesti reportaža Armin Durgut – Studentski protesti Snimak iz zraka ljudi koji blokiraju Most slobode tokom protesta zbog urušavanja betonske nadstrešnice u kojoj je prije više od dva mjeseca poginulo 16 ljudi, u Novom Sadu, Srbija, u subotu, 1. februara 2025.
Nagrada u kategoriji Vesti Anđela Stevanoić Žiković – Sazvežđe
Nagrada u kategoriji Umetnost reportaža Mina Delić – La Beata
Nagrada u kategoriji Sport-reportaža/Konstantin Novaković Buzkaši nacionalni sport Avganistana
Nagrada u kategoriju Ljud-reportaža/Uroš Arsić – “Na korak do pravde”
Nagrada u kategoriji Blic Reportaža/NenaD Mihajlovič/Novi Sad 21.11.2024 Blokada suda u Novom Sadu od strane opozicionih političara i građana i sukobi sa policijom ispred zgrade suda zbog hapšenja studenata i opozicionih političara
Pohvale žirija
Žiri je dodelio i pohvale sledećim autorima: Anđelku Vasiljeviću (Ljudi reportaža), Milici Macanović (Portret), Mini Delić (Vest), Ani Batričević (Vest reportaža) i Anđeli Stevanović Živković (Život reportaža).
Pohvala u kategoriji Portret/Milica Macanović. student Portret studenta na blokadi RTS-a 17.04.2025.
Transparent koji su studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu oslikali belim golubovima, u čast žrtvama pada nadstrešnice glavne železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. Detalj sa protesta “Zastani Srbijo”.
Novi Sad, Srbija
13. 12. 2024.
Foto: Mina Delić (freelance)
Pohvala u kategoriji-Vest-reportaža/Ana Batričević Svetski dan borbe protiv femicida
Pohvala u kategoriji Život-reportaža/Anedela Stevanović Živković -Priča o majci
Žiri 27. konkursa Press Photo Srbija
Izložba Press Photo Srbija 2025 predstavlja izbor najboljih medijskih fotografija nastalih u periodu od novembra 2024. do novembra 2025. godine i nudi snažan vizuelni zapis društvenih, političkih, kulturnih i sportskih događaja u tom periodu.
O nagradama je odlučivao stručni žiri u sastavu: Vladislav Mitić, urednik fotografije portala i novina Nova, Radar i Radar online; Marija Janković, urednica fotografije nedeljnika Vreme; Predrag Uzelac, diplomirani fotograf i predavač na Akademiji umetnosti u Novom Sadu; Oliver Bunić, fotoreporter Blica; i Zvezdan Mančić, predsednik Centra za razvoj fotografije.
Press Photo Srbija je nacionalni konkurs za najbolje fotografije u medijima sa tradicijom dužom od 25 godina. Od osnivanja krajem devedesetih godina, konkurs je usmeren na promociju autorske i dokumentarne fotografije, razvoj profesionalnih i etičkih standarda u medijima, kao i na zaštitu autorskih prava fotografa.
Pevač grupe Deep Purple, Jan Gilan, otkrio je da uopšte nije znao da je jedna od najpoznatijih pesama benda korišćena u popularnoj seriji “Stranger Things” – sve dok ga novinari nisu direktno pitali o tome.
Pesma “Child In Time”, sa albuma “In Rock” iz 1970. godine, pojavila se u trejleru za petu i poslednju sezonu serije, koji je ranije ove godine objavio Netflix.
Tokom svog emitovanja, “Stranger Things” je već koristio muziku izvođača poput Kejt Buš i Metallice, pa prisustvo Deep Purple u tom kontekstu nije previše iznenadilo fanove. Ipak, za samog Gilana to je bilo potpuno novo saznanje.
– Nemam pojma o čemu govorite – rekao je Gilan u intervjuu za Classic Rock. Kada mu je objašnjeno da je reč o Netfliksovoj seriji, dodao je: – Nemam Netflix. Nemam ni televizor. Tako da, u tom smislu, da – iznenađenje je.
– Tokom celog života moraš da se nosiš s tim da svakog dana postaješ stariji – rekao je. – To je spor proces, ali se dešava.
– Kad si mlad, pišeš o brzim kolima i lakim ženama – bar smo mi tako radili tada. To je bio čisti rock’n’roll, pun napada i mladalačke energije. Ali već u tridesetim sam počeo da mislim: ‘Ovo je smešno, osećam se neprijatno’. Moraš da nađeš druge teme, nešto zanimljivo i pomereno. Moraš da se prilagodiš, inače ispadneš budala. A u mom iskustvu, pesma može da se napiše o bilo čemu.
Gilan je priznao i da mu godine, kao i gubitak oko 70 odsto vida, otežavaju svakodnevni tempo.
– U suštini se ništa nije promenilo, osim što više ne mogu da skačem s motkom – rekao je uz osmeh. – Sve ide malo sporije. Ako imaš smisla za humor, možeš da preguraš većinu stvari.
– Ako izgubim energiju, prestaću. Ne želim da budem sramota bilo kome. Nismo daleko od toga – to se prikrada, a da ne primetiš. Ali ovo nije običan posao. Sve je u glavi – posebno pisanje i sposobnost. A momci s kojima radim kao da su sve bolji. Najteži deo je – zadržati ih na zemlji.
Nikola Vranjković, jedan od najautentičnijih kantautora regionalne scene, nastupiće u Klubu studenata Banjaluka u subotu, 7. februara 2026. godine.
Vranjković je jedan od najsnažnijih i najprepoznatljivijih autorskih glasova na regionalnoj rock i alternativnoj sceni, čija karijera traje tri decenije. Nakon dugogodišnjeg delovanja kao frontmen kultnog benda Block Out, u kojem je potpisao većinu muzike i tekstova, nastavio je samostalnu karijeru stvarajući muziku koja odražava njegovu ličnu, poetsku i intenzivnu estetiku.
Njegova diskografija obiluje izdanjima koja su obeležila posjednje decenije regionalne scene: prvi solistički album “Zaovdeilizaponeti” objavljen je 2001. godine, nakon čega je uslijedio EP “Bremeplov” (2014). Njegov dvostruki rock album “Veronautika” izašao je 2017. godine i predstavlja jedan od najambicioznijih projekata u njegovom opusu, dok je trostruki live album “Biološki minimum” (2020) zabeležio energiju njegovih koncerata snimljenih uživo u beogradskoj Kombank dvorani. Posljednje izdanje, EP “Teorija zabave” objavljen je 2022. godine i potvrđuje njegovu umetničku živost i stalnu evoluciju.
Nikola Vranjković u KSB
Publika u Banjaluci imaće priliku da uživo čuje jesme koje su obeležile Vranjkovićev samostalni rad, ali i kompozicije koje su ostavile dubok trag na domaćoj alternativnoj i rock sceni. Njegovi koncerti poznati su po snažnoj emociji, beskompromisnoj energiji i posebnoj komunikaciji s publikom, što svako njegovo pojavljivanje na bini čini jedinstvenim iskustvom.
Pravni spor između grupe Jane’s Addiction i njenog frontmena Perija Farela zvanično je okončan. Kako prenosi People, članovi benda Dejv Navaro, Erik Ejveri i Stiven Perkins postigli su nagodbu sa Farelom povodom incidenta koji se dogodio na bini tokom 2024. godine.
Viši sud Kalifornije u okrugu Los Anđeles 22. decembra odbacio je tužbu koja je bila podneta još u julu.
Samo nedelju dana ranije, Farel se javno obratio bivšim kolegama iz benda, uputivši izvinjenje: “Nisam se ponašao onako kako je trebalo… U Bostonu smo zakazali i žao mi je svih koji su zbog toga bili pogođeni”.
Iz benda je potom saopšteno da je odluka o prekidu turneje doneta “jednostrano”, uz priznanje da su prethodne izjave o Farelovom mentalnom zdravlju bile netačne. U istom saopštenju potvrđen je i definitivan kraj rada grupe: “Jane’s Addiction će zauvek ostati u našim srcima. Ponosni smo na muziku koju smo zajedno stvorili”.
U tužbi su Farela teretili za napad, fizičko zlostavljanje, namerno izazivanje emotivne patnje, nepažnju, povredu fiducijarne dužnosti i kršenje ugovora, uz tvrdnju da su otkazivanje turneje i prekid aktivnosti benda doveli do finansijskog gubitka većeg od 10 miliona dolara.
Banjalučki bend Subverzija objavio je spot za singl “Samo da znam”.
Pesma će se naći na njihovom predstojećem albumu “Dah slobodnog neba”.
U opisu spota napisali su: “Imate li koga da zagrlite? Nekoga koga volite? Imate li nekoga za koga se vrijedi boriti, podnijeti žrtvu? Barem u nekom svom mikrosvijetu? Hajde da natjeramo nekoga da se nasmije, da se oraspoloži, da mu pružimo ruku. SAMO DA ZNAM DA VAMA DOBRO BIĆE! Neka vam bude dobra godina i godine koje predstoje, a naš skromni prilog je pjesma koju smo upravo lansirali – Long live the smile 😀
Povodom obeležavanja 20 godina umetničkog rada LP Dua, u subotu 3. januara od 19 časova biće održana promocija knjige “LP Duo u potrazi za novom muzikom (20 godina, 2 klavira)” u knjižari Delfi u Studentskom kulturnom centru (SKC Beograd).
Knjiga predstavlja jedinstven dokument o dvodecenijskom stvaralaštvu jednog od najznačajnijih domaćih muzičkih ansambala savremene scene. Sastoji se od razgovora koje je sa umetnicima vodio novinar i izdavač Ivan Lončarević (Pop Depresija), zatim dnevničkih zapisa LP Dua po godinama, kao i uvodnog teksta muzikološkinje Ivane Medić, koji ovaj umetnički put postavlja u širi estetski i društveni kontekst.
Na promociji će o knjizi i radu LP Dua govoriti Ivan Lončarević, Sonja Lončar i Andrija Pavlović (LP Duo), kao i muzikološkinja Ivana Medić, nudeći publici uvid u proces nastajanja knjige, ali i u umetničke, istraživačke i inovativne pravce kojima se duo bavi već dve decenije. Nakon razgovora sledi druženje sa publikom i potpisivanje knjige.
LP Duo u potrazi za novom muzikom (20 godina, 2 klavira), cover
LP Duo u potrazi za novom muzikom (20 godina, 2 klavira), cover
LP Duo – pijanisti, kompozitori i inovatori Sonja Lončar i Andrija Pavlović – poznati su po virtuoznom izvođačkom pristupu, inovativnim aranžmanima i spajanju klasične i savremene muzike sa drugim žanrovima. Nastupali su na nekim od najznačajnijih svetskih scena i festivala, uključujući Carnegie Hall (Njujork), Kennedy Center (Vašington), Concertgebouw (Amsterdam), Ars Electronica (Linc) i Sonar (Barselona).
LP Duo/ Photo: Promo (Universal Music Serbia)
Pored izvođačke delatnosti, LP Duo komponuje muziku za pozorište, film i televiziju, osnivači su umetničko-naučnog projekta “Kvantna muzika“, a poslednjih godina razvijaju i DUALITY, inovativni hibridni klavir koji pomera granice tradicionalnog instrumenta.
U sklopu jubileja, nedavno je objavljen i novi live album “LP Duo, 20 godina, 2 klavira” u izdanju Sweet Sensation, snimljen na jubilarnom koncertu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu 2024. godine, koji dodatno zaokružuje proslavu dvadesetogodišnjeg rada ovog dua.
Promocija knjige “LP Duo u potrazi za novom muzikom“ predstavlja priliku da se kroz razgovor, muziku i sećanja sagleda jedan autentičan i kontinuiran umetnički put — put stalne potrage za novim zvukom i novim izrazom.
