Grupa Pink Floyd proglašena je za najveće rok zvezde svih vremena u masovnoj anketi koja je obuhvatila desetine hiljada ljubitelja rok muzike. U opsežnom istraživanju koje je na kraju 2005. sprovela radio-stanica Planet Rock, Pink Floyd su ubedljivo odneli pobedu, ostavljajući iza sebe neke od najpoznatijih imena u istoriji rokenrola.
Anketa, u kojoj je učestvovalo zapanjujućih 58.000 slušalaca, pružila je jedinstven uvid u preferencije i mišljenja rok publike. Rezultati su potvrdili trajni uticaj i popularnost grupe.
Na drugom mestu liste najvećih rok zvezda našao se bend Led Zeppelin, čiji je monumentalni zvuk i virtuoznost gitare Džimija Pejdža ostavila neizbrisiv trag u muzičkoj istoriji. Treće mesto zauzeli su The Rolling Stones, neuništivi veterani rok scene, čija energija i neprestani hitovi i dalje privlače milione obožavalaca širom sveta. The Who, pioniri power popa i muzičke destrukcije na sceni, zauzeli su četvrto mesto, potvrđujući status ikona britanskog rokenrola. Peti su bili AC/DC, australijski rokeri poznati po svojim energičnim nastupima i prepoznatljivom hard rok zvuku.
Irski U2, bend koji je osvojio svet svojim himničnim pesmama i socijalno osvešćenim tekstovima, plasirali su se na šesto mesto. Sedmi su bili Guns N’ Roses, kontroverzni ali izuzetno popularni predstavnici hard roka i glam metala osamdesetih godina. Nirvana, predvodnici grandž pokreta devedesetih godina, zauzeli su osmo mesto, dokazujući da je njihov uticaj na modernu muziku i kulturu i dalje snažan. Deveti su bili Bon Jovi, američki arena rok bend poznat po svojim hit baladama i energičnim nastupima. I na desetom mestu liste našao se legendarni gitarista Džimi Hendriks, čija je inovativna tehnika sviranja i neosporni talenat transformisao rokenrol zauvek.
Pored proglašenja najvećih rok zvezda svih vremena, anketa je takođe otkrila da su sedamdesete godine proglašene za zlatni vek rokenrola. Slušaoci su izrazili snažnu naklonost prema muzici koja je obeležila ovu dekadu, pohvalivši njen kreativni izraz, eksperimentisanje i širok spektar žanrova. Šezdesete godine zauzele su drugo mesto kao najznačajnija dekada za razvoj i evoluciju rokenrola.
Ovi rezultati odražavaju nostalgiju i divljenje prema muzici koja je oblikovala generacije i ostavila dubok trag u popularnoj kulturi.
Danas dočekujemo novu godinu i većina smišlja drugačiju i originalnu čestitku kojom će najdražima poželeti sve najbolje u predstojećih 365/6 dana.
Svojevremeno, čuveni pesnik Miroslav Mika Antić gostovao je na jednoj radio stanici i govorio o Novoj godini.
Ovo su njegove reči s kojima je, priznajemo, teško ne biti saglasan:
“Mene je uvek nerviralo kad ljudi izmisle jedan dan u godini pa kažu: ‘Ovo je Nova godina’. I onda slave Novu godinu. Ja kalendare ne volim. Nova godina može da bude svaki dan. Može da bude u junu, može da bude aprilu, može da bude u martu Nova godina.
Prvo, može da bude kad čovek ima para. Drugo, može da bude kad je čovek srećan. A treće, zašto baš mora da bude Nova godina uvek onda kad je drugima Nova godina? Meni je ponekad Nova godina, pa idem ulicama, vičem: ‘Jao, baš je sada počela!’, a oni ne veruju mi. Kažu: ‘Nemoguće, danas je, recimo, 15. april, otkud može da bude tebi Nova godina?’
A meni Nove godine počinju od nekih trenutaka koji su mi dragi u životu, kad ja odlučim da nešto stvorim, da nešto uradim, da nešto budem, da nešto potraje u meni.
I ako bih ja nekom čestitao Novu godinu, a evo čestitam, imam priliku ovoga puta da to kažem i na radiju, ja bih poželeo Novu godinu ne samo 1. januara ljudima, nego bih poželeo svim onim danima kad im je dobro, kad im se učini da valjaju sami pred sobom i sami pred drugima, kad im se učini da je dan nekako bolji nego što je bio juče i kad im se učini da je dan gori nego što će biti sutra.
I da uvek postoji nekakvo sutra koje će biti mnogo bolje nego što je danas”, govorio je svojevremeno Miroslav Mika Antić.
U sklopu jedinstvene koncertne turneje “50”, rock institucija regiona i jedan od najdugovečnijih bendova na ovim prostorima, Parni Valjak će sa beogradskom publikom proslaviti veliki jubilej 50 godina rada na koncertu 16. maja 2026. u Sava Centru.
– U godini u kojoj obilježavamo 50 godina djelovanja, s publikom ćemo kroz koncerte podijeliti sve što smo zajedno stvarali kroz desetljeća, kao i naše novo poglavlje. Pamtimo mnogo predivnih beogradskih koncerata i svaki nastup u Beogradu za nas ima posebno značenje. Vraćamo se na pozornicu Sava Centra, mjesto na kojem smo nekoliko puta s vama podijelili neke od najljepših emocija. Zajednički nazivnik svih ovih godina je ljubav – ljubav prema glazbi, ljubav prema publici i ljubav koju nam publika vraća. Ljubav koja je srž onoga što radimo, ostaje trajna nit koja nas povezuje, a vaša podrška nam je vječna inspiracija – poručuju članovi benda predstavljajući krilaticu aktuelne turneje “Ljubav”.
Parni valjak, Arena Zagreb/Photo: Igor Cecelja
Uz impresivnu produkciju i pomno osmišljen koncertni repertoar, koji uključuje bogato muzičko nasleđe njihovih bezvremenskih klasika, kao i nove pesme, bend je započeo obeležavanje jubilarnih pola veka rada 14. februara 2025. u Splitu, a tokom 2025. godine su održali više od 20 koncerata širom regiona, što je uključivalo i nastupe u najvećim dvorana i arenama. Poseban i izuzetno emotivan koncert, i za publiku i za bend, bio je spektakl u rasprodatoj Areni Zagreb, koji je održan na dan osnivanja benda 29. novembra.
Parni Valjak, osnovan 1975. godine u Zagrebu, decenijama je sinonim za izvanredni rock, energične performanse i pesme koje su obeležile mnoge generacije. Sa više od 20 studijskih albuma stvorili su impresivno muzičko nasleđe, prožeto iskrenošću, istinskim emocijama i beskompromisnom predanošću publici, a bezvremenske pesme kao što su “Stranica dnevnika”, “Jesen u meni”, “Dođi”, “Ugasi me”, “Zastave” i mnoge drugezauvek su utkane u muzičku antologiju regiona.
Parni valjak, Arena Zagreb/Photo: Igor Cecelja
Od samog početka, pa sve do danas, težili su produkcijskoj i sviračkoj savršenosti kako bi pružili nezaboravan muzički doživljaj. U njihovoj priči kroz 50 godina rada posebno mesto pripada Akiju Rahimovskom, prepoznatljivom glasu i ikoni Parnog Valjka, koji je iznenada preminuo 2022. godine, čime završava jedno poglavlje benda.
Nakon što je bend tada prekinuo aktivnosti, njihova strast prema muzici i sviranju je nadvladala, te godinu dana kasnije donose odluku o nastavku rada.
– Ne sviramo da bismo živjeli, nego živimo da bismo svirali –istakao je tada Husein Hasanefendić Hus i dodao kako ih je upravo ta strast naterala da krenu dalje.
Parni valjak, Arena Zagreb/Photo: Igor Cecelja
U novom poglavlju bendu se pridružio mladi pevač Igor Drvenkar, s kojim su do sada održali 100 koncerata, postepeno predstavljajući novu priču kroz nastupe od manjih klubova do većih festivalskih i koncertnih prostora. U tom periodu objavili su i nove autorske singlove, a nedavno i novi studijski album “Kažu pčele umiru”.
Pored Beograda, bend je za narednu godinu već najavio i velike koncerte u Osijeku i Ljubljani, a postepeno će otkrivati i ostale gradove u koje će tokom 2026. godine doći pred svoju publiku. Svi detalji o koncertnim aktivnostima i muzičkim novostima benda dostupni su na službenoj stranici benda, kao i Instagram, Facebook i TikTok stranicama.
Prodaja ulaznica za spektakl koji se željno iščekuje počinje u sredu 31. decembra u 12 časova na svim prodajnim mestima Ticket Vision i online platformi tickets.rs.
Nikolas Boleslavski & Ljubazni Leševi su bend koji svira horropunk/rock, a Nikolas Boleslavski & Obećanja Lunatičnih Riva su “dobri brat blizanac” matičnog benda koji se pojavljuje se povremeno, kako bi širio praznično raspoloženje.
Ali, isto tako ima i šta da poruči… Evo šta kažu u opisu svoje “last minute” pesme “Holivud”:
Pesma kao pesma, naslov kao naslov, godina kao godina, u ovom životu, ovoj zemlji, koja je… takva kakva je.
Za Novu godinu, želimo da nam sve bude bolje. I pesme i naslovi i ova zemlja.
Da bi se to dogodilo, biće dovoljno samo da se odvažimo da shvatimo da zaslužujemo da nam se to dogodi. Jedno sasvim malo zrno slobode iz kojeg će izrasti sve drugo.
Sloboda je da, na prvom mestu, možemo odlučiti šta je za nas sloboda, a zatim i da te naše odluke – slobodno sprovodimo.
Sloboda da želimo i ostvarimo pravo na dobar i ispunjen život.
Pravo da isti dosadni svakodnevni film zamenimo holivudskim momentima.
Pogrešno naučeni da je spektakularan i uzbudljiv život nešto što pripada nekom drugom, a ne nama, dozvolili smo sebi da od života imamo tek – senku istog.
Vreme je da se to promeni. I da se promenimo.
Vreme je da budemo dovoljno slobodni da shvatimo kakav nam život pripada. Vreme je da budemo slobodni da pravo na takav život ostvarimo.
Na završetku godine u kojoj su se pojavili “niotkuda”, iako zvuče kao da su tu oduvek, bend Jelene stavio je šlag na svoju tortu s brojem 2025.
Pobeda na Mobil Music Festu #5 nije bila stvar slučaja, već jasan signal da se na sceni pojavio bend sa sopstvenim identitetom, energijom i hrabrošću da stvari radi drugačije. Njihov prvi nastup u Beogradu završio se trijumfom, ali još važnije – potpunim povezivanjem s publikom, bez kalkulacija i bez predrasuda.
U novogodišnjem razgovoru Jelene pričaju o pobedi koja je došla kao potvrda vrednosti, o haosu koji im nije neprijatelj, već prirodno stanje, o Budvi kao mestu sudara maski i istine, o autorskoj slobodi koju ne bi utišalie ni zbog savršenog hita, ali pre svega o bendu koji ne želi da poraste – već da ostane svoj dok raste. Ovo je intervju sa bendom koji bi, realno, mogao da bude Next Big Thing u godinama koje dolaze, što potvrđuje i pre nekoliko dana objavljeni live EP “Nikad nespremne”.
Na pitanja su, naravno, odgovarale – Jelene: Jelena Milanović – Keke i Jelena Stijepović – Eli Džejn.
Da li ste sabrali utiske posle Mobil Music Festa i kakav je sada vaš osećaj prema toj pobedi? – Utisci su fantastični i još uvek pokušavamo da ih obradimo. Putovali smo zajedno, proveli sjajno vreme, svirali pred novom publikom i na kraju pobedili. Dugo smo želeli da nastupamo tamo, a ovo je bio naš prvi nastup u Beogradu i ujedno pobeda, što za nas predstavlja izuzetno veliku stvar. Za nas ovo nije samo pobeda – već potvrda da naš rad, energija i sloboda u izrazu dopiru do ljudi, kao i prilika da širimo publiku, istražujemo nove pravce i dalje razvijamo svoj stil.
Ističete da je bend nastao 11.11.2024. Datum koji zvuči kao da je namerno izabran. Je li to bio trenutak odluke ili samo dobar znak koji ste kasnije prepoznali? – Bend je nastao potpuno spontano. Prvi put smo pričale o bendu i dogovorile probu tog ponedeljka, bez ikakve simbolike u glavi. Tek kasnije smo shvatile kako se brojevi poklapaju i sada taj datum doživljavamo kao dobar znak i simbol sreće. U tom trenutku to je bila samo odluka da krenemo zajedno u muziku.
Jelene/Photo: Jelene
Na bini vam, kako sami priznajete, pucaju žice, muzika se “raspada”, a vi tada postajete najjači. Da li vam je kontrola uopšte cilj ili vam je haos prirodno stanje? – Ne bismo rekle da je haos ono što nas čini jakima, već da je to jednostavno naša priroda. Ne bežimo od onoga što jesmo – takve smo i van bine i na sceni. Kontrola nam nije primarni cilj – trudimo se da budemo prisutne, svoje i da se prepustimo trenutku. Upravo u tim nepredvidivim situacijama publika često dobije najiskreniji deo nas.
Publika vas je u Sokoj klubu prihvatila kao da vas sluša godinama. Šta su ljudi zapravo prepoznali – stil, energiju ili iskrenost trenutka? – Verujemo da su prepoznali sve zajedno. Iskrenost u izvođenju, energiju koju donosimo na binu i stil koji nije iskonstruisan već prirodan. Kombinacija žanrova i naš odnos prema muzici stvaraju osećaj autentičnosti i povezanosti, i publika to vrlo brzo oseti.
Jelene – MMF#5/Photo: Andreja Ignjatović
Jelene – MMF#5/Photo: Andreja Ignjatović
Jelene – MMF#5/Photo: Andreja Ignjatović
Jelene – MMF#5/Photo: Andreja Ignjatović
Kombinujete rap, soul, funk, pop i rock, ali ne zvučite kao kolaž. Ko u bendu prvi povuče ručnu kada stvari krenu da liče na “previše svega”? – Proces stvaranja je vrlo organski. Sve odluke donosimo zajedno – kroz razgovor, probe i eksperimentisanje. Svaka pesma nosi deo svake od nas i upravo zato zvuči celovito. Ne postoji potreba za povlačenjem ručne, jer se sve prirodno uklapa kada svako daje svoj autentični doprinos. Baš zato što ne ličimo na druge i jer smo posebne, to nam daje dodatni vetar u leđa i sigurnost da smo na pravom putu.
Imate dve pevačice sa snažnim magnetizmom. Kako izgleda proces kada dve jake vokalne ličnosti moraju da dišu kao jedna? – Odmah bismo ispravile malu grešku u formulaciji – ne bismo se nazvale samo pevačicama, već pre svega kantautorkama i izvođačima. To je važno jer naš odnos na sceni ne počiva samo na vokalu, već na zajedničkom izrazu. Poznajemo se dugo i pre svega smo prijateljice, što stvara posebnu povezanost. Na bini nema sudaranja ega – dopunjujemo se. Zajednički ritam i međusobno razumevanje omogućavaju nam da funkcionišemo kao jedna celina, a publika to jasno oseti.
Jelene – MMF#5/Photo: Andreja Ignjatović
Budva je grad sezona, maski i brzih emocija. Koliko vam je to pomoglo, a koliko odmoglo da razvijete autentičan izraz? – Budva nas je spojila i inspirisala. Čak i kada publika nije bila odmah spremna da prihvati ono što radimo, muzika nas je terala da ostanemo verne sebi. Naučila nas je da autentičnost i sopstveni stav dugoročno nose dalje od trenutnog aplauza.
Na MMF#5 konkurencija je bila ozbiljna. U kom trenutku ste shvatile: “Ovo je naše veče”? – S obzirom na to da imamo česte probe i nastupe, već smo dovoljno sigurne u sebe i u ono što radimo. Na bini nam je najvažnije da uživamo u izvođenju svojih pesama – to je jedino što nam je zaista sigurno. Konkurencija na MMF#5 je bila ozbiljna i jaka, ali ni u jednom trenutku nismo bile opterećene pobedom. Mnogo nam je važnije bilo to što sviramo u Beogradu i što publici prvi put predstavljamo Jelene. Sve se poklopilo – energija, publika, trenutak. Tokom poslednje pesme, kada smo videle ljude kako skaču i plešu sa nama, znale smo da smo uradile ono što najbolje znamo – pokrenule publiku. To je za nas već pobeda.
Uvek smo otvorene za prirodne susrete i razgovore
Te večeri u Sokoj klubu publika je primetila osmogodišnjeg gitaristu Luku Yizea. Da li ste razmišljali o nekoj saradnji?
– Bio je odličan. Nismo konkretno razmišljale o saradnji, ali smo uvek otvorene za prirodne susrete i razgovore.
Vaši nastupi često prelaze u direktan razgovor sa publikom. Plaši li vas studio ili jedva čekate da energiju pretočite u snimak? – Studio nam je prirodno okruženje. Snimamo još od 2019. i imamo sopstveni studio. Iako se energija publike ne može potpuno preslikati, kroz kreativni proces uspevamo da pesme zadrže živost i spontanost. Studio vidimo kao produžetak bine.
Pobedili ste na festivalu koji traži autorski identitet, ne kopiju. Šta mislite da bi bila prva stvar koju bi trebalo “utišati” u Jelenama da bi postali komercijalni – i da li biste to ikada dozvolili? – Ako bismo iz ovog ugla razmišljali o “utišavanju” bilo čega što čini Jelene, mislimo da bismo ugasili upravo ono što nas je dovelo dovde. Naša snaga i autentičnost dolazi iz svega što radimo zajedno. Zaista smatramo da nismo kopija ničega i da ne postoji ništa slično na našim prostorima kao što smo mi. Širok spektar ljudi može da se pronađe u našim pjesmama, samo je važno da pronađemo način da ih što više ljudi čuje, bez kompromisa po pitanju našeg identiteta i kreativnosti.
Jelene/Photo: Dušan Žebeljan
Pred vama je prvi album. Ako bi morao da ostane samo jedan element sa vaših koncerata: energija, improvizacija ili direktan kontakt s publikom – šta bi bilo nedodirljivo? – Svi ovi elementi – energija, improvizacija i direktan kontakt s publikom – čine nas onim što jesmo. Ako bismo morali da nešto utišamo, izgubili bismo spoj koji je jedinstven i koji većina bendova nema. Naša prirodnost, sloboda, sinestezija sa publikom i karakter svakog od nas stvaraju taj “vau” efekat koji ljudi osjećaju nakon naših nastupa. Zato je naš odgovor jednostavan – neka ostane ovako kako jeste. Upravo taj spoj je naš put naprijed.
Da Jelene nisu bend nego stanje svesti – kako bi to stanje izgledalo? – Ako bismo Jelene opisale kao stanje svesti, ono bi bilo spoj različitih energija. Autentično i prirodno, oslobođeno i neopterećeno, smireno i u balansu, a opet razigrano i neočekivano. Fokusirano i disciplinovano u kreativnom izrazu, a u isto vreme magnetično i harizmatično – zavodljivo na svoj jedinstven način. To je stanje koje inspiriše, izaziva i ostavlja utisak – baš kao naši nastupi.
Da vam neko ponudi savršen komercijalni hit, ali pod uslovom da sledećih pet godina ne smete da eksperimentišete – da li biste pristali? – Eksperimentisanje je naš identitet i naš pokretač. Autentičnost i sloboda stvaranja važniji su nam od trenutnog komercijalnog uspeha – a verujemo da hit može da nastane upravo iz te slobode. Ako bismo iz ovog ugla razmišljale o “utišavanju” bilo čega što čini Jelene, mislimo da bismo ugasile upravo ono što nas je dovelo dovde. Naša snaga i autentičnost dolaze iz svega što radimo zajedno. Zaista smatramo da nismo kopija ničega i da ne postoji ništa slično na našim prostorima kao što smo mi. Širok spektar ljudi može da se pronađe u našim pesmama, samo je važno da pronađemo način da ih što više ljudi čuje, bez kompromisa po pitanju našeg identiteta i kreativnosti.
Da se vaša muzika pusti nekome ko ne razume jezik – šta bi prvo “pročitao”? – Pročitao bi slobodu, energiju i uživanje. Emocija, ritam i međusobna povezanost prenose se bez reči. Naša muzika pre svega komunicira osećaj.
Jelene – MMF#5/Photo: Andreja Ignjatović
Ako biste morale da opišete bend jednom slikom koja nema veze sa muzikom – koja bi to bila? – Živopisni ulični karneval ili festival svetla – pun boja, pokreta i spontanosti. Sve je razigrano, neočekivano i živo, a ipak savršeno funkcioniše zajedno.
Šta je veća opasnost za bend: da se previše menja ili da predugo ostane isti? – Stagnacija. Rastemo prirodno, bez forsiranih promena. Ne menjamo se zbog publike, već zajedno sa njom. Iskreno, za ovih godinu dana nismo se ni previše promenile, ali ni ostale potpuno iste. Rastemo, učimo, uživamo i ostajemo ono što jesmo. Ne menjamo se da bismo se prilagodile publici, već da bismo publici dale priliku da iskusi ono što se dešava u našem “studiju” – našoj kreativnoj sferi i prostoru gde muzika i energija prirodno nastaju.
Šta ćete biti kad porastete? – Nastavićemo da stvaramo, istražujemo i delimo ono što nam je u glavama i srcima. Ako ostanemo svoje dok rastemo – to je pravi uspeh.
U razgovoru za The Guardian, povodom predstojeće turneje i susreta sa publikom u Australiji i Novom Zelandu, muzičaru Stjuartu Koplendu postavljeno je pitanje koji album smatra najprecenjenijim.
Umesto da izdvoji jedan konkretan naslov, rekao je da smatra kako “sve od Dejvida Bouvija” dobija više pohvala nego što, po njegovom mišljenju, zaslužuje. Dalje je objasnio:
– Prepoznajem ogroman trag koji je Bouvi ostavio u svetu. Bio je inovativan na deset različitih načina, inspiracija za čitavu jednu generaciju.
Dodao je da se “njegove reference kao jednog od najvažnijih umetnika našeg vremena ne mogu dovesti u pitanje”. Ipak, u duhu iskrenosti, Koplend je priznao:
– Meni to jednostavno nije leglo. Nikad nisam želeo da izgledam tako, nikad nisam želeo da zvučim tako, nisam to shvatao. Bio sam okrenut Džimiju Hendriksu.
Uprkos Koplendovom priznanju, interesovanje za glam-rok zvezdu poslednjih meseci je pojačano. Zbog toga je u pripremi novi dokumentarni film kanala Channel 4 o životu i karijeri Bouvija, koji će se baviti njegovim poslednjim godinama i zasad nosi radni naslov “The Final Act”. Pored toga, u pripremi je i dokumentarac u produkciji BBC-ja, fokusiran na njegov boravak u Berlinu u periodu od 1976. do 1978. godine.
Koplend je 2025. objavio album “Wild Concerto”, projekat koji spaja orkestarsku muziku sa autentičnim zvucima životinja, poput hijena, sova, ptica i žaba.
Pokrenuta je Indie Balkans, nova digitalna platforma koja povezuje nezavisnu muzičku scenu jugoistočne Evrope i otvara region umetnicima, bukerima i partnerima širom sveta. Indie Balkans je osmišljen kao centralno mesto za umrežavanje nezavisnog muzičkog ekosistema Balkana – i šire.
Platforma nije namenjena isključivo umetnicima i profesionalcima sa Balkana. Ona predstavlja i praktičnu ulaznu tačku za međunarodne izvođače, agente i bukere koji žele da razumeju region, ugovaraju koncerte, grade turneje, promovišu muziku i povežu se sa pouzdanim lokalnim partnerima.
Bilo da ste balkanski izvođač koji želi da pređe granice ili međunarodni bend koji planira prve nastupe u jugoistočnoj Evropi, Indie Balkans je zamišljen tako da ove veze učini lakšim, bržim i transparentnijim.
Indie Balkan, screenshot
Bez obzira na to da li dolazite sa Balkana ili spolja, Indie Balkans pomaže u:
ugovaranju koncerata i planiranju turneja kroz više balkanskih zemalja
otkrivanju lokalnih partnera, prostora i izvođača van uobičajenih krugova
izgradnji prekogranične saradnje i kreativne razmene
snalaženju u regionu bez nagađanja, gatekeepinga i zatvorenih mreža
Šta nudi Indie Balkans?
Istraživanje muzičke baze podataka – Pregled klubova, festivala, studija, diskografskih kuća, promotera i medija širom jugoistočne Evrope. Uz napredne filtere, platforma pomaže u planiranju turneja, pronalaženju partnera i kreiranju regionalnih strategija – bez obzira da li ste u Sofiji, Berlinu, Londonu ili Njujorku.
Izgradnja prekograničnih turneja – Izvođači van regiona mogu mapirati rute, pronaći klubove i promotere i direktno se povezati sa lokalnim scenama. Lokalni izvođači dobijaju isti alat za širenje izvan nacionalnih granica i razvoj regionalnih turnejskih krugova.
Pristup mreži – Otvaranjem verifikovanog naloga otključavaju se puni kontakt-podaci i mogućnost direktne komunikacije – bez gatekeepinga i nagađanja kome se obratiti. Platforma je besplatna.
Otvoreni pozivi i kreativni kampovi – Mogućnost prijave na programe poput kantautorskih kampova Bridging Balkan Borders, rezidencija i open call poziva za showcase programe koji okupljaju izvođače i profesionalce muzičke industrije iz cele Evrope.
Indie muzika/Photo: Ben Collins, Unsplash
Zašto je ovo važno?
Indie Balkans popunjava dugogodišnju prazninu u evropskom muzičkom prostoru, čineći balkansku scenu vidljivijom, dostupnijom i međusobno povezanom.
Za lokalne izvođače to znači lakše prekogranične turneje, jače regionalne saradnje i direktan pristup međunarodnim partnerima. Za međunarodne izvođače i profesionalce – jasan ulaz u balkansku muzičku scenu, pouzdane lokalne kontakte za booking, turneje i produkciju, kao i bolje razumevanje tržišta koja su često zanemarena.
Lynyrd Skynyrd podelio je lepe vesti sa fanovima. Gotovo tri godine nakon smrti gitariste Gerija Rosingtona, pevač Džoni Van Zant otkrio je da bend ima više pesama koje je Rossington zajedno sa njima pisao, ali nikada nisu snimljene.
– Imamo pesme koje smo pisali sa Garijem, a koje nikada nismo snimili – rekao je Van Zant za francuski portal Riff X.
Gitarista Riki Medlok nadovezao se na Van Zantovu izjavu, otkrivši da je bend te snimke otkrio “ubrzo nakon Garijeve smrti”.
– Doneli su nam gomilu traka i raznog materijala – njegova supruga ih je donela – i otkrili smo da imamo oko 30 pesama u kojima je Gari učestvovao, sa Džonijem i sa mnom i još nekima – rekao je Medlok. – Na trakama se čuje kako priča, kako govori o tekstovima i svemu tome.
Sa tim materijalom u rukama, članovi benda kažu da razmišljaju o snimanju novog albuma Lynyrd Skynyrd.
– Džoni i ja smo počeli da pričamo o tome da, možda, uradimo još jedan Lynyrd Skynyrd album koji bi uključivao Garijeve pesme – rekao je Medlok, dok je Van Zant dodao: – Videćemo šta budućnost donosi, ali voleli bismo da to iznesemo u prvi plan i podelimo sa našim fanovima.
Potencijalni novi album bio bi prvi studijski album benda još od izdanja “Last Of A Dyin’ Breed” iz 2012. godine. Ipak, ovo nije prvi put da Lynyrd Skynyrd nagoveštava novu muziku u čast Rossingtona. U razgovoru za radio-stanicu 102.3 WBAB u julu 2024. godine, Medlok je otkrio da bend radi na tribute albumu posvećenom pokojnom gitaristi.
Pored Raleta (vokal, gitara) u snimanju pesme su učestvovali i Mihailo Bojanovski (bas gitara), Goran Savić (bubnjevi) i Andrej Martinović (klavijature).
Spot su snimali Andrej Martinović i Tamara Bojanovski, a montažu potpisuje Aleksandar Stevanović Kića.
Nakon svog prvog studijskog albuma “Žica” (CD/digital, Fidbox, 2024), Intenzivna Nega je u septembru ove godine objavila veoma uspešan video singl “Mrak”, koji, kao i singl “Srećna nova”, najavljuju snimanje i objavljivanje drugog albuma ovog veoma interesantnog i kvalitetnog bluz-rok sastava.
Jedan od najvećih rock bendova svih vremena nekada je pevao da “The Show Must Go On”, ali to je bilo pre više od tri decenije. Danas je, čini se, vreme za usporavanje.
Queen je završio sa velikim turnejama, potvrdila je Anita Dobson, dugogodišnja supruga gitariste Brajana Meja. To, međutim, ne znači da bend više nikada neće izaći na binu.
– Radiće ponešto tu i tamo, ali velikih turneja više neće biti – rekla je Dobson u intervjuu za UK Mirror. – Svi starimo.
Brajan Mej, koji ima 78 godina, poslednjih godina se suočava sa ozbiljnim zdravstvenim problemima. Srčani udar koji je preživeo 2020. godine opisao je kao “iskustvo blisko smrti”, a prošle godine je doživeo i moždani udar zbog kojeg privremeno nije mogao da pomera levu ruku.
Queen je svoju poslednju svetsku turneju završio početkom 2024. godine, sa Adamom Lambertom kao glavnim vokalom. Prema pisanju Blabbermoutha, Dobson se osvrnula na budućnost benda nakon što je bubnjar Rodžer Tejlor izjavio za Rolling Stone da ne postoje planovi za oproštajnu turneju.
– Ne mislim da smo gotovi – rekao je Tejlor. – I ne mislim da ćemo reći ‘ovo je poslednja oproštajna turneja’. Jer nikada stvarno nije, zar ne?
Brajan Mej je u emisiji “Love Your Weekend” na ITV-ju rekao da i dalje aktivno vodi računa o zdravlju, ali bez nagoveštaja da bi se ponovo upustio u veliku turneju.
– Stalno se krećem – rekao je Mej. – Vozim bicikl više puta nedeljno. Jednom nedeljno isplivam sto dužina u bazenu. To me drži u pokretu. To me drži u životu.
