Reper i glumac Vil Smit trenutno je na turneji povodom promocije albuma “Based On A True Story”, njegovog prvog studijskog izdanja posle 20 godina, koje je izašlo u martu.
Uoči britanskog dela turneje, Smit je na Instagramu podelio video sa dosadašnjim vrhuncima nastupa. Na snimku se vide prepune dvorane, obožavaoci s transparentima kojima podržavaju repera dok on prolazi pored ograde. Smit je u opisu napisao:
“Meni je najdraži deo turneje to što vas sve mogu videti izbliza. Hvala što i vi vidite mene”.
Međutim, video je naišao na kritike zbog navodne upotrebe veštačke inteligencije za generisanje nekih slika obožavalaca. U pojedinim kadrovima vide se posetioci koncerata, od kojih mnogi plaču, ali imaju zamućena ili iskrivljena lica, dok neki izgledaju kao da imaju čudno oblikovane ruke ili višak prstiju.
Na jednom snimku muškarac drži natpis na kojem piše: “‘You Can Make It’ pomogla mi je da preživim rak. Hvala, Vil”, ali njegovi zglobovi izgledaju kao da su stopljeni s transparentom. U međuvremenu, žena ispred njega izgleda kao da ga drži za ruku, ali traka za kosu žene iza nje prelazi preko njenog zapešća.
Korisnici Redita reagovali su na video – jedan je napisao da je to “jadno”, a drugi dodao: “Izgleda kao neuspeo pokušaj poboljšavanja rezolucije. Rekao bih da su to stvarni ljudi koji su sada dobili priliku da vide kako bi izgledali kao otopljene voštane figure”.
Sve se to dešava u periodu kontroverzi vezanih za AI tehnologiju u muzičkoj industriji, a nedavno istraživanje upozorava da će ljudi koji rade u muzici tokom naredne četiri godine verovatno izgubiti četvrtinu svojih prihoda zbog veštačke inteligencije.
Električni orgazam, obeležiće jubilej – 45 godina postojanja, slavljeničkim koncertom u subotu, 30. avgusta u letnjem klubu Istina Mašina u Nišu (Bulevar 12. februar 76, pored Mega Maksija).
– Niš je oduvek imao posebno mesto u srcima Električnog orgazma – nije slučajno što su upravo iz ovog grada krenule sve naše turneje poslednjih godina. Osećamo ovde pravu rok energiju publike, a ovaj koncert je za sve generacije koje su pratile bend – od ranih hitova do današnjih himni. Niš je idealno mesto za početak turneje ‘45 godina Orgazma’, i jedva čekamo da publika zajedno sa nama peva, igra i slavi sve što smo stvarali tokom svih ovih godina. Biće to veče prepuno hitova i čistog rokenrola! – kazao je pred koncert pevač, gitarista i frontmen benda Srđan Gojković Gile.
Električni orgazam, MTS dvorana/Photo: AleX
Posle decenija na sceni, stotine koncerata i pesama koje su obeležile generacije, Orgazam stiže u Niš da podseti zašto je i dalje jedan od najvažnijih rok sastava u regionu. Ovaj nastup biće poseban i po tome što će Električni orgazam prvi put u Nišu nastupiti u novoj postavi kao četvorka: Gile, Švaba, Banana i Pače – iskusni muzičari u moćnoj i uigranoj formaciji koja garantuje vrhunsku svirku. Klavijaturista Ljubomir Đukić Ljuba neće biti na bini, jer se još uvek oporavlja od preloma ruke.
Publika može da očekuje presek najvažnijih momenata karijere benda – od ranih pank i nju vejv početaka, preko psihodeličnih faza i klasičnih rok albuma, pa sve do himni koje se i danas horski pevaju.
Na repertoaru će se naći pesme koje su ostavile trajan pečat: od “Neba“, “Krokodila“ i “Zlatnog papagaja“, preko “Debele devojke“, “Ne postojim“ i “Kapetana Esida“, do “Igra rokenrol cela Jugoslavija“, “Svečane bele košulje“, “Bejbe, ti nisi tu“, “Seks, droga, nasilje i strah“…
Klub Istina Mašina, kao novo uporište niške alternativne i koncertne scene, biće mesto okupljanja svih generacija koje su odrasle uz muziku Električnog orgazma, ali i onih koji će ovaj koncert pamtiti kao svoje prvo pravo rokenrol iskustvo.
Cena ulaznice u pretprodaji iznosi 1.700, dok će na dan koncerta biti 1.900 dinara. Ulaznice se mogu kupiti u pivnici Nemir (Učitelj Tasina 17), kafe-baru Gvožđara (Obilićev venac 4a), turističkoj agenciji Check in Travel u Dušanovoj 54 (preko puta Sanseta), kao i onlajn putem sajta bilet.rs.
Kralj Čačka, kantautor i pesnik, nastupiće 19. septembra u Amerikani, na koncertu koji će obuhvatiti njegov prepoznatljivi autorski opus, ali i premijerno predstaviti pesme sa predstojećeg albuma.
Retko koji umetnik uspeva da istovremeno zadobije i interesovanje publike i jednoglasno odobravanje kritike. Jedan od njih je jedinstveni kantautor Kralj Čačka, koji dolazi na Beogradski rok festival ne samo kao izvođač, već i kao autentični glas jedne generacije, pesnik i hroničar savremenog čoveka. Ili, kako je to jednom zapisao Žikica Simić: – Opasnom magistralom – preko raskrsnica i pored stranputica – sa gitarom preko ramena, kao junak starih dobrih filmova, Kralj je stigao na rok scenu. Sa sobom je doneo mudre, lepe i gorke pesme, u kojima se iskrenost i autentičnost oštro suprotstavljaju izopačenostima ovog vremena.
Pred nastup 19. septembra u Domu omladine Beograda, Kralj Čačka je rekao: – Čast mi je i zadovoljstvo da učestvujem na 1. Beogradskom rok festivalu u Domu omladine Beograda, koji vidim kao još jedan pokušaj da se očuva i održi u životu jedan bitan deo kulture, u ovom slučaju rokenrol muzika. Zajedno sa svojim bendom 19. septembra, izvodićemo pesme sa novog albuma koji će uskoro biti objavljen i pušten u etar.
Kralj Čačka, OK Fest 2023/ Photo: AleX
Rođen je pod imenom Nenad Marić u Čačku 1979. godine, a slikarstvo je diplomirao 2006. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, gradu u kome već nekoliko decenija živi i radi. Od 2001. bavi se radom i u oblasti muzike.
U javnosti se od 2004. pojavio pod pseudonimom Kralj Čačka. Novembra 2014. godine objavio je prvi singl “Moj avatar“, dok se početkom 2016. godine pojavljuje i drugi, “Deda Mraz je švorc“.
Godine 2016. objavio je debitantsko izdanje “Zemlja Snova“ (Pop depresija), a paralelno mu u okviru izdavačke kuće Lom izlazi i zbirka pesama “Na margini“. Dobitnik je nagrade “Struna od svetla“ za 2017. godinu, koja se dodeljuje za poseban doprinos afirmaciji pesničke reči u rok i bluz muzici.
Krajem 2018. objavio je drugi album pod nazivom “Spusti svetlost na put“ (Pop depresija), koji je po izboru slušalaca Radija Beograd 202 proglašen za Album godine.
U decembru 2022. predstavio je video singl “Zemlja nije moj dom“. Pesma je nastala još krajem 2019. i naslovljena je isto kao i izložba Marićevih crteža, koja je u leto te godine bila postavljena u Galeriji DOB.
Isti naslov ponela je i druga zbirka Marićeve poezije, koju je početkom 2023. objavila izdavačka kuća Liberland art. U proizvodnji Radio-televizije Srbije snimljen je te godine i istoimeni dokumentarni film, koji govori o ovom kantautoru i članovima njegove grupe.
Čest je autor namenske muzike za različite dramske produkcije. U saradnji sa Radio Teatrom iz Zagreba, 2020. učestvovao je u radu na radio-drami “Soundtrack za film koji nije snimljen“, a 2021. radi na songovima za predstavu “Halo, Halo, ovdje Radio Zagreb“.
Zajedno sa bratom Markom Marićem, koautor je muzike za filmove “Poslednji povratak Kaktus Bate“ i „Realna priča“, kao i za TV seriju „Mama i tata se igraju rata“. Krajem 2022. objavljuje singl za pesmu “Zemlja nije moj dom“. Autor je muzike i učesnik u predstavi “Mihael Kolhas“, u produkciji JDP-a.
Trenutno priprema treći studiski album pod naslovom “Dobro jutro ljudi!“ koji je najavljen prvim singlom sa pesmom “Hej hej mama, hej hej tata” u decembru mesecu 2024. godine.
Texas Flood (Arsenal fest 2021)/Photo: AleX
Kanda kodža i Nebojša (OK Fest 2021)/ Photo: AleX
Del Arno Band/ Photo: AleX
Eyesburn/ Photo: AleX
Ničim izazvan (Priča 2021)/ Photo: AleX
Nataleé/ Photo: AleX
Podsećamo, na 1. Beogradskom rok festivalu u organizaciji Doma omladine Beograda, od 18. do 20. septembra nastupiće: Texas Flood, Kralj Čačka, Kanda, Kodža i Nebojša, Del Arno Band, Hornsman Coyote, Ničim izazvan, Nataleé, Cotton Pickers i Monday Blues Band.
Ulaznice su u prodaji na svim eFinity prodajnim mestima i onlajn.
Cena ulaznice za 18. septembar u pretprodaji iznosi 1200 dinara.
Cena pojedinačne dnevne ulaznice za 19. i 20 septembar (4 koncerta za veče) je 2000 dinara.
Dostupna je i ograničena količina kompleta (19-20. septembar, 8 koncerata) čija pretprodajna cena iznosi 3500 dinara.
Muzika je poznata po tome što ima snažan uticaj na ljude. Prema portalu Healthline, ona može poboljšati pamćenje i pomoći u smanjenju anksioznosti i depresije. Ali da li psi uživaju u slušanju muzike isto koliko i ljudi?
Istraživanja o efektima muzike na pse još uvek su ograničena, posebno u poređenju sa onima koja se odnose na ljude. Neki dokazi ukazuju na to da muzika, naročito klasična, može umiriti pse i učiniti ih manje pod stresom ili anksioznim. Istraživači sa Fakulteta veterinarskih nauka u Sidneju analizirali su devet studija o uticaju muzike na pse 2020. godine.
Njihovi nalazi, objavljeni u časopisu Animals, pokazali su da klasična muzika deluje umirujuće, jer su psi tokom reprodukcije muzike češće pokazivali mirno ponašanje (ležanje, odmaranje, sedenje i slično). Treba, međutim, naglasiti da je većina ovih istraživanja sprovedena u stresnim okruženjima – poput veterinarskih bolnica, pansiona za pse i prihvatilišta – a ne u domovima.
Trener pasa sa sertifikatom, Ejmi Kembel, izjavila je za sajt Rover da ne deluje svaka klasična muzika jednako umirujuće. Neke kompozicije sadrže glasne zvuke koji kod pasa mogu izazvati dodatni stres. Životinje, čini se, imaju i sopstvene muzičke ukuse. Tako je studija iz 2023. godine, objavljena u časopisu Animal Welfare, pokazala da hevi metal muzika može izazvati stres kod pasa u prihvatilištima, jer su mnogi lajali dok je muzika trajala.
Muzika, kućni ljubimci/Photo: Freepik
Možda ste čuli za tzv. “muzički program za pse”. Ako niste, to je upravo ono što zvuči – muzika posebno komponovana da opusti pse. Na Jutjubu postoji više besplatnih plejlista sa takvim pesmama, ali pomenuta studija pokazala je da psi nisu izgledali mirnije dok su slušali specijalizovanu muziku (u ovom slučaju kolekciju Through a Dog’s Ear) u poređenju sa običnom klasičnom muzikom.
Ako želite da probate da umirite svog psa muzikom, Rover savetuje da pažljivo posmatrate njegovo ponašanje dok pesma traje. Takođe je važno da muzika ne bude preglasna. Na kraju, obratite pažnju da li pas izbegava prostorije u kojima muzika svira – to može sa znači da ipak preferira tišinu.
Jubilarno, deseto izdanje festivala muzičkog dokumentarnog filma Dok’n’Ritam biće održano od 25. do 28. septembra na više lokacija u Beogradu.
Publiku očekuje 16 ostvarenja iz sedam zemalja, pod sloganom “1:0 za muzičke dokumentarce”. Ovogodišnje izdanje biće otvoreno u mts Dvorani srpskom premijerom filma o kultnoj grupi Haustor “Treći svijet”, a u Jugoslovensku kinoteku na dve lokacije stiže priča o legendarnoj muzi Roling Stonsa Aniti Palenberg, zatim dokumentarno-animirani film o Vladi Divljanu, dokumentarac o jednom od najboljih muzičara i bubnjara bivše Jugoslavije Dragoljubu Đuričiću, kao i mnoga druga ostvarenja. Celokupan program biće ubrzo objavljen na zvaničnom sajtu festivalaDok’n’Ritam.
Dok’n’Ritam 10 – Vizual
Film Arsena Oremovića “Treći svijet”, koji otvara ovogodišnji Dok’n’Ritam, nije klasična biografska priča, već filmska meditacija o kreativnom i ličnom odnosu dvojice osnivača zagrebačkog benda Haustor – Darka Rundeka i Srđana Sachera. Dokumentarac istovremeno oživljava muzičku scenu bivše Jugoslavije i istražuje složeni dijalog dvojice kontrastnih autora, čiji je kreativni spoj 1984. godine iznedrio istoimeni album – “Treći svijet” – danas smatran jednim od najvažnijih izdanja ex-YU roka. Film će premijerno biti prikazan u Srbiji 25. septembra, u mts Dvorani, od 20 časova. Ulaznice za “Treći svijet” dostupne su na blagajni mts Dvorane i onlajn na mtsdvorana.rs, po promotivnoj ceni od 790 dinara do 1. septembra, a nakon toga po ceni od 990 dinara. N
Sacher i Rundek by Dominik Vujičić
Na otvaranju festivala, koji ove godine nosi slogan “1:0 za muzičke dokumentarce”, biće prikazan i kratki studentski film Anje Petrić “Šta je za mene Slađana Milošević”.
U petak od 21:30 u Jugoslovenskoj kinoteci u Kosovskoj ulici biće prikazan film “Funk YU”, koji će obradovati ljubitelje gramofonskih ploča, a posebno kolekcionare. Mladi hrvatski autor Franko Dujmić gledaoce uvodi u svet vinila prožet zvukovima jugoslovenskog fanka.
U Jugoslovenskoj kinoteci u Uzun Mirkovoj ulici u subotu, 27. avgusta od 20 časova stiže dokumentarac “Čovjek lavina” Slobodanke Radun, filmski portret Dragoljuba Đuričića, jednog od najboljih muzičara i bubnjara bivše Jugoslavije, kojim se otkriva priča o rok sceni Crne Gore i njenim počecima ‘60-ih godina, a potom rastu i razvoju koji je usledio narednih decenija. Publika će imati priliku da čuje i razgovor sa ekipom filma. Film “Čovjek lavina” biće potom prikazan i u Jugoslovenskoj kinoteci u Kosovskoj ulici, od 22 časa, gde će takođe uslediti razgovor sa filmskom ekipom.
Čovjek lavina – poster
“U paklu sa Ivom”, “Iza osmeha” i priča o Aniti Palenberg
Istog dana od 19 časova u Jugoslovenskoj kinoteci u Kosovskoj ulici biće prikazana nesvakidašnja priča o bugarskom umetniku Ivi Dimčevu koji je u periodu pandemije, kada se svet povukao u tišinu i izolaciju, održao više od 400 besplatnih koncerata u domovima ljudi širom Bugarske. Ovi susreti s publikom nisu bili samo čin umetničke hrabrosti, već i gest solidarnosti, povezanosti i nade, a pretočeni su u muzički dokumentarac “U paklu sa Ivom”, u režiji Kristine Nikolove.
Deo takmičarskog programa biće i dokumentarno-animirani film o Vladi Divljanu, “Iza osmeha” nagrađivanog reditelja Marka Đorđevića. Film je zakazan za nedelju, 28. avgust, u Jugoslovenskoj kinoteci u Kosovskoj ulici, od 19:30. Od video zapisa koje je Vlada Divljan beležio tokom 15 godina nastalo je jedinstveno filmsko svedočanstvo o svakodnevnici umetnika čiji je čuveni osmeh ostao simbol vedrine, kreativnosti i talenta.
Vlada Divljan/ Photo: youtube.com printscreen
Pored ovih filmova, deo festivala biće izuzetna srpska i regionalna ostvarenja: “Ej, salaši” Maje Uzelac, “Underground Top lista” Lidije Špegar, “Zvonceku u pohode” Miroslava Stašića. Deo takmičarskog programa biće i kratki filmovi “You Found a Friend in Elvis” Dženi Prajs, “Echoes of Saudade” Marisa Botčera i “The Record Dealer” Klare Norin.
Još jedan takmičarski film stiže iz Češke – “The Grand finale of PSO”, koji će, u okviru saradnje festivala sa Češkim domom, biti prikazan u tom prostoru. Film stiže sa pozitivnim kritikama sa Jihlava film festivala, a govori o amaterskom muzičkom ansamblu koji čine stotine muzičara, pevača i volontera iz jednog malog češkog grada. Zaraznom energijom i posvećenošću rasprodali su čuvenu Lucernu, organizovali humanitarni koncert za 5.000 gledalaca i nastupali sa međunarodnim zvezdama.
Jubilarni Dok’n’Ritam biće zatvoren dodelom nagrada i revijalnim filmom “Catching Fire: The Story of Anita Pallenberg”, koji pruža detaljniji portret čuvene rokenrol muze iz mnogih pesama Rolling Stonesa. Dokumentarac koji su režirale Aleksis Blum i Svetlana Zil donosi balansiran prikaz ove fatalne žene, uz naraciju glumice Skarlet Johanson, baziranu na neobjavljenim memoarima Palenberg. Ulaznice za sve filmove biće dostupne na blagajnama Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj i Kosovskoj ulici.
U programskim celinama Work in Progress, kao i svake godine, biće predstavljeni muzički dokumentarci u nastanku, a u programu Notabook vodiće se zanimljivi razgovori o muzičkim knjigama. Ovaj program odvijaće se na Dorćol Platzu, a kao i prošle godine ulaz na ovaj deo Dok’n’Ritma je slobodan.
Brus Springstin je objavio redak outtake sa albuma “Born To Run”, pod nazivom “Lonely Night In The Park”, povodom 50. godišnjice ovog kultnog albuma.
Lonely Night In The Park, master
Pesma je snimana tokom sesija u Record Plant studiju za “Born To Run”, i tada je ozbiljno razmatrana za uključivanje na album. Tada se to nije dogodilo, ali sada je pred nama i ovo je njena prva zvanična objava.
Pesma koju Springstin izvodi sa E Street Bandom dolazi uz izbor raritetnih fotografija sa snimanja naslovnice albuma “Born To Run” koje je uradio Erik Meola.
– Žanrovskim podijumom zatim najviše pažnje uvažava glas koji evocira Džordža Majkla i Fila Bozmana. Činjenica je da se samo takvom dihotomijom mogu izneti stihovi pesme na dosledan način. Ujednačenost i misterioznost klavirske melodije još jedan su sinematičan par koji ovu pesmu zaista čine pozivom na punu pažnju. Hevi vrhunac, melanholičan i tehnički gitarski solo, deathcore brejkdaun, i mnogi drugi elementi učesnici su ove sonične igranke koja je samo još jedan deo slagalice koja oslikava opus benda.
Saopštenje organizatora o otkazivanju ovogodišnjeg izdanja Pasaž Festa prenosimo u celosti:
Pasaž Fest je nastao iz želje da novosadskim pasažima damo glas i vidljivost, da na zidovima naslikamo priče, i naravno iz želje da javni prostor postane mesto susreta umetnosti i svakodnevnog života.
Kroz prethodne tri godine, u prolazu Milana Mladenovića smenjivale su se izložbe, performansi, predstave i umetnički i naučni razgovori, stvarajući kratke, ali snažne trenutke zajedništva i otvorenog preispitivanja šta zajednički prostor može da bude.
Verovali smo i verujemo i dalje da briga o javnom prostoru ne sme da bude igra u kojoj se međusobno ne slušamo, igra gde su odluke unapred donesene, već igra koja se zasniva na međusobnom slušanju, razumevanju i saradnji.
Cilj nam je od starta bio isti – pokazati da javni prostor pripada svima i da njegova vrednost raste onoliko koliko uspevamo ga ispunimo umetnošću, kulturom, ali i dijalogom o njemu samom- javnom prostoru kao zajedničkom dobru.
Ove godine, festival se neće održati. Razlog je delom u ograničenim mogućnostima da obezbedimo sredstva za njegovo izvođenje, ali i u tome što se njegova ključna tema – promišljanje kulture društvenog života i javnih prostora – sada sama od sebe razlila gradom.
Ono što smo kao pitanja godinama otvarali kroz umetničke programe, danas se prepoznaje na ulicama, u okupljanjima, u razgovorima među ljudima.
Možda je upravo to trenutak kada Pasaž Fest, makar nakratko, može da zastane. Jer ono zbog čega je nastao sada živi izvan njega, u svakodnevici. Javni prostor se tiče ljudi, u javnom prostoru se premišlja kako danas tako i sutra. Javni prostor je pasaž/prolaz kroz koji moramo proći kao što se prolazi kroz svako putovanje, sa namerom da sebe izgradimo kao bolje ljude, sa namerom da budemo bolje društvo.
Posle uspešnih singlova sa albuma “Nikom ništa”, zagrebački bend Frank K’o Pola donosi svoj novi, šesti singl – pesmu “Jedno na drugo”, čiji izlazak prati i spot u režiji stalnog saradnika benda, Vene Mušinovića.
“Jedno na drugo” donosi intimnu priču o odnosu u kojem se ljubav i sukobi neprestano prepliću. Kroz emotivni dijalog dva glasa, pesma otvara pitanje: koliko se u vezi treba menjati zbog drugog, a koliko ostati svoj? U njenom središtu stoji ideja da se dvoje ljudi, ma koliko se “spoticali jedno na drugo”, ipak grade kroz nesavršenost i zajedničke borbe.
Glavna emocija pesme je snažna mešavina frustracije, čežnje i iskrene potrebe za bliskošću. Ona slavi realnost ljubavi – daleko od idealizovane slike, ali upravo zbog toga uverljivu i blisku svima koji su osetili strast, sumnju i nadu u isto vreme.
Spot, snimljen pod rediteljskom palicom Vene Mušinovića, nadovezuje se na atmosferu pesme, donoseći vizuelni prikaz emotivne tenzije i nežnosti koje “Jedno na drugo” nosi. Kao i u ranijim saradnjama, Mušinović svojom minimalističkom estetikom ističe samu pesmu i osećaj koji ona prenosi.
“Jedno na drugo” nastavlja priču albuma “Nikom ništa”, potvrđujući Frank K’o Pola kao bend koji gradi sopstveni prepoznatljiv zvuk – kombinaciju rokenrol senzibiliteta i emotivne iskrenosti, pretočene u pesme koje publiku dotiču na ličnom nivou.
Iako nije popularan kao, na primer, podizanje srednjeg prsta, gest “đavolji rogovi” je svuda prisutan na heavy metal koncertima.
Publika u masi podiže ruke, pokazujući rogove kao da priziva samog Lucifera. Čak i oni koji nisu fanovi metala znaju izgled: mali prst i kažiprst ispruženi, dok palac pritiska srednji i domali prst.
Kao klimanje glavom ili mahanje, rogovi se obično uzvraćaju istim gestom, nekad praćenim i “demonskim” urlikom. Ali odakle zapravo potiču – i zašto se “đavo” nikad ne pojavi da uzvrati? Jedan od razloga može biti taj što je simbol istorijski bio namenjen da otera zlo, a ne da ga prizove.
Od Dija do tradicije
Kao i sa mnogim simbolima, postoji “popularno” značenje i dublja istorija. Prosečan metalac će rogove povezati sa pevačem Ronijem Džejmsom Diom, koji je tokom sedamdesetih predvodio bendove Elf, Rainbow i Black Sabbath. Kada je u Sabbathu zamenio Ozija Ozborna, želeo je da se razlikuje. Pošto je Ozi stalno pokazivao dvostruki znak mira, Diju je delovalo prirodno da umesto toga pokaže rogove. Ali, on nikada nije tvrdio da je prvi smislio taj pokret.
Metal koncert/ Photo: AleX
– To je kao da kažem da sam izmislio točak – rekao je za Metal-Rules 2001. – Siguran sam da je to neko radio i ranije. Ali da, mogu da kažem da sam ga ja učinio modernim.
Rogovi kroz kulture
Upotreba rogova prevazilazi metal koncerte. U budizmu, recimo, gest ne priziva zlo, već ga tera. Karana mudra je sveti simbol za kanalisanje životne energije prane i otklanjanje zla poput anksioznosti, straha i negativnosti. Međutim, pravilno se izvodi tako što levu ruku stavite na srce, a palcem pritisnete srednji i domali prst. I treba je držati 15 minuta – što deluje pomalo bolno.
U italijanskom folkloru, znak se zove “mano cornuto” (ruka s rogom) i koristi se kao zaštita od “malokija” (uroka). Neki sujeverni Italijani ga nose i kao privezak. Ipak, treba biti oprezan – ako ga uperite direktno u nekoga, to znači da ga nazivate “rogonjom”, mužem koga žena vara. Dakle, isti gest može ili da vas zaštiti od zla – ili da vam zaradi modricu.
Neke grupe su joj dale i sasvim druga značenja. U crkvi Satane rogovi se koriste kao omaž “onome dole”, dok ih Vikani koriste da simbolizuju “rogatog boga” – božanstvo muške snage. A ako navijate za Teksas Longhorns, to su jednostavno “Hook ’Em Horns” kojima bodrite svoj tim.
Mnogi su pokušali, ali niko nije uspeo da zaštiti gest. Frontmen Kissa Džin Simons pokušao je 2017. da ga zaštiti autorskim pravima, ali neuspešno. Jer, pokazalo se da se koristi u više kultura, a da bi prava mogli da polažu i Dio, i basista Black Sabbatha Gizer Batler (koji je tvrdio da je on pokazao gest Diju), ali i naslednivi Džona Lenona, jer su i Beatlesi uticali na njegovu upotrebu. Čak je i bend Coven tvrdio da rogove koriste još od 1967. i pretio tužbom Simonsu.
Jedno je, međutim, jasno – ako negde vidite da neko pokazuje “đavolje rogove”, možda prvo pitajte: da li tera zlo, priziva ga, ili vam upravo poručuje nešto o vašem bračnom statusu?
