Gitarista grupe Queen, Brajan Mej, iznenadio je publiku na Coachella festivalu pojavivši se na bini gde je izveo “Bohemian Rhapsody” zajedno sa mladom pevačkom senzacijom Bensonom Bunom.
Dok je hor pevao uvodne stihove pesme, Bun – obučen u kraljevski plašt preko svog prepoznatljivog svetlucavog spandeks kostima – prišao je klaviru. Tamo je započeo da svira kultnu pesmu, da bi usred izvedbe odradio salto sa klavira – još jedan od njegovih zaštitnih znakova.
Dok je pevao legendarne stihove koje je proslavio Fredi Merkjuri, Bun je stigao do vrhunca pesme – gitarskog sola. U tom trenutku, Brajan Mej se podigao ispod bine, pojavivši se uz eksploziju rifova i bleštava svetla.
“Brajan Mej, ljudi!” – uzviknuo je Bun dok je 77-godišnji gitarista energično izvodio solo. Mej je nastavio da svira do kraja pesme, dodajući svoj prepoznatljivi zvuk ovom posebnom izvođenju.
Mej je ostao i za poslednju pesmu večeri – “Beautiful Things”, Bunov hit koji je osvojio vrhove top-lista.
– Ova pesma mi je promenila život ove godine i nadam se da ćete uživati – rekao je Bun. Izvedbu su pratile pirotehničke eksplozije – i, naravno, još nekoliko salto skokova.
Ranije tog dana, Mej je na društvenim mrežama dao naslutiti da bi se moglo dogoditi nešto posebno:
“Pogledajte koga sam sreo na putu ka legendarnoj Palm Springs! Možda se nešto sprema?!” napisao je uz fotografiju na kojoj sedi u avionu naspram Buna (aerodrom Palm Springs udaljen je oko 30 kilometara od lokacije festivala Coachella).
U drugoj objavi, Mej je opisao Buna kao “pravo zlatno čudo od 22 godine”, dodavši da je “ponosan i srećan što može da kaže da su sada službeno prijatelji”.
Grčki stoner rok bend 1000mods umesto u SKCNS (Ulica Vladimira Perića Valtera 5) nastupiće 17. aprila u SKCNS Fabrika (Bulevar despota Stefana 5).
Bend dolazi u Novi Sad u sklopu balkanske turneje “Cheat Death All Over the Balkans 2025” na kojoj promovišu peti album “Cheat Death” (Ouga Booga and the Mighty Oug Recordings, Ripple Music).
1000mods je poznat po gromoglasnim rifovima, energičnim live nastupima i sirovoj autentičnosti.
Od nastanka 2006. godine, postao je važan deo međunarodne rok scene, zahvaljujući himničnim pesmama i stotinama nastupa uživo širom sveta. Njihov zvuk ukorenjen je u heavy rock i psihodeličnu tradiciju, uz klasične rok uticaje ‘70-ih.
Photo: Promo
Poznati su po “uradi sam“ etici, a prati ih reputacija jednog od najvrednijih i najposvećenijih bendova u žanru.
Projekat Živa voda napravio je živu reinterpretaciju kultnog albuma „Angel’s Breath / Dah Anđela“ Milana Mladenovića i Mitra Subotića Sube iz 1994. godine, nastalog u Brazilu.
Izveli su ga u zagrebačkom klubu Dva Osam, uz gostovanje Darka Rundeka na vokalu i gitari. Uz njega, svirali su: Mario Petrinjak (bubnjevi i perkusije), Konrad Lovrenčić (bas), Jakša Perković (gitara), Igor Pavlica (truba i vokal), Maja Rivić (prateći vokal) i Vedran Peternel (klavijature, zvuci i efekti).
– Taj album, uprkos kultnom statusu koji je stekao, nažalost je prošao i još uvek prolazi pomalo ispod radara. Bio je odraz Subinog izlaska iz regionalnog konteksta i Milanovog odmicanja od EKV-a. Neka vrsta manifesta oslobođenja i slobode stvaranja. Zbog toga je bio idealan materijal za Živu Vodu – da vidimo kako možemo da ga reinterpretiramo, odnosno de/re/konstruišemo – kaže producent Peternel.
Darko Rundek ističe da mu je drago što je doprineo albumu koji odaje poštovanje autorima originalnih kompozicija i slavi muziku kao Živu Vodu. Ovaj otvoreni muzički projekt doneo mu je, kao slušaocu, mnogo istinskih uzbuđenja i užitaka. Ranije je s njima sarađivao kao izvođač na koncertu inspirisanom Haustorovim albumom “Treći svijet”. Kada je u fokus došao Milanov i Subin “Angel’s Breath”, bilo je, kaže, sasvim prirodno da ga Vedran pozove – kao njihovog savremenika, saradnika i prijatelja.
– Mitar Subotić je bio jedan od producenata Haustorovog albuma ‘Bolero’, a sa Milanom me je vezivalo prijateljstvo. Živo se sećam susreta s njim u Parizu, gde se zadržao na putu iz Sao Paola ka Beogradu, nakon što su upravo završili miks albuma. Sedeli smo u malom društvu na jednom ostrvčetu na Marni, a on je oduševljeno pričao o projektu dok se u pozadini odvijao starinski bal. U ovom projektu preuzeo sam zadatak da osmislim obradu ‘Čaure’, jer me je inspirisala muzička tema te pesme, a učestvovao sam i kao gitarista i prateći vokal na ostalim numerama – rekao je Rundek.
Projekat je realizovan uz podršku Zadužbine Milana Mladenovića i Fondacije Mitar Subotić Suba, koje su doprinele i stavljanjem na raspolaganje arhivskih snimaka intervjua sa Milanom i Subom – fragmenti tih razgovora korišćeni su na albumu.
Ana Ćurčin i njen sastav The Changes najavili su novo izdanje. Materijal se zove “Sabiranje”.
Već smo ranije imali priliku da preslušamo pesmu “Brinem”, a Ana & The Changes objavili su sada i datum izlaska novog materijala i promotivnog koncerta.
“Imamo veliko zadovoljstvo da najavimo izlazak našeg novog studijskog albuma “Sabiranje”! Datum izlaska albuma na digitalnim platformama je 27. april, a promotivni koncert u Beogradu je u petak 16. maja u Karmakoma Clubu. Za nekoliko dana objavljujemo sve informacije”, napisali su u saopštenju.
Album “Sabiranje” sastavljen je od pesama koje su objavljene na EP izdanju “Susret” kao i pet potpuno novih stvari koje su nastale tokom prethodne godine. “Sabiranje” će biti objavljeno digitalno i na gramofonskoj ploči.
Legendarni riječki bend Paraf upravo je završio snimanje potpuno novog albuma, prvog nakon poslednjeg studijskog “Zastave”, objavljenog daleke 1984. godine.
Najnoviji uvid u ono što bend radi posle toliko godina je video singl “Triler”. On će se naći na albumu koji Paraf pažljivo spaja. Materijal koji će ugledati svetlo dana krajem septembra ove godine, sniman je u studiju GIS, s producentom Matejom Zecom.
Američki duo koji čine vokalistkinja Džej Metjuz (Jae Matthews) i producent Agastas Muler (Augustus Muller) donosi u Srbiju nastup koji spaja mračnu estetiku, filmsku atmosferu i hipnotišući ritam u nezaboravno koncertno iskustvo.
Osnovani 2013. godine, sa korenima u filmskoj umetnosti, Boy Harsher u svoju muziku unose napetost i minimalizam karakteristične za filmski izraz – zvuk koji je emotivan, hladan i intenzivan. Od probojnog EP-a “Lesser Man” (2014) do albuma “Careful” i “The Runner”, izgradili su prepoznatljiv identitet u okviru darkwave underground scene. Pesme kao što su “Pain”, “Fate” i “Autonomy” danas odjekuju u klubovima širom sveta.
Boy Harsher nisu samo muzika — njihovi nastupi su imerzivni, magnetizujući i sirovi. Pulsirajući sintovi, minimalistički vizuali i Jaeina električna scenska prisutnost uvlače publiku u svet anksioznosti, žudnje i bekstva. Na vrhuncu svoje kreativne snage, Boy Harsher posle tri godine ponovo dolaze u Beograd po još jednu moćnu noć u senkama.
Ulaznice oflajn: Sa jedinstvenim i nezaboravnim dizajnom i po povoljnijoj ceni u Beogradu: Zappa Bar (Kralja Petra 41) Bar Bife (Maršala Birjuzova 2-4)
Ćerka Dejvida Bouvija, Leksi Džons, tiho je objavila svoj debitanski album početkom aprila 2025. godine.
Godinama unazad, Džons je delila delove svoje muzike na Instagramu. Muziku je u potpunosti pisala, izvela i producirala sama , dok su je pratioci dugo gledali kako usavršava svoj talenat na ovoj društvenoj mreži. Ovaj debitanski album, “Xandri”, predstavlja kulminaciju tog rada.
Pre izlaska albuma, Džons je delila fragmente mnogih pesama, uključujući “Standing Alone” i “Moving On”. Ovi isečci pružaju uvid u njen život i detinjstvo, a deljeni su uz snimke na kojima Džons odrasta pored oca Bouvija, kao i montaže filmova koji su je očigledno inspirisali.
Album sadrži 12 pesama koje se kreću od indie muzike do čistog popa, pa sve do eksperimentalnih elektronskih elemenata, jasno prateći očevu tradiciju žanrovskog eksperimentisanja. Sa izraženom teatralnošću i oštrim tekstovima, Džons donosi snažan album koji posebno ističe dubinu njenog vokala.
Album takođe uključuje umetničke radove koje je sama napravila, budući da je Bouvijeva naslednica i vizuelna umetnica:
– Pohađala sam časove crtanja kao dete… Međutim, nisam postala ozbiljnija u vezi sa umetnošću niti sam počela da pronalazim svoj stil sve dok nisam bila u srednjim tinejdžerskim godinama. Naslov albuma je referenca na grčku mitologiju, jer ime Xandri znači “branitelj čovečanstva”.
Hrvatski elektro-pop duo Nipplepeople prvi put dolazi u Niš gde će održati koncert 13. juna od 21:00 časova u Dvorištu Univerziteta u Nišu (Banovina).
Ovaj talentovani sastav stekao je status jednog od najpoznatijih, ali i najmisterioznijih, muzičkih projekata regiona.
Kroz spoj retro elektro zvuka, modernog popa i nezaboravnih vizuelnih nastupa, bend je stvorio prepoznatljiv identitet.
Njihova muzika nosi snažnu emotivnu dimenziju i bavi se temama ljubavi, straha i unutrašnjih dilema, a specifičan nastup pod maskama stvorio je misterioznu atmosferu, koja je samo dodatno pojačala imidž benda.
Među najpoznatijim pesmama benda su: “Sutra”, “Frka”, “Ne volim te” i “Tajna” koje su osvojile radijske top-liste i postale himne uživaocima elektro pop zvuka poslednjih desetak godina.
Pored toga, njihov rad je prepoznat i od strane muzičkih kritičara i šire publike, a bend je nastupao na brojnim značajnim festivalima u regionu, uključujući EXIT festival i Sea Dance festival, kao i ovogodišnje takmičenje za izbor hrvatskog predstavnika na Evroviziji – DORA 2025.
Nipplepeople su i višestruki dobitnici muzičkih nagrada, uključujući Best Electro Act na Music Awards Ceremony 2019. godine, njihova pesma “Sutra” proglašena je za jednu od najboljih pesama godine na Balkanu, a pesma “Ti i ja” snimana za potrebe filma “Sunce mamino“ Koste Đorđevića, osvojila je nagradu za elektro-pop singl godine.
Koncert organizuju AKC Fuzz i Štek House, a ulaznice su u prodaji od petka, 11. aprila:
– Early bird: 1500 dinara (prvih 100 ulaznica) – Pretprodaja: 1800 dinara – Na dan koncerta: 2000 dinara
Ulaznice možete da kupite i u Vintage shopu (Davidova 9, Niš).
Sredinom 1980-ih, Eksl Rouz je osnovao hard rok grupu Guns N’ Roses zajedno sa gitaristom Slešom, ritam gitaristom Izijem Stradlinom, basistom Dafom Mekaganom i bubnjarom Stivenom Adlerom.
Nakon potpisivanja ugovora sa Geffen Records 1986. godine, bend je snimio svoj legendarni debi album “Appetite for Destruction”, prenosi Farout magazin.
Kao grupa hedonističkih mladih ljudi, jedino pouzdano posvećenje rock ‘n’ rollu moglo je da održi ovaj brod na površini. Srećom, kako je prijem albuma “Appetite for Destruction” pokazao, ovih pet momaka imali su talenta za zanimljivo komponovanje i kompetentno izvođenje.
Koliko god bio kontroverzan i nepredvidiv, Eksl Rouz će ostati upisan u istoriju kao jedan od najkultnijih frontmena rock and rolla. Njegov karakteristični, zavijajući vokal i zarazna energija privukli su milione fanova kultu Roses tokom kasnih 1980-ih i 1990-ih, a i dalje predstavljaju čvrstu prisutnost na muzičkoj mapi i danas.
Nesumnjivo, hard rok bend Led Zeppelin i stilovi Roberta Planta i Džimija Pejdža duboko su i očigledno uticali na Rouza i Sleša. Međutim, jedan britanski bend u Rouzovim očima gotovo da nadmašuje Led Zeppelin.
Rouz je pre nekoliko godina razgovarao o svojoj dugotrajnoj ljubavi prema bendu Queen, posebno hvaleći njihovog preminulog frontmena, Fredija Merkjurija.
– Za mene je to lako – Queen je najveći bend, a Fredi je najveći frontmen svih vremena – rekao je za Atlas Magazine. – Bend je najveći jer su omogućili toliko različitih stilova.
– Da nisam imao tekstove Fredija Merkjurija na koje sam mogao da se oslonin kao dete, ne znam gde bih bio. Naučili su me o svim vrstama muzike… otvorili su mi um – nastavio je. – Nikada nisam imao većeg učitelja u svom životu.
Ovo nije bila prva prilika kada je Rouz spomenuo britanski bend Queen. Govoreći za Rolling Stone još davne 1989. godine, Rouz je otkrio drugi album benda Queen, “Queen II”, kao jedan od svojih omiljenih albuma koje nosi na turneje.
Ko zna šta je u pesmi “Balkan” hteo da kaže Džoni Štulić kad je pisao stihove “brijem bradu, brkove, da ličim na pankrte” (ima različitih tumačenja), ali mi, klinci tih osamdestih, nismo imali ni najmanju dilemu. Naravno da je mislio na Petera Lovšina i pankere iz Ljubljane.
Jer, da li bi u suprotnom na njihovim tadašnjim svirkama drali grla urlajući “Tko smo lepi, lepi in prazni” ili “Kruha in iger, nočmo več nazaj”… A nije baš da smo znali slovenački. Posle smo ga, baš uz “Dolgcaj” učili, kako je jednom rekao Vladan Arsenijević, a onda opet zaboravili. Barem do tog 11. aprila proste 2025.
Pankrti, Dom omladine Beograda/ Photo: AleX
Termin koncerta nije mogao da bude bolji. Usred građanskih nemira, studentskog bunta, političke nestabilnosti i neizvesne budućnosti. Tlo na kome Pankrti uspevaju bolje nego i u jednoj drugoj situaciji. Zapravo, pre možda situacija koja zahteva upravo Peru Lovšina i njegove, kako ih rado zove, drugove.
I upravo su baš ti pomenuti klinci iz osamdesetih prvi počeli da pune Amerikanu na koncertu kojim je obeleženo 45 (ej, četrdeset i pet) godina albuma kojima nam je svima promenio život, pogled na stvari, viziju budućnosti, shvatanje sistema… ma, sve. “Dolgcajt”, naravno. Verzija 2025.
Pankrti, Dom omladine Beograda/ Photo: AleX
Pankrti, Dom omladine Beograda/ Photo: AleX
Pankrti, Dom omladine Beograda/ Photo: AleX
Pankrti, Dom omladine Beograda/ Photo: AleX
Pankrti, Dom omladine Beograda/ Photo: Bojan Nikolić
Pankrti, Dom omladine Beograda/ Photo: Bojan Nikolić
Pankrti, Dom omladine Beograda/ Photo: AleX
Pankrti, Dom omladine Beograda/ Photo: AleX
Ispred Amerikane čudna slika. Lik od šezdesetak, s unukom verovatno. On u majci Pankrta koja sasvim očigledno nije iz najnovije ture marčedajza i klinac, jedva tinejdžer, u istoj, sasvim novoj, kupljenom tu, ispred sale. Tu je i poznati beogradski biznismen, nikad se ne bi reklo da je bio panker, neka poznata lica starije muzičke gradske ekipe…
A onda, nekoliko minuta pre početka, grunu klinčadija, vesela, razdragana, naoštrena i očigledno dobro pripremljena na ono što sledi.
A usledila je – revolucija. Prava pankerska.
Pankrti, Dom omladine Beograda/ Photo: AleX
Nekoliko minuta pred izlazak na binu u bekstejdžu ćaskam s Perom. Kad počinjete? Za sat, sat i po, šali se on opušteno. A vidim “cupkaju”. Jedva čekaju da stanu na binu. Vidi se da su željni Beograda. Beogradske publike. Barem koliko i ona njih.
Početak uz jasnu i glasnu najavu “Pankrti su i dalje tu da je*u mater svim sistemima” i onda, braćo i sestre, drugarice i drugovi – pank.
Pankrti, Dom omladine Beograda/ Photo: AleX
Pankrti, Dom omladine Beograda/ Photo: AleX
Pankrti, Dom omladine Beograda/ Photo: AleX
Pankrti, Dom omladine Beograda/ Photo: AleX
Pankrti, Dom omladine Beograda/ Photo: AleX
Pankrti, Dom omladine Beograda/ Photo: AleX
Šutka kreće već na “Lepi in prazni”, dečurlija na šipki flešbekuje u osamdesete, dok Pero komanduje i bendom i publikom, uz obaveznu crvenu maramu u zadnjem džepu crnih farmerki. Sledi set sa albuma zbog koga je većina ovde, svi zajedno pevaju “Kruha in iger” i “Totalnu revoluciju”, a onda uz “Gospodara” kreće pumpanje iz hiljadu grla. Pa ponovo uz “Zastave” i “Bandiera Rossa”.
Kad smo već kod panka… da, tu je sve što smo hteli da čujemo – “Kdo so ti ljudje”, “Jest sem na liniji”, “Umazane igre”, “Sedemnajst”, “Vođa”, “Anarhist”, “Metka”, “Za železno zaveso”, “Osmi dan”, “Lublana je bulana”… ali, sada je to “pank plus”. Uvežbani do bola, maestralni u solo deonicama, Pankrti su, barem trenutno, bliže roku neko panku. Svirački. Ali, energija je definitivno onaj pank zbog kojeg smo ih i zavoleli.
Pankrti, Dom omladine Beograda/ Photo: AleX
Naravno, bez malo srceparajuće nostalgije nije moglo. Ta veza Ljubljana – Beograd očigledno nikad nije prekinuta, a možda je sada i jača, pa je Lovšin, namazano, prvo otpevao delić himne Partizana, pa čestitao zemljaku Timiju Maksu Elšniku titulu sa Zvezdom, da bi zaključio kako su u njegovom srcu Slovan i Olimpija. Lokalno/gloablni patriotizam. I to je ok. Šoubiznis.
Za bis “Adijo Ljubljana” i adio Beograde, vidimo se sledeći put. Drugovi i drugarice, el viva comunismo e la liberta…
