Ovog proleća u Njujorku će biti održab zvezdani koncert u čast Šinejd O’Konor i Šejna Mekgouana.
Nastup će se održati posle Dana svetog Patrika, 20. marta u Carnegie Hallu, a uključivaće nastupe Cat Power, The Mountain Goatsa, Glena Hansarda, Dropkick Murphys, Amande Palmer, Dejvida Greja, Beti Lavet, Ežena Hutza iz Gogol Bordella, Džulije Kaming iz Sunflower Bean, Ket Edmonson i hora Resistance Revival.
O’Konor je preminula u 56. godini u julu, a Mekgouan u 65. godini u novembru 2023. godine. Najavljen kao “Sinéad & Shane u Carnegie Hallu”, koncert će proslaviti irske ikone obradama njihovih pesama.
Neki izvođači koji nastupaju na koncertu odali su počast ovim umetnicima prošle godine obradama njihovih pesama. Amanda Palmer obradila je “The Last Day of Our Acquaintance” O’Konorove još u avgustu, a Glen Hansard svirao je “Fairytale of New York” The Poguesa na Mekgouanovoj sahrani u decembru.
Frontmen benda Metallica Džejms Hetfild ima zanimljiv predlog za pronalazače: napravite mikrofon sa ugrađenim slamčicama.
– Mogu da možda pijuckam malo vode dok sviram, znate, neku vrstu slamke na mikrofon… To bi moglo da bude super – rekao je Hetfild u nedavnom izdanju bendovog podkasta The Metallica Report.
Međutim, čini se da hidratacija nije jedina stvar koju bend može da poboljša tokom nastupa, kaže frontmen. Kako on to objašnjava, ruke su mu uvek pune dok rifuje, tako da ne može da se kreće okolo sa mikrofonom, ograničavajući njegovo kretanje i interakciju sa publikom.
– Ne držim mikrofon, ne mogu nigde da idem. Dakle, (moglo bi) da bude mikrofonskih stanica svuda – rekao je Hetfild i dodao:
– Naš momak koji brine o monitoringu (morao bi) da me juri za sve mikrofone, ne može da ih otvori sve jer to zvuči suludo, posebno na zatvorenom stadionu.
Da bi izbegao haos stalnog uključivanja i isključivanja mikrofona, Hetfild je takođe predstavio još jedan “inovativan predlog”.
– Ako nosite nešto i nalazite se na dva metra od mikrofona, uključite ga, tako nešto. Tako da bi to (toncu) malo olakšalo, ai meni takođe – rekao je Hetfild, prenosi NME.
IFPI, koji predstavlja diskografsku industriju širom sveta, objavio je svoj globalni izveštaj Engaging with Music 2023 koji ispituje kako se ljudi širom sveta bave muzikom i šta osećaju prema njoj, piše ofps.org.rs.
Najznačajniji nalazi izveštaja za 2023. uključuju:
Slušamo više muzike nego ikad.
20,7 sati – Vreme koje ljudi u proseku provedu slušajući muziku svake nedelje (u odnosu na 20,1 sat u 2022. godini). To je ekvivalent slušanju dodatnih trinaest trominutnih pesama nedeljno u 2023.
79% ljudi misli da postoji više načina za slušanje muzike nego ikada ranije (sa 76% u 2022.). Ljudi u proseku koriste više od sedam različitih načina da slušaju muziku.
Među ljubiteljima muzike postoji velika svest o veštačkoj inteligenciji, ali skoro svi misle da se ljudska kreativnost mora poštovati.
79% se slaže da je ljudska kreativnost neophodna za stvaranje muzike.
74% ljudi sa svešću o muzičkim mo.gućnostima veštačke inteligencije slaže se da veštačka inteligencija ne treba da se koristi za kloniranje ili lažno predstavljanje muzičkih umetnika bez ovlašćenja.
Pop je i dalje najpopularniji žanr na svetu, a ljudi identifikuju preko 700 žanrova koje obično slušaju. Lokalni žanrovi su sve traženiji.
57% ljudi kaže da im je važno da mogu da pristupe muzici koja dolazi sa bilo kog mesta u svetu – 65% među 16-24. U proseku, obožavaoci širom sveta su slušali više od osam različitih žanrova muzike.
29% koristi nelicencirane ili ilegalne načine za slušanje ili nabavku muzike.
Frensis Mur, izvršna direktorka IFPI, rekla je:
– Muzika je neverovatno važna za živote ljudi. Angažovanje sa muzikom pokazuje kako obožavaoci koriste priliku da slušaju više muzike na više načina nego što su to činili ikada ranije. Međutim, upotreba nelicencirane muzike ostaje značajan problem za muzičku zajednicu, posebno kako tehnologije nastavljaju da se razvijaju. Moramo da nastavimo da činimo sve što je u našoj moći da podržimo i zaštitimo vrednost muzike.
Koncert i promocija novog albuma pod nazivom “Ništa Nije Strašno” benda Turbo Trans Turisti biće održana u Kulturnom centru Grad u četvrtak, 15. februara od 21:00 čas.
Turbo Trans Turisti su eksperimentalni pank bend iz Beograda koji čine dva brata, rođeni kao Boško i Nikola Mijušković.
“Ništa Nije Strašno” je drugi album TTT dvojca, koji je objavljen poslednjih dana 2023. godine.
Pesme donose radikalniji zvuk u odnosu na prvenac “Levo ili Desno”, pa su time opravdali i prelazak sa Turista na Turbo Trans Turiste.
Uživo izvođenje je nova dimenzija, gde će publika biti u prilici da doživi sirovu energiju, elektronski zvuk, psihodelične gitare, vrišteće i horsko pevanje uz pratnju neobuzdanog bubnja Igora Kuzmanovića (Neven, Nabod).
Ako ste voleli Turiste zbog toga što su vas vodili na neka fina, poznata mesta (Abu Dabi) još više ćete voleti Turbo Trans Turiste jer su spremni da krenu u nepoznato, neistraženo (Valhala).
Laplander je muzička polimerizacija staroslovenskih tradicija sa još neotkrivenim zvucima interneta.
Čine ga Pavle Nikolić (Niko Nikolić), Aleksandar Petković (Azza & Kapale) i Boris Milanović (Palms Voice).
Ulaznice možete da kupite na svim prodajnim mestima Ticket Visiona, kao i online na tickets.rs.
Prvi kontingent ulaznica u prodaji je po promo ceni od 600 dinara.
Povodom otkazane turneje i ponovnog razlaza čuvenog Rage Against the Machine, na mrežama se oglasio i Tom Morelo, koosnivač i predvodnik društvenog aktivizma benda i jedan od vodećih svetskih gitarista koji će nastupiti i na ovogodišnjem EXIT festivalu.
Nakon što je bubnjar benda, Bred Vilk, na samom početku godine na svom Instagram nalogu objavio da bend više neće zajedno nastupati, na mrežama se oglasio i gitarista i koosnivač benda, Tom Morelo.
On je, citirajući u postu reči svoje majke, aktivistkinje Mari Morelo, koja je rekla da: “Istorija, baš kao i muzika, nisu nešto što se dešava, već nešto što sam moraš da napraviš”, na svojim društvenim mrežama objavio govor koji je održao prošle godine prilikom svečanosti uvođenja benda u Rock and Roll Hall of Fame.
Simbolično, Morelo se na ovaj način oprostio od benda koji, bez obzira što su se njegovi članovi povremeno razilazili, još od 1991. godine u kontinuitetu oblikuje muziku pobune.
Tom Morelo Hall of FAme, screenshot
U svom govoru prilikom svečanosti uvođenja u Rock and Roll Hall of Fame, u novembru prošle godine, primajući nagradu u ime celog benda, Morelo se obratio fanovima, nazivajući ih svojim petim članom.
– Najvažnija lekcija koju sam naučio od Rage fanova je upravo to da muzika može da promeni svet. Svakoga dana čujem kako i koliko je na nekoga od vas uticala naša muzika i kako ga je inspirisala da taj isti svet dalje menja. Brojni aktivisti, organizatori, predavači, pa i predsednici Čilea i Finske i mnogi drugi proveli su dosta vremena u prvim redovima naših koncerata. Muzika pobune, kada je napravljena i doneta na pravi način, čini da čujete novi svet opisan u pesmama koje tlačitelje izvode pred lice javnosti, dok nam istovremeno govore da u životu možemo imati i više od onoga što nam je dato. A da li muzika stvarno može da promeni svet? Sam cilj naše muzike uvek je bio da promeni svet, ili bar da izazove gomilu problema kako bi njegova promena bila neminovna.
Sam govor, kao i poruka koju je Morelo ostavio fanovima benda, pokazuje nam da sav plamen borbe koju je ovaj moćni bend tokom decenija glasno vodio ima ko dalje da nosi, a to će nam pokazati već u nedelju 14. jula kada će na Exitu nastupiti sa svojim pratećim sastavom.
Tom prilikom ćemo sa Maina ponovo imati priliku da uživo čujemo neke od najvećih hitova benda Rage Against the Machine.
O statusu ove emisije najbolje govori da su u njoj ranijih godina gostovala muzička imena kao što su Filip Glas, Džošua Redman, Bil Frisel, Jo Jo Ma…
Dve kompozicije sa ovog nastupa grupe EYOTnaći će se na njihovom prvom zvaničnom živom albumu “Quindecennial”, koji će u februaru da bude objavljen za nemačku izdavačku kuću Neuklang.
Eyot/ Photo: Zoran Radosavljević
O ovom predstojećem albumu Vojislav Pantić, najpoznatiji srpski džez kritičar u pratećem tekstu između ostalog zapisuje:
– Album “Quindecennial” zaokružuje petnaest godina delovanja kvarteta EYOT, najuspešnijeg srpskog džez sastava na globalnoj sceni. To je izuzetno redak jubilej u svetu džeza gde razmeni ideja sa novim licima u novim formatima stremi velika većina stvaralaca. Znajući to, prirodno se odmah nameće pitanje: čime se nadahnjuju Dejan Ilijić, Slađan Milenović, Marko Stojiljković i Miloš Vojvodić, šta ih i dalje vodi da sa jednakim žarom nastavljaju zajednički umetnički poduhvat? – Odgovor daje ovaj album.
Podsećamo, muzički sastav EYOT nosilac je GODUM nagrade za najbolju srpsku džez grupu 2022. godine, po oceni Udruženja džeza, zabavne i rok muzike, a do sada su objavili pet albuma, sve za inostrane izdavače i nastupali u više od trideset država sveta.
Njihova muzika predstavlja sveži zvuk koji spaja kulturu džeza, sofisticiranost klasičnog klavira, psihodelične i ambijentalne muzike, kao i reljefne elemente istočnoevropskog folklora.
Prve nastupe u novoj 2024. godini Beogradska filharmonija posvećuje najmlađoj publici.
Popularni koncertićiza bebe biće održani od 9. do 12. januara, od 11:00 i 12:30 časova u Sali Beogradske filharmonije.
Za najmlađu publiku uzrasta 0-2 godine, orkestar će da izvodi najlepše valcere zajedno sa mladim dirigentom Vukom Wolkov-Popovićem.
U dobro poznatoj muzičkoj igraonici u koju se pretvara sala Filharmonije, bebe i njihovi roditelji uživaće u spletu najlepših valcera koje će za njih da izvodi filharmonijski orkestar.
Koncerti za bebe, Filharmonija/ Photo: Marko Đoković
Koncerti za bebe, Filharmonija/ Photo: Marko Đoković
Već šest sezona, koncertići za bebe su najpopularniji program Beogradske filharmonije za čije ulaznice uvek vlada ogromno interesovanje, pa je januarski ciklus koncerata u potpunosti bio rasprodat za nekoliko sati.
Filharmonija najavljuje nova druženja sa bebama i njihovim roditeljima, bakama i dekama, od 12 do 14. februara.
Ulaznice će biti u prodaji od 5. februara na filharmonijskoj blagajni kao i online.
Koncerti za bebe, Filharmonija/ Photo: Marko Đoković
Bend Prljavi Inspektor Blaža i Kljunovi proslaviće 30 godina karijere koncertom 13. januara 2024. u Domu omladine Beograda, u kultnoj Amerikani.
Za jedan ovakav koncert, kojim bend obeležava stvarno veliki jubilej, nije loše da se podsetimo kako je krenula priča sa Blažim i Kljunovima… O tome za Headliner pričaju Igor Blažević Blaža i Aleksandar Katadžić, poznatiji kao Arigo Saki.
Blaža: Prljavi inspektor Blaža i Kljunovi su zvanično osnovani pre trideset godina – 13. januara 1994. godine. Od prvog koncerta u malom klubu SKC-a, publika oduševljeno prihvata naš koncept raspojasanog rokenrola u kome dominira gitarski zvuk. Na toj svirci smo imali samo jednu autorsku pesmu “Dule Savić” i desetak obrada ex-yu roka. Od albuma “Plagijati i obrade” iz 1996. godine, kao i na ostalim izdanjima, dokazujemo da možemo da radimo i autorske pesme. A ono što je praktično najvažnije, od početka karijere krećemo na turneju, koja traje do današnjih dana… Arigo Saki: Dodao bi još par činjenica u prilog biografiji umetnika, ha, ha… Na tom prvom koncertu, u nedostatku repertoara, Blaža u pauzi pušta filmove sa pornografskom tematikom, što nailazi na opšte odobravanje publike. U drugom delu koncerta nam je bilo lako da ponovimo tih jedinih 10 pesama, jer je publika bila u transu i tražila porniće na bis…
Obično se na velikim koncertima kojima se obeležavaju okrugle godišnjice pravi presek karijere, i na repertoaru se nađu pesme iz svih faza benda, da li će biti sličan koncept i na ovom koncertu ili nas očekuje nešto sasvim neočekivano… Blaža: Na koncertu ćemo proći, tačnije protrčati, kroz sve albume koje smo snimili, tako da će fanovi čuti i pesme koje nikada nismo svirali na koncertima. To je bio veliki izazov za nas, jer kada smo krenuli sa probama za koncert, nekih pesama baš i nismo uspeli da se prisetimo. Doduše sad već ulazimo u godine, kada se malo toga sećamo, i pamtimo samo ono što se desi u današnjem danu. Mama mi je rekla da počnem da uzimam Ginko i da će sve biti u redu. Arigo Saki: Mislim da muzičari, isto kao i političari, treba da osluškuju glas naroda, tj. publike u našem slučaju. Političari to definitivno znaju da rade, jer uspevaju da ostanu na vlasti decenijama, ali i mi ćemo, kako bi opstali, morati da primenjujemo njihov recept. Tako da ćemo na koncertu 13. januara, čuti neke od nepravedno zaboravljenih i zapostavljenih koncertnih favorita, poput: “Na morskome plavom žalu”, “Deca Sunca i Meseca”, “Vive La France”, “James Bond”…
Prljavi Inspektor Blaza i Kljunovi, Priča 2022/Photo: AleX
Priča se da će na koncertu biti dosta poznatih gostiju, da li smemo da otkrijemo neka imena… Blaža: Glavni gosti na koncertu su ujedno i najveće legende domaćeg rokenrola braća Dragi i Žika Jelić. Ja lično, a i Kljunovi, su veliki obožavaoci YU grupe. Pre dvadeset godina smo im posvetili pesmu “To je samo rokenrol” u kojoj je Dragi pevao i svirao gitaru. Ključni stihovi glase: “Kad te vidim Dragi, sa tvojim bratom Žikom, opčinjen sam vašim i delom i likom” i to je sigurno najbolji opis našeg poštovanja prema njihovoj karijeri. Privatno su Dragi i Žika divne kolege i sjajni drugari, što je samo doprinelo da budemo jako srećni što smo pesmu posvetili pravim ljudima. Arigo Saki: Žika i Dragi će biti najvažniji, ali ne i jedini gosti. Pored već pomenutog Kljuna u rezervi, Baleta, tj. Ljube Tomanovića koji će odsvirati set od 6 pesama, na koncertu ćemo imati i dve fantastične gošće čija imena ne bih otkrivao, jer najlepše se ostavlja za kraj, a i sreća je lepa samo dok se čeka, ne znam zašto sam se setio ovih stihova Desanke Maksimović, izgleda da Blaža nije jedini kome treba Ginko terapija…
Znamo da je Blaža kao frontmen nezamenjiv, a slična je i situacija je i kod Kljunova, jer za 30 godina nije bilo mnogo personalnih promena… Blaža: Sedam muzičara su doživotni i počasni članovi grupe Prljavi inspektor Blaža i Kljunovi, a to su: Gazda Milutin (koji nažalost, više nije među nama), Arigo Saki, Voja, Sale Šofer, Deki iz Novog Sada, Bale i Blaža. Svako je svojim umećem i trudom doprineo da trajemo ovoliko dugo. Bez obzira što Bale (Ljuba Tomanović) nije više u redovnom sastavu Kljunova, on je i dalje u pripravnosti, jer jednom biti basista Kljunova, znači biti basista Kljunova zauvek. To upravo dokazuje Deki (Dejan Resanović), inače basista u prvoj postavi, koji se posle 16 godina ponovo vraća u bend. Arigo Saki: Mogu samo da se složim sa šefom i da se zahvalim na lepim rečima, koje će nam puno značiti i biti veliki podsticaj u daljem radu, ha, ha, ha…
Inspektor Blaža (Moto Fest, Banjaluka)/ Photo: AleX
Saki je izdao album, doskorašnji basista Bale ovih dana objavljuje svoj materijal, Blažin dugo očekivan solo prvenac bi trebalo da se pojavi na proleće. Kako stvari stoje, svi ste vredno radili, osim Blaže i Kljunova čije novo izdanje čekamo skoro 16 godina… Blaža: Solo izdanja članova benda su svakako kuriozitet u našem slučaju, jer se u relativno kratkom razmaku pojavljuju tri solo albuma. Sakijev album ”Da li te stvarno zanima” je pobrao sve simpatije publike (posebno ženske, i to starije, ha, ha), a dosadašnji basista Ljuba Tomanović – Bale ovih dana očekuje svoj prvenac na kome je vredno radio skoro dve godine. Na kraju i ja, ispunjavam svoju dugogodišnju želju da neke stare pesme zabeležim na malo drugačiji način nego što to radim sa Kljunovima i na nosačima zvuka koji posebno volim, tj. vinilu. Nadam se da će neko od izdavača pročitati ovaj tekst, i obratiti pažnju na deo koji se odnosi na vinil… Arigo Saki: Kada sam odlučio da se upustim u solo vode, želja mi je bila se u stvari svi pokrenemo, ali da krajnji cilj bude snimanje novih pesama i izdavanja novog albuma Blaže i Kljunova. Prvi deo zadatka je uspešno priveden, ili se privodi u kraju, kada su u pitanju solo izdanja, a drugi deo, koji se odnosi na novo izdanje Kljunova, nas sve više zaokuplja, tako da izgleda da je cilj postignut!
Na kraju, jedno možda otrcano, ali uvek zanimljivo pitanje… koje zgode ili možda nezgode, biste posebno izdvojili sa brojnih koncerata?
Blaža: U Ruskom Krsturu sam propao kroz binu i poslednjih nekoliko pesama otpevao tako što mi je samo glava virila iz poda. U Smederevu na moto skupu, me je udarila struja i više od pola sata sam bio u poseti čikama koji su nosili bele toge i imali duge sede brade. U tom stanju sam i doživeo viziju Supermena, jer sam imao neverovatnu želju da poletim i da se vratim među ljude. U Starčevu me je Saki tražio celu noć, jer sam se u nekom trenutku posle koncerta, izgubio u nepoznatom pravcu. Našao me je sklupčanog u žbunju, nekoliko stotina metara od mesta gde je bio koncert, kako dozivam suprugu, mamu, tatu i brata. Tada sam shvatio da je alkohol za mene prošlost, ali i sadašnjost i budućnost. Arigo Saki: Zaboravio si Aleksinac, tačnije Mozgovo, kada si se ceo koncert valjao u senu, koje je bilo sastavni deo scenografije na bini. Obično posle koncerta publika ima želju da sa Blažom malo popriča i da se fotka, ali tada to nije bio slučaj, jer su te svi izbegavali zbog nesnosnog smrada koji se širio oko tebe. Ili koncert u Zvorniku, kada si konstatno skakao po bini, zamišljajući da je trambolina, pa se bina u jednom trenutku otrgla kontroli i obrnula te kao palačinku. Sledeća scena je, Blaža leži ispod bine i pokušava da sastavi mikrofon, koji se prilikom pada raspao kao lego kockice.
I na pravom kraju, kraju krajeva, šta osim poručiti publici da dođe na rođendanski koncert Blaže i Kljunova, pre toga naravno da kupi ulaznice putem ovog linka, i da se nada da bi jedna od tajanstvenih gošći mogla da bude Pamela Anderson… Mada će ekipa verovatno da smisli nešto još bolje.
Džejms se čuvenoj grupi pridružio 1996. godine, i bio njihov ;lan sa najdužim stažom sve dok nije otpušten 2016. zbog alkoholizma.
Govorio je o svojoj borbi sa alkoholom tokom godina, a u oktobru 2022. je rekao da “nije mogao u potpunosti da se odrekne alkohola” i da je to proces koji je u toku.
Svet će ga pamtiti i po tome što je bio oženjen Atenom, sestrom Tomija Lija. Venčali su se 1996, a razveli 2010. godine.
Projekat za film “Narodna drama“ u režiji Mirjane Karanović i produkciji This and That Productions izabran je za učešće na 21. izdanju Koprodukcionog marketa prestižnog filmskog festivala u Berlinu (The Berlinale Co-Production Market).
Jedan od najznačajnijih koprodukcionih događaja u svetu The Berlinale Co-Production Market biće održan od 17. do 21. februara u okviru 74. Filmskog festivala u Berlinu (15 – 25. februar). Za učešće u ovom važnom festivalskom događaju na kome prisustvuju priznati međunarodni producenti, agenti prodaje i predstavnici fondova odbabrano je 34 projekata (od ukupno 318 prijavljenih) iz 27 zemalja.
Berlinale market vizual
Priliku da svoj projekat predstavi na značajnom filmskom događaju na kome je do sad uspešno predstavljeno preko 350 međunarodnih dugometražnih projekata i više od 20 serija imaće i producenti iz Srbije sa filmskim projektom “Narodna drama“ renomirane glumice i rediteljke Mirjane Karanović.
Producentkinja filma Snezana van Hauvelingen је o učešću na Berlinale marketu rekla:
– Veliki je uspeh biti odabran kao jedan od 34 projekata iz celog sveta na tako prestižnom filmskom marketu u Berlinu. To je značajno ne samo za naš projekat nego i za srpsku kinematografiju koja je prepoznata kao značajna na svetskoj sceni. Mi nemamo svake godine predstavnika u filmskom programu ili filmskoj industriji na festivalu A kategorije kao što je Berlinale što daje još veći značaj selektovanju Narodne drame koja je još uvek u fazi finansiranja. U Berlinu ćemo imati priliku da filmski projekat Narodna drama prezentujemo relevantnim filmskim profesionalcima, koproducentima i distributerima iz celog sveta i ostvarimo značajne filmske kontakte.
– Učešće na ovom marketu naš projekat stavlja u fokus kao jedan od najkvalitetnijih projekata ovogodišnjeg izdanja i nadamo se da će nam pomoći da što pre zatvorimo finansiranje. S obzirom na to da smo mi zemlja sa ograničenim finansijskim mogućnostima, nama su vrlo bliske međunarodne koprodukcije i uključivanje različitih kultura i iskustava što je za temu našeg projekta izuzetno važno i može da doprinese da ovaj film postane istinsko slavlje slobode i prihvatanja – naglasila je van Hauvelingen.
Sastanci na Berlinale marketu 2023_/Foto Berlinale Promo
Projekat “Narodna drama“, baziran na istoimenoj drami Olge Dimitrijević, a prema adaptaciji scenariste Bojana Vuletića, je priča o slobodi i ljubavi u konzervativnom i patrijarhalnom društvu. U središtu filma je ljubavna priča između Anke, mlade žene koju je njena porodica primorala da se uda, i Branke, folk pevačice u koju se zaljubljuje. Projekat je do sada dobio podršku Filmskog centra Srbije, francuskog Nacionalnog centra za film i pokretne slike, kao i podršku za razvoj Media potprograma Kreativne Evrope. Francuski producent je renomirana produkcija Elzevir Films.
“Među višestruko nagrađivanim autorima od ukupno 34 projekata 17 će režirati žene. Filmski autori koji će sigurno izazvati interes su, između ostalih, Kateryna Gornostai i Antonio Lukich iz Ukrajine, Andrea Pallaoro iz Italije, Mirjana Karanović iz Srbije, kao i kinesko-japanski redateljski dvojac Huang Ji i Ryuji Otsuka. Snažno i u potpuno novom pristupu, ovi projekti odražavaju goruća pitanja današnjice: dom i migracije, roditeljstvo, političke i društvene sukobe. Uz arthouse, selekcija uključuje projekte koji tematski obiluju humorom i toplinom, temama kao što su veštačka inteligencija, klimatske promene, intrige u diplomatskim krugovima ili delikatni porodični sukobi posmatrani iz neobičnih perspektiva. Biće veoma uzbudljivo gledati kako će se ovi filmski projekti preneti na veliko platno”, navodi se u saopštenju Berlinala.
Podsećamo da je producentska kuća This and That Productions realizovala uspešne projekte “Mrak“ Dušana Milića, srpskog kandidata za nagradu Oskar, “Nečista krv – greh predaka“ prvi film na srpskom jeziku na Netflixu, “Dnevnik Diane Budisavljevic“, kao i TV serije “Jutro će promeniti sve“, “Nečista krv“ i “Sablja“ čija se premijera uskoro očekuje.
