Posle zapaženih muzičkih iskoraka i prepoznatljivog autorskog pečata, Detective Jones, alter ego multimedijalnog umetnika Denisa Špičića, predstavlja novi singl i spot “Mene je odabralo sunce” – žanrovski hibrid hip hop bangera i dancefloor hita, obogaćen zaraznim refrenom i liričkom igrom punom metafora, slika i skrivenih značenja.
Nastala kao svojevrsni stilski eksperiment inspirisan ranim radovima Lil Waynea i Becka, pesma je krenula iz freestyle rime, a završila kao snažna mantra samopouzdanja i oslobođenja.
– Počeo sam da slažem neke rime, jednu na drugu, i da gradim oko toga. Ispao je neki megalomanski Trampovski egotrip. Kad sam shvatio koliko je to bahato zvučalo, odlučio sam da udvostručim ulog i stavim na refren – ‘mene je odabralo sunce’! Zvučalo je dosta oslobađajuće, gotovo mantrično. Svidelo mi se – kaže Špičić.
Detective Jones – Mene je odabralo sunce/Photo: Dinko Čvorić – Doringo
Kreativni partner Luka Geček zaslužan je za produkcijski zaokret koji pesmu vodi prema klupskoj euforiji: retro sintovi, sekvenceri i dancefloor groove donose svežinu i kontrast liričkom sadržaju. – Luka se poigrao sekvencerima, retro sintovima i temeljno izmenio prvobitni aranžman pesme, dodavši taj dancefloor twist koji je legao kao šlag na tortu.
Potvrdu snage singla Špičić je osetio već na prvom privatnom preslušavanju:
– Znao sam da je pesma dobra kad sam pozvao Vladu i Luku kod sebe na preslušavanje demo materijala. Kad je pesma krenula, zastali su sa žvakanjem pršute, hladnih narezaka i maslina i zagledali se u zvučnike u tišini.
Spot, snimljen u saradnji s Dinkom Čvorićem – Doringom (režija, kamera, montaža) i Igorom Bogdanovićem iz Shortest Path Productiona (druga kamera, rasveta), dodatno osnažuje vizuelni identitet pesme. Uloge u spotu, osim samog Špičića, igraju i njegova devojka Marina i pas Paco, koji – kako kaže autor – “krade svaku scenu u kojoj se pojavi”.
Mark Snou, najpoznatiji kao kompozitor legendarne muzike za uvodnu špicu serije “X Files”, preminuo je u svom domu u 78. godini, prenosi Newsweek.
Snou je bio nominovan za glavnu televizijsku nagradu Emmy 15 puta, a šest od tih nominacija je bilo za njegov rad na preko 200 epizoda serije “X Files”. Takođe je dobio i nominacije za svoj rad na televizijskim filmovima i miniserijama uključujući “Američku priču,” “Deca prašine,” “Helter Skelter,” “Najstarija živa udovica Konfederacije priča o svemu,” i “Ima nešto u vezi Amelije.”
Iako je njegov rad na “X Files” ono po čemu će ostati najviše zapamćen, takođe je radio muziku i za popularne serije “Plava krv,” “Smolvil,” “Ti Džej Huker,” “Hart i Hart,” i “Šaptačica duhovima”.
– Njegov neograničeni talenat i kreativnost su bili uporedivi samo sa velikodušnošću koju je imao za kompozitore koji su ga videli kao mentora – rekao je kompozitor Šon Kaleri i dodao:
– Davao bi vam neverovatno inspirišuće i inteligentne savete kada bi mu se obratili mladi umetnici, poput mene, radi konsultacija u vezi sa svojim radovima.
Dodao je da je Snouov rad na seriji “X Files uveo “potpuno nov jezik kojim se kroz muziku pripoveda na televiziji”.
Snou je počeo svoju karijeru 1970-ih pišući muziku za orkestre, ali je ubrzo postao pionir rada na elektronskoj muzici i počeo je da pravi muziku uglavnom sam, od kuće, u svom studiju.
Kada je njegova muzička tema za najavnu špicu “X Files” postala hit širom Evrope rekao je da mu je to zabavno.
– U toj numeri se ne dešava ništa naročito veliko… Počinje i ostaje u D-molu, nema pevanja ni bubnjeva ni gitara, a numera je postala apsolutni hit – to je baš ludo – rekao je tada Snou.
Postao je zatim stalan saradnik tvorca serije “X Files” Krisa Kartera. Pored muzike za dva dugometražna filma koji su snimljeni kao dodatak seriji, komponovao je i muziku za njegove druge serije: “Harš Ralm,” u čijoj prvoj epizodi gostuje i Džiilijan Anderson koja je igrala FBI agenta Skali u seriji “X Files”, “Usamljeni revolveraši,” čiji su se likovi prvo pojavili baš u “Dosijeu Iks” i “Milenijum” serija sa Lansom Henriksenom.
Iza Marka Snoua ostali su njegova žena Glinis, tri ćerke i unučad.
Svečanom dodelom nagrada i projekcijom filma Želimira Žilnika “Restitucija, ili, san i java stare garde“ zvanično je zatvoren 53. Filmski festival u Sopotu.
Žiri takmičarskog programa festivala radio je u sastavu: Jovan Marković (predsednik), Nenad Pavlović (član) i Dušan Bulić (član).
Filmski festival u Sopotu/ Photo: Belkisa Abdulović
Posebno priznanje stručnog žirija za inovativne metode u komunikaciji sa publikom dobio je film “Prva klasa: Pun gas“ (u režiji Vladimira Miće Popovića).
– Praveći omaž jednom od najvećih domaćih bioskopskih hitova, ekipa filma napravila je most između dve generacije i podstakla gledaoce da pune bioskopske sale. Ovo priznanje se može shvatiti i kao podsticaj distributerima za saradnju sa filmskih festivalima – naveli su članovi žirija.
Milan Bata Kovačević, Filmski festival u Sopotu/ Photo: Belkisa Abdulović
Posebno priznanje za glumačko ostvarenje osvojio je Milan Bata Kovačević za film “Restitucija, ili, san i java stare garde” (u režiji Želimira Žilnika).
Žiri je istakao da je u pitanju “uloga kojom se dokazuje da za postizanje velikih umetničkih dostignuća ne postoje ograničenja“.
Filmski festival u Sopotu, Dragan Vesić jpreuzima nagradu u ime Ivana Bosiljčića/ Photo: Belkisa Abdulović
Film “Volja sinovljeva” (reditelja Nemanje Ćeranića) dobio je posebno priznanje za pomeranje granica u filmskoj industriji Srbije i prožimanje žanrova.
– U filmu je uspešno izveden spoj tradicionalnih tema iz srpske mitologije, naučne fantastike, izraza modernog filma i distopijske tematike, uz produkcioni nivo koji prevazilazi sva dosadašnja dostignuća domaće kinematografije – rekao je član žirija, Dušan Bulić.
Nagrada “Bata Živojinović“ za najbolju mušku ulogu pripala je Ivanu Bosiljčiću za film “Lazarev put“ (u režiji Ivana Jovića).
– Ivan nas iz nadrealnog sveta uvodi u stvarnost, oživljavajući lik pun bola, vere i unutrašnje borbe. Prikazao nam je istinsko putovanje čoveka koji traga za iskupljenjem i pronalazi nadu – stoji u obrazloženju žirija.
Filmski festival u Sopotu, Dimče Stojanovski, jedan od koproducenata filma Svemu dođe kraj/ Photo: Belkisa Abdulović
Jelena Đokić dobila je nagradu “Mira Stupica“ za najbolju žensku ulogu u filmu “Svemu dođe kraj“ (u režiji Rajka Grlića).
– Kroz ulogu gradske liberalne žene sa teškom porodičnom tragedijom, Jelena Đokić prikazuje raskoš svog talenta. Takođe, vidimo je i u ulozi majke sa sela koja sama brine o deci tokom bombardovanja u filmu „78 dana“ i na taj način nas vodi kroz različite probleme sa kojima se suočavaju žene modernog doba, prikazujući kompleksnost svog zanata – naveli su članovi žirija.
Filmski festival u Sopotu, Rade Ćosić/ Photo: Belkisa Abdulović 05
Nagradu za najbolju režiju osvojila je Emilija Gašiž za film “78 dana“.
Žiri smatra da “priča o kraju devedesetih godina prošlog veka viđena je iz dečijeg ugla. Dok bombe padaju, glavni junaci žive svoje detinjstvo i na taj način pokazuju trijumf života. Snimljen najjednostavnijim sredstvima, VHS kamerom, ovaj film stvara utisak gledaocu da je deo tog sveta“.
Grand Prix nagradu festivala dobio je film “Svemu dođe kraj” (reditelja Rajka Grlića) u produkciji Interfilm, West End Production, Living Pictures, RRF International i ABHO Filma.
Dušan Bulić istakao je da “majstorstvo velikog sineaste Rajka Grlića dokazuje da naša stvarnost često toliko podseća na mešavinu drame i trilera, da ju je ponekad teško razlikovati od filma. Ogledalo sveta u kom trenutno živimo, delo koje na kraju ipak ostavlja nadu da obični ljudi mogu da uzmu sudbinu u svoje ruke“.
“Prva klasa: Pun gas“ osvojio je nagradu publike za najbolji film. Nagradu je primio producent Rade Ćosić, naglasivši da je srećan što je publika prepoznala poruku filma – drugarstvo.
Filmski festival u Sopotu, dodela nagrade Želimiru Žilniku/ Photo: Belkisa Abdulović
Živorad Milosavljević, predsednik odbora festivala, dodelio je Statuetu slobode za izuzetan doprinos filmu i kulturi – životno delo proslavljenom reditelju Želimiru Žilniku.
Žilnik se najpre zahvalio Sopotu na gostoprimstvu i svim ljubiteljima sedme umetnosti koji su tokom pet dana gledali ostvarenja njegovih kolega i punili bioskopsku salu Kulturnog centra Sopot.
-Film je uvek vrsta kolektivnog dela – izjavio je Žilnik i dodao: – Stoga ova nagrada nije samo moja. Zahvaljujem se svojoj ekipi saradnika koji su pomogli da ovaj mali film ugleda svetlo dana.
Posle svečane dodela nagrada, prikazan je Žilnikov film “Restitucija, ili, san i java stare garde“ koji je naišao na odlične reakcije prisutnih i pozdravljen je ovacijama.
Na mail redakcije portala Headliner.rs stiglo je saopštenje Foruma zaposlenih Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu koje prenosimo u celosti:
“U trenutku kada su ulice naših gradova ispunjene hrabrošću i dostojanstvom mladih ljudi i građana, koji mirno traže pravo na slobodu, jednakost i istinu – odgovornost svih nas, posebno onih koji oblikuju buduće stvaraoce i mislioce, jeste da jasno i nedvosmisleno stanemo uz njih. Forum zaposlenih Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu najoštrije osuđuje sve oblike nasilja i represije nad studentima, maturantima i građanima koji koriste svoja ustavom zagarantovana prava na slobodu izražavanja i okupljanja. Naši studenti nisu pretnja – oni su nada. Oni su naši učenici, naša deca, naši saradnici i oni koji ostaju poslena nas. U danima kada pred očima cele zemlje mladi ljudi i građani na kreativan i kritički, ali miran način, izražavaju svoje nezadovoljstvo, bivaju privođeni, tučeni i zastrašivani – ne možemo i nećemo ćutati. Ne možemo, jer znamo šta znači obrazovati čoveka. Nećemo, jer znamo da se dostojanstvo brani istinom i solidarnošću. Užasnuti smo prekomernom upotrebom sile prema studentima FPU i ostalim učesnicima protesta koji su bili privođeni. Zgroženi smo pritiscima koji se vrše na fakultete, uprave, nastavnike i studente da se vrate u “normalnost” dok van učionica vlada nenormalno stanje. Obrazovanje nije moguće u atmosferi straha, pritiska i nasilja. Umetnost ne raste u tišini potčinjavanja. Stvaralaštvo zahteva slobodu. A mi, kao nastavnici, saradnici, umetnici i istraživači, imamo obavezu da svojim delovanjem čuvamo osnovne stubove svakog društva – ljudska prava, dostojanstvo, solidarnost, dijalog i pravdu. Pozivamo sve nadležne institucije da HITNO prekinu sa zloupotrebom sile, da se obustave hapšenja i pritisci nad đacima, studentima, profesorima, saradnicima, kao i svim građanima i da se prestane sa targetiranjem i medijskim linčovanjem akademske zajednice. Pozivamo i sve građane – bez obzira na političko opredeljenje – da ne pristanu na normalizaciju nasilja. Jer ono što se danas dešava studentima i maturantima, sutra može postati svakodnevnica svih nas. Forum zaposlenih FPU nastaviće da pruža podršku svojim studentima i svima koji mirno i dostojanstveno zahtevaju slobodu. I ne samo njihovu – nego slobodu za sve nas. Za umetnost. Za slobodu. Za dostojanstvo.”
Ozi Ozborn se ponovo “stao” na binu sa svojim Black Sabbathom i održao svoj poslednji nastup – obraćajući se publici:
– Nemate pojma kako se osećam – hvala vam iz sveg srca – rekao je u jednom emotivnom, ali istinskom metal oproštaju.
Najavljen ranije ove godine, “Back To The Beginning” na stadionu Vila Park bio je predstavljen kao “poslednji naklon“ čoveka koga slave kao osnivača heavy metala, posle dosta godina zdravstvenih problema, uključujući Parkinsonovu bolest.
Ustajući sa crnog prestola, ukrašenog lobanjama sa draguljima, 76-godišnjak je prvo izveo solo set pre nego što su mu se pridružili originalni članovi benda – Terens “Gizer” Batler, Toni Ajomi i Bil Vord – za prvi nastup Black Sabbatha posle 20 godina.
– Neka ludilo počne – viknuo je Ozborn pred oko oko 40.000 fanova: – Tako je dobro biti na ovoj bini.
Dok je publika skandirala njegovo ime, oba seta je izveo sedeći, ali glas i ludi sjaj u očima gotovo da nisu nestajali tokom celog nastupa.
Pevao je omiljene pesme fanova poput “Mr Crowley” i “Crazy Train”, a sa Black Sabbathom i “Iron Man” i “Paranoid”, navodeći publiku da peva “glasnije, još glasnije” i sa “poludi do kraja”.
Ovo je bio spektakularan odlazak najvećeg lika heavy metala, uz podršku brojnih slavnih rok muzičara i bendova – od Slayera i Halestorma do Mettalice i Gunsa, plus zvezda poput Stivena Tajlera, Ronija Vuda, Jangblada, Travisa Barkera i Čeda Smita, koji su se pojavili za “supergrupne” nastupe.
Ozzy Osbourne performs “Crazy Train” for the last time in front of the audience at Villa Park in Birmingham pic.twitter.com/NRWtNCIwYG
Mnogi su rekli da ne bi bili muzičari kakvi jesu bez Ozija i Black Sabbath.
– Znate, nema drugog čoveka koji je toliko poštovan u metalu kao Ozi Ozborn – rekao je bivši pevač Van Halena Semi Hagar za Sky News pred svoj nastup. – I to što je bolestan i kaže “Gotovo je, završavam”. Čoveče. Niko drugi ne može da ga zameni.
– Bez Sabbatha ne bi bilo Mettalice – rekao je iskreno frontmen Džejms Hetfild tokom njihovog nastupa.
– Nismo ovde da se oprostimo – rekao je Skot Ijan iz benda Antrax. – Samo smo ovde da kažemo hvala.
Tokom celog dana, džinovske lopte u bojama Aston Vile, sa likovima Ozija i Blek Sabata, prebacivane su po razdraganoj publici.
Na ekranima su emitovani video-pozdravi drugih slavnih prijatelja i fanova, od Bilija Ajdola i Rikija Džervejsa do Doli Parton i ser Eltona Džona.
Holivudski glumac Džejson Momoa, koji je vodio događaj, rekao je publici da je heavy metal bio “sigurno utočište” za mnoge koji su odrastali i da je muzika Black Sabbatha “uticala i inspirisala muzičare svih epoha i žanrova”.
Oproštajni koncert bio je ideja Ozijeve supruge Šeron – još jedan poslednji nastup kako bi karijeru izvođenja završio na vrhuncu – nakon što je bio prinuđen da otkaže planirane nastupe 2023. godine, rekavši fanovima da “nikad nije mogao da zamisli” da će mu se dani turneja tako završiti.
Prihod od koncerta biće podeljen između fondacije Cure Parkinson’s, Dečje bolnice u Birmingemu i dečijeg hospisa Acorn’s.
Koncert je održan nakon što su članovi Black Sabbatha u junu dobili zvanje počasnih građana Birmingema, kao priznanje za njihov značaj u kulturnom i muzičkom identitetu grada u kojem su odrasli.
Bend je osnovan 1968. godine i postao je jedan od najuspešnijih metal bendova svih vremena, prodavši više od 75 miliona albuma širom sveta tokom godina.
Primljeni su u Rokenrol kuću slavnih 2006. godine – Ozborn je kasnije ponovo primljen kao solo izvođač prošle godine – i dobili su Ivor Novelo nagradu za životno delo u pisanju pesama 2015. godine. U 2019. godini dobili su Grammy nagradu za životno delo.
Sada je njihov prvi nastup posle 20 godina ujedno i poslednji – zabeležen za istoriju metala.
Koncert je završen vatrometom i gromoglasnim klicanjem publike koja je sve vreme skandirala Ozijevo ime.
Za fanove, Back To The Beginning je bio šlag na torti – ultimativna rok i metal postava i poslednja prilika da iskažu ljubav prema Princu Tame.
– Smatram da imam sreće što sam mogao da prisustvujem ovome – rekao je Kalum Kenedi, 19, iz Danfermlajna. – Najveći metal koncert poznat čoveku, najveća postava ikada. Nikad nisam video ništa bolje.
Ben Saton, 24, iz Čestera, dodao je: – Mislim da je važno – mi smo mlađa generacija – da vidimo deo baštine i istorije žanra koji volimo, metala uopšte. Velika je čast oprostiti se od njega.
Stiv Taunson iz Linkolnšira rekao je: – Video sam ga prvi put tada i činjenica da još uvek nastupa je neverovatna, zar ne? Bio sam tu na početku, srećan sam što sam ovde i na kraju.
Posle dvogodišnje pauze, globalna superzvezda Luis Kapaldi vratio se na scenu sa iščekivanim novim singlom “Survive”.
Ova odvažna himna nadahnuta je izazovnim razdobljem u njegovoj karijeri, koje je kulminiralo emotivnim nastupom na Glastonbury festivalu 2023, odnosno trenutkom kada je publika na Pyramid stejdžu pomogla dirnutom Kapaldiju da prebrodi teške trenutke i završi nastup u nezaboravnom zajedništvu.
Luis Kapaldi Survive, cover
Singl “Survive” označava novu saradnju Kapaldija s Romansom, koautorom njegovog globalnog megahita “Someone You Loved”, pesme koja je ranije ove godine ostvarila izvanredan uspeh u vidu deseterostruko platinastog sertifikata.
Novi singl stiže nakon niza nastupa u Škotskoj u maju, gde se Kapaldi vratio na binu kao gost dobrotvorne organizacije za mentalno zdravlje CALM, slaveći nedelju podizanja svesti o mentalnom zdravlju. Bez pritisaka i previsokih očekivanja, ovi nastupi su mu dali prostora da testira granice svoje zone komfora pre povratka u središte pažnje i tah potez se pokazao kao pravi trijumf.
Luisovo poslednje izdanje, hitovima ispunjen album “Broken By Desire To Be Heavenly Sent”, je njegov drugi album koji je ostvario #1 mesto na UK top listi albuma. Na njemu se nalaze tri singla koja su se našla na vrhu zvanične UK liste najemitovanijih pesama: “Pointless”, “Wish You The Best” i platinasto sertifikovani “Forget Me”.
Ovaj album je takođe naišao na široko odobravanje kritike, uključujući medije kao što su The Guardian, New York Times, NME, Rolling Stone, GQ, Stereogum i mnogi drugi. Osvojio je radijske top liste, prodat je u impresivnih 95.000 primeraka u prvom vikendu, nadmašivši prodaju ostalih devet albuma tadašnje top 10 liste zajedno, kao i prodaju njegovog hvaljenog debitantskog albuma “Divinely Uninspired To A Hellish Extent” u prvom vikendu izlaska.
U aprilu 2023. godine, Netflix je objavio Luisov iskren i sirov dugometražni muzički dokumentarac “Lewis Capaldi: How I’m Feeling Now“ nominovan za Grammy nagradu. Dokumentarac je odmah zauzeo #1 mesto Netflixove top liste najgledanijeg sadržaja, postavši najgledaniji film na platformi.
Njegov kasniji uspeh seže u 2019. godinu i njegov debitantski album “Divinely Uninspired To A Hellish Extent”, prodat u više miliona primeraka, koji je Kapaldija iz muzičara koji stvara u spavaćoj sobi vinuo u superzvezdu. Retko je viđen takav debitantski uspeh, postao je najprodavaniji album u UK 2019. i 2020. godine, iznedrio dva UK singla na samom vrhu top liste, doneo mu nekoliko Brit nagrada i nominaciju za nagradu Grammy. Jedan od tih #1 singlova, “Someone You Loved”, postao je svetski hit, nedavno ostvarivši deseterostruko platinasti sertifikat, a ujedno je i najstrimovanija pesma svih vremena u UK i #4 najstrimovanija pesma na svetu.
Frankie Cosmos objavili su šesti i kako mnogi kažu, do sada najbolji, album pod nazivom “Different Talking” za Sub Pop.
Reč je o zbirci fragmenata i sećanja, zapamćenih mesta i reinterpretiranih osećaja koja zajedno čine svetlu, vibrirajuću celinu: čvrst, životan indie-rock album o starenju i prolasku vremena koji svejedno uspeva da zvuči aktuelno.
Frankie Cosmos/ Photo: Pooneh Ghana
Na albumu se nalaze već objavljeni singlovi “Pressed Flower”, “Bitch Heart” i “Vanity”, za koji je Stereogum napisao: “…veći i složeniji od većine onoga što smo do sada čuli od Frankie Cosmos, bez žrtvovanja urođene topline i DIY kvaliteta Klineinog pisanja.”
Bend je objavio i dvostruki spot za pesme “One of Each” i “Against the Grain” koji možete da pogledate u nastavku.
Kako je ranije najavljeno, Frankie Cosmos ove jeseni kreće na svetsku turneju, sa datumima u Severnoj Americi od 3. septembra do 25. oktobra.
Fantasy Of A Broken Heart i Moontype pridružiće im se na prvom delu turneje (od 3. do 20. septembra), dok će Chris Cohen i Emily Yacina biti podrška na drugom delu (od 9. do 25. oktobra).
Posle toga, bend se vraća u UK i EU gde će održati sedam koncerata uz Babehoven kao glavnu podršku.
Foo Fighters su zvanično započeli proslavu svoje 30. godišnjice izdavanjem novog singla, “Today’s Song”.
Objavljena 2. jula, “Today’s Song” je prvi novi materijal benda od albuma iz 2023. “But Here We Are”, i dolazi kao omaž putovanju koje je počelo njihovim debi albumom iz 1995.
Poruka Dejva Grola fanovima je iskrena refleksija o evoluciji benda, priznajući i trijumfe i tragedije. Odao je počast bivšim članovima Vilijamu Goldsmitu, Francu Stalu i Džošu Frizu, i emotivno se osvrnuo na preminulog Tejlora Hokinsa: “Your name is spoken every day… you are still in everything we do, everywhere we go, forever.”
Foo Fighters – Today’s Song, cover
Omot singla, koji je kreirala Grolova ćerka Harper, dodaje lični pečat izdanju, naglašavajući porodični duh koji je dugo definisao ethos Foo Fighters.
“Today’s Song” nije samo proslava dugovečnosti – već i izjava namere. Sa temama istrajnosti, jedinstva i transformacije, pesma označava novo poglavlje za Foo Fighters, koje poštuje prošlost dok hrabro korača u budućnost.
Juče je u galeriji Centra za kulturu Sopot održana panel diskusija “Sloboda, varvarizam i film” posvećena laureatu Želimiru Žilniku.
Istu je otvorio Aleksandar Avramović, zadužen za umetničku direkciju festivalskog programa 53. Filmskog festivala u Sopotu, koji je naglasio da mu je čast da pozdravi i ugosti velikog umetnika, čoveka i prijatelja: – Žilnik je čovek evropskog i svetskog formata i deo evropske kulturne baštine.
Filmski festival u Sopotu, panel o Žilniku/ Photo: Belkisa Abdulović
Reč je najpre dao Jovanu Markoviću, scenaristi i producentu, najavivši ga na sledeći način: – Jovan je bio kreator koji je bukvalno prošao naziv našeg panela – slobodom je stvarao, varvarizmom je sklonjen sa radnog mesta.
Marković se prisetio davne 1964. godine kada je otvoren Dom Omladine u Beogradu i izneo zanimljiv podatak da niko iz tadašnjeg Doma Omladine nije bio u partiji.
– Ljudi bi danas rekli da smo bili opozicija, ali mi smo samo bili nezavisni – rekao je Jovan i dodao: – Danima su se prikazivali Žilnikovi “Rani radovi“ i sve projekcije su bile pune. Organizovali smo i prateće programe i diskusije i već tada je bilo jasno da je Želimirov uticaj ogroman. Inače, za one koji ne znaju, Žilnik je ironično nazvao svoj film “Rani radovi“ po istoimenoj knjizi izbora dela Karla Marksa i Fridriha Engelsa, objavljenoj u Zagrebu 1953.godine.
Filmski festival u Sopotu, panel o Žilniku/ Photo: Belkisa Abdulović
Posle Jovana Markovića, prisutnima se obratio Siniša Bokan, profesor i raniji dekan Akademije umetnosti u Novom Sadu. – Imao sam sreću da se sretnem sa Žilnikom prilikom snimanja filma “Kako se kalio čelik“ (1988). Bio sam fasciniran načinom na kojeg su snimali, a naročito direktorom fotografije, Mićom Miloševićem. To iskustvo je zauvek promenilo moj život, jer sam čvrsto odlučio da upišem (i kasnije završio) filmsku i TV montažu na FDU. Sem što sam bio montažer njegovih filmova, Želimir me je imenovao urednikom zabavno-kulturnog programa na televiziji Novi Sad. Tamo je otvorio vrata mladim ljudima i dao im slobodu da kreiraju. Bili smo oduševljeni njegovim pristupom i neverovatno motivisani, no Žilnik se nije dugo zadržao na tom mestu. Interesantno je da je uvek bio spreman da podeli i prenese znanje mlađima. Predavao je dokumentarni film i svi njegovi studenti su ga obožavali, tvrdeći da je najbolje od svih profesora znao da objasni i prenese znanje.
Filmski festival u Sopotu, panel o Žilniku/ Photo: Belkisa Abdulović
Milan Nikodijević, filmski autor i univerzitetski profesor, naglasio je da je “Želimir Žilnik najznačajniji autor u dokumentarnom filmu.
On je stvorio nesvakidašnju i autohtonu poetiku koja živi i dan danas. Socijalne i društvene tematike bile su glavne kako u njegovim dokumentarnim, tako i kasnije u igranim filmovima. Njegovi “Rani radovi“ su prvi sudski odbranjen film – on svojim veštim koracima nije dozvolio da isti ode u bunker. No, “Zlatnog medveda“ u Berlinu komunistička vlast je ipak doživela kao prst u oko.
Nikodijević i Žilnik su zatim ispričali anegdotu o (ne)mogućnosti angažovanja Fasbindera, koji je kasnije gotovo prekopirao scenario Želimirovog filma.
Želimir Žilnik/ Photo: Belkisa Abdulović
Avramović je dao reč Žilniku, koji se, iskreno ganut, zahvalio svim sagovornicima i prisutnima. Zatim se osvrnuo na moto festivala “Sloboda ili varvarizam“: – Mi smo u šerpi u kojoj se kuva, a tek je bačen prvi ključ. Svi su u neizvesnosti, s očima uprtim u Ameriku, Rusiju i Kinu. Bojim se da stvari nisu krenule na bolje i uprkos strahovitom tehnološkom napretku, ljudi i dalje ratuju i prave pogrešne odluke. Mislim da je vreme da se zapitamo o sudbini ljudskog roda.
Za svoj rani opus izjavio je da je “imao želju da približi tu umetnost ljudima koji inače nisu imali dodira sa kinematografijom”.
– Nama je ekran bio prozor u svet – kada su krenule fotografske sekcije i kino klubovi, prvi put smo dobili trake od 8 i 16 mm da možemo da snimamo na njih. Makavejev i Pavlović su nam držali kurseve i mi smo upijali svaku njihovu reč, radoznali i gladni znanja. Film je najautentičniji način umetničkog izražavanja, jer omogućava da momenat vremena zauvek ostane zabeležen na traci onako kako se desio, milimetar po milimetar.
Filmski festival u Sopotu, panel o Žilniku/ Photo: Belkisa Abdulović
Avramović je na kraju panela odgovorio na pitanje novinara kako bi najkraće opisao Želimira Žilnika: – S obzirom da se rodio u koncentracionom logoru u Nišu, a da živi u Vojvodini, volim da kažem da je Želimir čovek koji je razbio sve logore i zaustavio sve vetrenjače.
Želimiru Žilniku će večeras, na samom zatvaranju festivala, biti dodeljena Statueta slobode za izuzetan doprinos filmu i kulturi.
Filmski festival u Sopotu, panel o Žilniku/ Photo: Belkisa Abdulović
Black Coffee / Photo: Jacob Sadrak and Carrol Cruz
Jedan od najuticajnijih svetskih di-džejeva i producenatai dobitnik Gremi nagrade, Black Coffee, nastupiće u Beogradu, 18. septembra, u jedinstvenom prostoru Luke Beograd.
Publika u Srbiji imaće priliku da uživo doživi jednog od najcenjenijih umetnika savremene elektronske scene, čiji nastupi širom sveta privlače desetine hiljada ljudi.
Black Coffee (Nkosinathi Innocent Maphumulo), rođen je u Durbanu, Južna Afrika, a njegovo muzičko stvaralaštvo duboko je ukorenjeno u bogatoj i raznovrsnoj muzičkoj tradiciji njegove domovine.
Njegov stil je spoj tradicionalnih afričkih ritmova, džeza i savremenog house zvuka, što ga je izdvojilo na globalnoj sceni i donelo mu status jednog od najtraženijih izvođača elektronske muzike.
Black Coffee / Photo: Jacob Sadrak and Carrol Cruz
Prvi veliki korak ka svetskoj afirmaciji napravio je 2003. godine, učestvujući na prestižnoj Red Bull Music Academy.
Već 2005. objavio je debii album “Black Coffee“, kojim se pozicionirao kao vodeća figura u južnoafričkom house pokretu.
Njegov hit “Superman“ postao je simbol ovog žanra, a kasnije je u saradnji sa Drakeom dobio i novu globalnu verziju, dodatno proširivši njegov uticaj na svetsku muzičku scenu.
Tokom godina, Black Coffee je nastupao na najvećim svetskim festivalima i u najpoznatijim klubovima – od Ibize do Majamija, od Coachelle do Tomorrowlanda.
Njegovi setovi poznati su po snažnim emotivnim linijama, dubokim basovima i hipnotišućem ritmu koji briše granice između publike i izvođača.
Godine 2022. osvojio je najprestižniju muzičku nagradu – Gremi za najbolji Dance-Electronic album za izdanje “Subconsciously“, postavši prvi umetnik iz Južne Afrike koji je poneo ovu nagradu u toj kategoriji.
Pored Gremija, dobitnik je i brojnih drugih priznanja – uključujući BET Awards, South African Music Awards i DJ Awards. Od 2016. godine konstantno se nalazi na listi 100 najboljih svetskih DJ-eva prema izboru DJ Maga.
Black Coffee / Photo: Jacob Sadrak and Carrol Cruz
Pored muzičke karijere, Black Coffee je posvećen i humanitarnom radu. Kroz svoju Black Coffee Foundation aktivno učestvuje u obrazovanju i osnaživanju mladih u Južnoj Africi, a trenutno je u fazi izgradnje muzičke škole u rodnoj zemlji, sa ciljem razvoja i podrške novim talentima.
Ulaznice za ovaj ekskluzivni događaj dostupne su putem Cooltix platforme. Cena regularne ulaznice iznosi 3.490, dok je broj VIP ulaznica veoma limitiran i možete ih kupiti po ceni od 5.990 dinara.
