Jedna od najpoznatijih pesama grupe The Cure, “Friday I’m In Love”, svoj prepoznatljivi zvuk duguje sasvim slučajnoj studijskoj grešci, otkrio je frontmen benda Robert Smit.
Govoreći o nastanku hita sa albuma “Wish” iz 1992. godine, Smit je ispričao da je tokom rada u studiju eksperimentisao sa varispeed kontrolom, koja menja brzinu trake i visinu tona, ali je zaboravio da je isključi.
– Igrao sam se kontrolom za promenu brzine i zaboravio da je isključim. Odjednom se potpuno promenio osećaj pesme. To je jedina numera na albumu ‘Wish’ koja nije u standardnom štimu, i baš zbog toga zvuči drugačije. Posle meseci rada na albumu, kada odjednom čujete nešto što je za četvrt tona pomereno, mozak reaguje potpuno drugačije – rekao je Smit.
Robert Smit o svom najvećem hitu: Ljudi kojima se sviđa ta pesma zapravo nisu fanovi The Cure – to nisu oni koji kupuju moje ploče
Slučajna greška pokazala se kao pun pogodak. Umesto da vrati snimak u prvobitno stanje, Smit je odlučio da zadrži neobičan zvuk, a upravo taj detalj dao je pesmi dodatnu svežinu i sjaj po kojem je postala prepoznatljiva.
Frontmen The Cure ranije je otkrio i da je ideja za “Friday I’m In Love” nastala iznenada dok se vozio kući iz studija. Toliko mu se dopala sekvenca akorda koja mu je pala na pamet da je okrenuo automobil i vratio se u studio, gde je bend iste večeri snimio osnovu pesme.
Objavljena 1992. godine, “Friday I’m In Love” postala je najveći komercijalni hit grupe The Cure i jedna od pesama koja je obeležila devedesete, pokazujući da bend poznat po mračnom zvuku jednako ubedljivo može da napiše vedar i zarazan pop klasik.