Bijonse je objavila novi video album “Black Is King” u saradnji sa kanalom Disney+.
Sama je osmislila, napisala, režirala i producirala čitav projekat, u kojem se, osim nje, pojavljuju i Džej Zi, Keli Rouland, Naomi Kembel, Tina Nouls Loson, Lupita Njongo, i mnogi drugi.
“Black is King” je zasnovan na muzici iz Diznijevog live action rimejka filma “Kralj lavova” (u kojem je Bijons takođe i pozajmila glas odrasloj Nali).
U filmu se smenjuju scene plesa sa kadrovima iz filma “Kralj lavova”, snimcima crnačkih porodica širom sveta i sekvencama u kojima Bijons priča o svom generacijskom duhovnom putovanju. U saopštenju za javnost se kaže da “Black is King” predstavlja pouke iz “Kralja lavova” adaptirane kako bi bile prijemčivije savremenim mladim kraljevima i kraljicama u potrazi za svojim krunama, te da ovaj video projekat slavi iskustvo i živote svih tamnoputih ljudi. Film je sniman u Njujorku, Los Anđelesu, Južnoj i zapadnoj Africi, Londonu i Belgiji. Osim Bijonse, estetici su doprineli i režiseri Emanuel Adjei, Blic Bazavul, Pjer Debušer, Ibra Ake, Dikajl Rimaš, Jake Nava i Kvasi Fordjur.
Pre filma izašao je i dokumentarac o snimanju istog, praćen njenim novim singlom “Black Parade”, koji je simbolično objavljen 19. juna, na dan kada se obeležava kraj robovlasništva u SAD.
Prošlog meseca, Bijonse je dobila i nagradu za humanitarca godine, za svoj filantropski doprinos. Podržala je i otvoreno pismo koje je sastavila njena majka, a u kojem se zahteva od američkog Senata da zaštiti glasačka prava svih građana, posebno onih tamne puti.
See it my way, akustični duo iz Novog Sada, objavio je spot za novi singl pod nazivom “Burst & Decay”.
– Posle objavljivanja singla “dirt.” odvojili smo vreme da se nešto više posvetimo live nastupima i ujedno usput osvrnemo na pesme koje prethodno nikada nisu videle svetlost dana iako smo još tada videli potencijal u njima: iz tog razloga smo iskoristili situaciju u kojoj se trenutno nalazimo da snimimo što više materijala, a prva na listi jeste bila upravo “Burst & Decay” čiji spot možete pogledati na našem youtube kanalu. Za avgust smo takođe počeli spremati još par iznenađenja tako da se slušamo vrlo uskoro sa još novijim sadržajem – poručili su Dušan i Mihajlo.
See it my way je akustični duo koji čine Dušan Đukić (vokal, gitara) i Mihajlo Zorić (gitara) Do sada su objavili jedan EP pod nazivom “111″ , nekoliko singlova i nastupali na festivalima To Be Punk i Exit.
Priča Antoana de Sent Egziperija o susretu jednog pilota i malog princa sa druge planete oduševljava čitaoce širom sveta još od 1943. godine. Čak i ako “Malog princa” znate napamet, nećete zažaliti ako pročitate nekoliko zanimljivosti o samoj noveli i njenom autoru, piše Mental Floss.
Sent Egziperi je znao “ponešto” o padu aviona u pustinju Kada je opisivao pad pripovedačevog aviona u Saharu na početku knjige, Egziperi je pisao o nečemu sa čim je imao iskustva. Iako je svetsku slavu stekao kao autor “Malog princa”, on je pre Drugog svetskog rata u Francuskoj bio poznat kao aristokrata koji je avionom prelazio poštanske rute za Afriku i Južnu Ameriku, a jedno vreme je čak radio i kao probni pilot. Prilikom pokušaja da postavi rekord u brzini prelaženja rute između Pariza i Sajgona, pisac se srušio u pustinju, dvestotinak kilometara od Kaira.
“Mala sirena” je verovatno poslužila kao inspiracija za “Malog princa” Iako se o stvarnom poreklu ideje za priču o malom princu još uvek raspravlja, jedna od široko prihvaćenih teorija je ona po kojoj je Sent Egziperija inspirisala bajka Hansa Kristijana Andersena. Početkom četrdesetih godina prošlog veka, pisac se smrtno dosađivao prilikom oporavka od povreda zadobijenih u raznim avionskim nesrećama. Kako bi ga oraspoložila, jedna prijateljica je odlučila da mu pročita bajku “Mala sirena”, što ga je navelo da razmišlja o pisanju bajke, prenosi Laguna.
Antoan de Sent Egziperi/Photo: printscreen
Sent Egziperi je veliki broj dela napisao u toku dobrovoljnog izgnanstva u SAD Sent Egziperi je bio pilot francuskog vazduhoplovstva sve do potpisivanja primirja između Francuske i Nemačke 1940. godine, nakon čega su francuske snage demobilisane. Pošto nije gajio simpatije prema Šarlu de Golu, predsedniku vlade Slobodne Francuske u izbeglištvu, odbio je da se pridruži britanskoj avijaciji i preselio se u Sjedinjene Države. Tamo je neuspešno apelovao na američku vladu da uđe u rat protiv Nemačke.
Piščeva supruga Konsuelo je verovatno bila inspiracija za prinčevu ružu Odnos između Antoana i Konsuelo je bio buran. Najveći deo braka proveli su živeći odvojeno, ali ona je sve vreme bila njegova muza. Čuvao ju je i štitio baš kao i mali princ svoju ružu. Iako je princ na svom putovanju sretao druge ruže (u Sent Egziperijevom slučaju, druge žene), lisica ga podseća da je njegova ruža za njega jedinstvena jer “si zauvek odgovoran za ono što si pripitomio”. Ovu teoriju dodatno potvrđuje naslov Konsueline autobiografije “Memoari ruže”.
Sent Egziperi je sam ilustrovao svoju knjigu Autor jednostavnih akvarel ilustracija u “Malom princu” bio je sam pisac. Sebe nije smatrao slikarom, ali celog života je voleo da crta i neprestano je skicirao male ljudske figure na komadićima papira.
Improvizovao je ilustrujući pojedine modele Sent Egziperi nije imao pristup nekoj većoj menažeriji, pa je svoje ilustracije zasnovao na onome što je mogao da pronađe. Inspiraciju je pronalazio u svom okruženju – prijateljeva pudla je postala ovca, a njegov kućni ljubimac bokser bio je model za tigra.
Mali princ/Photo: Pixabay
Jedan od glavnih junaka nije prikazan čitaocu Zanimljivo je da pilot-narator i jedan od glavnih likova priče – nijednom nije prikazan u knjizi. Na izložbi organizovanoj 2014. godine u njujorškom muzeju Morgan posetiocima su predstavljeni mnogi Egziperijevi neobjavljeni crteži, među kojima je bio i onaj koji prikazuje pilota kako spava pored aviona. – Možemo samo da spekulišemo zašto je odlučio da ukloni tu sliku. Ali se nije libio da izbaci sve što nije od suštinskog značaja za priču – prokomentarisala je Kristin Nelson, kustos izložbe.
Orson Vels je želeo da uz pomoć Volta Diznija snimi adaptaciju novele Vels je bio oduševljen pričom i čim je pročitao knjigu odlučio je da kupi filmska prava. Želeo je da radi sa Diznijem i zamolio ga je da rukovodi specijalnim efektima, ali dvojica genijalnih umetnika nisu uspeli da ostvare saradnju. Dizni je verovao da će ovaj projekat zaseniti njegove filmove i navodno je izleteo sa jednog sastanka vičući: “Ovde nema dovoljno mesta za dva genija!” Original Velsovog scenarija takođe se našao na izložbi u Morganu.
Sent Egziperi je rukopis ostavio kod jednog prijatelja pre nego što je ponovo odjurio da se pridruži vojsci Jedna od najpoznatijih knjiga svih vremena je u ruke izdavača stigla na krajnje neobičan način. Egziperi je jednostavno bacio izgužvanu kesu sa originalnim rukopisom i ilustracijana na sto kod prijatelja, i odjurio nazad u Francusku. Na 140 rukom ispisanih stranica nalazila se gomila precrtanih rečenica, nečitkih pasaža, mrlja od kafe i tragova cigareta. Rukopis je ostavio kao poklon, rekavši: – Želeo bih da ti ostavim nešto sjajno, ali ovo je sve što imam.
Mali princ/Photo: Pixabay
Sent Egziperi nije doživeo objavljivanje “Malog princa” u svojoj otadžbini “Mali princ” je 1943. godine objavljen na francuskom i engleskom jeziku, ali samo u Sjedinjenim Državama. Zbog piščevih kontroverznih političkih stavova, njegove knjige nisu bile dobrodošle pod višijevskim režimom, a njegovo najpoznatije delo je u Francuskoj objavljeno tek nakon oslobođenja.
Pisac je misteriozno nestao nakon što je završio knjigu Kada je knjiga objavljena u Francuskoj, za Egziperija se već godinu dana pretpostavljalo da je mrtav. Njegova smrt bila je misteriozna i fascinantna koliko i njegov život. Po dolasku u Alžir, nekako je uspeo da se priključi vazduhoplovnim snagama Slobodne Francuske i ponovo mu se pružila prilika da leti, iako je njegovo fizičko i mentalno zdravlje predstavljalo nepoznanicu. Njegov avion je nestao tokom jedne izviđačke misije 1944. godine i od tada ga niko nije video. Ne zna se da li su ga oborili neprijateljski avioni ili je sam srušio avion izvodeći samoubilački manevar. Piščevo telo nikada nije pronađeno. Prvi trag koji nam je nešto rekao o njegovoj sudbini bila je identifikaciona narukvica koju je 1998. godine pronašao jedan ribar nedaleko od marsejske obale. Dve godine kasnije, jedan ronilac je otkrio ostatke njegovog aviona.
“Mali princ” je preveden na više od 250 jezika Egziperijeva knjiga je jedno od najčitanijih i najprevođenijih dela svetske književnosti. Često se koristi u školama kao pomagalo za učenje stranih jezika. Njen jednostavni stil čini je posebno pogodnom za prevođenje na manje poznate i ugrožene jezike. U Argentini je 2005. prevedena na starosedelački jezik Toba – radi se o velikoj počasti, budući da je do tada jedina knjiga prevedena na taj jezik bila Biblija.
Divovi iz Atlante, jedan od najvećih i najznačajnijih metal bandova današnjice, upravo su proslavili 20 godina karijere. Slaveći prva dve zajedničke decenije, bend će fanove počastiti kolekcijom rariteta, digitalnim albumom “Medium Rarities” koji je najavljen za 11. septembar preko Reprise Recordsa. Među retkim muzičkim draguljima naći će se i nova pesma “Fallen Torches”.
Ovaj Mastodonov klasik snimljen je 2019. i trebalo je da bude objavljen uoči evropske turneje. Datum izlaska pomeren je kako bi se bend posvetio pesmi “Stairway” posvećenoj prerano preminulom Niku Džonu, njihovom dugogodišnjem menadžeru. Na novoj pesmi “Fallen Torches” bendu se pridružio dugogodišnji prijatelj i saradnik Sckot keli iz benda Neurosis.
“Medium Rarities” prvi put na jednom mestu obedinjuje mnoštvo obrada rock klasika, pesme objavljene na soundtrack izdanjima “Igra prestola” i “Aqua Teen Hunger Force”, instrumentale, B-strane i live snimke, sve u jednom kompletnom paketu. U eklektičnoj lepezi našle su se i obrade pesama “A Commotion” (Feist), “A Spoonful Weighs A Ton” (The Flaming Lips) i “Orion” (Metallica) kao i instrumentalne verzije “Asleep in the Deep”, “Toe To Toes”, “Jaguar God” i “Halloween”. Čak 14 od 16 pesama na ovom izdanju dosad nije bilo dostupno na streaming servisima.
Krajem avgusta Mastodon će objaviti još jednu pesmu, “Rufus Lives”, koja će se naći u filmu “Bill & Ted Face The Music”, a najavljujući ova sjajna izdanja Mastodon otkriva da već vredno rade na svom devetom studijskom izdanju, nasledniku Grammyjem nagrađenog albuma “Emperor of Sand” iz 2017.
Čuveni britanski režiser ser Alan Parker, čiji su filmovi osvojili 10 Oskara, 10 Zlatnih globusa i 19 nagrada BAFTA, preminuo je juče u Londonu, u 76. godini, posle duge i teške bolesti.
Zaštitni znak njegove blistave karijere bili su mjuzikli, filmovi zasnovani na istinitim pričama, koji često imaju mračan izgled, ali i živopisne i brutalne scene nasilja.
Režirao je “Bagzi Meloun” sa Džodi Foster, “Ponoćni ekspres”, “Slavu”, “Pink Flojd – Zid”, okultni triler “Anđeosko srce”, dramu o građanskim pravima “Požar na Misisipiju”, “Evitu” sa Madonom, “Birdi”… Kompozitor “Evite” Endru Lojd Veber tvitovao je da je ser Alan bio “jedan od retkih režisera koji zaista razumeju muzičare na ekranu”.
Pre nego što je počeo da snima filmove, Parker je pisao reklame, koje je uskoro počeo i da režira. Svoj prvi film, gangsterski mjuzikl – komediju “Bagzi Meloun”, u kojoj su glumila isključivo deca, napisao je i režirao 1975. Sledeći, izuzetno uspešan i kontroverzan film “Ponoćni ekspres”, o mladiću koji zbog šverca droge završi u turskom zatvoru, snimio je dve godine kasnije. Scenario je napisao Oliver Stoun, a film je osvojio dva Oskara, šest Zlatnih globusa i četiri nagrade BAFTA.
“Pink Flojd – Zid” iz 1981. bila je filmska adaptacija najprodavanijeg rok albuma svih vremena. “Anđeosko srce” iz 1986, sa Mikijem Rurkom, Robertom de Nirom i Lizom Bone, imao je omražen uoznaku “iks”, odnosno bio zabranjen za određeni uzrast, a poslednji film, dramu “Život Dejvida Gejla” sa Kevinom Spejsijem i Kejt Vinslet snimio je 2003. Penzionerske dane provodio je u slikanju i štampanju na svili, što su mu bile velike strasti. Iza sebe je ostavio suprugu Lizu Moran, petoro dece i sedmoro unučadi.
[infobox title=’Miljenik Kjubrika, Kopole i Šlezingera’]
Alan Parker/Photo: printscreen
Svaki kandidat koji želi da se pridruži Udruženju režisera Amerike (DGA), mora prethodno da bude nominovan od strane tri člana. Kada se Parker prijavio za članstvo, njegovu nominaciju podržali su – Stenli Kjubrik, Frensis Ford Kopola i Džon Šlezinger.[/infobox]
Parker je govorio da su filmovi umetnički izraz koji vizuelno komunicira, a gledaocima je u intervjuu iz 1988. jasno poručio:
– Moj posao nije da vam bude prijatno u bioskopu.
Iako nije osvojio Oskar za najboljeg režisera, remek–dela koja je snimio jesu, a Akademija za filmsku umetnost i nauku, koja dodeljuje nagradu, navodi da ćemo ga pamtiti kao “kameleona” i talentovanog čoveka čiji rad nas je “zabavio, povezao i dao nam tako snažan osećaj za vreme i mesto”.
Voditeljka Elen Dedženeris je konačno progovorila i izvinila se bivšim članovima osoblja zbog svojih negativnih iskustava, nakon što je istraga potvrdila “nedostatke u svakodnevnom upravljanju” u emisiji koju vodi.
Internu istragu emisije “Elen” pokrenula je prošle nedelje kompanija Warner media, nakon što je 10 nekadašnjih članova osoblja iznelo u javnost tvrdnju da su maltretirani. Iako, navodno, Elen nije bila lično upletena ni u jedan od incidenata, od nje se traži da progovori i preuzme određenu odgovornost.
Elen se putem pisma izvinila onima koji su zaposleni u emisiji, obećavši da će obezbediti bolju radnu atmosferu.
“Rekla sam svima u našem prvom susretu da će ova emisija biti mesto sreće – niko nikada neće podići glas i prema svima će se postupati s poštovanjem”, piše u saopštenju.
“Očigledno se nešto promenilo i razočarana sam zbog toga i žao mi je”, nastavlja ona.
Elen je porekla da je znala za bilo kakvu nepravdu na snimanju potvrđujući da još veruje u moto emisije, koji glasi “da treba biti prijatan prema svima”.
Voditeljka je takođe dodala da neki ljudi “nisu radili svoj posao” kako treba kada im je ostavila pojedine upravljačke elemente u emisiji.
Smatra da kao neko čije se ime vezuje za emisiju treba da preuzme deo odgovornosti i trenutno sa kompanijom Warner media pokušava da ispravi greške i propuste.
Frontmen benda Slipknot, Kori Tejlor, konačno je objavio detalje solo albuma.
Materijal nosi naziv “CMFT”, a u prodaji će biti od 2. oktobra. Kori je s tog izdanja predstavio čak dve pesme – “CMFT Must Be Stopped” i “Black Eyes Blue”. U pesmi “CMFT Must Be Stopped” gostuju reperi Tech N9ne i Kid Bookie.
Spot za pesmu uradio je DiDžej Brauner, a u njemu se pojavljuju Merilin Menson, Lars Ulrih, Rob Halford, Kris Džeriko i mnogi drugi.
S Korijem su na albumu radili Džejson kristofer na basu, Dastin Šenhoferr na bubnjevima, kao i gitaristi Zak Trone i Kristijan Martući (Stone Sour).
Pošto se debitantskim albumom “When We All Fall Asleep, Where Do We Go?” dokazala kao jedan od najvećih muzičkih fenomena decenije i osvojila pet nagrada Grammy, 18-godišnja Bili Ajliš nastavlja s predstavljanjem novog muzičkog materijala.
Posle odlično prihvaćenih “everything i wanted”, i “No Time To Die”, naslovne pesmu novog James Bond filma, od danas je za slušanje dostupan i njen potpuno novi singl “my future”.
– Ovu pesmu smo napisali na samom početku karantima. U tom periodu sam vreme provodila radeći na sebi, osećala sam se vrlo optimistično i uzbuđeno pa je i pesma bila odraz toga. U međuvremenu je dobila neko novo značenje u kontekstu onog što se trenutno događa u svetu. Nadam se da će svatko u njoj pronaći neko posebno značenje – otkrila je Bili.
Bili je pesmu napisala i snimila u Los Anđŕelesu, a za produkciju je zaslužan njen brat Fineas. Za “my future” je predstavljen i animirani video, koji je kreirao australijski umetnik Endrju Onorato (Childish Gambino, Matt Corby).
Neposredno pre nego se dogodio lockdown, Bili je krenula na svoju globalnu turneju “Where Do We Go?”, čiji su datumi bili odloženi posle nekoliko koncerata. Muzičarka je posle povratka u Los Anđeles pronašla potrebno vreme i prostor za razmišljanje o budućnosti koja je očekuje, a upravo je “my future” znak početka novog poglavlja u njenoj karijeri.
Prošlo je nešto više od 13 godina od kako je Beograd ostao bez svoje velike legende, poslednjeg “pravog mangupa”. Njegovi savremenici su sa zaprepašćenjem i divljenjem pratili sve njegove životne role. Sa lakoćom ih je igrao jer se takav niz talenata koje je sukcesivno otkrivao kod sebe, retko sreće čak i u filmskim pričama o izmišljenim junacima.
– Kafana ti je srpski parlament. To je kuća i crkva. Kod nas se u kafanama dešavaju najvažnije stvari. Tu se ruše vlade, postavljaju nove, osnivaju stranke. Kafana je jedini univerzitet koji sam završio. To je moj univerzitet koji ne bih menjao za Oksford.
Ovako je Dušan Prelević Prele početkom devedesetih, sumirao svoj razvojni put koji je, sudbinski, ciklično započinjao i završavao se u najvažnijoj instituciji srpske društvenosti.
Detnjstvo na ulicama Crvenog krsta i Čubure, bilo je inspirativnije i edukativnije od boravka u nekom prestižnom univerzitetskom kampusu, gde današnji “pravi Beograđani” nemilice hrle. Mladim ljudima koji su stasavali na vrelom tlu starog Beograda i nije bilo neophodno elitno obrazovanje, da bi svoj posao radili bolje i od najcenjenijeg stručnjaka.
Bile su to teške bazične pripreme, na momente slične spartanskom vaspitanju i surova selekcija koja ne priznaje slabost. Stoga i nije bilo previše teško da u jednom trenutku svog života stasaju u vrhunske umetnike, sportiste, zanatlije… i mangupe koji kada smisle neku pakost urade to “da ne boli” . Tako je odrastala generacija autohtonih Beograđana koja je ovom gradu mnogo dala, svesno rizikujući da će zauzvrat dobiti malo ili ništa.
– Rođeni Beograđani nisu morali da idu u školu jer su odmah sve znali – umeo je da kaže.
Prelevića su, kao i mnoge njegove drugove, želje vukle na stotinu strana. Maštao je da postane fudbaler i u tome bar delimično uspeo, dokopavši se mlađih kategorija Crvene zvezde. Želja da bude novi Šekularac, napustila ga je tek kada je shvatio da sa svojim muzičkim talentom, lakše može postati Mik Džeger ili Džo Koker.
– Muzika mi je bila sve i tako je ostalo – rekao je nesuđeni pravnik koji je, uprkos velikoj želji svoje majke, napustio gimnaziju i počeo da živi rokenrol.
Beograd šezdesetih ni po čemu nije zaostajao sa svetskim metropolama, a kada je reč o umetnosti bio je i ispred mnogih. Najveći svetski muzički hitovi, brzo su stizali do beogradske publike koja ih je u roku od dan-dva znala napamet. To je podstaklo Preleta da školsku klupu i klupu za rezervne igrače, zameni salama mesnih zajednica koje su se u večernjim satima pretvarale u bastione rokenrola.
Prelević je tih godina nastupao u nekoliko beogradskih bendova, a njegov talenat nije promakao Korneliju Kovaču sa kojim počinje saradnju u slavnoj Korni grupi. Nemirna narav, ali i strasna veza sa kapljicom, učinila je da ga se Kovač brzo odrekne.
Neslavan kraj u Korni grupi, značio je veličanstveni početak pozorišne karijere. Njegov talenat je odavno bio poznat Miri Trailović i Jovanu Ćirilovu. Ambiciozni projekat Ateljea 212 koji je u svom repertoaru uvrstio brodvejski hit “Kosa” , nikako nije mogao proći bez Preleta. Pevao je naslovne songove, nastupajući zajedno sa Mirom Peić, Draganom Nikolićem, Mišom Janketićem…
Preletu se tada smešila velika karijera pošto je jedan od najznačajnijih svetskih reditelja Bob Vilson, želeo po svaku cenu da ga odvede u SAD. Da svoju nameru neće sprovesti u delo, Amerikanac je shvatio posle jednog izvođenja “Kose”. Nakon brojnih hvalospeva, molbi i umiljavanja, Prele ga je brutalno izvređao i započeo tuču koja je značila i prekid saradnje sa Ateljeom.
Svaki kraj u njegovom životu značio je i novi, veličanstveni početak, pa je Prele vrlo brzo dobio priliku da se okuša i u inostranstvu. U Nemačkoj je nastupao kao džez solista. Ipak, nema veće slobode od one koju mu je pružio rodni Beograd, pa se posle turbulentnih epizoda i starih problema sa alkoholom, brzo vratio kući.
Sedamdesetih nastavlja tamo gde je stao ali ovoga puta kao solo igrač. Pevao je u svim poznatijim beogradskim kafanama, a vrlo brzo snimio nekoliko autorskih singlova – “Kažu/Da l’ postoji ona koju sanjam”, “Nisam više tvoj” “Hoću da pamtiš” . Karijeru solo pevača prate česti incidenti i kafanske tuče, a alkohol je Preletov najveći porok. Imao je običaj da kaže kako ne voli ukus alkohola, ali i da uživa u stanju pijanstva.
– Nikada nisam sreo čoveka koji voli da pije i ima meru. Volim alkohol, a svaka velika ljubav se pretvara u mazohizam – govorio je.
Alkohol ga je koštao zdravlja, a u kombinaciji sa istančanim osećajem za pravdu, doneo mu je mnogobrojne konflikte u kojima nije štedeo sebe a ni druge. Epilog je bio gubitak oka u jednoj od kafanskih tuča. Problemi sa zdravljem su se nizali kao na traci, da bi se Duško Prelević posle amputacije noge suočio sa teškim invaliditetom.
U dramatičnim životnim trenucima Prele otkriva još jedan talenat, jednako blistav kao i oni koji su mu doneli neviđenu slavu. Priče iz ličnog života i života znanih i neznanih junaka prestonice, pretočio je u knjige “Kako je umro Baš Čelik” i “Voz za jednu bitangu” . A kako zaboraviti “Poslednji krug u Monci” , delo po kojem će nešto kasnije nastati i jedno od značajnijih ostvarenja domaće kinematografije.
Muziku nikada nije zapostavljao pa je 1982. godine objavio album “Na oštrici brijača” . Deset godina kasnije pojavio se album “U redu, pobedio sam” a potom i albumi “Neću da se predam” i “Ja, Prele” .
Na desetine intervjua i stotine autorskih tekstova napisanih u vodećim prestoničkim novinama, ne mogu dovoljno dobro opisati Preleta od reči njegove majke Anke Kovač.
– Rodila sam genija, on je sve mogao, sve počeo i sve je fantastično uradio i kad dokaže sebi da može, on odustane i ne ide dalje – jedna je od najznačajnijih rečenica u dokumentarnom filmu posvećenom Preletu “U redu, pobedio sam”.
Kako je i sam govorio, imao je specifičan, drugarski odnos sa majkom. Nije se ženio, a posebno mesto u njegovom srcu zauezele su još dve žene – njegove ćerke Milica i Dina. Danas, više od deceniju posle njegovog odlaska, Milica Prelević na autentičan način vodi profil na Instagramu posvećen Dušanu, brižljivo čuvajući uspomenu na najvećeg buntovnika Beograda.
Savana, novi bend na domaćoj alternativnoj muzičkoj sceni, objavio je treći singl – “Sposobnost za ubijanje” sa predstojećeg albuma “Tarangira” najavljenog za novembar ove godine.
Gostujući vokal na pesmi je Dušan Strajnić, a bubnjar je Andrej Mladenović iz benda Stray Dogg.
Ekipu Savane čine članovi benda Haze&Ash – Andrej Lovrić i Dario Vuksanović na gitarama, gitarista Aleksa Majstorović (The Filters i Stepa) i Aleksa Nedić, inače basista i pevač benda Vizelj.
A ukoliko do sada niste preslušali prva dva objavljena singla – “Vitalne supstance” i “”Efikasan način bekstva””…
