Prvi singl Damira Urbana s budućeg albuma homemade snimaka, nastao sticajem okolnosti uzrokovanih situacijom s virusom COVID-19, u promenjenim i za nas novim uslovima, nosi naslov “Nitko osim nas”.
“Umorni i potrošeni, slomljeni, ali još zaljubljeni”, peva Urban u novoj baladi.
– Naime, u situaciji u kojoj je tešto realizirati normalan rad, ubičajena snimanja i aktivnosti benda, kad nam je naložena fizička distanca, skrivanje iza maski, kad nam je ona prirodna ljudskost u međusobnom kontaktu dokinuta, želio sam barem svojim pjesmama i pristupom, onime što ja znam i mogu, biti bliži svojoj publici, svojim ljudima. Upravo zato je “Nitko osim nas” snimljena intimno, u jednoj maloj sobi na Brijunima, uz pomoć nekolicine prijatelja, u malom mobilnom studiju, na gitari, oplemenjena tek svirkom naših suradnika Jonathana Waltona na trubi i Clee Friend na cellu, čiju je dionicu aranžirao naš prijatelj Davor Rocco. Iako kilometrima daleko pridužio nam se i naš dragi prijatelj Ante Gelo, koji je snimio i napravio aranžman za gudače – rekao je Damir Urban povodom objavljivanja novog singla.
Muziku, tekst i miks potpisuje Damir Urban, a režiju spota snimljenog na Brionima Milica Czerny Urban.
– Nitko osim nas mi se činila previše intimnom pjesmom da bih video za nju napravila pretenciozno i pompozno i time naštetila atmosferi i slikama koje pjesma daje. Odlučila sam snimiti Damira što jednostavnije i prirodnije, poigrati se svjetlom u cik zore i sumrakom kako bih zadržala tu toplinu i dojam bliskosti. Željela sam da video prati dojam pjesme, da bude pitom i životan, ali da vizualno ne bude preslika glazbe, Moram priznati da je bilo poprilično izazovno s obzirom da smo sve snimali sami, a da su mi ‘asistirala’ djeca. No, to su izazovi, ali i ljepota života o čemu pjesma zapravo i govori – opisala je Milica proces snimanja ovog intimnog videospota.
Led Zeppelin/ Photo: Kevin Westenberg (promo, Mascom)
Spor oko autorskih prava Led Zeppelina na pesmu “Stairway to Heaven” može opet da se vrati na sud.
Majkl Skidmur, zastupnik gitariste grupe Spirit Randija Volfa, poznatijeg kao Rendi Kalifornija, prvi je put podneo tužbu protiv britanskog benda 2014. godine.
Tvrdio je da je njihov hit iz 1971. godine “Stairway to Heaven” prekršio autorska prava kao kopija Spiritove pesme “Taurus” iz 1968. godine. Medutim, sudija je presudio u korist Led Zeppelina u maju 2016. Novo sudenje kasnije je naložio američki apelacioni sud u septembru 2018. godine.
Po;etkom ove godine, 9. američki okružni apelacioni sud u San Francisku još jednom je presudio u korist Zeppelina, rekavši da Robert Plant i Džimi Pejdž nisu kršili autorska prava na “Taurus”. Sada je, međutim, od Vrhovnog suda SAD zatraženo da preispita ranije odluke u novopodnesenoj žalbi Skidmura, prenosi Law360.
Volf u žalbi kaže: “Mišljenje Devetog okružnog suda je katastrofa za kreativce čiji talenat se često zloupotrebljava”.
Veliki koncert benda Bajaga i Instruktori koji je posle više od 30 godina trebalo da bude održan u petak, 21. avgusta u Šibeniku, otkazan je do daljeg, kako su saopštili organizatori.
Iz šibenske PARK organizacije saznaje se da su sve potrebne dozvole za organizaciju koncerta već odavno prikupljene, ali Ministarstvo untrašnjih poslova Republike Hrvatske zaustavilo je koncert.
“Nažalost nije išlo. Iako smo dobili sve dozvole za održavanje koncerta (suglasnost Grada Šibenika, odobrenje Lučke uprave ŠKŽ kao vlasnika prostora, zeleno svjetlo lokalnih Stožera za povećanje kapaciteta maksimalnog broja publike), došli smo do birokratske prepreke koja je stopirala koncert. Radi se o mjeri MUP-a koja nalaže da se radne dozvole do daljnjega ne izdaju pjevačima s putovnicama zemalja koje nisu u EU”, objašnjavaju iz PARK-a.
Tako je višemesečni trud za sada pao u vodu, a koncert Bajage u Šibeniku pridružio se ovogodišnjim masovnim otkazivanjima koncerata i festivala zbog epidemije korona virusa koja je poharala event industriju, a organizatore dovela do ivice egzistencije.
“Naša duša je mirna i savjest čista, trudili smo se i radili više od pola godine da Šibenik ovo ljeto dobije koncert kakav zaslužuje. Glavom kroz zid ne možemo i nećemo. Nakon prespavane noći, sigurni smo da je na kraju bolje da Bajagu i Instruktore ugostimo iduće godine kad ćemo moći napraviti pravi veliki koncert bez ikakvih ograničenja i zabrana, te bez opasnosti za ugrozu publike”, poručuju organizatori.
Svim kupcima ulaznica u pretprodaji omogućen je kompletan povraćaj novca.
Dva muškarca su optužena za ubistvo Džem Master Džeja iz 2002. godine. DJ pravog imena Džejson “Jay” Mizel ubijen je hicima iz vatrenog oružja 30. oktobra 2002. u studiju u Kvinsu u Njujorku, a zločin je ostao nerešen skoro dve decenije.
Prema Sky Newsu, Karlu Džoradnu junioru određen je pritvor od 17. avgusta ove godine pod optužbom za ubistvo Mizela, što je potvrdilo i američko pravobranilaštvo za istočni okrug Njujorka. Drugi osumnjičeni, Ronald Vošington, biće izveden pred sud krajem ove sedmice.
Run-DMC/Photo: facebook@runDMC
Federalni istražitelji koji su anonimno razgovarali s New York Timesom rekli su da veruju da je Mizel finansirao operaciju krijumčarenja i preprodaje droge i njegova umešanost je doprinela njegovom ubistvu. – Nije išlo kako je planirano – rekao je istražitelj objašnjavajući verovatne razloge ubistva.
Vošington (56), već je osuđen zbog pljačke. Džordan je, u međuvremenu, ranije otišao u zatvor zbog pucanja iz pištolja na Mizelovog nećaka.
Džem Master Džej, zajedno s Džozefom “Run” Simonsom i Derilom DMC Mekdanijelom bili su pioniri hip-hopa u grupi Run-DMC, poznatoj po hitovima “It’s Tricky”, “Christmas In Hollis” i po saradnji na rimejku Aerosmithove pesme “Walk This Way” koja je postala planetarni hit.
U “Životinjskoj farmi” Džordž Orvel se obračunava sa sovjetskom revolucijom. Njegova basna o moći je objavljena pre 75 godina – a danas je aktuelnija nego ikada.
“Gospodin Džons sa Veleposedničke farme zaključao je kokošinjce preko noći, ali je bio previše pijan da se seti da zatvori i gornje otvore kroz koje je živina mogla da izlazi i ulazi.”
Jednostavnim rečima, Orvel (1903-1950), koji se zapravo zove Erik Artur Bler, počinje svoju priču o životinjama na farmi koje planiraju revoluciju protiv svog vlasnika. Majstor društvene kritike nije ni slutio da će “Životinjska farma” postati klasično delo političke literature, prenosi Dojče vele.
Orvel je knjigu napisao krajem 1943. i tokom 1944. godine. U svojoj rodnoj Velikoj Britaniji najpre nije mogao da nađe izdavača. Jer, ono što je napisano kao bezazlena dečja priča, u stvarnosti je bila mračna satira i žestoka optužba Staljinove diktature u Sovjetskom savezu.
A pošto je Sovjetski savez u Drugom svetskom ratu koji je tada još trajao bio saveznik Velike Britanije u borbi protiv nacističke Nemačke, objavljivanje takve priče nije bilo oportuno. No 1945. je “Životinjska farma” napokon objavljena.
Neke životinje su jednakije od drugih
I šta se dešava u basni? Stari i ugledni polubeli vepar Stari Major otvorio je oči životinjama na farmi koju je vodio nesposobni i stalno pijani seljak g. Džons. Održao je govor u kojem je čoveka označio kao eksploatatora i rekao da mučitelji moraju biti oterani revolucijom.
“We pigs are brainworkers. The whole management and organisation of this farm depend on us. Day and night we are watching over your welfare. It is for YOUR sake that we drink that milk and eat those apples.”
No, upozorio je da posle revolucije životinje ne bi trebalo i same da postanu ljudi: “Sve životinje su jednake, nezavisno od njihove snage ili inteligencije”.
Kada je Stari Major ubrzo potom umro, životinje su iskoristile priliku da oteraju gospodina Džonsa sa farme – pod vođstvom dvojice mladih veprova, Sneška i Napoleona.
Životinje su najpre zajedno preuzele farmu i sve je bilo bolje. Radile su naporno jer su radile za sebe i međusobno su bile solidarne. “Veleposednička farma” je preimenovana u “Životinjsku farmu”.
Animal Farm, cover
No, pametne svinje su ubrzo preuzele komandu u svoje ruke i svoj predvodnički status pretvorile u diktaturu, koja je ubrzo bacila u senku sve čega su životinja nekad htele da se oslobode. Veprovi su svoju moć pravdali parolom: “Sve životinje su jednake, ali neke su jednakije od drugih”.
Kapitalizam protiv socijalizma
Razlike između ljudi i svinja kao vladalaca su na kraju romana počele da nestaju – pa i one vizuelne. Druge životinje na farmi nisu više mogle da prepoznaju ko je čovek a ko svinja – ko je kapitalista a ko socijalista.
“Životinjska farma” opisuje tok revolucije koja mora da propadne. Jer, revolucije, smatrao je Orvel, mogu da dovedu do pomeranja vlasti. Ali društvene strukture ostaju netaknute. Nekoliko moćnika eksploatiše mnoge koji su obespravljeni.
Književnost kao oružje u Hladnom ratu
U Sovjetskom savezu i satelitskim državama Orvelova “Životinjska farma” je bila zabranjena. Pri tome je sam Orvel bio ubeđeni levičar: u Španskom građanskom ratu se borio na strani POUM, komunističke grupe u kojoj je sovjetski staljinizam video konkurenciju.
Prvi nemački prevod “Životinjske farme” pojavio se 1946. U DDR je ta knjiga, baš kao i Orvelova “1984” bila zabranjena sve do pada Berlinskog zida i kraja Nemačke demokratske republike 1989.
CIA otkupila prava za snimanje filma
Posle Orvelove smrti 1950, tajna služba CIA je kupila filmska prava kako bi mogla da stiče poene u hladnoratovskoj borbi protiv Sovjetskog saveza. Crtani film “Životinjska farma – ustanak životinja” snimljen je između 1951 i 1954.
A producenti su bili Džon Halas i Džoj Bačelor – u Velikoj Britaniji. Radnja se u velikoj meri oslanja na književni predložak. Ali u filmu je došlo i do druge revolucije – protiv vladavine svinja. Jer CIA nije mogla da usred Hladnog rata dopusti da kapitalisti i socijalisti prođu podjednako dobro.
U fimskoj adaptaciji iz 1999. Džon Stivenson je izmenio radnju utoliko što je u nju ugradio raspad Sovjetskog saveza 1989. Film završava hepiendom u kojem posle godina vladavine svinja, novi ljudi preuzimaju farmu. A životinje se raduju: “Konačno smo bile slobodne!”
Britanski novinar i pisac Džordž Orvel je svojim knjigama želeo da ukazuje na političke nepravde i pri tome je često posezao za formom satire.
U njegova najznačajnija dela spadaju “Životinjska farma” i “1984” (izdata 1949). I u toj knjizi on se bavi problemom autoritarne države u kojoj vlada totalni nadzor i propaganda manipuliše ljudima.
“Životinjska farma” je basna koja može da se primeni na svaki totalitarni sistem. Tako ni 75 godina od svog objavljivanja – nije zastarela.
“Hepiend” je naziv novog singla kragujevačkog rok benda Nikom Ništa. Pesma je snimana u njihovom kućnom studiju, a miks i mastering je potpisao Stefan Kovačević (Blacksmith Studio).
– Ova 2020. baš ispade baksuzna. Imali smo velike planove, ali kako to obično biva, dok mi planiramo, neko odozgo se smeje. Hoćemo da razbijemo baksuzluk jednom novom pesmom – kažu iz benda i dodaju:
– Spremali smo je za letnje koncerte, krenuli smo u pripremu novog albuma baš sa njom, imali u planu i jedan sasvim fin spot, ali… Neka bude vesnik lepših vremena, premda sama tematika nije baš vesela, ali je svakako često aktuelna.
– Čuvajte se, volite se, jedva čekamo da se družimo kad sve ovo prođe – poručuju iz benda.
Nikom Ništa je rok bend koji eksperimentiše sa uplivima alternative i pank roka. Nastali su kao Vajolet, ali u želji da priču približe publici, menjaju ime u Nikom Ništa i objavljuju prvi album “U inat sivilu” za Metropolis music 2018. godine.
Od nastupa izdvajaju nastup na glavnoj bini Arsenal festa, ispred Partibrejkersa, kao i nastupe sa brojnim velikim imenima rok scene regiona.
Povratak u daleku prošlost, verovali ili ne, moguć je i uz pomoć najvećih hitova današnjice, poručuju članovi grupe Bardcore. Proverite kako zvuče srednjovekovne verzije hita Readioheda”Creep”, sjajne pesme Gotjea “Somebody That I Used To Know” ili vanvremenska Gagina “Bad romance”.
Zaboravite nastupe manjih orkestara i gregorijanske korale koji su punili ulice srednjovekovnih gradova pre nešto više od 1.000 godina, piše portal Classic FM. Umesto toga zamislite najveće hitove pop muzike preoblikovane mekim ženskim vokalima, žičanim instrumentima i uz nešto flaute.
Novi muzički fenomen polako se pomalja iz anonimnosti. U pitanju su obrade pop pesama u srednjovekovnom stilu. Ova muzička poslastica nastala je zahvaljujući članovima grupe Bardcore. Naziv grupe nastao je od keltske reči bard, što znači pesnik ili onaj koji priča priče.
Na kanalu Hildegard fon Blingin na YouTubeu mogu se čuti obrade koje snima Bardcore, to jest srednjovekovni remiksi, koji su poznati i pod nazivom tavernwave. U međuvremenu, čuli smo da se autor povukao na neodređeno rvreme, ali to ništa ne smeta da uživamo u onome što je do sada uradio-
Ove obrade nisu samo muzički prilagođene epohi srednjeg veka već su i stihovi hitova iz 20. i 21. veka prerađeni tako da deluju kao da su, avaj, pisani nešto pre Šeksprovog vremena.
Tako, srednjovekovna verzija legendarne pesme Doli Parton “Jolene” ima stihove: “He talketh of thee in his sleep, and alas, I cannot keep, from weeping when I hear thy name”.
U pitanju je novi muzički žanr za koji nismo znali da nam je potreban. Ali, već posle prvog slušanja Bardorea, nekima zvuk priraste za srce, preciznije uho.
Na slična muzička putovanja sa savremenim hitovima svoju publiku vodi grupa Postmodern Jukebox. Ipak, oni još nisu išli tako daleko u prošlost kao Bardcore.
Direktor Nišville jazz festivala, Ivan Blagojević, izjavio je povodom završetka ovogodišnjeg ONLINE izdanja – da je od rimskog doba do doba korone važilo pravilo “hleba i igara”.
– Igara sada nema, pa umetnici ne mogu da dođu ni do hleba kako bi sebi i svima nama očuvali mentalno zdravlje. Drago mi je ako smo organizacijom ONLINE Nišvila bar delimično pomogli egzistenciju umetnicima koji od februara nisu nastupili nijednom, a i duhovno prehranili najvernije ljubitelje džeza – ističe Blagojević.
Program poslednje večeri Nišville 2020 ONLINE festivala (nedelja, 16. avgust) otvorila je niška grupa Majdan, čiji je debi album “Minimum Sličnosti, Minimum Razlike” ocenjen kao jedno od najboljih izdanja prošle godine.
Najveće intersovanje gledalaca koji su pratili festival putem linka http://nisville.com/live-stream/ privukli su nastupi Kralja Čačka i Kvarteta Olega Kirejeva i Vasila Hadžimanova.
Ivan Blagojević/Photo: Dušan Mitić Car
Za one koji vole reference, muzika Kralja Čačka svestranog umetnika, pesnika, slikara i muzičara. predstavlja mešavinu džeza, bluza, rokenrola i šansona, a Žikica Simić je za ovu grupu rekao:
– Opasnom magistralom – preko raskrsnica i pored stranputica – sa gitarom preko ramena, kao junak starih dobrih filmova, Kralj je stigao na rok scenu. Sa sobom je doneo mudre, lepe i gorke pesme, u kojima se iskrenost i autentičnost oštro suprotstavljaju izopačenostima ovog vremena.
Kada je reč o džezu u “užem smislu”, jedan od vrhunaca festivala bio je nastup kvarteta koji vode muzičari svetskog renomea: ruski saksofonista Oleg Kirejevi i srpski pijanista Vasil Hadžimanov, a ono što je karakteristično za obojicu je to što za svoj autorski džez izraz inspiraciju pronalaze u sopstvenoj muzičkoj tradiciji. Sinoćni nastup ovog kvarteta sigurno bi ušao i u Top 5 nastupa prvobitno dogovorenog glavnog programa (sa 25 grupa), odnosno čak i u konkurenciji svih dogovorenih (a iz opravdanih razloga – otkazanih) headlinera.
Vasil Hadžimanov/ Photo: AleX
Program Nišville 2020 ONLINE festivala zatvorio je Midnight Jazzdance Trio koji predvodi Masterflow – Jazzysad DJ i producent iz Subotice, jedan od pionira electro swing, new jazz i electro tango zvuka u regionu.
Na Nišvilu 2020 ONLINE u toku 4 dana održano je 18 koncerata, izvedene su 4 predstave u sklopu programa Nišville jazz teatra, u sklopu programa Nišville Movie Summit prikazano je 35 filmova, organizovana je retrospektivna izložba sa prethodnih izadanja “Nišville Striporame”, i likovne kolonije, a tokom koncerata na bini je uporedo izvođen i Street art program slikanja džez grafita.
Ovonedeljni repertoar Drive in bioskopa na Adi biće “obojen” različitim žanrovskim bojama i “ozvučen” najraznovrsnijijim tonalitetima – od bisera domaće filmske riznice, zagarantovane petkom, preko drame, do dva akciona filma.
Iz svojih automobila Beograđani će u nedelju 23. avgusta moći da uživaju u romantičnoj drami Grete Gervig iz 2019. godine nastaloj po klasiku svetske književnosti romanu Luize Mej Olkot “Male žene – Dobre supruge”, koja važi za jednu od najvoljenijih i najčitanijih knjiga svih vremena.
Film u kome su glavne protagonistkinje Ema Votson, Saoris Ronan, Timoti Šalamet, ali i Meril Strip u ulozi ujne Marč, dobitnik je i jednog Oskara.
Ovo je priča o četiri mlade žene, koje se bore za sopstveni životni put. Četiri sestre – Meg, Džo, Ejmi i Bet Marč upoznajemo još kao devojčice i tinejdžerke koje su u najosjetljivijim godinama ostale da žive same s majkom Marme, moralnim stubom porodice, dok je njihov otac otišao da da svoj doprinos američkom Građanskom ratu.
Vrednosti koje su u njih usađene u tom periodu, pa i ranije, pratiće ih celog života, dok će svaka od njih pokušati da pronađe naći svoje mesto pod suncem.
Male žene/ Photo: Promo (Kombank dvorana)
Male žene/ Photo: Promo (Kombank dvorana)
Iako je ranije bio planiran, pa odložen zbog vremenskih nepogoda, domaći film “Mrtav ladan” biće prikazan u petak, 21. avgusta u 21:00 čas.
Čuvena komedija sa elementima drame reditelja Milorada Milinkovića iz 2002. godine provešće nas kroz neobičan scenario na koji su svojim autentičnim ulogama odgovorili Srđan Todorović, Nenad Jezdić, Nikola Đuričko, Sonja Kolačarić, Tara Manić.
Lemi i Kiza su dva brata koji moraju da prebace mrtvog dedu iz Beograda u Vršac, ali pošto su potrošili sav novac, odlučuju da ga transportuju vozom. Oblače dedu i smeštaju ga u kupe , kada i počinje prava i do sada neviđena avantura.
Mrtav ladan/ Photo: Promo (Kombank dvorana)
Pretposlednju avgustovsku nedelju na Adi obeležiće i dva akciona ostvarenja. Najpre će u četvrtak, 20. avgusta biti prikazana akcija Dejva Vilsona iz tekuće godine – “Bloodshot”, dok je subota, 22. avgust planirana za “Loše momke”, akciju sa elementima komedije, takođe iz 2020. godine.
Ljubitelje dobrog humora u još jednom filmskom ostvarenju dobro će zasmejati Vil Smit u ulozi policajca, a društvo će mu praviti Martin Lorens u ulozi policajca- pajtosa.
Podsetimo, bioskop na otvorenom je počeo sa naplatom karata za filmske projekcije, a dani rezervisani za film su četvrtak, petak, subota i nedelja.
Umetnik Mihajlo Sporin aka Michele predstavio je svoj novi muzički eksperiment. Radi se o video singlu za numeru “Vanilla” sa predstojećeg, istoimenog albuma prvenca.
Mihajlo je tekstopisac, audio-vizuelni stvaralac i autor sopstvenih muzičkih aranžmana, “Vanilla” predstavlja početak njegove nove solo muzičke karijere.
