Beogradski pop rok sastav Magic Bush objavio je video singl pod nazivom “Svanuo je dan”.
To je, posle numera “Dani te kriju od mene” (Gde si sada ti?) i “Sve je ko pre”, još jedna najavna pesma drugog studijskog albuma “Put za Shangri-La”, a frontmen benda Damjan Dašić ističe da u ovo doba pandemije kada nema većih koncerata, muzičarima jedino i preostaje da snimaju nove pesme i albume zatvoreni u studija ili svoje domove.
Magic Bush/ Photo: Promo
Za produkciju albuma se pobrinuo duo Buco i Debeli, a za miks Saša Jankovic. Spot za pesmu “Svanuo je dan” grupa je realizovala u sostvenoj produkciji.
Režiju i montažu potpisuje Damjan, a kameru Đordje Makarić. U spotu se prvi put sa bendom pojavljuje novi član, Dušan Živanović – Džekac, bubnjar sastava Orthodox Celts.
Pre pandemije, grupa je najviše bila angažovana u okviru projekta “Gile & Magic Bush“ u kome su sarađivali sa Srđanom Gojkovićem iz Električnog orgazma i objavili live album “Retko svirane pesme” (Odličan hrčak 2019).
– Tokom pandemije korona virusa rodile su se razne ideje, ali činjenica je da novca nema. Muzičari i umetnici svih sfera imaju uvek mnogo ideja, ali njih treba platiti. Što se tiče našeg rada, mislim da je sve uništeno, i da mi nemamo nikavu podršku od države. Ako postoji odluka da rade kafići i restorani trebalo je da postoji svest o tome da i mi koji stvaramo muziku, moramo od nečega da živimo. Nema nikakvih sredstava koja se dodeljuju muzičarima. Omogućava se rad i zarada svima, osim muzičarima. To nije pravedno – kaže Slađana Milošević.
Slađana Milošević, muzička ikona stare Jugoslavije, koja je svojom pojavom, glasom i stasom uvek intrigirala javnost, na pitanje da prokomentariše nove trendove u muzici, kaže da se uvek borila za slobodu izraza i slobodu reči.
– Da to zaista prouzrokuje neku vrstu slobodnijeg društva, ja bih to podržala. Međutim, čini mi se da je današnja domaća muzika pravljena samo radi čiste zarade i trgovine. Ona nema više nikavu ideološku potporu i samim tim pripada kiču, ne pripada pravoj umetnosti i borbi za poboljšanje umetničkog izraza. I ovo što o tome sad pričamo je deo moje borbe. Znači, hajde da pričamo o stvarimo koje su zaista bitne, kao što to na zapadu rade velike grupe i velike zvezde. Ovde je društvo do te mere zatvoreno kao i nekada, da vi nemate uopšte svest o tome šta se sve svira i šta se peva u tim pesmama. Mislim da ovde niko ne zna šta se dešava na zapadu. Totalno je zatvorena scena – rekla je Slađana.
Da li to znači da su ljudi u staroj Jugoslaviji bili otvoreniji za nekoga ko je drugačiji?
– Pa ne. Ja sam bila jedina drugačija dugo godina i onda su se i drugi ohrabrili da i oni učestvuju i da budu deo svega toga iz različitih motiva. Neki zbog svoje lične ideologije, neki zbog zarade, neki zbog intimnih dobitaka. U svakom slučaju, sve više se ljudi priključivalo, dok deo te naše stvaralčke sredine nije potpuno potonuo. Ne znam zašto su nestali, ja sam nastavila da radim i da napredujem na zapadu, gde sam živela jako dugo i nikada nisam posustala. Bila sam mnogo iznenađena kad sam se vratila i videla da ta generacija koja je nastala posle mene, koja je nastala iz mojih bitaka za slobodu, nije ništa uradila dalje. Tu je stala. Radili su i funkcionisali do neke 87, 88 godine i nestali. Znate, ako ste pravi umetnik, vi ne možete da stanete i da prestanete da stvarate. To je ono kad me ljudi pitaju – hoćete li vi stalno stvarati? Hoću, naravno, jer to je deo mog bića. Nije to nikakav hir, niti ja imam neku posebnu dobit od svega toga. Stvaranje muzike je moj unutrašnji poriv – rekla je ona.
Kako kaže svi mediji su podređeni novokomponovanoj muzici i sav mentalitet je podređen tome.
– Ako se rukovodimo istraživanjem koje su mi predstavili u jednoj emisiji, gde većina ispitanika govori da sluša pop i rok muziku, a samo mali deo novokomponovanu, onda dolazimo do zaključka da se pravi veštačka i lažna slika Srbije kroz medije. Oni imaju svoj finansijski interes da drže sve pod kontrolom i čitavo to medijsko muzičko društvo pravi jednu dravu u državi koja jednostavno nije tipični predstavnik ovog društva. Većina ljudi koje ja znam kažu da više ne gledaju televiziju, jer kultura mora da predvodi, a to se ne dešava. Ono čemu nas uče danas, to je da budemo prosti i vulgarni. Bez ikakvih vrlina i pravih vrednosti. Treba da jurite za parama, za bogatim muževima i ženama… To je društvo koje je bazirano na potpuno lošim postulatima i to je samo jedan segment ovog društva – rekla je Slađana Milošević za Nova.rs.
Tinejdž zvezda Bili Ajliš, inače poznata kao Trampova opozicionarka koja u susret predsedničkim izborima u SAD svim srcem navija za demokratskog kandidata Džoa Bajdena, našla se na spisku podrške aktuelnom predsedniku SAD Donaldu Trampu.
Američki mediji došli su u posed dokumenta iz Trampove administracije na kojem se nalaze imena javnih ličnosti koje su predložene za učestvovanje u propagandnoj političkoj kampanji.
Prema pisanju Washington Posta, procureo je dokument koji otkriva informacije o kampanji za koronavirus u vrednosti od 250 miliona dolara, koja je trebalo da “porazi očaj i podstakne nadu” usred pandemije, a uključivala je razne poznate osobe, kao što su Denis Kvejd, Enrike Iglesijas i Bili Rej Sajrus.
Prema tom dokumentu, Trampov pomoćnik sekretara za javne odnose Majkl Kaputo je predložio da se reklamna kampanja fokusira na temu “Pomozimo predsedniku da pomogne Americi”.
Ajliš je kasnije uklonjena sa spiska, jer je poznato da ne podržava Trampa, zbog čega nije jasno kako je uopšte završila na njemu.
Džejms Hetfild, frontmen Metallice u video snimku govorio je o programu stipendiranja koji sprovodi njegov bend.
Inicijativa The Metallica Scholars osnovana je 2019. godine putem partnerstva organizacije All Within My Hands (AWMH) od strane same Metallice i Američkog udruženja društvenih studija (AACC). Osnovana je u Vašingtonu i predstavlja više od 1.000 univerziteta širom Amerike.
– All Within My Hands osnovana je iz želje, ali i potrebe. Želja za uspehom i strast ono su što nam predstavlja veliku i posebnu važnost. Smatramo da naša muzika predstavlja mesto za one zaboravljene, za onu “nevidljivu” decu za koju ljudi smatraju da nisu dovoljno dobra. Takvi ljudi greše, jer svi zaslužuju jednak tretman i priliku, zato smo ovde da im to omogućimo!
All Within My Hands neprofitna je organizacija osnovana 2017. godine od strane benda koji u potpunosti, uz nekoliko prijatelja, donira sredstva za njen rad.
Kad je Džon Bon Džovi odlučio, u martu prošle godine, da sledeći album nazove “2020”, nije mogao ni da pretpostavi u šta se uvalio.
– Kunem vam se, nisam – smeje se pevač. – Kad sam predložio taj naslov, bio je to samo ironičan pristup izbornoj godini.
– Iskreno, trebalo je od toga da ispadne simpatična nalepnica za branik kola ili da se proda par majica.
Album je od početka planiran kao niz fotografija savremene Amerike. Još prvobitni kontingent pesama, najavljen u avgustu 2019. godine, bavio se temama kao što su kontrola oružja (“Lower The Flag”), postraumpatski stresni poremećaj (PTSP) u vojsci (“Unbroken”) i zatrovanost političkog diskursa (“Blood In The Water”).
Trebalo je da izađe u maju ove godine. A onda je izbila pandemija korona virusa.
Klavijaturista benda Dejvid Brajan i perkusionista Everet Bredli zarazili su se Kovidom-19.
– Bili su ozbiljno bolesni – kaže Bon Džovi. – Bolest je bila svuda oko nas.
Turneje su otkazane, a album je stavljen na čekanje.
Tokom karantina, zvezda je pažnju posvetila radu u narodnoj kuhinji u Nju Džersiju i dostavljanju poljoprivrednih proizvoda lokalnim bankama hrane.
– Ponovo sam prao posuđe, onako kao kad smo prvi put otvorili kuhinju pre 10 godina – kaže on. – Došlo je do ogromnog skoka u potražnji.
U martu, njegova supruga Dorotea postavila je na Instagramu fotografiju Džona Bon Džovija kako riba posuđe, potpisavši je sa: “Ukoliko ne možete da radite ono što radite, radite ono što možete”.
Ta rečenica inspirisala je novu pesmu, snimljenu narednog dana, zamišljenu kao himnu jedinstva tokom teških vremena.
Još jedna nova pesma stigla je u maju, dok je zvezda gledala vest o smrti Džordža Flojda, nakon što je policajac klečao na njegovom vratu skoro devet minuta.
– Džordž Flojd je dozivao mamu – priseća se 58-godišnji Džon Bon Džovi.
– Odrastao čovek, a doziva mamu dok ga drže oborenog na zemlji sa kolenom na vratu. Oči su mi se ispunile suzama.
– I onda sam uradio ono što radim, zgrabio sam gitaru, zaključao se u studio i napisao tu pesmu.
– Refren za “American Reckoning” – “Stay alive, stay alive, use your voice and you’ll remember me” – napisana je “glasom Džordža Flojda, Ahmauda Arberija, Brione Tejlor i svih onih koji su došli pre njih – kaže Bon Džovi. – To je njihov glas u mirnim protestima koji šire poruku da su ‘Životi crnaca važni’.
Iako je bend Bon Džovi oduvek iskazivao socijalnu svest, “2020” je do sada njihov najviše politički obojen album.
Ako i rizikuje da izgubi deo baze obožavalaca, slavnog pevača to previše ne potresa.
– Ja sam samo svedok istorije – kaže on. – I dalje imam tvrdokorne fanove koji će kukati na ovu ploču i reći: ‘Nisu bili dobri još od osamdesetih’.
– E pa znate šta? Ako želite da ponovo pišemo ‘You Give Love A Bad Name’, to se neće desiti.
– Moja kosa je osedela. Nemam problem s tim. Ja sam ono što sam. A ukoliko želite da nam se pridružite u našoj vožnji, dobro ste došli.
Rok zvezda je govorila za BBC News u februaru, pre nego što je promocija albuma odložena, a ponovo su se našli s njim preko Zuma kad se javio iz Njujorka da bi razgovarali o pitanjima kojima se bavi novi album, o radu sa princom Harijem, o nedavnoj predsedničkoj debati i njegovim tajnim kaver bendom.
Ovo ste nazvali “tematskim albumom” umesto političkim. U čemu je razlika?
– Ja ne zauzimam strane. Čak i kod težih tema kao što je nasilje vatrenim oružjem u Americi, koje se otrglo kontroli, ne zauzimam strane, jer ima ljudi koji su strašno osetljivi po tom pitanju. A kad ne zauzimate stranu, mislim da to otvara mogućnost razgovora.
Imajući u vidu vaše političke stavove, pretpostavljam da ste vi za kontrolu oružja.
– Da, jesam.
I kako biste onda vi pokrenuli taj razgovor?
– Zapodenete ga tako što ćete reći: ‘U redu, stavite se u kožu člana porodice koji je izgubio nekoga. Kako se osećate povodom toga?”. I onda im prepustite da brane svoj stav, zar ne?.
Moje mudrijaško rešenje bi bilo – želite li da kupite oružje? U redu, može – ali meci koštaju 5.000 dolara komad.
Ali to su sve razgovori koji moraju da se vode zato što, nažalost, kapital kontroliše lobiste a lobisti kontrolišu političare.
Radili ste u narodnoj kuhinji tokom pandemije. Imate li osećaj da virus teže pogađa siromašne i neprivilegovane?
– Ne pogađa samo siromašne, već svakoga ko ima neki posao.
– Prosečna radnička porodica imala je posao 1. marta, a onda je 15. marta izostala plata. I već 1. aprila kucali su na vrata kuhinje i govorili: ‘Dobar dan, dobro bi nam došao obrok’.
Rekli ste da ste snimili ovaj album kao stav u izbornoj godini. Jeste li gledali predsedničku debatu Donalda Trampa i Džozefa Bajdena?
– Naravno da jesam. Mnogi u ovoj zemlji su je gledali i uznemirila ih je, zato što je to bilo čisto nadvikivanje i bilo je vrlo malo koristi od nje. Ovo su vrlo polarizujuća vremena u Americi, ali najlepša stvar u vezi s našim izborima je da svake četiri godine imamo priliku da krenemo ispočetka”.
Kroz tekstove pesama na albumu provlači se nit nade – da li i dalje mislite tako?
– Mislim. Prosto morate tako da mislite. Moj sin Džejk, koji je maturirao ove godine, i sva ta deca koja su diplomirala na koledžu ove godine, rođena su u vreme 11. septembra (teroristički napad na SAD), a tokom pandemije su postala punoletna.
A zašto gajim nadu – mislim da je ova generacija žilava. Mislim da su građani sveta. Mislim da će biti inovatori, stvaraoci i neće obraćati pažnju na boju kože, seksualnu orijentaciju i političku stranku”.
Džon Bon Džovi/Photo: facebook@bonjovi
Pesma “Unbroken” bavi se PTSP-om među vojnicima. Oba vaša roditelja su služila u marincima, da li se njihovo iskustvo možda prenelo i na tekst?
– Ne, zato što nije bilo ratno stanje kad su se oboje dobrovoljno prijavili u vojsku.
Nisam imao lično iskustvo na osnovu koga bih mogao to da napišem – ali sam dovoljno toga znao, a i vodio sam nekoliko razgovora s onima koji su služili.
Ima li stihova u pesmi koji su bili direktno inspirisani tim razgovorima?
– Kad pevam: ‘Uradio bih to ponovo’, to su zaista izgovorili regruti.
Snimili ste verziju te pesme za fondaciju Igre Inviktus princa Harija. Hoćete li ga zamoliti da je otpeva sa vama kad je budete svirali uživo?
– Videćemo! Jednom je njegov brat uskočio tokom mog akustičnog izvođenja ‘Living On A Prayer’ – a mladi princ strašno dobro peva, verovali ili ne.
Može li da izvede promenu tonaliteta u pesmi?
– Mislim da niko od nas više ne može da je izvede! Bio sam mnogo mlađi tada. I znate, svaki put, ali svaki put, kad naiđe ta promena tonaliteta, ja pomislim: ‘Gde ti je bila pamet?’. Ali, znate, imao sam 25 godina i bio sam mlad i glup.
Kako turneje funkcionišu sada? Čini se da češće svirate manje koncerata, umesto da organizujete svetsku turneju sa 200 nastupa.
– Jeste. Malo je to sada civilizovanije kod mene. Kad vas obuzme neumerenost mladosti, možete da nastupite više od 200 puta godišnje. I, kad se danas osvrnem, naravno, to je način da se izgradi karijera. Ali kako sam stariji, odlučio sam da i dalje mogu da sviram 100 koncerata, ali ne moraju svi da budu u jednoj godini.
– I čini se da to funkcioniše, zato što smo išli na turneju po Evropi i Južnoj Americi 2019. godine – ali sam zato uspeo i da napišem album.
Prošle godine je organizovano i krstarenje sa Bon Džovijem. Hoće li to sada biti redovan događaj?
– Bilo je to samo tad jednom, verujte mi. Štaviše, i to se dešava samo kad ste blagosloveni ovom vrstom uspeha, jer sam rekao: ‘Pristanite uz dok i ja ću se popeti na brod. Isplovite na pučinu, i ja ću nastupiti. Potom ponovo pristanite uz dok’.
Lik je rekao: ‘Znate li vi koliko to košta?’. Rekao sam: ‘To nije moj problem. Pristani i parkiraj u rikverc, druže, jer ja silazim’. I tačno se to i desilo.
Kad ste primljeni u Rokenrol kuću slavnih 2018. godine, svirali ste sa bivšim gitaristom Ričejem Samborom prvi put posle pet godina. Kako je to bilo?
– Predivno. Bilo je stvarno sjajno. Mislim, ne prođe dan a da ne pomislim kako bih voleo da je tu.
Ali on je imao nekih problema koje prosto nije mogao da razreši, znate? Dakle, voleo bih da je u bendu, voleo bih da je sa mnom na svim ovim pločama, voleo bih da je zdravog razuma i trezan.
Nismo se posvađali. Nije se pojavio na koncertu u Kanadi 2013. godine. U areni nas je čekalo 20.000 ljudi a on nije mogao dovoljno da se sabere da dođe.
I tako nisam želeo da nam svima okončam karijeru zbog toga, a nije to želeo ni Tiko Tores, bubnjar, a ni Dejv. Život je morao da se nastavi, znate, bilo je kul sresti ga te noći. Nisam razgovarao s njim od tada.
Je li istina da pored Bon Džovija nastupate i u kaver bendu?
– Oh, da – The Kings Of Suburbia! To je gomila likova koji sviraju na bini u baru u Džersiju, koje ubacim u privatni avion i odvedem ih na egzotična mesta i promenim im živote za jedan vikend.
Imam trubače, violinistu i prateće vokale, i pričinjava mi veliko zadovoljstvo što mogu ponovo da budem u barskom bendu i da ne moram da kažem: “U redu, narode, evo još jednom, ‘Living On A Prayer’.
Koliko puta mislite da ste izveli “Livin’ On A Prayer”?
– Hiljadama puta. Više hiljada puta. I blagosloven sam što sam koautor te pesme, ona je jedno od čuda mog života. I znate, jednom kad umrem, biće: ‘Bio je koautor ‘Livin’ On A Prayer’.
Znam šta, ljudi vide u njoj i zato uživam u njenom izvođenju. Ali je i sjajno kad ste u mogućnosti da pišete nove pesme i da ne budete samo na turneji iz nostalgije, zato što, moram da vam kažem, iskreno, ja bih već odustao.
Izašao bih iz te priče kao zgodan leš. Niko nije voleo debelog Elvisa!
Noć veštica je pravo vreme za sve fanove horor žanra da pogledaju omiljene strašne filmove. Međutim, osim filmova, važna je i muzika koju slušamo tokom Noći vještica. Postoji toliko pjesama i albuma u vezi s ovim praznikom da stvarno nije nije lako odabrati one najbolje. Ipak, kolege iz vinylmeplease.com prihvatile su se tog zahtevnog zadatka, a u nastavku možete saznati kojih je to najboljih 10 albuma koje treba slušati za Helloween.
Bobby “Boris” Pickett & The Crypt-Kickers: The Original Monster Mash
Bobi Piket bio je nadobudni glumac danju, a pevač noću tokom 1962. godine. Na jednoj od tezgi zapazio ga je Boris Karlof koji je ubedio Bobija da treba da iskoriste taj njegov bit i napišu pesmu da zarade nešto para. Snimili su zajedno pesmu pod nazivom “Monster Mash” koja se našla na vrhu muzičkih top lista tog vremena. Posle uspeha s tim singlom, odlučili su da što pre objave i album, a on se zvao “The Original Monster Mash” i izašao je iste godine. Na albumu se osim pesme “Monster Mash” našlo još 14 pesama od kojih su najpoznatije bile “Rabian – The Fiendage Idol” i “Wolfbane”. Svaki fan Noći veštica morao bi u svojoj kolekciji da ima ovaj album.
Bauhaus: Burning from the Inside
Grupa Bauhaus osnovana je 1978. godine kao deo punk pokreta tog vremena. Bili su poznati po svom mračnom eksperimentalnom rocku, zaradivši reputaciju goth benda. Ono što razlikuje album “Burning from the Inside” od ranija tri albuma benda je to što je frontmen benda Piter Marfi bio bolestan tokom njegovog nastanka pa su preostali članovi benda Daniejl Eš, Kevin Haskins i Dejvid Džej odlučiti da snime album bez njega. To verovatno nije bilo korektno prema Marfiju, ali album je jednostavno savršen. Na njemu se nalazi nekoliko pesama koje opisuju Bauhaus iz ranijih dana kao što su “She’s In Parties” i “Love and Rocket”. Ovaj album posebno opisuje depresivne priče i uklapa se u priču vezanu uz Noć veštica.
Kavinsky: OutRun
Debitantski album “OutRun” Vinsenta Belorgija, poznatijeg pod imenom Kavinsky izašao je 2013. godine. Pesma “Nightcall” s ovog albuma našla se i na službenom albumu filmske muzike za film “Drive” iz 2011. godine. Album je inspirisan filmovima 80-ih, italijanskim horor filmovima i video igrama. Govori o čoveku koji je poginuo u automobilskoj nesreći 1986. godine vozeći svoj Ferrari Testarossu. Posle nekoliko godina vraća se kao zombi, nosi kožnu jaknu i vozi svoj Ferrari. Osim toga, pokazuje golu zadnjicu svojoj bivšoj devojci. Ovaj uglavnom instrumentalni album, sadrži i nekoliko sjajnih rifova na gitari. Ako razmišljate koji kostim izabrati za ovu Noć veštica, setite se albuma “OutRun” kao inspiracije.
Oingo Boingo: Dead Man’s Party
Tražite zabavni novotalasni album s ubojitim izborom pesama za svoju žurku povodom Noči veštica? Pravi sinonim za to su Oingo Boingo zahvaljujući njihovom petom studijskom albumu “Dead Man’s Party” koji je izašao 1985. godine. Naslovnica albuma prikazuje odavanje počasti meksičkom prazniku Dana mrtvih. Frontmen benda Deni Elfmen peva o noćnim morama o svetu punom požara i oštrica u svom krevetu. Najveći hit s ovog albuma bila je pesma “Weird Science”.
The Rocky Horror Picture Show Soundtrack
Predivna stvar vezana uz Noć veštica je kostimiranje i izlazak iz “sigurne” zone i rađenje nepredvidljivih stvari. Album filmske muzike “The Rocky Horror Picture Show” pravi je pokazatelj zastrašujućeg i sablasnog mesta. Ovaj horor film izašao je 1975. godine i govori o mladom ljubavnom paru koji se nađe zarobljen u dvorcu gde se održava neobična konvencija na kojoj upoznaju doktora Franka N. Furtera i Rifa Rafa, a mladi par svedoči rođenju čudnog stvorenja i ubistvu, zapetljani u mreži požude i strasti. Ovaj film prikazuje se širom Amerike svake godine na Noć veštica. Najpoznatije pesme s ovog albuma su “Dammit Janet”, “Touch-A, Touch-A, Touch Me” kao i dance hit “Time Warp”.
Siouxsie & The Banshees: Juju
Bend Siouxsie & The Banshees pomogao je da se definiše rana goth scena kao i otvori put psihodelične art pop kulture. Njihov album “Juju” iz 1981. godine bio je, kako su ga prozvali, “obred uvođenja u noćne more pune klaustrofobije koje noć punu horora čine savršenom”. Najveći hit ovog albuma bila je pesma S”pellbound” napucana i naelektrisana nabojem koju jednostavno morate da pojačate do maksimuma.
Rob Zombie: Hellbilly Deluxe
Album “Hellbilly Deluxe” pevača Roba Zombija iz 1998. godine kombinuje njegovu ljubav prema klasičnim horor filmovima s neverojatnim plesnim koracima koji čine ovaj album najboljim plesnim albumom Noći veštica. Kada prvi put čujete ovaj album, primetićete da nema previše razlike između ovog albuma i poslednjeg albuma “Astro-Creep: 2000” njegovog benda White Zombie. Najpoznatije pesme su “Dragula”, “Living Dead Girl” kao i veliki hit “Superbeast”.
The Cramps: Songs the Lord Taught Us
Debitantski album The Crampsa bio je album “Songs the Lord Taught Us” iz 1980. godine. Sniman je u Memfisu i produciran od strane Aleksa Čiltona. Bili su jedan od ranijih psihodeličnih bendova koji su kombinovali punk i rock, što ih je činilo jedinstvenim. Frontmen Luks Interior u svojim pesmam vrišti i urliče poput zvezdi horor filmova 50-ih godina prošlog veka. Pesma “TV Set” govori o tome kako Luks koristi nečije očne jabučice kao dugmad na svom televizoru, zatim pesma “I Was A Teenage Werewolf” koja se odnosi na istoimeni horor film iz 50-ih i za sam kraj pesma “Zombie Dance” u kojoj zombiji dodiruju svoje nožne prste.
The Nightmare Before Christmas Soundtrack
“The Nightmare Before Christmas” službeni je album muzike istoimenog filma iz 1993. godine produciran od strane Tima Bartona. Ovaj film je savršen jer kombinuje božićnu muziku i muziku za Noć veštica. Film govori o gradu pod imenom Noć veštica koji je prepun čudovišta koja obeležavaju svake godine svoj dan zahvaljujući Džeku Skelingtonu. Njemu je dosadilo da svake godine priređuje isti događaj. Otkrio je vrata koja vode u Božićni grad i odveo je tamo sve svoje prijatelje. Najpoznatije pesme su “Opening”, “Closing”, “This is Halloween”, “What’s This” i “Sally’s Song”.
Nick Cave & The Bad Seeds: Murder Ballads
Ako umetnik snimi baladu o ubistvu, to je obično jedna pesma prema 1000 sličnih. Po tome je Nik Kejv drugačiji jer je on snimio ceo album posvećen toj tematici. Album “Murder Ballads” iz 1996. godine sadrži 9 pesama o ljudima koji su ubijeni od strane stranaca ili voljenih, ubice su bili muškarci, žene pa čak i jedna tinejdžerka. Kejv je preneo ove morbidne misli u svoje pesme, kroz goth, rock i country-rock muziku. Najpoznatije pesme s ovog albuma su “Stagger Lee”, “O’Malley’s Bar” i “Song of Joy”. Budimo realni, kome treba horor film kada može da sluša ovaj morbidni album?
Neno Belan & Fiumens/ Photo: Matko Petrić (promo, Long Play)
Koncerti bendova Artan Lili, Kanda kodža i Nebojša, Neno Belan & Fiumens i Čovek bez sluha najavljeni za novembar u beogradskoj Kombank dvorani odloženi su za mart 2021. godine, zbog pogoršane epidemiološke situacije
Kanda kodža i Nebojša (V Al Rock Fest)/ Photo: AleX
Čovek bez sluha/Photo: Zoran Lazarevic Laki
– Poslednjih dana globalno je došlo do pogoršavanja situacije oko pandeme korona virusa. U trenutku kada raste broj zaraženih, svi moramo biti oprezniji u brizi sa svoje i zdravlje drugih ljudi. Stoga, smatramo da nije preporučljivo da u ovom trenutku rizikujemo sa okupljanjima posetilaca na našim koncertima. To ne bi bilo uživanje ni za muzičare na bini, ni za posetioce u dvorani, bez obzira na poštovanje neophodnih zdravstvenih mera – saopštili su organizatori (Long Play).
Novi datumi koncerata Artan Lili, KKN, Neno Belan & Fiumens i Čovek bez sluha, biće uskoro saopšteni. Kupljene ulaznice ostaju važeće i nije ih potrebno menjati. Ukoliko neko želi, povrat ulaznica počinje od srede, 4. novembra.
Yu grupa/ Photo:AleX
Koncert Yu Grupe NIJE odložen. Imajući u vidu značaj održavanja njihovog koncerta – 29. novembra se navršava 50 godina od osnivanja najdugovečnijeg našeg benda – organizatori pokušavaju da pronađu odgovarajući način da ovaj događaj bude ipak održan.
Osim filmova o Džejmsu Bondu, proslavio se ulogama u “Lov na crveni oktobar”, “Indijana Džons i poslednji krstaški pohod”, “Stena”, “Nesalomivi” i mnogim, mnogim drugim.
Oskarom je nagrađen 1988. godine, kada je proglašen za najboljeg sporednog glumca u filmu “Nesalomivi”. Koneri je u tom ostvarenju Brajana de Palme igrao Džima Melona, nepotkupljivog policajca grada Čikaga, koji se pridružuje Eliotu Nesu u borbi protiv čuvenog mafijaša Al Kaponea.
Kraljica ga je nagradila titulom viteza 2000. godine.
